Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
се - маглама, кишама, ињем, сланом и мразем - најави зима, све се са поља збира и уноси: уносе се шљиве у мишане, кукурузи у кошеве, кромпири у трап, житарице у вреће и воденице; слажу се у каце главице купуса, тикве у амбаре, паприке у
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али искуство последњих дана научило је војнике да припремају сами резервну храну. Уосталом, Мачва је богата, а кукурузи су сазрели, те војници ложе ватрице и пеку клипове... Некуда одјахаше командири. Сутон се спушта.
“... Неки пут изненада овлада мртва тишина... Тек повремено зашуште већ зрели кукурузи. Или се Рајко пунилац жалио што топовска зрна нису четвртаста, па да их наслаже на гомилу, где би могао и главу да
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Пуцају тепељке, шушти сува комишина, прелећу преко главе једри, учврсли кукурузи и падају на гомилу као град; цепа се и пуца комишина на зрелу корену, шушкољи корење отиснуто са рпе, севају једре
По лукама праше се кукурузи, севају мотике и бруји песма... Свуда кипи рад, а поље се пролама од песме и весеља... Стиже и пшеница за жетву.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
За оградом, у зрелој тузи, Шуморе жути кукурузи. Ти кукурузи у предграђу С ветром се, у поноћ, насамо нађу, Јави се, у септембру, њива цела Хуком далеких,
За оградом, у зрелој тузи, Шуморе жути кукурузи. Ти кукурузи у предграђу С ветром се, у поноћ, насамо нађу, Јави се, у септембру, њива цела Хуком далеких, пустих села.
Ој, Београде, Београде, Тужно је стати крај те ограде. И чути то што у вечној тузи Шушкају зрели кукурузи. СТАРИНСКА ПЕСМА Далеко, иза седам брда, Где река успорено, лено тече А сунце напаса шарена крда — Далеко, иза
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Гледај како месец над пољима сија И облачке ретке растура и ведри, И трава мирише и растиње клија, И шуморе тужно кукурузи једри!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ТАНАСКО: Ма каки зацрнело, погледај како сија! Сија Шабац, Тимок тече ко злато, бачки кукурузи препуни сунцокрета, Београд светли као бело грожђе, светли Призрен, пун жита светли Срем, реке се уливају у реке,
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
У цветовима је познала стид. Хитро их покрила сукњом као да скрива своју голотињу. Кукурузи су стидљиво помаљали плодне ресе, кријући их зеленим шаловима лишћа од врелог сунца, пред заранке.
врежама, ноге су јој голе, и трбух, и он је го, страшан, она ће се распрснуТи Од слатког стида, жели га, мора, и кукурузи, и дрвеће, нек све буде у њој, нека је цело село гледа, њу голу, врелу, широку као њива, као поле, као цела земља под
Ђорђе не мисли куда и зашто иде. Седе под брест у својој њиви. Не мисли да је то његова њива и да кукурузи стрпљиво чекају смрт. А за брест зна да је сенка. Па се споро присећа сваке Симкине речи.
прислања образ: као поток хучи дисање говеда, брзо излази на пут, уска путањица кроз њиве спотиче ноге, непоклани кукурузи тару се у глави, она плива у беличастој измаглици, можда је моје, стаје. Слуша. Хоће да верује.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Гледај како месец над пољима сија, И облаке ретке растура и ведри, И трава мирише, и растиње клија, И шуморе тужно кукурузи једри!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— ома дида запита. — Шта сам чуо и видио? — Па он њему каже. Чим је заспô, а ту се створила шума, па жито и кукурузи, па ритови и ледине, и све тако расте и све има своје мисто и све пива, а нигди човика видити.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Свак себи! Тражите конак! ЗУЛУМ СИМЕУНА БАКА Јесен се је поодавно одомаћила. Све је срађено. Кукурузи се перушају, конопље набијају, а и котлови су почели пећи.
Ћипико, Иво - Пауци
Сварена, погнуше врхове ка земљи бијела жита, а кукурузи као да се боје сачекати сунца. А кад свијетло прољетно сунце диже се, указа се настрадало, пусто поцрњело поље као
Пољем влада омара, а затегла суша, па од прољетос настрадала од мраза жита не помогоше се: кукурузи тек што се држе, а празно класје бијелих жита стрши увис, као да тамо помоћи тражи, кад изгладњела земља у најљепше
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Густи војвођански кукурузи, то се заборавило, имали су врсту летње хајдучије. А зими се кидисало смело, на људе у кући и за столом при вечери.
Земља, тамо где је поорана, црни се као сомот, а порасла је од упијене кишице као квасно тесто. Кукурузи не шуме, него сичу: с-с-с, јер им је јесења шума већ сува. У пазусима лишћа стоји вода као у чашама.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Кад шума сасвим промаче иза његових леђа, испод њега поче с тутњем да трчи гола пољана, налетјеше затим шуштави кукурузи, а онда се неки пласт сијена залети право на њ и наби му се на главу. — Хвала ти, брате, што ме сакри!