Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Али подражавати западноевропској култури не значи дати доказа о стваралачким способностима. Период дужега мира већ врло повољно утиче на материјални напредак.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
КЊИЖЕВНОСТИ Жарко Требјешанин ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности
аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Жарко Требјешанин ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ Садржај И ДЕО ВЕРОВАЊА И МАГИЈСКИ ПОСТУПЦИ У ОДРАСТАЊУ ДЕТЕТА 2 ПРЕ СВАДБЕ (РОДИТЕЉА) 3 ЉУБАВНА МАГИЈА 4 ВРСТЕ
ИЗ ЖИВОТНОГ ЦИКЛУСА 227 ФУСНОТЕ 241 ЛИТЕРАТУРА 288 САЖЕТАК 316 РЕЗЮМЕ 319 ЅУММАРY 322 ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ И ДЕО ВЕРОВАЊА И МАГИЈСКИ ПОСТУПЦИ У ОДРАСТАЊУ ДЕТЕТА ПРЕ СВАДБЕ (РОДИТЕЉА) ЉУБАВНА МАГИЈА Магијска брига за пород
жене треба тражити у великој жељи да се има пород, као и у крајње неповољном положају нероткиње у нашој патријархалној култури.
У патријархалној култури, где је главни циљ брака рађање потомства, а женина основна функција да буде мајка, бити бесплодна јесте голема
У нашој култури једина женска улога која изазива поштовање и свеопшту наклоност јесте материнска улога. Док према мајци постоји готово
У овим обичајима и магијским радњама често важну улогу игра и десна страна, која се у традицијској култури поистовећује са мушком страном.
да је широко распрострањено веровање да је највећи грех не испунити жељу трудној жени, те се у нашој патријархалној култури повлађује ћудима труднице.
се огледа сама суштина свеколике његове духовне културе, и зато Сапир с правом каже да је језик „симболички водич ка култури“. У језику је отелотворена представа света специфична за народ који се служи одређеним језиком.
дете и његов развој, онда бисмо могли издвојити неке карактеристичне црте народне психологије развоја личности у нашој култури. Пре свега, дете се посматра углавном као још — неодрастао човек. Дете — нејако, неразумно, непослушно итд.
У овој култури од изузетног је значаја рођење мушког детета које је настављач лозе, наследник имена и иметка. Женско дете одлази из
“; „Да Бог да ти пâс по пáсу погинуо!“ или „Пусто ти остало!“ Ово је још један доказ да се у нашој патријархалној култури на пород, тачније на мушки пород гледа као на светињу и да је највећа несрећа остати без мушких наследника који ће
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У половини XИX века Србија је просветно организована и положила је основ својој култури. 1855—1856. године има 334 основних школа, мушких и женских, са 9.891 ђаком. Крајем 1855.
нису ишли даље од поетскога панславизма; било је млаких либерала, који су тражили скромну уставност и рад на »српској култури«; било је идеолошких демократа, који су сневали једну балканску републику као саставни део велике демократске
НИКОЛА ТОМАЗЕО Као што Михаило Витковић, Србин по рођењу а Мађар по култури, припада и српској и мађарској књижевности, тако и Никола Томазео, Србин по рођењу а Талијан по култури, припада и
а Мађар по култури, припада и српској и мађарској књижевности, тако и Никола Томазео, Србин по рођењу а Талијан по култури, припада и српској и талијанској књижевности.
Иако122 историјско осећање није ослабило код Срба, ни код најобразованијих, ни код оних који су по својој култури потпуно западњаци; иако је атмосфера последњих великих историјских догађаја и промена врло погодна за
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
од глади, отетура до своје гајбе, да би најзад, по ко зна који пут, наставио писање поруке неком најважнијем у целој култури; где га обавештава да од сутра ступа неопозиво у армију чистача улица, ако неко у овој земљи и даље сматра да се човек
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Он је разлучио, као што се зна, три сфере у култури: формалну, неформалну и техничку. По његовоме мишљењу, многи неспоразуми у међукултурноме комуницирању потичу управо
По његовоме мишљењу, многи неспоразуми у међукултурноме комуницирању потичу управо из оне друге, неформалне сфере у култури, које нису свесни ни сами њени носиоци.
није довољно ако једино полазимо од уопштених добрих намера и голе добре воље према другим, ближим и даљим суседима по култури, него се према њима треба окренути и због дубоких интереса сопствене културе.
сфери личног, приватног или необавезнодопадљивог а по страни од општих, битних и егзистенцијално неопходних збивања у култури.
настојали да поезији врате изгубљени „углед“ управо тако што су покушавали да измене њен положај, њену функцију у култури.
„Песник је син хармоније“, а онда одмах додаје: „њему је дато да игра неку улогу у светској култури“. Ту је негде и већма узвик и жеља но што је гола констатација Андреја Белог: „Сва култура је израсла из песама и
Кад је почела да говори о општем и елементарном у заједничкој нам култури, она је, према општем мњењу, постала ексклузивна и неразумљива.
У српској култури вероватно нема другог мита који би је колико косовски могао да затвори у себе саму, а Васко Попа је управо са њим
основу као исконски човеков подухват да своје постојање под бескрајним звезданим небом осмисли тако што у својој култури преуређује и симболима испуњава природу, а у природним збивањима проналази обрасце и оријентире за путеве своје
Ми смо овде пре у природи него у миту и култури; у ствари, ми смо овде у заборављеноме, дубоко запретаноме преклапању једнога и другога.
(1987) БАЛКАНСКА КУЛТУРА Познато је да су општи судови – а они су углавном и вредносни – које о култури доносимо доста несигурни.
Само што при томе ваља имати у виду да оне изворно припадају једној сасвим другојачијој – паганској култури. Очевидно је да за њу више немамо довољно разумевања.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
прећи из једне у другу породицу, него у исти мах са високога (хаџијског) места које јој је припадало у једној варошкој култури силази на периферију.
Штавише, на тој се периферији јунакиња суровим стицајем околности обрела у њој туђој и за њу погубној сеоској култури. Дакле драма Софкина, у крајњем изводу, није ни само породичнога, ни само индивидуалнопсихолошкога реда него се у њој
није ни само породичнога, ни само индивидуалнопсихолошкога реда него се у њој налазе дубља а скривенија померања у култури. Лик се тада већ при блажој промени места осећа несигурним, а при оштрој и наглој - изгубљеним.
И имају различан степен важења од једног до другог подручја у култури, и од једне до друге врсте језичких текстова. У томе и јесте њихова дијалектична, само на први поглед противречна
њихова дијалектична, само на први поглед противречна природа, коју - ако ћемо право - имају и све остале конвенције у култури.
у роману приказан187 - градском породичном (генеалошком) ланцу, са истанчалом крвљу горњих, аристократских слојева у култури.
Занимљиво је, међутим, да су критичари о култури из које нам Софка долази, затим о самој Софки и осталим ликовима, па најзад и о Станковићу лично, често говорили чак
газда-Младена или Јовчу припада не само старој (традиционалној балканској) него и високо утанчаној варошкој култури.
Што је мрежа или „систем забрана и прописа191 у некој култури гушћа и строжа, мање се може говорити о „сировом” и „природном”, а више о условном и култивисаном човековом понашању.
Али није сасвим тако: лик само грубо изриче оно што латентно постоји у његовој варошкој култури. Аница с почетка забрану не разуме можда зато што је дошла са села.
Уопште је уметничка авангарда била, у ствари, део ширега критичког односа према затеченој, традиционалној култури као „окошталој” и „вештачкој”. Био је то у нашем веку први и можда најјачи талас општекултурног антитрадиционализма.
Авангарда заправо руши канонизовану хијерархију у култури, па и у самој књижевности. Тих година је изгледало, вероватно више но било када раније у нашој књижевности, да ваља
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
томе поступку певача XВИИИ века ина оштро наглашена црта још необјашњене древности у нашој грађанској поезији, дакле и култури грађана и градског живота. Није ли уосталом Павле Поповић нашао да се у Дубровнику XВИ века певала и Јеђупка? (В.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Промена у језику одговарала је промењеној културној политици: и даље је у српској култури главну реч водила српска црква, али сад с изразитом оријентацијом к Русији.
Русија, која је од времена Петра Великог била отворена према западноевропској култури, постала је посредник преко којега је та култура продирала у средину српског грађанског друштва, насталог током 18.
У складу с променама у српском друштву и култури, српски књижевни језик поново је доживео преображај. Његов лик више није одређивала црква, него грађанство, а основна
патетичној и лирској осећајности, у поезији је преовладао идеал учености, и то оне врхунске, чији су узори у класичној култури. Из те оријентације поникао је први српски песнички стил, класицизам.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
То су знали и стари народи. У мојој путничкој библиотеци имам и једно лепо дело о историји и култури старог Египта. У њему читам да је Аменофис ИВ целу своју царевину посветио Богу Сунцу.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Па Мимић је културан, културнији од мене и од тебе. — Од мене, сигурно, од тебе, не знам, али у његовој култури недостаје с в е т, свет ван Аустрије!... Не рекох ли ти малочас да Мимић не уме да бежи и побегне!