Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Нух билион, нух билион. Нух, нух. Шта то, шта то? Ах да; шта то чух, шта то чух? Шта сам чуо? Можда је била видра или куна. Има ли овде куна? Да, да, шта то чух? Ноћ је била безмерна. О томе сам мислио. Ноћ је била безмерна.
Нух, нух. Шта то, шта то? Ах да; шта то чух, шта то чух? Шта сам чуо? Можда је била видра или куна. Има ли овде куна? Да, да, шта то чух? Ноћ је била безмерна. О томе сам мислио. Ноћ је била безмерна. Кад је ноћ била безмерна?
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Препун си змија, мајмуна. Док негде у дну тек тиња У сетном сну златна куна. НИТИ Једном нас ту, где нас има, Неће бити. Ми смо нити Које вежу нерођене са мртвима. Нема краја.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Негде у то исто време Бојичић Алија био је заповедник тврђаве Задварја (у клисури код доње Цетине). Куна Хасан-ага је био заповедник у Книну, где је и погинуо 1653.
Једно бјеше цури муштерија од крајине Куна Хасан-ага, пак Марији књигу начинио, и у књизи овако говори: „О Маријо, секо Ђурковића, и ја сам ти, цуро,
Здраво дошла у Пролог планину, на бусију прву ударила, на бусију Куне Хасан-аге; говори јој Куна Хасан-ага: „А, бора ти, млада сератлијо, откуд идеш тако из далека? Нијеси ли од Лијевна града?
Кад он дође до огња живога, те погледа иза танке јеле, али сједе Удбињани Турци, међу њима Хасан-ага Куна, пију вино и бистру ракију; дође чаша Хасан-аги Куни, наздрави је у своју дружину: „Здрави сте ми, моја браћо драга!
Привуче се Комнен барјактару, покупи им свијетло оружје, па затрпа у јелово грање, ал’ не може сабље Куничине, јер је Куна притискô пода се; око њега тенеф пресијече, испод њега сабљу извадио, однесе је Сењанин-Тадији.
Што је тамо код огња живога?“ Каже њему Комнен барјактару: „О Тадија, нашој чети главо, код огња је Куна Хасан-ага са његових тридест Удбињана, све је пјано како и помамно, поспало је како и поклано; оружје сам њима
Дошô ти је Сењанин Тадија су тридесет и четири друга у походе око огња живог“. Скочи Куна кан’ да се помами, привати се сабље оковане, а кад виђе да му пусте нема, он погледа на своју дружину, а дружина за
Јер, тако ми моје вјере тврде, ако пукне тридесет пушака, свијех ћу их одједном повезат!“ Кад се Куна виђе на невољи, он устаде на ноге лагуне, те он веже своје Удбињане, — Куна веже, а Комнен притеже; свеза Куна тридест
“ Кад се Куна виђе на невољи, он устаде на ноге лагуне, те он веже своје Удбињане, — Куна веже, а Комнен притеже; свеза Куна тридест крајишника, Куну веже Комнен барјактаре.
се Куна виђе на невољи, он устаде на ноге лагуне, те он веже своје Удбињане, — Куна веже, а Комнен притеже; свеза Куна тридест крајишника, Куну веже Комнен барјактаре.
Дође благо Сењанин-Тадији, ал’ излази Тадијина мајка, па Тадији сину проговара: „Знаш ли, сине, Сењанин-Тадија? Куна ти је баба погубио“.
зачу Сењанин Тадија, узе њима три товара блага, па он пушћа тридесет Турака испод сабље тавници на врата: кад наљезе Куна Хасан-ага, клону сабља, отпаде му глава. 66 ЖЕНИДБА МИЛИЋА БАРЈАКТАРА Мили боже, чуда великога!