Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Дечак се, у сну, окреће на другу страну. И кроз лептире гледа како она, боса из летње кујне низ степенице, силази у башту, седа на плетену столицу, спушта плетиво у крило, и на сунцу, препуном пчела и
Ал мислим да је праг Београда вода! 2. Отворите капије, уђите у Београд! Сиђите му у подруме и кујне! Попните се у горње одаје! Попните се у гостинску собу, са Дунавом у свим прозорима!
кроз врата нагло отворена, сукну сунце, светлост у вратима полако постаје жена, та жена прилази, До пола кујне то је вила Равијојла (носи маслину златну), кад приђе столу Гина куварица (спушта салату).
ПРЕОБРАЖЕЊЕ Како лепо пред јесен миришу кујне! Мирише парадајз који се кува, миришу бабуре које се пеку на плотни, мирише купус који ври, мирише лук који
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Треба само да изађе из кујне па да викне: »О Нецо, Перо (или) Радо!« а оно тек полете најпре шешири а одмах и они с гране к’о мајмуни уз стабло па
о неком коњокрадици реч била, одмах би, будући увек нечисте савести и свестан своје кривице и грехова, бегао из кујне на какво узвишено и безбедно место, где седне, обвије реп око ногу, зажмири па ћути.
Нема ти ништа лепше него онако српски зготовљено; па лепо онда видиш још из кујне шта му је глава, а шта опет тртица, да простите! Кад је дошла гужвара, онда је настало опште хваљење.
А већ ту је, тек што није... јављају јој се добре прилике, ето... — А-а-а, тако зар ви знате?! — зачу се још из кујне глас гђе Персе. — Видиш ти то њи’ само! Добили госте, па се ником и не фале! А, а, даћу ја вама! Гледај ти само њи’!
да сте ви нешто наместо гђе Сиде: како је изгледала и шта је помислила гђа Сида кад је таман почела, а гђа Перса је из кујне прекиде!
Иде смех и кикот. Баба се љути, а смех све јачи; једва се стиша кад се чује каква лупа из кујне. Онда се тргну сви и ослушкују окренути кујни, а бáба вели: — Иди, види да се опет није онај лопов мáчак дочеп’о
Па к’о велим: иди, бедо, аратос те било! Кад ’оћете, а ви се узмите! ха-ха-ха! — рече поп Спира, излазећи из кујне. — Дакле, збогом, домаћине, и фала ти баш од срца рече поп Спира излазећи из кујне, па се пољуби с домаћином.
— рече поп Спира, излазећи из кујне. — Дакле, збогом, домаћине, и фала ти баш од срца рече поп Спира излазећи из кујне, па се пољуби с домаћином.
— Е па добро, ал’ извесно... Изађоше и Меланија и Пера, а из кујне се мало после чу једно: »Јуф!« — Дакле? — устаде гђа Перса, која је досад к’о на жеравици седела.
— чу се из кујне глас јаросне гђа Персе... — Шта ће сад овај лонац овде кад му ту није место!? Чим се само макнем корак из кујне, одмах
— Шта ће сад овај лонац овде кад му ту није место!? Чим се само макнем корак из кујне, одмах се направи вашар! И одмах затим чу се страшан тресак, и полетеше црепови од треснутог лонца на све стране по
хуланер треба неустрашиво да дочека бар десет бâка (пешака), — и он је побегао кад је чуо ону страшну вику и праску из кујне, па је побегао као да га сам Бунапарта вија.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
стати, јер у великој кући, где му је гвожђарница, осим дућана има само две собе: једна гледа у дућан, а друга је преко кујне — мала, гледа у авлију, па ако уђе клавир, неће се моћи више ниједан кревет сместити. — Изволите сести.
Африка
Полазимо. Испред нас ствари, канте, постеље, завежљаји, кујне, лампе против олује, апотека, које као да су добиле витке, црне, атлетске ноге да би се пробијале кроз густу жуту и
Могао сам и остати у њему, пити хладне аперитиве, јести неку врсту француске кујне и спавати у бифеу. Али иако уморан и изнурен, ја сам само узбуђено журио да пођем што пре у Куликоро.
Црњански, Милош - Сеобе 2
лепи, официр, не пије пиво, него прилази, свако подне, бурету, које је, као на неком јарму, на ногарима, насред кујне висило, и окапало, па пије воду, то је Руча, сваки пут понова, увесељавало и зачудило.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Можда се ове бујне теревенке могу објаснити донекле утицајем масних, јаких и зачињених јела старобалканске кујне, јер о већим празницима све куће миришу на масно.
Увек иста јела справљају на врло прост начин; њихова кујна далеко изостаје иза укусне и тако разноврсне ерске кујне. Шопови немају у својим кућама нарочитих одељења за обеде („трпезаре“), каква се често наилазе код Динараца.
Матавуљ, Симо - УСКОК
ограђене сухомеђама; управо у свакоме том дворишту бјеху по двије-три зграде: једна главна, кућа, а остале стаје, или кујне. Из свијех кровова дизаху се димови, а не чујаше се ниједнога гласа; стока сита, пси сити, одмараху се.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
»Сад ћу те ошурити!« подподвикне му тек госпоја Каја, па дохвати лонац с врућом водом, а Јова беж’ из кујне. »Нисам ја твоја шефовица!« А Јова се онда баци на посао који и приличи једном домаћину.
Био је то неки ужасно дрзак, безобразан и јешан мачор, који се и незван увлачио у туђе кујне и крао јела. И Јову је често посећивао и пленио га, зато га је Јова и прозвао Јевђовићем и »Картушем« (Јова је мало
— Дај шта има, ма и не било све готово!... Не могу више да чекам. — Ама још није готово! — виче из кујне домаћица. — Дај, какво је да је! Знам ја твоје ујдурме!.. Опет због оног »твог принца« што се задоцнио.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Живо дакле намастиру крочи, Док длан о длан, вратима докрочи, Муну кроз њи, поред кујне муну, У тај часак лаган ветрић дуну, Замириса са ражња пециво, Заигра се моје срце живо, Гуско! патко!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И тако је проводио дане. Свакога је слушао и сваки га је хранио, давао му стара одела и штале или кујне у којима је спавао. Кад коме што он затреба, тај само изиђе на улицу и викне: — Димитријо! — Сад, сад!... Ево!
Глади је и развлачи, одвајајући влас од влас... Бубањ бије, зурла јечи те се чује чак иза вароши. Насред кујне гори велика ватра, а око ње кркћу лонци и котлови јела; из баште, све утапкане ради игре, чује се прасак лозинке и
печених јагањаца; из подрума допире звекет чаша, оканица и точење пића; по дворишту се витлају и преврћу деца; а око кујне, згурени уз зид, начетали се просјаци и остали гладан свет...
Ето на! Из чаршије, са улице, допреше гласови песме, зурле и бубњеви. Изиђох и стадох на праг од кујне. Месец беше насред неба те не беше великих сенки. Ларма, песма и свирка све се више приближаваше и јечаше.
— Ја, ја! А ти? — Ето, хвала Господу! Мати се врати из кујне где беше затворила врата за тобом. — Где је? — упита ме.
Загњурите главу у јорган, удишете мирис скоро опрана чаршава, слушате како попац у огњишту из кујне цврчи, из баште како шушти лишће, како скачу по дрвећу и џбуновима још не заспале птице, до вас, у бунару, како капље
А соба мирише. Топла је, чиста, сува. Кандило пуцкара. Тамјан се вије и шири полако, таласасто. Из кујне миришу јела. Гости долазе. Дочекујем их. Још с кујинског прага вичу: — Христос се роди! — И хоће мајци да приђу руци.
сва срећна, поставила софру, метнула хлеб, со, запаљену свећу на среди и онда остало; донела у саханчићу јела из кујне, да се не би после морала дизати за време ручка.
— И загрцне се, те једва испије чашу. Ручамо. Она се једнако диже и доноси јело из кујне. Од свачега ја морам прво, а она надохват, клечећи. И, кад се ја сит одмакнем, тек онда она седа и једе много, здраво.
Вечерају. Почињу да се разузурују, минтане да откопчавају, колије свлаче, појасе попуштају. А из кујне, где су девојке и младе жене, „невесте“, чује се кикотање, смех, угушена песма и звон дахира. Оне не могу да чекају.
А оне опет отуда, из кујне одговарају му: како „они, мужи, не могу да се наједу и напију; сав им век у то...“ — Е па што ћемо?
Озго, из кујне светлела се полица са увек калајисаним, орибаним тепсијама, саханима. До полице била је уска кујна, испод ове велика,
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
После могу ићи по кући, и радити што оћу, само се некако кујне клоним, јер се бојим, да се опет не дими. МАКСИМ: Шта то значи?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
смо нас четворо успели уопште да се скупимо у једну породицу, кад немамо апсолутно ничег заједничког, сем купатила и кујне? Узмите само, на пример, како нина-нана моја фамилија!
Тако почиње период анти-клопе, систем Матхаузен. Као прво: бакуту исфуравају из ливинг-кујне. Укида се вечера, преполовљава ручак, а за доручак само неко камење од препечене пање и чај без шећера.
Маман више не говори ни с ким. Седи у углу кујне и гладује— систем Ганди , док бакута израња из облака запршке, срећнија него икад.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
И њега ће некад закопати, али то сад није тако важна ствар... Него шта ова баба једнако провирује из кујне !... А не плаче и не жали кћер... И шта оно вели: »Нашло се мртво !
Да се огледа! Једне недеље дође он на ручак суморан, готово љут. Она се склони, па стаде из кујне певати неку веселу песмицу и сипати јело, да носи на сто.
Стојан се трже, ослушну... и одједном му дође пред очи цела ужасна истина. Диже му се коса на глави, појури преко кујне и отвори собна врата... Задахну га дим од барута... А доле на поду бели се онакажено, слабо лице, из уста тече крв...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Децо, тужан сам да би ми срце могло пући: Седам је година један мачор живео у мојој кући, Из собе у кујну, из кујне у собу шетао; Понекад ми је сметао; чешће, није ми сметао; Изјутра је јео, пред вече тихо прео И никад није
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Сам је почео Софку учити да чита и да пише. Покаткад у вече, кад би долазио кући, а доле, испред кујне, међу матером и међ осталим женама, била и Софка, и кад би му она полетела у сусрет, он би онда, грлећи је, долазио са
— Па како си ми, Софкине? Јеси била добра? — сагињући се к њој тако расположен, застајао би са Софком испред кујне и почео да се или са матером разговара или са осталим женама здрави, а не, као до тада, да и не застајкујући и не
На дну степеница, одмах до кујне, седела јој је мати, и као да јој је било хладно, била се огрнула по леђима кратком колијом, шкортељком, а у ствари
јој мати хитро сакри тепсију са пшеницом и ужурбано, ма да је било све чисто, опет неколико пута махну метлом испред кујне и склони неку крпу и још нешто испод степеница. Софка отвори капију и стаде ишчекујући да уђе тај који лупа.
ма да му се, као увек испред оваких великих празника, надала, ипак, кад спази да је заиста он то, поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи једнако окрећући се око себе и наново гледајући да ли је све почишћено и распремљено како треба.
И још кад он сагледа где је Софка кувала кафу: како отуда, из тамне, широке кујне, одсјајују они њихови велики, тешки послужавници, оне жуте широке тепсије; па онда испред њега, где он седи, сухе
У осветљеном ваздуху изнад главне чаршије, пазара, само се дизао и лелујао облачак од прашине. А доле, из куће, из кујне и оне велике собе, ништа се није чуло; такође ни из дворишта, ни из баште.
Из оних долапа, из којих су изнете спаваће хаљине, а они остали случајно незатворени, бије нека студен; из кујне влага од поливене воде и развејан пепео услед затрпавања и гашења огњишта.
И онда све би то тонући заједно са њима све дубље и дубље у ноћ и таму падало, и бивало покаткад прекидано отуда из кујне изненадним шумом, звоном тепсија, сахана, од мишева, који би поред њих протрчавали, и онда њиховим тамо грицкањем
А изнад свега чуло се једнако, из дна кујне, око огњишта, хркање Магдино. Она, као увек, спавала би подбочене главе о руку, обучена, чак и са папучама јер,
Видело се како сваки час излази из кујне, и са исцепаним дрвима враћа се натраг. | Горе, насред гостинске собе, стајала је мати.
У том Магда истрча из кујне и полете капији. На капији, поштапајући се и вођен дечком, појави се стари „деда“, свештеник Риста.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Мишја раж! А знаш ли где је израсло? Испод кревета! ИКОНИЈА: Па шта онда? ГОСПАВА: Шта онда! (Из кујне улази Просјак) ИКОНИЈА: Јеси вечеро? Шта каш за пасуљ? ПРОСЈАК: Одличан!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Брзо овамо! СНАХЕ СОФИЈА и ВЕЛА (истрче из кујне, доле: Софија носи међу прстима очишћене ципеле; Вела носи леген, ибрик и пешкир; пењу се у чарапама на чардак).
МАРИЈА (одлази; силази у кујну у којој настане потмуо жагор кад она уђе). Пауза. МИТА и АНЂА (излазе из кујне. Мита готово силом вуче Анђу за собом; пење се, чистећи успут одело и загледајући се; Анђа за њим скрушена).
Чује се на капији лупа звекира. ВЕЛА (истрчи из кујне и отвара врата на једном крилу капије). ВЛАДИКА (улази, благосиља Велу која га љуби у руку, погледа на доксат,
оде горе у Јовчину собу, отвори је, запали још свећа и враћа се у кујну; друга свећа, с тежим корацима, испадне из кујне и промиче десно иза куће. ЈОВЧИН ГЛАС (нестрпљиво): Ама, што се не отвара то?! (Лупа бесно.
ЈОВЧА (бешње): Овамо, бре! НЕКО С ФЕЊЕРОМ (изгуби се опет лево иза куће). МАРИЈА (из кујне, забуљена, држећи се рукама за главу тетурајући, сметено се пење): Ох, ево, ево!
МАРИЈА, ТОМА и АРСА (излазе из мрачне кујне, одахнувши али још преплашени). ТОМА (приметивши слугу у мраку крај степеница): Бежи, ти!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
је мислио да је иза тијех врата њека светиња, али кроз њих допираше оно „благовоније“ које допире из манастирске кујне. — А јеси ли кад бија овди? — запитаће га један малиша, пошто осташе с њим на тријему. — А како те зову?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А кавана се све више пуни, измешао се мирис и смрад од покислог сукна, обојака, ракије, дима и прашине, од кујне, од штале, од покисле псеће коже.
нађоше се они у познатом азилу племенитог Хајнриха, бечког грађанина и добротвора, чија се задужбина у виду народне кујне битно одликовала од других народних кујни тиме што посуђе којим се тамо при јелу служило не беше утврђено и увезано за
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
мада му се, као увек испред оваквих празника, надала, ипак, кад спази да је заиста он то, поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи једнако окрећући се око себе и наново гледајући да ли је све почишћено и распремљено како треба”.
а морамо тако рачунати - од Софке, која се у том часу налази уза саму дворишну капију, а Тодора „поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи”.
Једновремено осећа оно што се збива у близини и доле, под њом: „А доле, из куће, из кујне и оне велике собе, ништа се није чуло; такође ни из дворишта, ни из баште. Зато се Софка и трже [. . . ]”.
Тада она, поред голе земље, сниских таваница и оне кујне са оноликом широком баџом над огњиштем, због које човек никад ноћу није смео ту да уђе, јер се кроз њу видело небо,
Краков, Станислав - КРИЛА
ИX ПОБЕДНИЦИ Из дубоког подземног заклона доносили су ухлађене боце. Иначе су у заклону држали и тешке бомбе. Око кујне се ужурбали кувари, којима су за ову прилику дали чисте кецеље и капе.
Крај реке су биле кујне н стене су поцрнеле од дима. На другој обали су била оборена стабла. Вода је хучала и пенушала.
Петровић, Растко - АФРИКА
Полазимо. Испред нас ствари, канте, постеље, завежљаји, кујне, лампе против олује, апотека, које као да су добиле витке, црне, атлетске ноге да би се пробијале кроз густу жуту и
Могао сам и остати у њему, пити хладне аперитиве, јести неку врсту француске кујне и спавати у бифеу. Али иако уморан и изнурен, ја сам само узбуђено журио да пођем што пре у Куликоро.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Ломила се по кујни, огњишту, рафу, судовима. Навек једна страна кујне била у мраку, те је целог дана тамо горела свећа, да би се могло да ради.
Увек у послу и то све око куће, тамо по горњем боју, собама, одајама. Чисто сасвим одвојена од кујне, готовљења, спремања, као неки гост у кући а опет држећи све у својим рукама.
Чак ни то: што изван кујне и оне собе где је она радила, распремала, даље, изван, по дворишту, по кући, као да није ни постојала, јер ни
Њихне постеље око Младена назирале су се, белиле празне, са устуреним јорганима. Из кујне долазила је светлост свеће и са огњишта. Чуло се спремање, мешење. Горе, опет, на горњем боју, чула се такође лупа.
А највише око кујне, јела, масти, сира, брашна. Да се не утроши више него што треба, нарочито не више него као пре, док је отац био жив,
да седи код њега, чекајући да се донесе кава, да и она с њим попије, па кад би Младен видео онога како доле, око кујне, још седи, он, знајући шта је, обраћао би се баби показујући на онога: — Шта ће тај? — Па... ти знаш.
Мати јој је тамо, око зида и бунара, радила. Ч̓а Марко седео у ћошку. Из куће, из саме кујне била хладноћа. Видело се да се не ложи, ништа не греје, ништа не спрема. — Шта је?
по кући, кујни, дворишту од трчања да се заостали посао на време сврши, од светлости и пуцкарања ватре што допире из кујне, на махове, брижно, као журећи их, говори: — Хајде! Сада ће доћи!
Чак она сама би узимала свећу и светлећи му, иза њега, ишла би, пратила га горе, на горњи бој, куда би он, изишав из кујне у коју би ушао тек обичаја ради, тобоже матер и брата да види, да прегледа да ли је све у реду — право се онда пео на
Али она није носила ништа. Само, као луда, чисто изгубљена, не знајући где ће од тешке муке, ишла је из кујне у собу, из собе у подрум, и једнако, једнако надала се, дрхтала да ће напослетку и он да се предомисли, реши и он с
Станковић, Борисав - ТАШАНА
која се види цело двориште патосано калдрмом, па и сама кућна капија, двокрилна, на свод, као и остале зграде око ње: кујне, штале, амбари. Види се чак и преко капије супротна страна улице са поређаним кућама, баштама.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Обратила се стога Паули: — „Оди де овамо! Покажи ми, али онако људски, где видиш сунце кад га ујутро спазиш из кујне. — Паула приђе тачно оном прозору којем не треба. — Забога, дијете! Отуда не излази сунце.
Јулица, сва устрептала, скочи. — Седи, и причекај. — Госпа Нола изађе и брзо оде у правцу кујне. Врата на кујни, и онда мртва тишина.
сиротиња, оновременска потишена сиротиња: надничар, слуга, кочијаш, вешерка, овде-онде занатлија с радионицом у ћошку кујне, занатлија за преко нужне оправке обуће, одела, посуђа, дакле сам мајстор-крпа.
— Апсолутно не! — Уз своје кирајџије почела је да се добро снабдева рибом. Отвори широм прозор од кујне: — Пржим сома, кадим мало пођонарима.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
позориште, страдале би, разуме се, хартије из очеве канцеларије, ћилими и јастуци из куће, даске из шупе, брашно из кујне, вуна из јастука за бркове и браде, па онда сукње, стари капути, курјуци од косе и сви други предмети које мали
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Свуда наоколо видели се бедни шатори, у којима су седели згрчени војници. Прођох и поред кујне једне батерије: ватра, над њом гвоздени троножац, на којем се пуши казан.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Из те кујне се већ досад пет девојака подсвојкиња удало. Ту се загледале и заљубиле у момке чорбаџи-Замфирове, за њих се удале и