Употреба речи кућноме у књижевним делима


Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

2 (Кад сватови већ устану да пођу, онда опет на кућноме прагу простру струке, и дјевојка клекнувши на њих, отац јој, држећи у рукама букару вина, овако даје „добру молитву“):

Ћипико, Иво - Приповетке

И збиља, у згодни час неко чељаде устобочи се на кућноме прагу. Огледа се уоколо. —Шта сте ту стали? — јави се осорно. —Је ли ми? — успрене жена. — Тако !...Да се одморимо.

животом и свјетлошћу, и није могла да обустави бујицу унутарњега узбуђења, а то је било против њеној навици: у тмици и кућноме миру бјаше се потајала њена природа.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Опрашта се она, у ствари, и од оних учесталих а слободних опажања (помоћу свих чула) у кућноме простору, са којим је иначе њено тело готово срасло, а узбудљива су зато што су прожета девојачким бујним чулним

Ћипико, Иво - Пауци

Зато полажаху сви к'о на пир у тај туђи свијет, остављајући на изгладњеломе кућноме прагу своју немоћну старчад. Иво је тужним срцем слушао гласове о исељивању, и још се више ражалио кад му једне

—Нисам се надао толикој срећи! — ускликну дум Фране, усхићен од весеља, дочекавши их на кућноме прагу. — Изволите! Његова пресвијетлост сједе на полтрону, у чело стола; за њим, обазирући се један на другога,

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности