Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
и крижевачког, говоре такође кајкавским дијалектом, кога уосталом нестаје пред штокавским, који се шири као књижевни српско-хрватски језик. Кајкавски се дијалекат још добро одржао у Крањској, у околини Трста, у Штајерској и у Корушкој.
биле су главни повод заједничких књижевних, националних и политичких манифестација које су се доцније јављале. Књижевни језик и књижевност постали су заједнички Србо-Хрватима нарочито од почетка XИX века.
Кад се изузму неки архаични облици, језик дубровачке књижевности је исти онај који је у XИX веку усвојен као књижевни српско-хрватски језик. Ова је акција почела већ крајем XВИИИ века.
Он се трудио да уведе народни језик као књижевни наместо обласних дијалеката и наместо језика тадашње српске књижевности, у коме су превлађивали руски елементи.
Он је употребио за српски књижевни језик говор западне Србије, језик Јадра. То је штокавски дијалекат скоро исти са херцеговачким. Око 1830.
Око 1830. године Људевит Гај је увео код Хрвата штокавски дијалекат као књижевни језик. Људевит Гај је био, као и многи његови сарадници, пореклом из Загорја, из области северозападно од Загреба, где
године, обрнула се у супротном смислу. После неких устезања, Бугари нове Бугарске усвојише за свој књижевни језик један дијалекат који их је највише удаљавао од Срба.
У исто доба јавила се у новој држави велика фигура Вука Караџића, који је, напуштајући стари словенско-руски књижевни језик, дигао народни језик на висину књижевног и створио потпуно фонетску азбуку.
Херцеговачки дијалекат је код Срба усвојен као књижевни језик. Многи међу најистакнутијим представницима српског народа су родом из Босне и Херцеговине.
Њихов књижевни језик није тако разнолик и тако богат као београдски, али он има особито пријатан акценат и милозвучан — особине које
У току XИX века Дубровник је увек имао по један књижевни гласник; он је дао низ књижевника и научника који чине част народу.
чинили сталеж трговаца; црква и свештенство су били грчки; грчки је језик био језик цркве и трговаца; то је био једини књижевни језик који је изазивао велике успомене, успомене на Византију и Јеладу.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
419. ⁹ Иванишевић, Ф., Пољица (1905, Књижевни круг, Сплит 1987, с. 613—614; Бујановић, „Прапутник у Хрватској“, ЗНЖОЈС, 1, 1896, с. 234. ¹⁰ Мијатовић, С. М.
23. ¹⁵ Ђорђевић, Т. Р., „Коса у девојака“, Књижевни север, 11, Суботица, 1935, с. 245. ¹⁶ Богишић, В., исто, с. 295; Тројановић, С., „Момчаник“, СКГ, 1, 1903, с.
Р., „Клетве“, Караџић, 1, Алексинац 1899. ²⁴ Продановић, Ј., „Клетва у нашој народној поезији“, Књижевни север, 4, Суботица 1928; Атанасијевић, Ксенија, „Клетва у нашим народним умотворинама“, Југословенска расвит, 3,
Ђорђевић, Т. Р., „Коса у девојака“, Књижевни север, Суботица 1935. Ђорђевић, Т. Р., „Чиме се све човек може заменити“, Јужни преглед, 3, Скопље 1932. Ђорђевић, Т.
Петровић, П. Ж., „Избор младенаца за ступање у брак у нашем народу“, Књижевни север, 11, Суботица 1933. Петровић, П. Ж., „Крсно име“, у: О крсном имену (Зборник), Просвета, Београд 1985. Пећо, Љ.
Продановић, Ј., „Клетва у нашој народној поезији“, Књижевни север, 4, Суботица 1928. Проп, В. Ј., „Ритуални смех у фолклору (поводом бајке о Несмејанки)“, Књижевна критика, 6,
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Дечја књижевност није истоветна са књижевном уметношћу у обичном смислу речи, иако у њу спада; у њу не иду сви ваљани књижевни текстови доступни или препоручљиви деци, о лошим да и не говоримо; није довољно да су творевине дечје књижевности
И доиста, чисто дечја књижевност неважан је, нижи, примењени књижевни посао. Што се тиче оних вреднијих остварења, њих радо читају и одрасли: она се, дакле, поново укључују у Књижевност,
Строго говорећи, књижевни укус дечје публике једва да и постоји; тај укус је неразвијен и код највећег броја одраслих особа, па би било
одустане од врховне, дакле неоствариве пуноће, кад се повуче из поднебља у коме су, чини се, једино могући озбиљни књижевни напори, кад јој се непосредно поетско осмишљавање учини привлачније од свих висина до којих би могла допрети —
на Ћопићевом случају ваљало испитати поетску и књижевну вредност самог тог искуства, и садржај упутстава што их један књижевни таленат од детињства прима.
Дух пародије провлачи се кроз све што је Радовић оставио; сваки изразитији књижевни ефекат, сваки необичнији обрт, има, код њега, призвук лакрдије.
ОД ДУШАНА РАДОВИЋА Срео сам га почетком педесетих година, у тренутку кад је на позорницу ступао један нови књижевни нараштај, који ће у великој мери обележити нашу послератну књижевност.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
И СЛОВЕНСКИ РОМАНТИЧАРИ 163 УЈЕДИЊЕЊА ОМЛАДИНА СРПСКА 166 ОМЛАДИНСКА ИДЕОЛОГИЈА 169 ЛИСТОВИ, ЧАСОПИСИ И АЛМАНАСИ 171 КЊИЖЕВНИ УТИЦАЈИ 174 КЊИЖЕВНЕ ИДЕЈЕ 175 КУЛТ НАРОДНЕ ПОЕЗИЈЕ 177 ОСНИВАЊЕ СТАЛНИХ НАРОДНИХ ПОЗОРИШТА 179 ЈЕЗИК И
ИДЕЈЕ СЕДАМДЕСЕТИХ ГОДИНА 267 УТИЦАЈ ПОЛИТИЧКИХ ПРИЛИКА 269 СРБИЈА ПОСТАЈЕ ДУХОВНО СРЕДИШТЕ 270 ЧАСОПИСИ 272 КЊИЖЕВНИ РАЗВИТАК 274 ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ 276 МОЛОВАН Ђ. ГЛИШИЋ 281 ЛАЗА К. ЛАЗАРЕВИЋ 285 ЈАНКО М.
ДАНАШЊЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 345 ПОЕЗИЈА 346 ПРИПОВЕТКА И РОМАН 348 ДРАМА 349 КЊИЖЕВНА КРИТИКА 350 КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК И СТИЛ 351 1) ПЕСНИЦИ 352 ЈОВАН ДУЧИЋ 353 МИЛАН РАКИЋ 355 СТЕВАН М.
МИЛИЋЕВИЋ 373 ЈЕЛЕНА ДИМИТРИЈЕВИЋ 374 ИСИДОРА СЕКУЛИЋ 375 МИЛИЦА ЈАНКОВИЋ 376 3) ДРАМАТИЧАРИ 377 4) КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ 379 БОГДАН ПОПОВИЋ 380 СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ 382 ПАВЛЕ ПОПОВИЋ 383 БРАНКО ЛАЗАРЕВИЋ 384 ПОЗОРИШНИ И УМЕТНИЧКИ
у Преодници предавање 3начајност дубровачке књижевности и тврди да су Срби, још у XВИИИ веку, требали усвојити, као књижевни језик, језик којим су певали дубровачки песници.
релативно млада и још непотпуно развијена у свима гранама, ипак се у њој могу опазити и обележити одређени духовни и књижевни правци.
Књижевне појаве и књижевни радници могу се груписати по главним књижевним правцима и главним идејама којих су се држали.
она добро показују »како би се према староме српскословенском књижевном језику (да није било прекида) српски народни књижевни језик развијао« (Стојан Новаковић).
Руски просветни и књижевни утицај на Србе почиње још пре XВИИИ века. Иако су простором били толико раздвојени, Срби и Руси били су у верској
старији српскословенски језик и да се усвојио рускословенски црквени језик, па чак почео се примати и чисто руски књижевни језик.
1781. постао је руски конзул у Напуљу, са војним чином потпуковника. Наскоро затим умро је у Бечу. Главни књижевни рад његов је његова мала историја српског народа, која је 1765.
који је написао за свога сина, са родитељском нежношћу и искреном побожношћу, са нечим топлим и интимним у тону. КЊИЖЕВНИ РАД. — Захарија Орфелин је један од најранијих књижевних песника српских. 1761.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
целога народа језику пишу, онда просвештеније разума и свет ученија не остаје само при онима који разумевају стари књижевни језик, но простире се и достиже и до сељана, преподавајући се најпростијему народу и чобаном, само ако знаду читати.
Колико је они(х) који имаду време и способ за научити стари књижевни језик? Врло мало! А општи прости дијалект сви знаду и на њему сви, који само знаду читати, могу разум свој просветити,
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Ка овом дође да су сви народи оставили чауше, а код нас се сад тек појављује чауш књижевни. ШАЉИВАЦ: Који толико већма чаушко име заслужује, колико више г<осподину> доктору труди се бити раван.
ШАЉИВАЦ: Који толико већма чаушко име заслужује, колико више г<осподину> доктору труди се бити раван. ДОКТОР: Наш књижевни чауш није кадар добром и вештом чаушу ни слуга бити, јер чауши су не само оштроумне шале замећали и своје владатеље
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
На крају, ево те књиге која ће коначно покварити ваш однеговани књижевни језик. Два бела медведа из Зоолошког врта и ја тонемо у зимски сан. Толико ми се спава, немате појма!
Приметих сасвим случајно да ме прати у стопу. Није ми промакло да је више пута на брзака склањао неки књижевни лист када бих изненада наишла. Понекад је читао чак и француске новине помажући се малим џепним речником.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Био је слаб, нежног здравља. После те посете, мене су узели, номинално, и за члана редакције часописа Књижевни југ, јер смо имали намеру да се редакција, сад, после рата, пресели у Београд.
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Монахиња Јефимија КЊИЖЕВНИ РАДОВИ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Монахиња Јефимија КЊИЖЕВНИ РАДОВИ Садржај ТУГА ЗА МЛАДЕНЦЕМ УГЉЕШОМ 2 МОЉЕЊЕ ГОСПОДУ ИСУСУ ХРИСТУ 4 ПОХВАЛА СВЕТОМ КНЕЗУ ЛАЗАРУ 6
РАДОВИ Садржај ТУГА ЗА МЛАДЕНЦЕМ УГЉЕШОМ 2 МОЉЕЊЕ ГОСПОДУ ИСУСУ ХРИСТУ 4 ПОХВАЛА СВЕТОМ КНЕЗУ ЛАЗАРУ 6 КЊИЖЕВНИ РАДОВИ ТУГА ЗА МЛАДЕНЦЕМ УГЉЕШОМ Малије икони, и велик дар, имушти и пресвети образ Владичњи и пречистије
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
изрази су насушна потреба нашег говора, без којих он не би могао да буде ни моћно изражајно средство, ни значајан књижевни творачки чинилац.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
У Бечу о Сретенију 1852. Вук Стеф. Караџић. 2. ОГЛАС АНЕ КАРАЏИЋ ЗА „СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВИЈЕТКЕ”, 1869 КЊИЖЕВНИ ОГЛАС. „СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВИЈЕТКЕ” КОЈЕ ЈЕ СКУПИО И НА СВИЈЕТ ИЗДАО ВУК СТЕФ. КАРАЏИЋ. (Друго умножено издање.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
од вере есап — рачун желајем — жељен жесточ — жесток, оштар житељ — становник житије — живот, биографија (као књижевни облик) забатаљен — запуштен забвеније — заборав загрозити се — згрозити се задовлесостворен — задовољен
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
ујутру, пренапрегнут, и одмах креће узбрдо, уз падину, према Универзитету и центру града где је некада био „Српски књижевни гласник“. Господар Јован стиже у подне: тако се размимоилазе. Имали би, заиста, о чему да проговоре.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Сада је довољно рећи да је наша досетка у суштини књижевни текст, и ми ћемо се већ суочити са једним од најозбиљнијих питања из науке о књижевности.
Данас су називи поново одвојени. Почетком прошлог века Вук Караџић је као основицу за нови српски књижевни језик узео новоштокавске говоре. То је почетак и нове српске књижевности, па према томе и културе.
То је почетак и нове српске књижевности, па према томе и културе. Око средине века Караџићев нови књижевни језик прихваћен је и у Хрватској.
културу као њен саставни део, проистичу, ипак, важне последице за проучавање, али и за предавање књижевне уметности. Књижевни текст, као што је познато, полифункционалан је као и свако друго уметничко дело: има естетску, сазнајну, психолошку,
Могуће је дати бар дветри успутне опаске и покоји пример. Тако су, на пример, неки књижевни теоретичари запазили да у националној књижевности посебан значај добија сам почетак – њено заснивање.
да се занемарује сасвим очигледна чињеница да је Караџић, узевши за основицу новоштокавске херцеговачке говоре, наш књижевни језик практично везао за периферију4, а не за средиште српске културе.
Постоји још једна често занемаривана и важна чињеница. Вуков књижевни језик потиче из традиционалне усмене и руралне културе, а преузео је основну комуникациону улогу у новој, модерној
Ми практично све до краја деветнаестог и почетка двадесетог века нисмо имали истински модеран књижевни језик. Он се код нас помало необично појавио, и под необичним именом.
Зато је наш књижевни језик могао да добије функционалне стилове као што су научни, журналистички и слично – за које знају сви модерни
Као што се сматрало да је и Вук Караџић у књижевни језик положио простонародни говор. Данас је, међутим, и једно и друго спорно.
У основноме је изграђен и прилично стабилизован књижевни језик, усаглашен с потребама једне модерне културе у настајању.
Занимљиво је да наши научници новог поколења тада пишу узорним књижевним језиком, као и књижевници, књижевни критичари и теоретичари. То је сигуран знак узајамне повезаности у све једноставнијој култури.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Напослетку, кратка обавештења о настанку радова Оглед Књижевни свет Борисава Станковића, објављен у часопису Књижевност, XXXВИ, 1981, бр.
Није речено како је и зашто изгубио памет, и вероватно није зато што је већ сам књижевни склоп приче изискивао да његова судбина служи као помоћна, да је значајна само по улози коју има уз један други лик:
књига приповедака,10 него што нас управо њоме Станковић помоћу неколико карактеристичних поступака уводи у свој особит књижевни свет.
а познато је да се с једне стране на оквирима и с друге у основноме делу текста примењују међусобно опонирани књижевни поступци.
А књижевни текстови - како нас је томе научила не само новија наука о књижевности него и сама модерна лингвистика - баш у том погл
дисциплине, може индивидуално савладати; ваља узети у обзир и степен стилске вештине који доноси и подразумева сам књижевни развој.
” Тако су мислили, редом, ондашњи најзнатнији српски теоретичари и критичари окупљени око часописа Српски књижевни гласник; значи они који су све до првог светског рата пресудно утицали на формирање књижевне самосвести
Али је управо то, по свему судећи, послужило и као подлога на којој се уопште књижевни простор код Станковића почео диференцирати према доживљајним својствима на: „топао”/„хладан ”; „мек”/„тврд (оштар)”;
чим ју је извео из књижевне вароши, из онога, наиме, утопијског простора у коме не живе стварни људи, него његови књижевни ликови.
они зависе од густе мреже прописа, строгих забрана које подразумева један вид старе, варошке културе чији нам је књижевни модел Станковић оставио. Њих на првоме месту чува породица као јако друштвено језгро.
Нешто слично налазимо и у газда-Младеновој везаности за бабу; веома јакој, али и веома двосмисленој. Као књижевни поступак, сложеније мотивисање понашања помоћу разнородних, неусаглашених побуда значајније је него што на први поглед
Штавише, држање тела и кретање кроз простор Станковић употребљава за карактерисање лика, што је у најмању руку редак књижевни поступак, барем у српској књижевности.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
“ Ова горка мисао пристаје уз многа наша књижевна размишљања; није неприкладна ни овде, данас. Баш срећни књижевни пролом Бранка Радичевића у години 1847, толико јасно пресудан да су му значај (и када не сав, — а и како би!
писаца ове епохе није се хтела — није се смела а није ни могла — приклонити новоме захтеву: они су бранили онај други, књижевни језик.
Није ли језик, — добар језик, књижевни језик, — несумњив и неодвојив саставни елеменат добре поезије? Нико о томе не двоуми.
и правопис по његовом изворном и природном својству, онако како је најлакше, уредити, и само по тим правилима свој књижевни језик развијати, па онда, колико могуће буде, и о томе мислити и радити, да се и обшти југославјански језик за
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Ивић, Радмила Маринковић, Нада Милошевић-Ђорђевић, Јован Деретић, Новица Петковић Кратка историја српске књижевности КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК КАО ИНСТРУМЕНТ КУЛТУРЕ И ПРОДУКТ ИСТОРИЈЕ НАРОДА (АУТОР ПАВЛЕ ИВИЋ) 6 Средњевековне прилике 6 Црквенословенски и
народни језик 7 Руски утицај 10 Кретање ка народном језику 11 Реформа Вука Караџића 12 Екавица и ијекавица 12 Модерни књижевни језик 14 СРЕДЊЕВЕКОВНА КЊИЖЕВНОСТ (АУТОР РАДМИЛА МАРИНКОВИЋ) 1 НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ (АУТОР НАДА
и међуратна књижевност 40 Савремена књижевност 43 КРАТКА ИСТОРИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК КАО ИНСТРУМЕНТ КУЛТУРЕ И ПРОДУКТ ИСТОРИЈЕ НАРОДА (АУТОР ПАВЛЕ ИВИЋ) Језик је основно оруђе културе сваког народа.
До краја десетог века језик тих превода постао је богослужбени и књижевни језик већине Словена, у простору од Јадранског и Егејског мора до севера Русије.
Заједнички књижевни језик Срба, Бугара и Руса учвршћивао је припадност свих тих народа православном културном кругу, увек отвореном према
То је превођење обогаћивало српскословенски књижевни језик, у који су улазили неологизми сковани по моделу грчких речи, махом оних апстрактног значења.
Године 1768. Захарије Орфелин прокламативно је увео у српски књижевни језик мешавину црквенословенског и народног језика, у којој је увек било места и за специфичне руске речи.
Руски књижевни језик више није био у употреби код српских писаца, а црквенословенски је постао веома редак ван богословских и богослуж
У складу с променама у српском друштву и култури, српски књижевни језик поново је доживео преображај. Његов лик више није одређивала црква, него грађанство, а основна оријентација сада
се показале спремне да екавски лик свог књижевног језика замене ијекавским, док је у ијекавским областима Караџићев књижевни језик прихваћен без измене.
Тиме је онемогућено да се устали јединствен графички лик за српски књижевни језик, без обзира на постојање двају различитих изговора.
улазила у састав Угарске. Модерни књижевни језик Одбацујући на непотребно ригорозан начин црквенословенско наслеђе, па и понеке касније уведене обрте који су
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
СКГ — Српски књижевни гласник Софрић — Главније биље у народном веровању и певању код нас Срба. По Ангелу де Губернатису.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
доклегод сам их пратити узмогао, екавским дијалектом но вероватно само због тога што су уз писменост примили и наш књижевни језик. Миланко је оставио иза себе јединца сина Нићифора, званог Нићета.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
су наменски настајала за децу и младе или су својим стилско-тематским особеностима одговарала књижевности за децу: књижевни текстови у којима се тематизује детињство, односно младост; затим описне, родољубиве, етичке или религиозне песме.
Био је адвокат у Пешти, уредник Летописа Матице српске, цензор српских и румунских књига, књижевни критичар, антологичар, састављач уџбеника, активно је учествовао у политичком животу Угарске, посебно од 1848-1849.
Познанство са Вуком Караџићем и Ђуром Даничићем имало је велики утицај на његов књижевни рад. Песме „Ране“ (први део назван „Дете и тица“), „Рибарчета сан“ и поема „Ђачки растанак“ проучавају се као део
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Страшнога су цара имењаци, господари су свуда и слободни, толико ваљало би да су сви једнако мудри и књижевни натпирати се с туђоверци.
Господари слуге ли, поглавице ил' му сењаци, прости и књижевни, официри и војаци, бољари сиромаш ли, путници домоседиоци ли, једно старци и деца калаши, јогонасти и опори к науци.