Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Говорити у овој 1987. години о књижевноме наслеђу, мислим да је нама такође немогуће а не присетити се Вука Караџића. Зна се да, иако је желео, Вук није имао
линији, није ништа друго но изграђени систем вредности, као што је језик систем знакова, у београдскоме језичком и књижевноме кругу формирала су се јасна, оштра и у примени јединствена вредносна мерила.
Попина је песма необична у готово дословноме смислу и тиме што је цела њена структура оријентисана ка унутарјезичкоме, књижевноме и културноме двосмерном превођењу сликовних и значењских наслага: не покреће нас директно, поготово не на осећајној
књижевности, дакле из будућности, а за књижевне облике који се тек формирају – потврда, оправдање и место траже се у књижевноме наслеђу: као да време будуће и време прошло једно из другога произилазе.
личности које су могле да сачине кохерентнији књижевни, поетски свет, а маса сапутника у једноме општем и не увек књижевноме удруживању и дељењу постепено али сигурно је тонула и расејавала се.
При томе писце – чије је дело коначно завршено – издвајамо према месту које су заузели у књижевноме развоју. Тешко је, наравно, разабрати се у сложеној мапи књижевне историје.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
какав је у свему био, Станковић је и овде поступао не онако како теорија мисли, него онако како је сам осећао да у књижевноме тексту може и мора бити, свеједно што можда није ни обично, ни допуштено.
Тако постаје чинилац од знатнијег утицаја, и са већим уделом у књижевноме тексту. Штавише, држање тела и кретање кроз простор Станковић употребљава за карактерисање лика, што је у најмању
И непрекидан шум воде што је отицала. - Подиже руку и велика се црна сенка начини на зиду“. 349 У књижевноме тексту, чим се овакво понављање сенке почне да осећа, неизбежно започиње и њена симболизација.