Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Није он никога имао, до јединицу кћер. С њоме је све кућевне и пољске послове вршио. Врло је ретко узимао надничара, и опет су му њиве биле свакада на време
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Александру Македонскому дође један од његових дворјана и запроси од њега два таланта да удоми кћер своју. Цар заповеди да му се даду пет таланта. Вели дворјанин: „То је много за моју кћер.
Цар заповеди да му се даду пет таланта. Вели дворјанин: „То је много за моју кћер.” — „Узми, пак ћути,” — рече му цар; — „Александру би срамота била мало дати.” Ово су многи хвалили и до неба дизали.
119 Брат и сестра Човек имао је синчића весма лепа и кћер поружну. Ово двоје, као деца, играјући се једном око огледала, почну се огледати ту.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ко зна, лажу, може бити! Како било да било, тек Живан почео од неко доба много врчати на своју кћер. Он, истина, виче и на осталу чељад по кући, али се ни на кога не осеца онако као на њу.
— Шта махни се! — наставља Пурко, а долази све више у ватру. — Ево овде у Зарожју свак би ти дао, ко кћер, ко синовицу, је ли, браћо? — Јест, јест!... Страхиња је ваљан момак!... Страхиња је наш! — гракнуше готово сви.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Пазили се они, па им се и деца пазила. Иван је имао три цина и једну кћер, Алекса само четири сина. Подесило се некако те је Алексин Станко парњак Ивановом Лазару.
— То имаш право! — рекоше у глас и поп и кмет. — Па ено вам хвата и Милоша Севића. Он собом проси Милошеву кћер за Лазара. И онда не може боље бити!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Бољу вам не бих знао пожелети. Мој чесњејши пријатељ, господин Кирило, он је, ето на примјер, узео парохову кћер, кћер предшественика свога, и онда, кад је дошло време — лепо он дош’о на његово место.
Бољу вам не бих знао пожелети. Мој чесњејши пријатељ, господин Кирило, он је, ето на примјер, узео парохову кћер, кћер предшественика свога, и онда, кад је дошло време — лепо он дош’о на његово место.
Како су били комшије — трећа четврта кућа — како би било, сети се гђа Перса (као свака забринута мамица која има кћер на удају, а опасност тако близу) — да пошље часком Ержу каквим било послом, да разгледа и јави.
ви већ морате ту ваше... — Тхе, тако сам научила од моје покојне матере, тако и ја васпитавам моју кћер Јуцу — вели гђа Сида, а гледа једнако у Перу — боље је да јој кажем сад, него свекрва или муж после!
Наравно, и сасвим природно; и једна и друга има кћер, па мати к’о свака мати. Свака је добру рада за своју кћер; а јао, жалосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко ће?!
Наравно, и сасвим природно; и једна и друга има кћер, па мати к’о свака мати. Свака је добру рада за своју кћер; а јао, жалосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко ће?!...
вама се, к’о мислим, сме честитати. Чули смо да... Ви... овај, удајете госпођицу кћер, а? — Та, тако је! — вели поп Ћира. — Сад после Божића. — А, дакле истина је.
— вели поп Ћира. — Моја Персида је један, тако да кажем, скуп добродјетељи, па је, наравно, и своју кћер тако воспитала... а ко је узме, биће срећан и задовољан, к’о и сам што сам у супружеском животу свом.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Газди се допао и узео га код себе, после га оженио, дао му своју слушкињу. С том женом имао и кћер. Али га жена толико волела да га није могла гледати да тако он трпи, пости, гладује, већ је радила, понова служила и
да тако он трпи, пости, гладује, већ је радила, понова служила и њему давала те он пијући, ваљајући се, и жену и кћер отерао у гроб. ВИ БЕКЧЕ — ...Ха! Зорт! — Утрчи он и посред њих, просјака, упадне. — Трзајте се. Тамо...
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Љуба се накани те ово писмо оцу Савкином напише: Почитајеми господине! Будући да ја вашу кћер Савку радо имам и желео би' је, ако је могуће, за жену узети, ако би ви на то саизволети изволели, изволите ми јавити.
Љуба ће најпре да проба богатију, па ако не испадне за руком, тек онда васпитанију. Татијанина мати је рада кћер удати за каквог ученог, или пак трговца. Љубиног кума отац тутор је те девојке. Љуба се није дуго мислио.
Некако напипали су се и искушали. Белкић каже да на његову кћер само за његова живота две хиљаде форинти гледају; а Љуба има куће две, гвожђарницу и нешто дуга.
Белкић преслуша жену и кћер. Овима се Љуба свима допада. Чика-Гавра и Љуба се договоре да одмах иду кући. Белкић их као из етикеције зауставља,
Кад сте били у мојој кући, као госту устручавао сам се све вам исказати. Но, сад изјављујем да ћу вашу кћер фрајлу Анку тек онда узети моћи када ви платите на велику кућу вашу интабулирани ваш дуг, па онда сами из велике у
— По обичају. Казаћу: Молим покорно, мени би на срцу лежало, и желео би’ кад бисте ми вашу фрај лицу кћер за супругу дали. — То је лепо, ал’ опет није за почетак добро. — Дакле, научите ме ви, какав почетак!
— Молим вас, не разумем вас начисто. Изволите мало простије говорити. — Би л’ бисте вољу имали вашу кћер за мене дати — то хоћу да кажем. — Сад разумем. — Зашто не?
Богат и велики господин неће њу, а она опет неће малог. Ја кад би’ имао кћер, васпитао би’ је по свом реду, да може и за мањег човека поћи.
— Куда? — Знам два места. Једна у Ц., а друга у Ш. У Ц. једна стара удовица, госпођа Калајићка, има јединицу кћер Варвару, тако око триест година, премда има сплеткаша који кажу да је и преко четрдесет, али то није истина.
Мати и кћи врате се. После кратког разговора гости се препоруче и оду. Мати пита кћер како јој се младожења допада. Она вели да је задовољна, само да се једанпут уда.
— Не пристајем. — Дакле, шта желиш, говори, јер морам јој одговор однети. — Кажите јој да ћу узети њену кћер ако дâ поред ње одмах пет хиљада, па ма код њи’ седео; и, осим тога, да ми пишу, ако би кћи без деце умрла, да сам ја
Срце и душа јој је било женити и удавати. Она је тим себи кредит правила. Свет је њу познавао, па која је мати имала кћер, или сина за женидбу, та јој је морала ласкати, јер благо оној коју госпођа Евица похвали, а тешко оном кога она
Африка
колико је једном црнцу, код кога љубомора уопште не постоји у облику у коме код нас, част да му белац почасти жену или кћер својом пажњом.
Трговци су често и само форме ради узимали краљевску кћер к себи за све време свога бављења у племену. Разумљиво је дакле зашто, кад најпре уђе један од њиних црних тркача да
сина је зазидао у кабину, и када га је после пет дана нашао још живог, удавио га својим рукама; закопао је живу кћер зато што је поздравила једног каптива.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Моја драга, кад немам мужа по вољи, бар да се по вољи носим. Он да није узео официрску кћер. КАТИЦА: Немојте, слатка мамице! Видите, откад нисам и ја аљину променула, пак не протестирам. ЈУЦА: Кад си луда.
Кир Диму, мој стари пријатељу, човек поштен, вредно трговац... МИШИЋ: Забога, за њега да дате вашу господичну кћер?! ЈАЊА: Зашто не, господин нотариус, човек кој има трговашко дух у себе! МИШИЋ: Добро, забога, али онако стар.
ЈАЊА: У! Господин нотариус, скупо време! МИШИЋ: Ја могу вашу господичну кћер и не узети. ЈАЊА: Е, кад сум казао, казао да-ј просто! Ја сум господар од моје слово.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Није била ружна, напротив, али је била наглува и сви су то, у Новом Саду, знали. Сенатор Стритцески дуго није дао кћер за шизматика, и једва су га умолили, али је своју сиромашну рођаку, која је одрасла у његовој кући, дао одмах, чим су
Кад би му кћер капамаџије Гроздина почела да пребацује, што се запустио, што је, и одећу, и обућу, и брке, и кику, запустио, Трифун
Деце коју је оставио. Кћер капамаџије Гроздина изразила је мишљење да би било боље да они подмите Гарсулија. Мање би потрошили на то, него на
Све што Варвара каже, било је за жену Ђурђеву као свето писмо. Кћер капамаџије Гроздина није себе сматрала ни мало гором од тих сенаторских ћерки, па јој је тај женски савез удвоје,
Ни говора нема, каже, о некој опасности, ако са Божичем буде путовао. Са Божичем путује и жена, и кћер, а обе су праве будимске руже, које сви, до Беча, знају. Та није да су лепе, кад штримфле притежу.
Нико није знао, колико је сенатор био пропатио, од митровачких фратара, који му нису праштали да је кћер дао шизматику.
биртом, разданило, госпожа Евдокија се сети да је напољу свет, да није у својој кући, да је у Енгелбирти, да има мужа, кћер, да треба отићи.
Шапутао му је да није лепо, нити је поштено, да му не каже, на растанку, да је он чуо да му је Трифун осрамотио кћер, и унесрећио. Бог нека му плати.
а у белом, окреченом, зиду Жолобова, у дрвету, није више видео своју покојну жену, него госпожу Евдокију и њену кћер, Теклу. Отмене, великосветске, заводнице – које је био заборавио.
За тренут – у Кијеву – Исакович је ту матер, и њену кћер, сматрао несретнима, а добрима, па пожеле да им се врати. И једна и друга била је весела и чинила се задовољна на овом
Теодосије - ЖИТИЈА
и Марији, сестрама његовим, сузе утолио јеси; молбе за сина сатникова ниси презрео; Хананејку која је молила за кћер која страда помиловао јеси; Јаирову кћер из смрти као иза сна подигао јеси; удовичина сина, на погреб ношена, са
јеси; молбе за сина сатникова ниси презрео; Хананејку која је молила за кћер која страда помиловао јеси; Јаирову кћер из смрти као иза сна подигао јеси; удовичина сина, на погреб ношена, са одра подигао јеси; и ја ћу се грешни данас
И доведе му невесту, кћер цара загорскога званога Асена, и обоје благословом утврди. Краљ Владислав тада узе и благослов од светога
Али бојећи се да не оде, остављаше га да живи како хоће. Потом се и мати његова престави, и кћер своју оставивши му ка Господу оде.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Али други претенденти, помогнути од Татара Златхе хорде, продрли су у Бугарску и Тертер је био приморан да уда своју кћер за сина хана Ногаја и да плаћа данак Златној хорди (1285. год.).
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
ТУЖИЦА ЈЕДНОГ ЗМАЈА Умоме целом змајевском веку људи ме гоне и главу ми секу, а ја чим њупнем царску кћер одмах ми кажу да сам звер!
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
АНТА: Па ту кућу дао си као мираз уз кћер. СПАСОЈЕ: Да, али привремено је залажем за кауцију. Ето, разумеш ли сада ситуацију?
СПАСОЈЕ: Да, у овако изузетном случају. ПАВЛЕ: Не разумем нешто само: ви нудите кћер која је верена? СПАСОЈЕ: У томе баш и можете видети колика је жртва коју ја чиним.
основу такве отимачине ти си постао професор универзитета; на основу тога што си професор универзитета ја сам ти дао кћер и огроман мираз... ЉУБОМИР: Све је то исто, нема никакве разлике.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— А шта су нами оставили? — Е, други је свет онда био. Сад без новаца никуд, нит’ можеш кћер удати без новаца, а ја сам моју Соку бадава узео, без пребијене крајцаре; није донела ни своје дарове, већ је узајмила
Вратим се, чујем да Сокина мати, Татијана, Угљешина удовица, има дивну ваљану кћер, сва је варош фали. Познавао сам покојног Угљешу.
“ Ја пређем ближе к њој, па јој шапнем у уво: „Чујем да имате ваљану кћер за удају, имам за њу ђувегију”. Одговори ми: „Нека, ако бог да; желите ли је видети?” — „За то сам дошао”.
— Јесте. — Имате ли већ за њу каквог ђувегију? — Та било би, — али, знате, свака мати тражи за кћер што боље. — Кол’ко јој година? — Сад јој осамнаест. — Добро, ја сам тридесет и пет, и удовац; стање моје знате.
— Добро, ја сам тридесет и пет, и удовац; стање моје знате. Да се много не разговарамо: ’оћете л’ дати вашу кћер за мене?
— Ништ’ то не чини. Питам вас опет: ’оћете ли вашу кћер за мене дати? Не иштем ни крајцаре. Госпођа Татијана мало мисли се, па опет: — Дајте ми на промишљање један дан.
Једном речи, знале се држати. Па мати и кћи тако су се пазиле, кћи је тако поштовала матер, а мати је опет послушала кћер где треба, да би рекао: нису мати и кћи, већ две сестре које се пазе.
Господар Софра стоји између сале и креденца, па гледа како му син игра; тако исто и господар Полачек гледа на своју кћер, али Шамику мери. — Ал’ господар Кирић, имате финог сина! — Ал’ ви имате фину кћер! Комплименти се праве.
— Ал’ господар Кирић, имате финог сина! — Ал’ ви имате фину кћер! Комплименти се праве. Шамика кад и кад иде у једну стражњу собу; онде је на патосу креда, па штуцери ђон рибају, да
Свирају „полонесмарш”. Шамика узме испод руке фрајла-Лујзу, млади Полачек госпођу Матилду, један калфа кнежеву кћер, други опет другу, и тако даље, па се шећу. Престану.
година стар, Чамча је имао малу ћерку од четири године, па већ онда договорили се да Шамика, кад дорасте, узме његову кћер, да се опријатеље. Но смрт учини крај, девојче умре. Тако су Шамику већ у детињству женили.
Мени је мило. Ја познајем вашег оца и његову кућу, ја би’ вам драге воље дао моју кћер, ви сте фини господин, но само једно фали. — Шта то може бити? — Шамика побледи.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Који трговац жели да ожени свог сина, а који да уда своју кћер. Којег са којом и коју за којег. Кад се говорило о порођају, чула је колико их има које ће да роде овог месеца, а
Сањао је да удаје кћер, што имађаше дивни лик и стас Принцезе Александра Виртембершкога, али из онога доба када беше млада и не оваква какву
Од свога господара беше научио да чека и да предвиђа, и он је чекао да Аранђел Исакович примети његову најмлађу кћер, која беше баш дорасла.
После смрти госпоже Дафине, када је Ананија често одлазио господару, водећи са собом увек и своју најмлађу кћер, он је са запрепашћењем видео да су све његове наде узалудне и да Аранђел Исакович више нема ни она црвена, влажна
Нек се смири једном, мишљаше у себи, па ће се и они сви смирити. Аранђел ће приметити његову најмлађу кћер, а он, Ананија, остаће с миром у овој кући, док се Вук Исакович не врати са војне, па и онда, ако се уопште не врати.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
којих се људи морају придржавати ако желе да имају мушко дете, односно ако би хтели да избегну „несрећу“ да им се роди кћер. У Србији млада не сме имати ни иглу ни маказе у пртљагу, па ће јој прво дете бити мушко.
соли под јастук, па ујутру пази које ће име прво споменути: ако спомене мушко име, родиће сина, а ако женско, родиће кћер. Осим труднице и њеног мужа, у овој врсти гатања значајну улогу има и неко од њихове деце.
Тако су, на пример, две Црногорке, пријатељице, које су истог дана родиле (једна кћер а друга сина), дале деци ове надимке: Златија и Мрко (заштитна имена) да би их сачувале од вештица, урока и злих душа.
У селима југозападног Стига, када мајка очешља своју кћер, она је „повуче за сплет и каже: ’сплет до пете а девојка до греде (да порасте)’“.
(Веселиновић, 1980) — Ако ће мушко дете ко ора бити, опет више вреди нег највећа девојчура. (ЛМС, књ. 104, бр. 4) — Кћер је туђа вечера. (В. В., НСП) — Мушка глава оџак гласи, ђевојачко име оџак гаси. (М. М., ЉБП, гл.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
који кроз царство караван тера нека на узглавље спусти златну пару, нека себар јагње мартовско донесе, нек кћер дарују сви који се у царству десе.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
КИНОТЕКА У ТРИ Сваке недеље, тачно у десет до три, једна млада жена стиже из дубине Косовске улице водећи за руку кћер. Њена кћи има мајчине очи боје дима.
– Шта? – Пепељугу. – Добро! — рече — »Био једном један добар човек који је имао лепу кућу и дивну кћер, којој је чинио све што би зажелела...« Жена је изишла из купатила.
– Молим? — пита келнер. – Ништа, ништа... — каже сигурна дама, па плаћа и одлази према аутодрому да пронађе кћер. – Још само један круг, Мамице... моли мазно девојчица. — Још само један! – Невероватно! Колико та може да попије!
Разлика је у томе што ти људе свлачиш, а ја их облачим... Имаш ли, можда, кћер? — Студенткиња! — каже поносно Жика — и вади фотографију из новчаника. — Осамнаеста јој...
Празник! — Нико не тврди да ви немате право једанпут месечно на своју кћер... — слуша монотоно глас свог бившег таста, човечуљка изгубљеног у плишаној дубини фотеље — али ми нећемо дозволити да
Није вредело чак ни то што је пре доласка по кћер скинуо метални носач са натписом ТАXИ, ни то што је виндјакном прекрио таксиметар.
»Једна од ретких ствари које умем да радим боље од осталих!« Зајапурену од среће у пет по подне одвео је кћер на кестен-пире у кафе хотела »Метропол«. »Она је све што имам!
Још од синоћ, њено учешће је било неизвесно, али мајка је успела да некако убеди главног организатора да пусти њену кћер на писту. Било је ту суза и показивања избледелих исечака из илустрованих ревија.
Сада је тај тренутак! Она види своју кћер како начас заклапа вештачке трепавице и уздахнувши креће храбро међу столове, међу ту руљу која је може повредити
— Да видимо јесу ли вас повредили? Свлачио је лагано овлаш закопчану Нинину одећу, као што отац свлачи кћер која је пала у парку играјући се лоптом.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Уз Кићуна ступаху Милица и Анђа, прва кнежева, а друга Ракова кћер, па остале женске редом, оне с лакшим бременима предње, а оне с тежим задње.
Кад се Наполијон бјеше осилио и прегазио му државу, онда му се Франц покори, даде му кћер за жену; а кад други цареви сломише Наполијона, онданак ћесар узе кћер натраг и уза њу приде Млетке и све што бјеше
му државу, онда му се Франц покори, даде му кћер за жену; а кад други цареви сломише Наполијона, онданак ћесар узе кћер натраг и уза њу приде Млетке и све што бјеше млетачко, па и Приморје!
Јест соко, овај наш нови брат! — Згодан, ваистину! — прихвати Рако. Рако имађаше жену и два синчића и кћер Анђу, као што видјесмо, већ испрошену. У кући још бјеше удовица Маре, снаха Ракова, с једином кћерју, старијом од Анђе.
Ево да ти испричам. Већ си дознао да често Црногорац вјерива сина или кћер још у колијевци. Вјереници чекају вријеме које старији одреде, па се вјенчају, и свршено је!
и ја, у име божје, дајем благослов и кажем да је кнез, и по црногорском обичају и по закону божјем, слободан удати кћер за кога хоће! — Али ја не пристајем да се Милица уда изван моје куће! — рече Мираш.
— Готово јесам, Драго! дошло ми је да закукам из свег грла! Би ли још кад у Црној Гори да отац пита кћер за кога хоће!?
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ОТАЦ: Ја сад под старост не промени ћуд. МАТИ: Предићка удаде кћер без крајцаре у пуну кућу. Гледим, боже, кад смо били на свадби, ту су ти огледала, ту су канабета, астали — мило ти је
ОТАЦ: Е молим вас, шта човек деце своје ради неће учинити. Ја имам само једну кћер и чини ми се што год радим, све за њу једну радим.
ПРОВОДАЏИЈА: А ви се разговарате, то јест? МЛАДОЖЕЊА: Мало. ДЕВОЈКА (изиђе напоље). ПРОВОДАЏИЈА: Баш лепу кћер имате, да је Бог живи!
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЖУТИЛОВ: Мене из службе избацили? Ви, безобразан младић, што сте изневерили ваш народ. ЛЕПРШИЋ: Као ви, што дајете кћер за Маџара. ЖУТИЛОВ: Ви сте фантаста. ЛЕПРШИЋ: А ви родољубац што сте напунили џеп од крађе.
8. ЗЕЛЕНИЋКА, ПРЕЂАШЊИ ЗЕЛЕНИЋКА: Шта је то? Каква је то вика? ГАВРИЛОВИЋ: Ето шта је: господин Жутилов удаје кћер за Маџара, а господин Лепршић постао је чиновник изван војводине, па се сад препиру који је већи родољубац.
ЛЕПРШИЋ: То значи бесовјесно издати свој народ. ГАВРИЛОВИЋ: Видите, господо! Господин Жутилов удаје кћер за Маџара; господин Лепршић примио је службу изван војводине; госпођа Зеленићка добија писма од свог пријатеља Маџара;
Милићевић, Вук - Беспуће
Прва жена му је умрла неколико година иза вјенчања (кажу да је премлатио и пребио живот у њој), оставивши му једну кћер која се касније, иза очеве смрти, удала за некаквог канцелисту у Босни; с њом се Гавре Ђаковић није виђао, била је
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Жене, девојке и момци како би му се што више смејали, измислише да он иде попи зато што се загледао у попину кћер Тоду. Од тада сваки ко га сретне, заустави га, и, смејући се, пита: — Је ли Димитријо? — А? — промуцао би он.
Тамо је Мита и заволео неку баштованову кћер, Мару, плаву, али развијену девојчицу. Аритон је то знао, али Мита није дао Аритону за ту његову љубав никоме да каже,
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Сад кад цар виде чобана где се врати кући, одмах дозове к себи своју кћер и каже јој све шта је и како је, „него — вели — сутра да идеш с чобанином на језеро, да га пољубиш у чело“.
Цар који је све његово јунаштво гледао с планине, дозове га преда се па му да своју кћер, те с места у цркву па их венчају и учине весеље за недељу дана.
Сад га цар затвори у једну собу до које је била једна велика соба где је била царска кћер у кавезу. Овај је сиромах послије домишљао се, што ће и како ће, кад увече, мој брате!
Кад ли, мој брате, прокопа, али тамо царска кћер заспала па јој више главе гори свијећа шарена а ниже ногу бијела, около ње спавају слушкиње а на асталу свега доста.
Кад се ујутру царска кћер разбуди, виде свијеће промијењене а астал у свему празан, онда стане викати на слушкиње говорећи да су то оне учиниле.
Оне се клеше, да то нијесу учиниле, али царска кћи то не вјерова. Сад царска кћер пошаље оцу свом прошеније, да у дворану ноћу све неко долази и с астала пите и све остало поједе и попије, и да
Цар јој учини по молби, али при свем том царска кћер опет подозријеваше на слушкиње. Да би дакле и у сну виђела и онога, који све са астала поједе и попије а послије
У томе маху ухвати га царска кћер за руку, но кад види какви је прекрасан младић, онда га испита ко је и шта је и откуда је у ову апсану доведен и
Ујутру кад сване, поручи царска кћер оцу да још толико јела и пића пошаље доказујући му, како су јој слушкиње гладне.
и тако се од сад храњаше и задовољаваше јуноша са овом љепотом дјевојком дотле, док царски ферман не изиде да је кћер његова пунољетна и да ће је удати.
Кад ово дозна царска кћер, онда она пише свом оцу и каже му, да она ни за кога другог неће поћи но за оног јунака, који џилитом бедеме њиног
Кад ови дођу и своје синове доведу, онда цар изведе своју кћер и са њом изнесе џилит, па онда по жељи своје кћери заповједи, да који мисли и жели бити царев зет, баца џилит и бедеме
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СТАНИЈА: А шта веле мајке и очеви? ЉУБА: Кажем ти, ништа; него су јошт невесели, ако им неће нико да узме кћер да игра. СТАНИЈА (седне опет): Еј Београде, Београде, у што те фалише! Ниси више Београд, него црноград.
сваки је добру реч за вас реко, а и сам сам видио да сте честит и ваљан дечко, зато вам са свим срцем дајем моју кћер. ЉУБА: Бáбо, ево ће да иде мајка. НЕША: А што? СТАНИЈА: Да идем. НЕША: Куд ћеш пред весеље?
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Но како дођосмо до рода? АЛЕКСА: Вашу блаженопочившу матер држао је стари Батић као сопствену кћер, воспитао је и удао. МАРКО: Али откуд ви то све знате? АЛЕКСА: Молим, молим.
Не тајим да вашу кћер љубим, а и тко не би таковаго ангела љубио; но најпрежде морам мојему родитељу јавити и од њега дозволеније просити.
(Пољуби је.) Сад иди, и гледај што имаш. ЈЕЛИЦА (одлази). МАРКО: Господин барон, ја видим да ви моју кћер радо имате, и то ми је особито мило. АЛЕКСА: Не мислите, господине, да ја њу из каковога интереса узимам.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Нисам никада разумео зашто је била таква. И колико сам је поштовао! — Можда је волела да има најпре кћер? — Имати кћер? Али ко би онда ловио по језеру? Ко би их хранио?
Нисам никада разумео зашто је била таква. И колико сам је поштовао! — Можда је волела да има најпре кћер? — Имати кћер? Али ко би онда ловио по језеру? Ко би их хранио?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
На крају сваке приче дароваше ми царску кћер за жену и царства (понегде још царујем). Само кад се родих с потоцима ведар и с птицама загрљен, тад погибоше
Гле како се браћа моја у мрцине створе и криви мач изникне у сваком оцу из прса и пресече гнусобу кћер само што покрива рањена ждрела има ли кога још стварно жива да га пренесемо у своје собе крај црвеног гумна испод
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ађутант ми тада рече да је командант пре пола часа добио извештај да му је жена родила кћер и тим поводом ме сада шаље.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Него шта ова баба једнако провирује из кујне !... А не плаче и не жали кћер... И шта оно вели: »Нашло се мртво !« И зашто баш сад мора, онако кришом, да му предаје онај велики замотуљак у крпама
Мајка, радосна, што јој дете тако срећно, па уздахне и погледа млађу кћер, помисливши какве ли ће судбине она бити ?...
Кад сутра дан Смиљка пође својој кући са дететом, она остави кћер и зета са тврдом вером: да је то срећан пар и да ће веома сложно живети. »Помози Боже !
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Што су врата суха злата, На њих вила сина жени; Што су врата од бисера, На њих вила кћер удава; Што су врата од шкерлета, На њих вила сама сједи, Сама сједи погледује, Ђе се муња с громом игра, Мила
Црњански, Милош - Лирика Итаке
А шта је мени до велможа у свили, са соколом на руци? Отац ми је себар што на точку цвили, а кћер ми глођу вуци. Баш ништа ме за цркве душа боли, за силнога цара дом.
Победила је сласт. Једну никад не вукоше твоја кола: част. КУГА Ники Бартуловићу Свеједно родиш ли сина или кћер у славу покољења. Укус се мења, укус се мења: не мења се човек и кер.
Шта ти је жао нашег покољења, укус се мења, укус се мења. Свеједно родиш ли сина или кћер: вечно су исти човек и кер. ПЕСМА Кад раширим руке у жутом лишћу, што засипа јауке, сине нека страшна, мутна моћ.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Сироче: Тешко ти је? Госпођа у црнини. Тешко Врло тешко! (Брише сузе.) Лане нисам била сама... Сироче. Имала си кћер?... Умрла је? Госпођа у црнини: Умрла... Била је велика већ, као ти... налик на тебе... Сироче: На мене налик?
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
А он вели: па кад је он тако рђав човек, зашто му Јеврем даје кћер? ЈЕВРЕМ: Па није он тако рђав човек! СРЕТА: Па кад није, нека он буде посланик. 'Ајд' нека он буде посланик.
Он је противник мој и противник владин, и он не може узети владину кћер за жену, па то ти је! Нећу више ни да ми га помињеш, разумеш ли?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Она тој фамилији није била ни кћер, ни сестра, већ нека даља рођака. И ко зна зашто је, већ као велика, заостала девојка, ту доведена.
— а то због те друге, младе жене, да би и он изгледао млађи — већ у панталонама и капуту, више гледајући у жену него у кћер. Али Ната то не примећује.
да ми није онај, твој отац (није хтео ни име да му спомене) обећао паре, зар би ја за тебе, пезевенк један, дао моју кћер?
— Зар да није обећао паре, и то какве, зар бих ја дао, не за тебе него за вас, моје чедо, кћер? Ко си ти? Шта си ти? Керпич један, сељак један! И зар да ти сад мени...
а Томчи задао страх, самога наводаџију посла к њему с поруком: да или долази кући и не срамоти га, или ће он своју кћер натраг узети. Томча наводаџије дочека не може бити боље.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Да“, закључи медик, „види се, брате, види. И да није сердара Пеја кћер, желио би је човјек за жену имати; јунак, да му се сој не изроди, а рђа, богме, да му трагу очисти!
Толико га жељна бјеше. Сердар одигнувши главу, праћаше оком кћер и невјесту, које отчепљаху један бардачић у нуглу. „Ја мним е сте у гомили дошли ту до раскршћа, па сте отуда један
Али поглед му не срете никога, јер Стана одмах изађе. „Ну, шта ради, спи ли?“ запита сердар кћер. „Не спава, али не треба му ништа... Ја сам уморна, не могу више!“ „Лези дијете!“ рече он. „Чудна ли је понекад!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Сад ћу казати!“ Не зна још ћерка што је завјет. — Приповиједа се како је одила мајка и кћер на завјет у некакав манастир, па, кад дошли до близу манастира, удари киша те мајка прва загрне зубун, с њим се
Тако се приповиједа да је некакав цар имао кћер за коју му некакав гатар или пророк каже да ће је ујести змија и да ће јој од тога бити смрт.
Само једна му кћи не хтједе ићи, већ остаде у граду, гдје је остало закопано големо благо. Краљ је ту своју кћер проклео да се у змију претвори и тако остане чувајући то благо, догод људско не пољубила лице.
Њој долази рак из воде, Па је својим брком боде; Проговара раче-баче: — Ој, бога ти, жабо-бабо, Дош’о сам ти кћер просити, А за мога рака брата. Можеш ли је одмах дати — И на племе погледати?
— Твоја ћерка буветина, Твоја кућа локветина: Кћер ти нисам ни просио, Само сам се нашалио?“ 11 Кад се жени врабац подунавац, Запросио сјеницу дјевојку — Три дин
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
158 4. КУМ РИБА. 161 5. ЦАРИЧИНА СНАХА ОВЦА. 163 6. ВИЛИНА ГОРА. 165 7. ТИЦА ДЈЕВОЈКА. 167 8. ЦАР ХТИО КЋЕР ДА УЗМЕ. 168 9. ТРИ ПРСТЕНА. 170 10. ЗЛА СВЕКРВА. 171 11. ОПЕТ ЗЛА СВЕКРВА. 173 12. У ЛАЖИ СУ КРАТКЕ НОГЕ. 175 13.
ње избавио (па ишчупа из земље једну травку, и пружи је човеку): на ти ову траву, те је остави; а ја идем, па ћу ући у кћер тога и тога цара; из свега ће царства доћи љекари, и попови и калуђери, да је лијече и да мене ћерају, али ја нећу
љекар, па и ти дођи да је лијечиш, и само је окади овом травом, а ја ћу одма изићи, по том ће теби цар дати своју кћер, и узеће те да царујеш с њиме.“ Човек узме траву, те остави у торбу, па се опрости с побратимом, и растанусе.
који, а овога загрле цар и царица, као свога сина, па га уведу у ризницу, те га преобуку и даду за њега своју једину кћер, и поклони му цар пола царства свога!
Послије некога времена отиде онај исти ђаво, те уђе у кћер другога већег цара, који је био комшија с овим. Ударе свуд по царству тражити јој лијека, а кад не нађу, онда разберу,
Тада онај цар напише књигу своме комшији, и моли га, да му пошаље оног љекара, што му је кћер излијечио, да излијечи и његову кћер од онаке бо- | лести, па ће му дати штогођ иште.
цар напише књигу своме комшији, и моли га, да му пошаље оног љекара, што му је кћер излијечио, да излијечи и његову кћер од онаке бо- | лести, па ће му дати штогођ иште.
Пошто ту преживе тако неколике године, угледа син цара од оне земље његову кћер, која је била врло лијепа и већ дорасла до удаје, па каже свом оцу и мајци, да се другом никаком ђевојком не ће
Отац и мати, и други дворани стану га одвраћати, да се прође те срамоте; како би он, царски син, узео говедарску кћер, код толики други царски и краљевски кћери и т. д. Али све залуду! он каже: „Ја њу, ја ни јед | ну?
Кад већ виде, да друкчије не може бити, онда цар пошље једнога свог везира, да јави говедару, да ће цар да му узме кћер за сина. Кад везир отиде и јави то говедару, а говедар га запита: „Какав занат зна царев син?
Сад постане чудо још веће. Они су мислили, да ће то за говедара бити највећа милост и чест, што му царски син узима кћер; а он пита какав занат зна царев син!
у ручконошу, која је била крупна и здрава и лијепа ђевојка омили му, и рече оцу њезину: „Хоћеш ли ми дати ову своју кћер да се женим њоме?” Чоек му одговори: „Ја бих ти је радо дао, али сам је обрекао Брку.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
И усхте и ороди се са великим царем грчким, Богом венчаним кир Алексом Комненом, и узе његову кћер за благородног и љубљеног сина Стефана, а кога и одреди да Му буде намесник.
Ко љуби сина или кћер више од мене, није мене достојан, и ко не прими крст свој и за мном не иде, није ми подобан“. (Мт.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
на свету, да ми желите од благога бога милост, коју и ја вами, заједно с светом разума и науке, и ва|шим синовом и кћер[и]ма од рода в род, догод бог свет држи, всесрдечно желећи пребивам до последњег мојег издиханија душом и телом сав
Децу у неко време и моје врснике поизналазим, прве у вароши, једне с[а] синови на женидбу, а друге с кћер ˊма на удају. Дечица којима сам бабиње чувао и потом у наручи носио, сад су оци и матере.
Лудовика Шеснаестога и предивну краљицу, блаженејшега воспоминанија наше преславне цесарице и матере, Марије Терезије кћер, и њу сам видио у Версаљу.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Велика речна мајка уздахну. — Све реке једва чекају да уплове у море! — рече и помилова по образу најмлађу кћер, кад ова одсече: — Не ја! — Па, куда ћеш? — забрину се Мајка свих река. Мала својеглавица је ћутала.
— рече Мајка свих река строго и одлучи да припази на тек рођену кћер. Мала река се невољко поче спуштати али од тога часа све реке и речице, сви извори и потоци будно су стражарили.
Чија је? Обзнани крастача да се пронађу родитељи Беле жабе. Узалуд. Белу жабу нико није хтео да призна за своју кћер. Одбачена и сама, Бела жаба поче проводити дане огледајући се у води, несрећна због своје боје.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
се допадао овај младић златних руку, па га је доброћудно наговарао да се потурчи: онда би му он дао (као у причи) и кћер за жену, и нешто свог имања, и део радње. Тврдоглави Узун на то не пристане а газда га остави на миру.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
од којих се распитивао о мени, молио је он да га обавесте једино о томе: имам ли ја, човек који тражи његову кћер, какав год између великих порока, то јест, јесам ли бекрија, коцкар, убојица или тако шта.
У Комзи, једном селу тамо код Кроје, био ми је пријатељ, један поштен кмет, који је имао кћер младу, лепу и честиту. Ја сам је изабрао за свога сина, здравог, кршног Рустема.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Станка леже сва на ту пружену руку, дохвати револвер и обрну га у страну. Марко, видевши да удари кћер уместо зликовца, паде у још већу јарост, па истрже нож иза појаса и јурну на њих.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Богме када змије угледаше царску кћер, начинише поширок пут, те се малиша мало ослободи, а бијаше се препао кад је угледао онолику гамад.
— Заповиједам да ми донесете султанију, царску најљепшу кћер. Они се поклонише и нестаде их, и за тили час ево их гдје донесоше султанију.
Тада цар поче обећавати велико благо ко му кћер прозна, а то чу једна стара баџа-вјештица — па од града до града, од врата до врата, док је нађе и позна, па се одмах
до града, од врата до врата, док је нађе и позна, па се одмах врати цару и погоди се с њиме за велико благо да му кћер живу доведе.
Она ти тако лети, док долетише код цара, те му бака претеслими кћер и узе бакшиш. Кад се сиромашак пробуди, зовну жену. Јест, али ње нема.
Али он, једва чекајyћи да види паунице, није хтео ни слушати шта баба говори за своју кћер. Кад буде ујутру, царев син устане и оправи се на језеро да чека паунице, а баба поткупи слугу његова и да му један
ЧАРДАК НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ Био један цар, па имао три сина и једну кћер, коју је у кафезу хранио и чувао као очи у глави.
Сад кад цар виде чобана где се врати кући, одмах дозове к себи своју кћер и каже јој све шта је и како је, „него — вели — сутра да идеш с чобанином на језеро, да га пољубиш у чело“.
Цар, који је све његово јунаштво гледао с планине, дозове га преда се па му да своју кћер, те сместа у цркву па их венчају и учине весеље за недељу дана.
тета: — Ено, побратиме, видиш тамо на крају онај златни кревет, ту лежи царева кћи; сад отиди тамо, па зграби цареву кћер заједно с поплуном и брзо је донеси овамо.
Цар је мислио ону царску кћер за себе узети, те како она изиђе из галије, он прискочи к њој те је стане миловати, а она се окрене од њега па рече:
Народ одмах призна да је право да он узме цареву кћер и да царује. И тако оно момче ожени се царевом девојком и постане цар, а остали момци што су с њим ишли ижене се оним
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Прихватих позив и у његовој кући упознах његову добру супругу, сина и кћер, који су се родили у овој земљи и изгледали као Словени, али са приметним америчким калемом.
Ћипико, Иво - Приповетке
А људи се сучу и мрмоње...Испод кукуљица већ се чује погдекоја претња. Стара запази то, па хвата кћер, хоће да је истргне из Маркових руку, али он, као да је опчињен, раздражен, гледа у земљу и једнако игра...
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
је прелазак из реалног времена причања бајке у време саме бајке), па се онда уводе, на пример, цар, његова три сина и кћер.
Сиже је једноставан. Милић безуспешно тражи девојку, све док није чуо за Видову кћер Љепосаву. По њу долази без просидбе и најаве.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Зна се по именима, али још више по томе што је госпа Живка једина од данашњих министарки која има удату кћер. Одмах је цео свет погодио. ДАРА: А зар ниси никако могао да сазнаш ко је писао? ЧЕДА: Сазнао сам. ДАРА: Ко?
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Рогожњанин скрсти руке, па трпи зулум. Косовац гледа кад му Арнаутин одводи јединицу кћер и кукавички изговара: „Слатка је, душа, госпо– дине!“...
Било му је врло добро. Али у селу био неки богат Анадолац и имао свега једну кћер. Није девојку, но да прости Бог и образ — праву хаткињу.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
САРА: Госпоја от Мирич има једну прекрасну кћер, коју она усрећити жели, и будући да сте ви... РУЖИЧИЋ: Само благоумиљено нимфâ и грацијâ обајаније може Ружичићево
дакле, да је она врло богата, а и добро воспитана, зато је намислила, то ће лепо бити, верујте, — она је наумила своју кћер за вас дати.
Склонио се... ФЕМА: Узети моју кћер... САРА: О, маните фрајлицу, она је јошт зелена. ФЕМА: Слута је она, а не зелена; жао ми је што се и назвала мојом,..
РУЖИЧИЋ: Несмислене, да ми јошт платите, да вас у стихови опишем. ФЕМА: Ја моју кћер не дам. РУЖИЧИЋ: Бићете преврашчени у блато као Лицијанци. САРА: Ха, ха, ха!
Краков, Станислав - КРИЛА
За ту је ноћ наредио да му доведу чупаво девојче са црним очима. Васиљ, са прљавом брадом довео је кћер официру у први сумрак.
Петровић, Растко - АФРИКА
колико је једном црнцу, код кога љубомора уопште не постоји у облику у коме код нас, част да му белац почасти жену или кћер својом пажњом.
Трговци су често и само форме ради узимали краљевску кћер к себи за све време свога бављења у племену. Разумљиво је дакле зашто, кад најпре уђе један од њиних црних тркача да
сина је зазидао у кабину, и када га је после пет дана нашао још живог, удавио га својим рукама; закопао је живу кћер зато што је поздравила једног каптива.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ГЛАВАШ: Дакле, за сина тражи кћер? И ти си пристала?... СТАНА: Пристала?... Та то је трâмпа! А његово је деце обоје: Сина ми може свакад убити,
СТАНА: Сина ми дај, А вероваћу да си створитељ! СУЛЕЈМАН: Доведи кћер! СТАНА: Довела бих је, Кад би ми вери додат умео: Да грешан човек руком сакатом У хладне жиле мртвој лешини
Довела бих ти кћер!... СУЛЕЈМАН: А је ли доста реч? Син ти до данас није погинô... СТАНА (показује кроз прозор на бедеме): Још ово
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Волем једног Србина Нег’ туђ цео свет, Макар да га одева Злато и скерлет, И кад будем умрети, Кћер ћу моју заклети Нека љуби Србина, Слатког Србина. 1837.
Је ли то живот, је л’ то право биће? Кад свет не видиш, видиш ли сам себе? Отац у теби себе не познаје, Кћер мати тражи, ту јој вид не даје! Зашто си боље оставио дане, Да пут нов овај ти свршиш у ноћи?
XВИИ ЛАКСЕМБУРГ Никад нећу се више зарицат да нећу што могу, Покај’о сам се увек кад сам учинио то! Кћер ми даде мати да је по лугу проведем; Из тог види се да свет вере у мене има.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
3 Чујем вас: на мужанско грло зацвили дете, рикне из питомине звер. И синак био мајци, или кћер, замукни, залуд глас, кад никог и ништа не зовете. 4 Јадна јаснота, умље, јадна реч, мрачни пут грете.
ОН 1 Трипут кô прутем праснуло о врата. На смртни роди се знак, да живи мрењем. 2 Син, а копривом, као кћер је, трипут, за алчицу од злата, нажари му баба уво, и животом као смрћу да је јак.
Ћипико, Иво - Пауци
Илија хтједе да кћер врне Радивоју, али се она приљуби уз Раду и не миче се стопе од њега; с њиме и у поље иде. Раде је пита рашта опет
* Истога тога дана спремаше се Јуре да прије одласка прстенује Јелку, кћер старога Анте Рајића. Ноћ се је спустила над село када се он упутио к њима.
Мати и кћер стајаху још увијек код огњишта... Стари Анте, свлачећи се, наглас домоли и задњу „Здраву Марију” и примири се.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Прича се да је Дадара одбегли себар који је у раној младости неком властелину из Превешта завео и обешчастио кћер. Не знам колико истине у томе има. Народ је склон претеривању, нарочито кад се ради о омиљеним јунацима.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ах, то је, збиља, живот лош, Јер оркан често дува, И то ме само теши још, Наш Ментор што је чува. Он музу пази као кћер И њојзи даћу спрема; Тај човек има добар смер, Штета што мозга нема!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Родитељи су му били: једна сувише у године зашла кћер сеоског попа која је прешла у варошицу и ту се утешила удавши се за древног пушкара; и тај пушкар, некада први момак,
Имао је лепу праву памет, прозирао људе и ствари, па и себе, знао је своје мане. Прозрео је и своју кћер, кад је поодрасла, лепо учила, рано истакла особит карактер и вољу, заволео ју је и као дете и као друга, поштовао у
Синка; ја ти кажем да продамо клавир; никада више нећеш ти за клавир сести — предлагао је отац, и сложила се с њим кћер.
— Мислили смо Тодор и ја да ће нам Јулица бити кћер јединица. Али Јулица ни у чему није хтела оно што смо ми хтели... А и новаца је било више него што за јединицу треба.
И она зора је била од росе. Прошла. Никада се више није састало то друштво. Боктер је удао кћер у Далмацију, и чувао зетов виноград док није умро од вина далматинског.
— Не могу да јаучем, не могу. Изгубили смо хранитеља и старешину куће, и деца оца, али ја имам кћер и унучиће, и имам два сина, два... госпа Лепосава сад бризну у плач. — И плачем и радујем се.
знао свирати, али би позивао добре свираче у кућу, а одлучио је да ће му обоје деце учити свирати: син у виолину, а кћер у клавир.
— Ја ћу ићи тамо где има школа. Ја знам и где има, и шта се све тамо учи. — Стефан милује своју кћер: — А ти не опажаш да сам ја баш на занат мислио, кад сам купио за тебе клавир, и удесио с учитељем из варошице да
Пантелија Рајић и јесте и није био чиновник. Био је у суду, у архивском одељењу писар. Жена његова и кћер Ната гласиле су се „чиновничке”, а Пантелија је говорио: писар у суду.
Као да је, прилично висока, још порасла, и још се угојила. Човек. Пантелија, пун респекта, преписа кућу на кћер. Као искључиви поседник, Ната одмах поче да располаже.
” Погледа, тамо мало даље, отац њен седи на другој шамлици, и језа је прође од главе до пете: слични, не као отац и кћер, него као две старости. Загледа се у своје руке: малчице дрхћу.
Куд се денула Ната чиновничка кћер, и госпојица Ната са шеширом и у лепој хаљини. Ната поседница, Ната, удавача са имањем!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Ага је имао једну кћер, која је године удадбе у нешто већој мери него што се код нас броји, навршила, јер 120 поклада врло добро памти.
Онда ћеш јамачно потражити добру агину кћер, и бар можеш рећи: Овде лежи покојна моја несуђеница. Сад су јој на врби кости, Бог да јој душу опрости. Диxи!
Као да су главе бундеве! — Сад, љубезни моји читатељи, пошто смо добру агину кћер усрећену видили, мислим да је време оставити је њеној радости, која сведоџбе не тражи, и к нашем скоро заборављеном
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Једну своју кћер, Катарину, удао је за грофа Улриха Цељског, који је имао велика имања у Штајерској и Хрватској и био веома моћан човек
Погинуо је четујући по Котарима и оставио три нејачка сина: Муја, Халила и Омера, те кћер Ајкуну. Хурем-ага као даиџа (ујак) узе сирочад у заштиту, а кад су одрасли, пресели их у Велику Кладушу, у бихаћку
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И једну лепу кћер своју имадијаше од старије му жене Лије. Нити је тај каштиљ испрва његов био, него неверних туђина хананејских.
глас његовој лепоти, разуму и јунаштву до самога цара турскога Амурата у Цариграду, корсем зета му рђавца што му Мару кћер држаше за собом, сестру овога Стефана Ђеорђевића.
На то он сверова му те их оправи лепо с пешкеш, посла их нека слободно иду к цару Амири Амураговићу и да надгледају кћер му своју и сестру. Одоше они с опроштењем се од оца и матере им с неколико катана јоште пратилаца им на добри коњи.
Чуђаше се његовој мудрости и разуму пак даде му за седиште у Фриоли горе Београд. Онде се већ и ожени, узе за се кћер некога Аранита храброга кнеза арванитскога, госпођу Анђелију.
И то за чудо где јој се обриче кроз беседно једно чувено слушање уселити се у њу! Осуђене Еве кћер иде да је прослави и на големо је повиси, те ми вели да му приготовим слушању јој улазак.