Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У Москви је 1754. владика Василије Петровић штампао своју Исторію о Черной Горы, а у Лајпцигу, у штампарији Јохана Готлоба Брајткопфа, од 1783.
Такође у Лајпцигу, у штампарији Тајбела, штампао је Емануило Јанковић своје књиге: Терговци (1787) и Благодарный сынъ (1789).
— Главни књижевни рад Доситеја Обрадовића пада у доба од 1783. до 1790, дакле за доба владе цара Јосифа ИИ. У Лајпцигу, 1783, штампао је свој први састав Люобезни Харалампіе, који је позив на претплату за Совъте здраваго разума и
Место објављених Совъта издао је он у Лајпцигу, 1783, дело Животъ И приключения Димитріа Обрадовича, нареченога у калуђерству ДосиΘеа.
Идуће, 1784, опет у Лајпцигу издао је два дела: Совъти здраваго разума, од кога је друго издање изишло у Пешти 1806, и превод с немачког Слово
у Лајпцигу 1788. изишле су Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први
живот провео као васпитач: као народни учитељ у Далмацији, као домаћи учитељ и васпитач у Молдавији, Угарској, Бечу, Лајпцигу и Трсту, као просветни организатор и »попечитељ просвјешченија« у новоослобођеној Србији.
отишао на науке у Немачку. У Халеу слушао је медицину а у Лајпцигу упознао се са доситејем Обрадовићем. Учио је медицину, али се нарочито бавио природним наукама и 1788.
у штампарији јерменског манастира мехитариста. Од 1823. у штампарији Брајткопфа у Лајпцигу се опет штампају српске књиге. Од 1826. могло се штампати српски у Петрограду, од 1827. у Темишвару, а од 1830.
Тамо је остао до 1825, када са готовим рукописом Сербианке оде у Лајпциг да је штампа. У Лајпцигу је, поред штампања књиге, слушао филозофију код Круга, упознао се са Гетеом, Јаковом Гримом, Уландом и Талфијевом.
1833. штампао је у Будиму велику збирку Пѣванния церногорска и херцеговачка (друго, умножено, издање изишло је у Лајпцигу, 1837).
У Немачкој, бавећи се нарочито у Лајпцигу и Халеу, а нешто мало и у Каселу, Вајмару и Гетингену, напустио је своју намеру да учи медицину.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Ево ти, брате, моје намереније у Лајпцигу. Нама(х) ћу преузети дело, колико ми допусти моја наука, будући да у коле|гије не престајем ходити.
Поздрави ми с «Христос воскресе» господаре Војновиће, Ризниће и Куртовиће и проче Сарајлије и Мостарне. У Лајпцигу, на 1783. Априла 13.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
противљењу упркос, Милош је наредио да се забрани растурање књиге коју је Сима Милутиновић Сарајлија објавио у Лајпцигу. Та књига, Историја Срба од почетка 1813. године до краја 1815.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
издање, па би их, како то показује књижарско искуство, доживело и више да стовариште хартије и књига његова издавача у Лајпцигу не уништише Англо-Американци ваздушним нападом 1943, у толикој мери да му не остаде ни трага.
Почесмо са инжењерским позивом. Он ми прича о својим првим корацима у живот, како је прво студирао права у Лајпцигу, Хелмстету и Јени, како је иза тога отишао у Лајден да учи математику, механику и грађевинарство, нарочито
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Оно је, одлично опремљено, изашло 1936 године као издање књижаре Келер и Амеланг у Лајпцигу. За кратко време доживело је оно и друго своје, данас већ растурено, немачко издање.
И сам Кепен школовао се у Русији, али је докторирао у Лајпцигу, и иза тога се настанио у Немачкој. Али је руски, и у својој дубокој старости, говорио као Рус.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
и 1815. године. Друго издање његових Српских народних пјесама изишло је у Лајпцигу и Бечу од 1824. до 1833. године (у четири књиге), треће у Бечу од 1841. до 1866.