Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Прелазећи преко ваљевске Колубаре и Тамнаве, где годе ноће по једно говече закољу, а село им мора ̓лебац намесити, одакле по неки товар жита понесу, јербо су, каже, имали у планини Кљештевици збег.
И он, где годе ноћи, по једно говече закоље, а сељаци морају ̓лебац давати и пиће. У исто време и Црни Ђорђе са више момака него што је водио, пређе на Скобаљу селу на Кршу, преко
момка у Бранковину моме стрицу Јакову и кмету Глиши Павићу, да му приправе једно говече, вина и ракије и на 50 друга ̓лебац за ручак, иначе прети, да неће село на миру остати, „а ја ћу, вели, све платити у новцу”.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
државу да служим; ’оће Нића да је и он неки мајкин »беамтер«, кад му ни његов чукундека, а ни ико у вамилији није тај ’лебац јево, ни то био! Ал’ како сам радио, тако сам лепо и прош’о; тако ми и треба! Једва за дуван и сланину!
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Имаш доста леба, лепо како земичка? ЈУЦА: (А баш!) ЈАЊА: Мумлиш? Оћиш да мумлиш? Што је ово? (Донесе лебац.) Тон дјаволон! ди је толику лебу? ЈУЦА: Изео се. ЈАЊА: Шкиљи немарљиво, непромотрено, изио си! Сам си лебац изио?
) Тон дјаволон! ди је толику лебу? ЈУЦА: Изео се. ЈАЊА: Шкиљи немарљиво, непромотрено, изио си! Сам си лебац изио? ЈУЦА: Па изео се у кући. ЈАЊА: Српско хондрокефалос, не знајш граматики? Како ћи лебац сам да си једи?
Сам си лебац изио? ЈУЦА: Па изео се у кући. ЈАЊА: Српско хондрокефалос, не знајш граматики? Како ћи лебац сам да си једи? Ко је лебу дирао? ЈУЦА: Шта ја знам, зар је мало у кући? ЈАЊА: Не знаш, шкиљи, а што си газдарицу?
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
И добра газдарица из ничега створи све. Патњом поучена, својим трудом лебац заслужује, а Пера, тим постиђен, као старац ради.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ГАВРИЛОВИЋ: Шта је то? ЖУТИЛОВ: Видите, ви у Маџарској живите, а не знате маџарски. То је срамота! Чији лебац једете, онога језик треба и да научите. ГАВРИЛОВИЋ: Богме, господине, ја једем свој лебац.
То је срамота! Чији лебац једете, онога језик треба и да научите. ГАВРИЛОВИЋ: Богме, господине, ја једем свој лебац. ЖУТИЛОВ: Аруло, издајица отечества! ГАВРИЛОВИЋ: Идите ви с богом!
ГАВРИЛОВИЋ: Идите ви с богом! Ја издајица отечества, што кажем да једем за своје новце лебац! ЖУТИЛОВ: Најмање је, ако вам се каже да сте конзервативац. ГАВРИЛОВИЋ: То је онда желети, да сви буду конзервативци.
ЖУТИЛОВ: Шта, шта? У слободи конзервативци? ГАВРИЛОВИЋ: Ја разумевам, који једу свој лебац. ШЕРБУЛИЋ: Оставимо се тога; него шта ћемо с магистратом који неће да публицира пунктове? СМРДИЋ: Да се збаци.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАНОЈЛО: Али каква је та душевна рана; је ли обична: пасуљ, купус, месо, лебац? ДОКТОР: Душевна је рана наука. МАНОЈЛО: Аа! Зато међер треба науку јести. Само да је слатка.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Оћеш да трчим у кујну за тобом да те молим да дођеш, је ли? Лењива траго, не заслужујеш ни онај лебац што га мњавиш! ПЕРСИДА: Забога, милост... СУЛТАНА (замане): Сад ћеш се обрецивати наопако!
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
МИЛУН: Треба да рескирам, чујеш ти, да ме пошљу на фронт! ГИНА: Ништа нећеш рескирати! Замотаћу ти лебац у ћебе, нико неће ништа видети! МИЛУН: Сит сам ја фронта! ГИНА: Само да му дотуриш нешто топло!
ДРОБАЦ: Видим... Видим моју ругобу! СОФИЈА: Ругобу? Зашто ругобу? ДРОБАЦ: Не знаш ти чиме ја зарађујем лебац! СОФИЈА: Чиме? Чекићем? Будаком? Иглом и концем? Пекарском лопатом? ДРОБАЦ (покаже волујску жилу): Ево чиме!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Веселин — вазда му се веселила мајка), а има и таквих који су са супротним значењем (Да бог да се помрзли ко ’лебац и со!). Најзад има и благослова који су саставни део и садржина легенде, као код оне о постанку свилене бубе.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ТАНАСКО: Да је мени парче сира овчега, укисељена црвена паприка шиља, и, као круна, велики мачвански лебац! МАНОЈЛО: Поделићемо следовање вечерас! ТАНАСКО: Опет онај пексимит француски?
крст, све се распрострло, као на трпези, а из облака, изнад земље, као круна, зраке разбацује велики мачвански лебац! МАНОЈЛО: Шта вреди што сија, кад нама не сија? ТАНАСКО: Немоте тако, госкапетане!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
исто као многи у наше време гавалери који су споља углађени и накићени, мислите свет ће прогутати, а код куће сув лебац једу и сами чизме чисте.