Употреба речи лежи у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

— На мојој души, као сињи камен, лежи терет прошлости, а садашњост немилостивом руком срце ми цепа. — Уздај се, душо, у будућност!

среде, у њега бледа глава клонула на груди, из носа и уста тече му крв, те грозно шара белу кошуљу, а до његових ногу лежи моја тетка, рекао би мртва... Сирота, кад је видела брата у крви, пала је у несвест!

Ено, оно високо чађаво здање, ту је „курија“. Ту ми рањен Алекса са добрим чича-Марком у оковима лежи; тамо, опет, на ономе крају што је Галатима окренут, под оним сувим багрењем, онде је наша остављена кућица коју су

Кад је учитељ ступио у кућу, затекао је Милисављевог оца где мирно лежи поред ватре, под главом му један сламни стук, а покрио се црвеним јапунџетом. Тужно га је било погледати!

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Дође време на војску поћи. Падне коњ убијен; види га магарац гди лежи сав у крви. „О, о”, — рекне — „зато ли тебе онако господски храњаху! Ја сам се дакле у добри час родио, а не ти!

Смрди човек у лености, живот му је исти на теготу. Лежи докле га ребра не забоду, и једва чека да му дан прође. Жени и човеку ружно је и срамотно без посла стајати ако су и

познавати, о њима умерено мударствовати и не високоумствовати, на исти начин и своје недостатке и слабости знати, овде лежи узао.

Нема онога! Не може ови више да се стрпи, пође заједно и с тиквом да га нађе у колиби; а кад дође, има шта и видити! Лежи они сиромах у љутој огњуштини, и једва изговори: „Воде, за| живога бога, изгорех и погибох!

и сласти своје правди и добродјетељи претпочитава, у глупом сујеверију, у лудом тврдоглавству и самовољном незнању лежи и остаје, он се ужасно вара, и у прародитељном греху, тојест у незнању, својевољно остаје.

Паметан урани на дело своје, моли се богу, пак ради, путује, тргује и придомишљава се: а ленив лежи и чека да му што срећа донесе. Ја добро знам да ће многи тврдоглав против овога зинути: „Хее!

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

још амбари пуни жита и мишева; некошена трава, труне грозд на грани, зрно у махуни, а пет сељака, забачених глава, лежи, у хладу јабука, и спава.

Веровао сам да ће ме бог чути, И надао се да ће ме услишити. А он, упецан на зелену муву, немоћан лежи и зева на суву. 2.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Ја би̓ најрадији томе народу помоћи; народу, велим, у којем толики интерес моје државе лежи, с којим сам се ја толико година лепо слагао, с којим на неки лепо живити желим.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Море, како је осакаћен — неће ти дуго до ћи!... Био сам сад и код њега — увратих се да видим како је. Кад — он лежи у кревету, а намотао око главе којекаких крпетина читаву чалму... Смешно и погледати!

— Бог зна шта ће и од Радоша бити? — рече Смиља и чисто се охлади од страха. — А шта ради, пријо? — упита Анђа. — Лежи, ништа за се не зна; све бунца, бог овде био, као луд. — И откуд баш он да наиђе на дивљака?

Метну је поред ватре, с једног краја потури јој неки пањић, па је покри и намести тако као да неко лежи. Кад све то намести, онда се полако попе на таванчић, што беше начињен од неколико дасака баш изнад врата.

Они то учинише... Имају шта видети! Лежи читав читавцит човек, као год да су га јуче ту спустили. Само што је претурио ногу преко ноге, руке пружио поред себе,

— прича, негира орјантин — хуља ороспија — неваљала жена осмочити — у сласт појести неко јело осој — место које лежи у хладовини отоич — малопре ошвањио — осрамотио се ошљарење — рад без воље, избегавање посла, магарчење Пајанта —

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Ето, таква је била Мачва. На северозападној страни Мачве, баш у самом кључу где се Дрина у Саву улева, лежи Црна Бара. То је старо село. Прича вели да се негда звало „Јордан“.

— Вала, ага, није што је мој!... Ја још имам деце, али ми он баш на срцу лежи!... Некако ми је одвојио... уме заповедити... све!... — Па, види се, Иво, брате, види се!...

Да бар хоће да разговара! Па кад бих му ја казао: како је то човек коме одистине лежи на срцу наше добро и наша љубав — он би видео да је тако. Али шта ћеш му, кад неће ни да те чује чим Турчина споменеш!.

Да бог дао крила имам, ја бих одлетео тамо!... Јер тамо је мој отац, и лежи ни крив ни дужан!... Можда га муче свакојаким мукама ти бездушници! Ја морам журити!... — Па немој ти тако.

Заврзан и Јовица поскочише као јелени... Кад отворише подрум, видеше Алексу где лежи усред оне каље. Руке му окрвављене, одело поцепано а међу прстима, улепљеним блатом, седи праменови косе његове...

— Управо нисам сањала њега него Сурепа. Дође ми, наслони руку на раме, па рече: ти спаваш сербезно, а твој син лежи рањен!... Ја се само тргох... У тај мах зачу се бахат, као да неко иде.

Равње је насељено доцније, а населили су га Босанци... Оно лежи на северном крају Мачве, између две воде. С једне га стране плави Сава, а с друге Засавица.

буђ менђеле (менгеле) — ковачка справа за стезање мерак — жеља, прохтев, страст миндерлук — место где се седи и лежи; кревет нарочито начињен да се на њему седи скрштених ногу без обуће мирбожити се — љубити се на Божић уз опраштање

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Сам, крај мирне воде, у ноћи, ја стојим Кô потоњи човек. Земљом, према мени, Лежи моја сенка. Ја се ноћас бојим Себе, и ја стрепим сâм од своје сени.

срели — У сунчана јутра тражећ једно друго Крај зелених река; или ноћ кад броди, И док месечина непомично, дуго, Лежи хладна, бела, на заспалој води.

А мокре су очи окренуте другде. САМОЋА Лежи река расута у мраку, Мртва, бела. Не чујем да прска Ни таласић измеђ густих трска, Ни птић речни гдегод у врбаку.

ЈАДРАНСКИ СОНЕТИ ПОРЕД ВОДЕ Са Бонинова Пут месечев сребрн низ море се види, Лежи бесконачан врх заспалих вала. Мир. Задњи је талас дошао до хриди, Запљуснуо сетно и умро крај жала.

ДАЛМАЦИЈА Из Сплита Са капеле једне, са старог врхунца, Полагано звони. Све је мирно тако. На водама лежи крв вечерњег сунца, Дими се, и хлади, и мрзне полако.

ВЕЧЕРЊЕ Из Цавтата Зарасло острво у шуми олива, Кô црн галеб лежи насред морских вала. Док вечерња магла изнад немих жала Пада, кô заборав, нечујна и сива.

Чувају на својој бесконачној мрежи Све тамне екстазе снова које сања, Очи непрегледне, на чијем дну лежи Велика и мрачна сабласт очајања.

И као да лежи иза брега тамо Болно наслућена моја страшна тајна: Јер свака ствар коју душа дирне само, Као она сама, постаје

да сећа твог ћутања; свака Тмина опомене на светлост твог гласа; Да је срце пуно све твојих корака; Да на свачем лежи сенка твога стаса. Увек незаситно, моје срце хоће И задњу кап чаше још неиспијене...

ВЛАДИЧИЦА Овде лежи Деспа, владичица, жена Војводе Драгоша... живе дваест лета... Скутоноша светле Царице и њена Дрýга у врлини и

Но сласт женског тела не позна, од срама Умре... сед ко овца, мален као јаре... Епитаф: „Ту лежи Паско Заде, мили Кнез... и тако даље, успомене јасне!

Рудина је неограђена, пуна траве, и на њој пасе један крупан млад магарац. У трави лежи неколико огромних напуштених стећака, можда гробови какве патаренске господе.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Лекари му рекоше да се не може оперисати, него се може не знам шта друго покушати, али зато треба да лежи у болници. Он пристаде. Сестра му с ћерком узе стан у близини, а он с поуздањем у бога уђе у болницу.

— Па није, Митре, — увија се моја мати — него као велим... — А шта велиш? Ваљда да ми комшилук мисли да ми лежи мртвац у кући! Какав мртвац! Ви мислите он то збиља мисли? Мари он и за суседство!

Гледам. Сто насред собе. Око њега разбацане столице; две или три претурене. По поду лежи тисућу карата, разгажене и неразгажене цигаре, једна разбијена кавена шоља, и испод једне карте вири дукат.

прошло већ пет недеља, а Турци дошли на Тресибабу, а Черкези руше његову кућу и пале му постељу на којој му можда жена лежи. Па ипак је он ишчекиваше. Има у човека једна жица, лажљива као случај, па ипак је зову „предосећање”.

„Хоће — вели — душа на нос да ми искочи!” Теретан јој сваки рад, и све да јој је да лежи. Не тужи се, истина, никоме, али попу пао некакав терет на срце, и црне му мисли долазе у главу да ће изгубити друга.

Јес', ал' учитеља нема! Послије службе дигне се поп да види да учитељ није што болестан. Кад уђе у собу, а он лежи на кревету који је начињен од кухинских врата под која је подметнуо на четири краја по пет шест цигаља.

На ногама му панталоне, а горе само кошуља. Босоног лежи и чита некаку купусару. — Помози бог! — рече поп. Учитељ занесе објема ногама као рукуницама, па их спусти низ

па њега управо посред тикве. Нико се није убио (бар ја не знам) ни због једне ни због друге несреће! Јуноша! Овде лежи дубока мудрост. Потражи је и наћи ћеш!

Ја га скопах руком за прси грунем га о зид. Он опусти руке и гледаше ме блесасто. Ја не знадох више за себе. — Лежи! — виках ја. Он ме само блесасто гледаше. — Лежи, бре! — цикнух ја и притиснем га за руку.

Ја не знадох више за себе. — Лежи! — виках ја. Он ме само блесасто гледаше. — Лежи, бре! — цикнух ја и притиснем га за руку. Он се сроза низа зид на патос. У тај пар уђе баба плачући. — За име божје!

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Не мора чак ни чизме ујутру да навлачи, него се само ујутру премести из кревета на креветац (одмах ту до кревета), па лежи ту цео целцати дан босоног потрбушке на кревецу, а овај мало потврд.

Осећа лепо ча-Нића како лежи на тврдој дасци, па му само помало чудно како то тако газдачка кућа а тако тврд креветац. Али се ипак добро осећа.

Али се ипак добро осећа. Лежи тако потрбушке, па пуши и пљуцка преко свог кратког камиша (јер ча-Нића иако је ушао у газдашаг и могао сад запалити

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

— Који? — Истрчала би клисарица уплашено. — Ете га... у хаџијском, газда-Јанчином гробу. Тамо лежи! — Говорио би овај тресући се од страха и грозе што је у гробу видео жива човека како ничке лежи и као дише, мирише

Тамо лежи! — Говорио би овај тресући се од страха и грозе што је у гробу видео жива човека како ничке лежи и као дише, мирише гроб. Клисарица, ма да је била слободна, ипак ово јој је било најтеже.

Ако му ко удели — добро, ако не — ништа. Лежи једнако. А откада почела она, Наза, да му од свога одваја и даје, отада још мање је просио а још лење, упорније лежао.

И као сваке зиме тако и сад хтео да иде у какво село и да тамо у слами по шталама лежи, презими, али га она није пуштала.

Али опет, која вајда кад Љуба исти онакав. Од тада још лењи. Само лежи и спава. Више мртав него жив. Наза лута, проси, донесе му а он ни да се окрене на њу, а камо ли осмехне, проговори.

Само пошто се наједе, раскречи се посред колибе да онако го, слободан, лежи, спава. Колико пута доносила му одело. Чак и цело, нигде не закрпљено.

и од хаљина што му их нуди и као стрепећи да му не навуку те хаљине, још слободније би се раскречивао, распростирао да лежи, спава, не гледа у Назу. Наза, Од муке, после почела и да пије. Проси, проси, па се напије и дође.

И лаже: како се он разболео, па лежи болестан. А и не једе... Већ ако имају да јој даду ракије или новаца те да она купи и однесе му.

засићени, дају му тад од свог преосталог вина, ракије, да би га после мртва пијана оставили те да ту, на улазу, ничке лежи и ваља се до глухо доба ноћи... Па да или натрапа на улаз и изиђе из гробља, или се забатрга међ гробове и ту преспава.

више мртва. Увек у дугој, нарочито за њега сашивеној кошуљи. И тако непомичан, блед, само лежи. У кући одвојили му читаво одељење, собе, дали му слуге и слушкиње који су имали само њега да дворе, чувају.

но још умрљан земљом како је јурио по чаршији, ваљао се, видео тако испруженог на постељи, где као увек готово мртав лежи и само блесасто мљеска, сише устима, тада би му долазило да га удари, бије, избије...

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Сад се опет Љуба и чика-Гавра праштају. Пи— тају за фрајлу, но она не може доћи. Каже слушкиња да јој је зло, лежи. Лепо се опростише и одоше. После по сата је Чекмеџијић са чика-Гавром на путу.

Оде Паулини да види шта ради. Паулина лежи на дивану. — Шта ти је, Паулина? — Имала сам мале кренфне. — Ал’ сад ти је добро?

Гледа у карте. Карта помишљенка, младожења — тиквени долњак, лежи у среди; над главом његовом је црвена дама — фрајла Варвара; одмах до црвене даме црвен кец, а до тиквеног долњака

Памети је оштре, језика углађена, кад говори, мислиш мед јој из уста тече; али, у срцу јој лежи сама пакост и сујета. Неко је казао да је човеку језик дат да њиме мисли сакрије своје.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Дакле тако, разузури се Христић код куће, лежи угодно на леђима, а ону рањену ногу положи на. јастук, па чита нешто, разговара са женом или прима посете познаника и

— Па зашто га не оставите ту, стара? Шта ће боље него да лежи у цркви? — Е није тако, Душо. Мајка сам. Мајчином је срцу лакше овако. Пренећу јунака код нас.

твоје писмо у свима његовим појединостима: његову величину, његову боју, његову форму, па ме је интересовало где оно лежи, на великом столу, на тоалету или на прозору.

Јер је она стара, махнита вера сву моју крваву дедовину претворила у један велики гроб у коме мирно лежи она бујна, она дивна садржина и скромност.

О нигде живота! Под мојим покривачем опружен лежи мој леш пун црви. Осећам све више како се тули јава. Осећам ужасан сан и хаос свега и неизмерну дубину најцрњег понора.

Африка

Она корачају гипко као у игри. Група младића сјајно драпираних лежи по једним степеницама. Они су наслоњени један на другог, ћутљиви и мирни као у позадини каквог херојског и класичног

Крај моје постеље, гуштер, кога сам ноћас пре но што ћу заспати отерао из моје вреће за спавање, лежи мртав склопљених очију. Плав, са жутим пегама и жабљом главом. Напрасна смрт пуна тајанствености!

У дворишту, само два-три метра од мог сточића на коме имам да једем, лежи на асурици губавац чије су ноге сасвим покривене ранама.

да је са стране једна стреја, да је под том стрејом постеља од бамбуса и да на њој, увијен до браде и дрхтећи, лежи неки старац. Он има неку белу капу на глави, грозничаве очи, скелетски лик који се свршава у белу брадицу.

У првој ћелији на мало сламе седи, или више лежи но седи, једна млада жена у сасвим шареном арапском костиму, позоришном, пуном крепова, златних везова, шалвара,

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

МИШИЋ: Штета је велика, особито онаки добри коњи, у целој вароши им није било пара. ЈАЊА: Сад лежи мртво, барем да можи да си посоли месо, нега да го једи пси забађава. Ох, кајмено Јања, кака истерна, кака истерна!

Црњански, Милош - Сеобе 2

У том свом сну, на путу, Павле усни своју мртву жену, како лежи крај њега, полугола, провидна, и шапуће му. Била се пролепшала, за сватове, неочекивано, па је у своје сватове ушла,

Кад она, међутим, покуша да га загрли, а кад понови да жели да чује истину – тако му душе оне која у гробу лежи – Исакович погну главу, па рече: он и њена мати везани су ланцима љубави.

То је дите, вели. Лежи као неко дите у њеном крилу. Она је жељна неког озбиљног, старијег мушкарца, који дубоко, истински, воли.

Никад, да знајеш, нисмо били једно другом, толико мили и драги – твој ми образ, сад, на срцу лежи. Петрова си, али као и моја да си.

су, сад, тог сујетног човека за његову мртву жену, много више, него кад би је се сетио, како му гола, задихана, лежи на руци, док јој од сласти цвокоћу зуби.

Већ после неколико дана, око му се отвори, несвестице престадоше, па су га браћа износила, на авлију, да лежи, на сунцу.

Тек што беше свануло, приметио је да Павле лежи непомично, са ћебетом до носа навученим, али да не спава. Лежао је отворених очију. Пиљио је у Месец.

Толико се угојила, да се стиди да изиђе у свет, или цркву. Лежи, по цео дан, као неко крме, на јастуку. Исакович је онда занемео. Фенрик.

Она му, смејући се, рече да се врло лепо седи, а свакако још лепше лежи, на његовој, татарској, постељи. Та лепа жена, која није личила на госпожу Евдокију, иако су можда биле истих година,

Теодосије - ЖИТИЈА

удостојио да чини чудеса, да се, дакле, и до сада Угри њиме хвале и говоре: — Имамо света и чудотворна краља који лежи у гробу!

у манастир Светога Симеона са Дивне Горе; са многим сузама поклони се светој цркви и часноме гробу у коме преподобни лежи, и би сјајно примљен од игумана и братије.

примио покој у Бога као што би и код вас самих, и у Божјој цркви с великом почашћу, као што видиш, свето тело његово лежи, зашто, дакле, и светоме и нама задајете труд тражећи га? И тако га отпусти несвршена посла.

га ваистину света Духом, и телом свега цела и неразрушена, и власи главе и браде све светле и целе да има, и као да лежи и спава.

Син његов, свеосвећени Сава, равноапостолни први архиепископ и учитељ српски, цео и неразрушен и благоухан лежи у великом манастиру у цркви Вазнесења Господњег, коју је саздао благочастиви краљ Владислав, у месту које се зове

у пештеру, и нађоше је пуну благоуханих мириса и никога другог у њој не видеше осим преподобнога у усеченом гробу где лежи као да спава, у власено рубље умотан, и отишао ка Господу, лицем веома светло сјајећи и тиме чистоту ка Господу, лицем

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Миш пророк узјаха, па и он командова: — Правац велика крушка под којом лежи Шаров! Трком! Ово командовање прислушкивали су у мраку иза плота мишеви Сланинко и Брашнов.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

РИНА: Ах, то не, не бих желела узнемиравати га. Не сме он ни слутити да ја знам. У томе и лежи хармонија нашега брака, што једно друго не узнемиравамо. МИЛЕ: Онда ти не остаје ништа друго до стрпљење.

Хм! Хм! То је већ мало необичнији случај! Имао сам прилике да доказујем да је жив човек који лежи већ годину дана у гробу. Било је потребно да и мртви гласају за изборе народних посланика, ал' то је друго.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- Ова, зихер, лежи на злату! - рече Ненад Чичак придружујући ми се. Затим облизну усне и настави да корача упоредо са мном на онај свој

Помислих да није лоше дати оцу знак да сам ту и запевах: „У шумици зека лежи, спи...” а Рашида се закикота. - Погодио сам - рекох. - Куче! Кладим се у сто динара, да је куче или зец?

То, уосталом, и није било важно: она је увек говорила исте ствари. Данас је мали Емилијан оболео од кијавице и лежи. Драга рођака Шарлота је због тога морала да остане поред њега.

Кад су вратиле главе унутра, чуо сам како кажу да неко заиста лежи на леји краставаца. — Нека лежи! — глас Старог био је дестилисана неверица. — Зашто би то морао да буде баш мој син?

Кад су вратиле главе унутра, чуо сам како кажу да неко заиста лежи на леји краставаца. — Нека лежи! — глас Старог био је дестилисана неверица. — Зашто би то морао да буде баш мој син? — Зато што јесте ваш син!

Био сам сигуран да је Рашида већ тамо. Можда је успела да се свуче и испружи на сунцу. Она сатима зна да лежи на сунцу непомична као гуштер. Данас ћемо морати да се договоримо о плану путовања.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Даље опет слике, фигуре, облигатне у свакој честитој кући: „пролеће“, „лето“, „јесен“, „зима“. На столу опет лежи „зборник“, тај исти насликани, и лепеза, па онда „Вечити календар“.

— Шта збијаш шалу, кад знам зашто хоћеш платно, јер нећеш бадава да ти новац у сандуку лежи. Господар Софра умилно се смеши. — Па хајд’, хоћеш ли у компанију, ил’ сваки за себе?

Господар Софра мисли се, па десну руку метне на лево, испод срца, баш где буђелар у напршњаку унутри лежи. Чамча то примети. — Дед, Софро, истави те новце; кад се, знаш, они’ пет акова прода, све ће то бити накнађено.

Шта ће с њиме? Беда је, а, друго, можда му лежи у плану да види чемерну трговину блудног сина. То баш ни господар Софра не може му замерити; сав живот је провео у тој

Но и Пера није за њега марио. Кад лежи на клупи пред биртијом, а Шамика прође, рећи ће: „Гле штуцера за црне банке мога оца!

Ухвати га језа, па мала грозница; мора лећи. Опасна ствар, јер за старце грозница је готова смрт. Господар Софра лежи у кревету, грозница мало јача, тужи се на жеђ, сврби га гркљан. Мало заспи, почне фантазирати.

Од трупа страда; то се не да закрпити. Дакле, од удадбе нема ништа. Јуца, додуше, не лежи, увек је на ногама, али једнако вене; изгледа као сен, и опет је лепа, а памет изредна. Сви јој по вољи чине.

Црњански, Милош - Сеобе 1

је да је ослушнуо, али одмах затим загуши га сан, тако да опет све тоне у тежак задах овнујске коже, на којој му лежи горњи део тела, крај женине главе.

Ова жена му је била просто отужна. Ујутру је виде како лежи, сва врућа, разрогачених очију од љубавног напора. Увече је чу, кроз зид, како говори и тепа мужу, одвлачи га рано у

Осетивши и пре, крај све своје власти, да лежи по кући као нека ствар, око које мирно обилазе, била је жељна сад да се кућа око ње преврне, а мртве ствари, непомичне

Ражалошћен, и у колима, он је толико се био занео својим мислима да му се чинило, каткад, да види самог себе како лежи на сену и како га возе.

Један од калуђера тад, оборивши очи, додаде да је уосталом митрополиту већ више дана зло на очима, тако да лежи у мрачној ћелији прострт, покривених очних капака, па се моли Богу, те ни с ким и не говори.

Истина је међутим то да је његов брат на војни, и да је неко морао примити нејаку дечицу, а истина је и то да она лежи на самрти и да он о том хоће да говори са патријархом, јер ту има нешто и патријарх да каже.

насмејана, омалена сељанка, са црним курјуцима, осети сав ужас смрти и, збиља, виде Аркадија, у води, пред собом, како лежи раскречен, раширених руку, мртав, под биљем и муљем, онакав какав је био оне вечери, тамо, у даљини, код Штукштата,

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Док лежи поред детета, породиља ваља да је увек (нарочито до крштења) окренута лицем према њему, јер му иначе могу „ноћнице“ нау

у исту сврху врши се и магијско опасивање конопцем постеље у којој лежи дете.¹⁵⁰ С обзиром да вештице не подносе јаке мирисе, често се одбрана од њих састоји у сагоревању извесних предмета

Док мајка лежи у бабинама, у колевци детета обавезно стоје неки предмети од гвожђа: нож, срп, ватраљ, коњска потковица, парче челика

Не ваља прескакати дете јер неће више расти, верује наш народ. У Грбљу, рецимо, кажу: „Када дијете лежи а нехотице какво дјете или човек пређе преко њега, треба опет да се натраг (про њега) поврати; друкчије не би више

„Овај обичај је у вези са старим веровањем да коса није само украс, већ да у њој лежи животна снага и магичне моћи. (...) Код Срба су девојке ишле гологлаве и нису криле косу.

Нас овде занима ко је и какво је дете представљено у нашим народним загонеткама. Одговор на ово питање лежи у пажљивој анализи самог текста загонетака које као „одгонетку“ имају дете.

Мало дете, како се у загонеткама појављује, јесте превасходно пасивно биће; оно немоћно лежи повијено у колевци и може једино да сиса и плаче.

Дете се пореди са „гостом“, „сужњем“, али и са „Алај-Бегом“, с обзиром да оно лежи, не ради ништа, а има сву потребну пажњу, љубав и бригу. У једној Врчевићевој варијанти загонетке „Тињичица, виничица..

дванаеста — затакне мало оружје, чува јагњад, јарад и шиљеж; осамнаеста — почне да носи велико оружје, чува крдо и лежи на тору; двадесете — прихвати рало, и вјеримо га, пак, ако је чоек за чоество, ожени се, и може сјести селу кнезом.

)¹⁶ која су условљена теоријским опредељењем и филозофском антропологијом која лежи у његовој основи, с једне, и историјским, културним и социјалним миљеом у којем је теорија поникла, с друге стране.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

За стваралачку тајну нежну као саса кад непозвани песми на врата однекуд споља бане, а песник лежи беспомоћан у земљи дубље од два хвата.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Две дангубе више не мисле на онај живот, устрептали облак начињен од сувих птичијих тела. Ипак, тај облак остаје да лежи похрањен негде у кинотеци њихових призора, и једнога дана када га постану свесни, тај птичији облак ће их однети према

из последње клупе зурио кроз прозор према брдима сањарећи о синоћњој лепотици, о томе како мора да изгледа када нага лежи на одраној кожи сурог медведа испред камина. Очигледно, шармирање је успело!

– Па, ко га уби? – Швабо, а да ко ће! Био је јануар 1972. и путеви према том селу, што лежи на блатњавим обалама реке Тамиша, били су залеђени. Седели смо у пространој гостинској соби старе немачке куће.

Шта то радите? – Играмо клиса... — одговарамо. а све очима тражимо изгубљени клис. Ено га, лежи покрај новог аутомобила у дворишту, баш се некако згодно наместио.

Само су постери били другачији. Средовечни мушкарац посматра у сумраку младо тело што лежи покрај њега. Поглед му лагано путује низ слалом кичме, све до вретенастих ногу без трунке сала.

— Она хоће да ме уништи! — жали се средовечни мушкарац својој девојци. — Шта да радим? Девојка лежи и жваће гуму — За име бога, кажи бар нешто! Из њених лепих, ружичастих усана шири се балон, који прсне са праском.

Најмања глупост и изгубиће свој дан. Учтиво клима главом док најскупља лутка у граду, увијена у целофан, лежи попут немог прекора покрај његових ногу.

на посао, сети се шведског краља на бициклу, старог Вилсона на вртешци у луна-парку, сети се војводе од Единбурга како лежи на трави и покојног Кенедија како шутира празну конзерву на насловној страни Тајмса, док су га гурали тамо-амо у

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

(Извади креду и почне по асталу шарати.) Видите, овде лежи Сентомаш, овде Турија. МИЛЧИКА (матери лагано): Мами, аз иштенирт, политират астал! ЗЕЛЕНИЋКА: Овако стоје шанчеви.

ЗЕЛЕНИЋКА: Али како кад се примјечава мађарштина? ЛЕПРШИЋ: Само, молим, размислите у каквом отношенију. До срца нам лежи кокарда народна, јер наша срца дишу духом народности; а споља види се кокарда маџарска, да се зна да јошт није затрт

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Сва будућност неуког и заосталог српског народа лежи у васпитању. Када говори о васпитању, Доситеј не мисли само на васпитање мушке деце.

воспитанија, које се несрећом до данас вообшче свој деци нашој приподаје«, од верских предрасуда (»корист попова /лежи/ у глупости пука«, вели он), и тражи модерну просвету, основану на разуму и науци.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

добио је педесет комада, и Јова је као човек коме књижевност наша (а нарочито пољопривредна, која је још у повоју) лежи на срцу, понудио се сам да их растури. Каја паскочи и донесе меницу заједно с пером и мастилом.

Нека бар кажу да је језик чист као суза, па нико срећнији од мене! У том селу, на брдашцу лежи школа. Ја нисам ревизор, па је баш и не морам описивати каква је; каква јој је, то јест, зграда, има ли довољно

Поче већ чешће изостајати и више се код куће бавити. Није више пратило ни учитеља ни трчало за ђацима. Лежи, па само грокће и чека храну. Тако је напредовало из дана у дан.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

„Јао мамо, удави је, Однесе ми тицу, јао! Не дај, мамо, да поије, Не дај, мамо, јао, јао!“ Ето лежи несретница, Баш ни трага од живота: „Моја тица, моја тица! О сирота, о сирота!

Цвеће љупко ми смо млади брали, Песме славља убаве слушали, Цвеће лежи у артији суво, Песме славља ветар је одувô, Ал' ми ћемо као што смо били Један другом свагда бити мили.

Чкаљ тај пусти и ону штирину, А од цвећа и красне шенице Кâ од куге дено соко бежи, Прем и она на довату лежи.

јадна Хајкуна се шеће, Мало било, за дуго не било, Срце Хајку није преварило, Тамо она нађе сунце своје, Тамо лежи њезин Радивоје.

Гледни тамо за једним каменом Лежи један јунак на самрти, Клонула му та десница рука, Ал' још пушке мале не упушта, Запео је, чека, погледује Кад ће

Немој плакат, драга мати мила, Јер у мени лежи дивна сила, Крепко срце, ноге, руке здраве, Идем, мати, да наберем славе, Идем, мати, с врагом да се бијем,

Последњи зрак ев' дана веће тоне, А траве витке сјајне сузе роне. 33. А траве витке сјајне сузе роне, Свечана лежи свуда тад тишина, Славујâ само слатки поји звоне, Енонде она крије и гуштина.

95. Врата чедо не забрави, Ваљда беше то случајно, Он с' у избу плао сави, Згледа своје сунце сјајно Оно лежи за њ незгодно Ал' за доста згодно. 96. „Што је ото?

Спава јунак, 'вако снива: Е у росној лежи трави Украј оне реке тије, Све око њег' кô на јави, И опета све друкчије: Ни је светлост, ни је тмина, Ни је

Још га нема — куд се даде? XXВИ Ма крај реке на обали Лежи мома утопљена, А над њоме мати жали, Клекла крај ње ојађена; Ма ни уче, нити рида, Нити лије грозне сузе, Нити

XXИX Дан четврти ето бежи, Кад ал' поред неки лука Његов зека мртав лежи, А на њему колан пукâ. Ма никакве на њем' ране, Па око њег' слуге траже, Иду, гледе на све стране; Нигде ништа да

XXX Лежи коњиц, веран био, Па му веран и остао, Док је могâ послужио, Па и живот за њег' дао; Коњиц лежи — ма де ли је, Де

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Ђуро Пајић, сеоско наклапало из Хашана, већ трећи дан лежи у подруму станице. Осумњичен је да је у предизборној гужви спјевао пјесму против владине партије.

— гракну митраљезац. — А опет си спреман да дигнеш њихове орахе, а? — Спреман у свако доба. Таман да змија на њима лежи, ја ћу руком у торбу. — Како то? — забезекну се чича, више радознао него љут. — Како, питаш? — уозбиљи се делија.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Никоме није био на сметњи. Што год му се нареди, он учини. По неки узме, па кад он, уз зид, на улици, лежи и сунча се, овај му само подвикне: — Диж’ се! Он устане и помакне се са тог места па легне на друго.

— Хоћеш код њега? — питаше ме. — Лежи он. Болан је. Много нам је болан. Почех и њу да тешим и пођох к њему. Али баш тада како ми дође неугодно виђење с њим!

— А вилице му се тресу, зуби цвокоћу. И у велику собу, где он лежи мртав испружен, не улази к њему, већ иде у ону другу, малу собу, али кад тамо види да су ту унели њу, мајку му, он, не

И тек после њих она би летла. Не да спава, већ да као и пре и даље тако продужи да лежи. Да тако лежи, да још више уморна од ноћне тишине, с потајним, али већ отупелим страхом, слуша како ноћ пролази, како

И тек после њих она би летла. Не да спава, већ да као и пре и даље тако продужи да лежи. Да тако лежи, да још више уморна од ноћне тишине, с потајним, али већ отупелим страхом, слуша како ноћ пролази, како јој мати све

Волела је да је сама. Да тако целе ноћи: или, решена да неће поћи за Иту, лежи као мртва; или, кад јој изиђе пред очи његова прошевина, он, Ита, скаче од бола: — Ито, Ито мој ...

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

А пољубац се свија све један до другог, румена, зрачна змија живота руменог. На усти' мојих лежи, на својој пећини, сунча се на сунашцу, твог ока врућини. Ој, сунце моје јарко, мој сјајни злотворе!

прана, народа клана, поисисана, а усред мреже крсташ паук: у препреденој, големој мрежи, српски лепирак — ево га лежи!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

тамо ал' има шта и виђети: соба украшена златом и свилом и кадифом, у њој нема никог до једне ђевојке, а та ђевојка лежи на једном кревету па спава. Чим царевић уђе у собу, отму му се очи гледати ђевојку, како је врло лијепа.

Лежала је тако и ђубрила се. Питали га сељани: — А бе, будало, а што не работиш ону твоју ливаду, него ти лежи тако без вајде. Он им је одговарао: — Како ћу да је работим, кад је на њој врзино коло.

гаврана, те падну на једно дрво и почну се разговарати својим језиком говорећи: — Кад би знао овај чобан, овде где лежи оно црно шиљеже има у земљи пун подрум сребра и злата.

“ запита је ли то кућа тога и тога; а жена му пренемажући се одговори: — Јест, куку мене кукавици, ево га у кући где лежи мртав. Онда побратим рекне: — Бог да му душу прости! Он је био мој побратим.

Кад ујутру устанем, а то вуци дошли те заклали и изјели мога челца: лежи мед! по долу до чланака, а по брду до кољена. Онда почнем мислити у што ћу покупити мед.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

НИКОЛА: Па шта је после било с бабом? КУМ: Шта је било; пала од муке у болест, и ено је сад лежи на асталу. Ја мислим да почнем тамо од понедељника, можда ћу се опростити беде. МАКСИМ: Да Бог да, ал не верујем.

Или је то учињено из ачећег оштроумија, или из пакости, или случајно. Сваки који дознао буде, гди лежи истом доктору разум, нека се њему пријави, па ће добити 100 талира.“ (ИСАЈЛУ) данас изилазе новине.

ДОКТОР: Књаз. ПУТНИК: А, Бибеско. ДОКТОР: Како је Букареш на Дубровици? ПУТНИК: Букурешт лежи на Думбовици. ШАЉИВАЦ (гледи у књигу): Овде стоји Букареш и Дубровица. Ви нисте добро чули.

Чудно је човек устројен, као стакло којим споља се све провиди што изнутра лежи. Сад би рад знати, каквог су створа интриганти и притворице, који нам лажи с тако невиним лицем продају, канда је с

А друго, има и добри пријатеља. Ево ја сам више пута мислио да ти покажем, гди ми оно мало лежи, пак ако ми се што деси, бог ти, душа ти.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Опело неко шапћем у подне пуно срме Истопљене над водом. Ту где на дну шкољке, како рече песник, Сан уморан хвата, лежи брат до брата, Леже златне сенке, знакови удесни једног давног, никад допеваног рата.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Они управо деле свет. Лепо се види како стари свет лежи пред њима на столу, као лубеница у којој три старца повремено гасе своје цигаре, или отресају пепео по континентима.

И онда, сасвим оригинално, док он лежи као укочен са парафинском сузом у оку, из даљине дофуравају лагано слова К Р А Ј — што полаганије могу, мислим!

а Тика само вади ли, вади слике свога сина, још из времена док је био беба, и то беба сликана како крајње оригинално лежи на јарећој кожици са свим оним порнографским фазонима и све што уз то фура!

Већ његов први пословни потез указује на правог филмског ентузијасту, коме домаћа кинематографија лежи на срцу. Друг Топ откупљује права на екранизацију романа Од овчара преко Каблара до Писца и књижевника од писца

А зашто? — Који је број такси-станице код „Балкана?“ — 324-100! — Видите, у том грму лежи зец! — Саберите се, драга моја... Можете ли ми објаснити чему служе ова ваша чудна питања?

О! Чарли ме, иначе, страшно подсећа на тебе. Непрестано се чеше и гребе. Можда у том грму лежи тајна моје љубави према њему? Он има нешто тако мачије у изразу! То и није тако чудно ако се зна да је О!

Помисли — све је почело, ево, од овог телефона, који сад ту као наивно лежи и, уопште, баш га брига! Пре него што се убије, он пређе лагано прстима преко бројчаника да још једанпут дотакне ту

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Отпала је плоча с клина. Мрзне у сну детелина. Перуника круну свила у предворју ништавила. Лежи змија испод снопа. Отклопљена зјапи строфа. (Други преде, трећи мота танку жицу од живота.

ВАЈАТ Чекрци, разбој, кануре. Пуцкају сура повесма. Уз окно сјаје татуле. Невеста лежи болесна. Расеца месец богазе и чедно пуни чиније. Из мрака ткале долазе седају око синије.

Не множи се него дели. Са Урала снег се бели. У три круга једна тачка. Уврх Сунца лежи Бачка. У саксије Дунав лије: бидермајер, фантазије, чемпрес-древо, бакрорези, мадригали, сан о брези.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

) ЈЕЛИЦА: Једна ми је слушкиња у кујни, друга лежи, штумадла ми је побегла; зато морам сама служити; но ја то вирклих радо чиним.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Зими, док моћна мећава вије и обноћ бура по шуми виче, Пијетао лежи, пећице грије, а Мачак прича ловачке приче. У Мачка лула већа од главе, шалваре турске од свиле блиједе, одбија

БАЈКА О ДОБРОМ ЋОСИ На крају земље планински ланац, диже се гора, зелени џин, у гори лежи дубоки кланац, тамо се крије чаробни млин. Ко млину дође у сутон сив, отуд се више не врати жив.

Сада му меца опасно пријети, спрема се, каже, да му се свети. Крај букве лежи њивица проса, по њему, јутром, сија се роса као да блиста камење драго, па врапци Ћоси мира не дају, од саме зоре

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Ја сам се увек дивила, кад један човек тако млад успе у животу. То је дивно видети. Изабела, молим те, лежи мирно, не ударај ме по грудима. Дивно је видети човека који зна где треба да троши снагу.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

2 Од капија тврдих Виндобоне града До обала цветних где пролеће влада Гроб до гроба лежи и сведочи јавно, Да гинусмо славно. з Па и овај спомен, где замишљен стојим, Јесте неми сведок о витешкој сили...

Па каква жеља, какав сан Заноси наше груди, Кад ново доба, нови дан, Годину нову буди? Положен лежи бритки мач, И штит и копље сјајно — Ни ланца звек, ни ропски плач Не ружи време бајно.

И ново лето, нови год, Са трон а рујних ружа, Љубећи мирни људски род, Просвете мач му пружа. Положен лежи бритки мач И штит и копље сјајно — Ни ланца звек, ни ропски плач Не ружи време сјајно.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

На дну се гласови прекора сустичу ка човеку под вишњом што лежи уморан и гладан; последњи сам у ланцу свеопштих псовки. Немам на коме да се искалим.

земљо моја позобана јаох дане свуд су наше ране у околу пепо доколу мрак нек пада да не видим покору све по пољу лежи смрћу пјано само коњи ржу за петама мајку зову ја им носим воду девојка је родила мудраца све их појим из мога

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

притајени култ према моћној царевини потамнео, јер су људи видели како царски војници повијају кичму, а онај челик лежи немоћно у прашини. — Знаш... нема ту шта... — говорио ми је самоуверено поднаредник Траило. — Овај...

Али је мучно посматрати онога јадника кога је зрно ударило у главу, па му позади вири парче мозга. Лежи једним образом приљубљен за земљу, једно око му полуотворено и влажно. Још дише и несвесно помера руку.

Колико ли њих лежи још по јаругама и њивама. И изненада ми паде на памет, шта ли је било са оном патролом. Мучила ме је стрепња да не

Старци и жене се окупили око топова, по којима лежи с прста дебела прашина. Девојке се пресамитиле преко плота и задиркују уморне војнике. — А је л, болан, јеси л жењен?

Наједном се све утиша. Само ноћ и језива тишина... Петар нишанџија обрглио цев и укочено гледа у даљину. Темпирач лежи потрбушке, обухватио шакама лице и гледа у земљу. Помоћник нишанџије искривио главу и отворених уста блене у ноћ.

— Зар је толико близу? — На овоме месту је до шездесет метара. Гледао сам запањен како потпоручник мирно лежи и пуши цигарету. Усиљавао сам се да будем прибран и миран, када готово за вратом осећам дах непријатеља.

— и очи Александрове засијаше. — А... ја! — наредник као да се једва присети. — Она је, овај... болесна и лежи. — Ене, а од чега? — Александар се унесе у лице нареднику. — Не знам... глава је боли и лежи... — Слушај...

болесна и лежи. — Ене, а од чега? — Александар се унесе у лице нареднику. — Не знам... глава је боли и лежи... — Слушај... Иди јој кажи да сам ја лекар, па да је прегледам. Наредник у недоумици погледа у мене. Ја се насмејах.

Замукла је песма... Војници шапућу као у кући где лежи тежак болесник. Давно су они прегорели себе, али их муче сада злокобне слутње и тешка неизвесност.

Али наше трупе на Дрену застадоше. Видимо наш стрељачки строј поравнан као на вежбалишту, како лежи и ни маћи се не може, јер је обасут страховитом митраљеском ватром.

А у војсци су све потребе прописане и свака ствар лежи ако се стави на одговарајуће место. Истрага не помаже. Рат као рат. И точкови су нестајали.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Она зна шта је узрок томе и осећа да не може ништа учинити да нестане ове појаве. Узрок лежи у њој самој, и он је тако тесно спојен са њеним бићем, да се већ више не може отклонити.

Оте му се баш из руку! Гојко уђе у собу, седе и рече Стојану да прича шта је видео... Прође подне, Љубица још лежи на столу; почеше деца долазити у школу, она још лежи, и види се само како јој широка леђа нагло одскачу од дубока

Прође подне, Љубица још лежи на столу; почеше деца долазити у школу, она још лежи, и види се само како јој широка леђа нагло одскачу од дубока дисања...

Увече се договори са Стојаном да сутра рано позову Вељу. Изређаше се толики догађаји а њега још нема. А Љубица лежи, или седи по цео дан. Од синоћње несвестице осећа се веома слаба, једва се креће.

А ово... зар је ово гнездо!... Он лежи ту цело лето... са његовим одвратним чичом, и не разбира за мене... А и ја... тако исто. То није кућа!...

— Тако, братићу, видиш... Кад је човек болестан, треба да лежи... Гле како му гори глава, и руке вреле... Еј, кукавче мој, хоће да ми те уморе паксијани... да закопају жива човека!..

Добро најпосле... И чича му сложи друго одело на столицу, а оно мокро покупи и однесе да га осуши. Гојко лежи сам већ читав час, не мрда ничим, не покрете се, као мртвац... Одједном стаде гледати свесније...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Кад ујутру бео дан освану, Момак лежи, ни главе не диже, А девојка ситан везак везе! 100. Жетву желе три јетрве, Легоше ми поспавати, Док са жита роса

““ 218. Роса паде те Морава дође, Те поплави Богданове дворе, А у дворе болан Богдан лежи, Виче Богдан остарелу мајку: “Не дај, мајко, вода ме однесе, Однесе ме на дно у вирове!

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

На само десет секунди хода од вас — почиње девети век! СИМКА: Та ваша Енглеска, руку на срце, лежи у сенци ужичких вешала! И ви на позорници, у том вашем деветом веку, можете лепо да чујете пуцњаву из двадесетог!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Знам да непомично лежи један тежак, љубичаст камен. Подижем руку, и спуштам је на воду, са осмехом. Море и небо, чим прође подне, слију се у

Кажу: три србијанска војника, крај пута у Ипсос. У плићаку мора стоји једна црквица. Ту лежи сахрањен Љубомир Ђукић, из Ужица. Мало даље, иза једног ћувика, опет два гроба.

Зими меко, без хладноће, са питомошћу једног завејаног зеца што лежи испод букве, на расутом, опалом лишћу. Небо што дише у високе, далеке тополе.

Па кажу: „Ту лежи паша! – Просјак! – Пас!“ А вичу и француско „тоут пассе“. И наше „прошло“. Ти, међутим, стојиш над широком реком, над

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

јерусалимских тврдих бедема Још се не диже тама немила: С Истока нема танка бледила Зоре, веснице блискога дана— Још лежи ноћ ко прикована Ко црна крила мртва гаврана.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

чувеном граду где су наши пролили силну крв, а као кроза сан се опомињем како ми је говорио да баш тако некако и лежи где две реке теку крај њега.

Ја држим, господине, да у томе лежи савршенство и култура једне земље! — додаде министар на завршетку. — Имате право, господине министре; и странци вам

Саопштише збору срећан успех, додајући како тек сад виде каква велика памет лежи у том човеку. — Није се ни макао с места, нити главе подиже бар да види ко му говори.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Бик Дивоња лежи уз врљике и посматра лудог Ширгу; шта му је, те дира јуницу, кад види да јој није до ашиковања. Сивоња га гледа и мрда

»Ала би то било жестоко, — мисли он: — идем ја 'вако у ланцу, па се тек одвојим у страну, а тамо — лежи он. Потегнем из пушке: дум! — он се закопрца. Аја, не ваља; не би ми дали паре, убио га на спавању...

Нестало је зликовца, а остала једна маса, која те, сваким знаком, сваком особином, опомиње, да пред тобом лежи обичан мртав човек. — Е брате, ка' и сваки мртвац! рече један из гомиле.

— Књижевност и уметност су за нас безначајне ствари. Срећа и добро једног народа не лежи у његовом умном и културном напретку, као што сте ви некада мислили, већ у мирном и правилном току живота: кад ја имам

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Па онда помиловања! Колико света лежи на робији бамбадава, па и то ти је леп посао, само кад је човек вредан и окретан. Да ли ме сад разумеш?

(Ослушкује на Ивковићевим вратима.) Није овде, отишао је у агитацију. (Вири.) А говор ено га тамо на столу лежи. (Вади кључ из џепа.) Добро каже Секулић, да измакнемо орман. (Откључава полако врата, обзире се и шапће.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

И шта онда? Зар не видите: дечак је погружен, као цар Кога су прогнали из домовине, тако свирепо ... — Е, ту лежи цела ствар, То јест, ту је оно што није лепо.

чекају годину да моћно гране, Она и мртва нађе снаге Да цвећем окити своје ране, Цвећем које неће донети род... Лежи, у трави, као насукан брод.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Она лови већином ноћу, а дању лежи непомична, заривена у блато, у каквој рупи на дну воде, или између камења. Зими се зарије у блато, где у летаргичном

Као што је казано, она ноћу лови, а дању лежи непомична, заривена у блато, или у каквој рупи, или увучена међу камење.

некад је обитавала одавно ишчезли континент Атлантиду и расплођавала се у близини тога континента, у области која лежи од прилике око 50˚ географске дужине.

Налази се од прилике на трећини пута од Португалије до Северне Америке. Састоји се из девет острва и више острваца и лежи између 36˚−40˚ северне ширине и 26−32˚ западне дужине (од Гренвича).

Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ

тако и ја принесох ово, недостојна раба твоја, о Владичице, Јефимија монахиња, кћи господина ми кесара Војихне, који лежи овде, негда деспотица. И приложи се ова катапетазма храму пресвете Богородице хиландарске лета 6907, индикта 8.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Сад на разбојишту лежи леш до леша. Племићи и себри. Лежи страшна смеша. Ноћ се хвата, Само муња каткад блисне. Док последње жртве стари

Сад на разбојишту лежи леш до леша. Племићи и себри. Лежи страшна смеша. Ноћ се хвата, Само муња каткад блисне. Док последње жртве стари крвник веша, Непрегледна хрпа рањеника

'' Стара Госпа рече: ''Нек Морава, Која нас је отхранила, и гроб буде''. И у српској души никада не спава Жеља да се лежи сред рођене груде.

Али дирнути руком није смео Ни отмено ти лице, нити уста, Ни златну круну, ни краљевски вео Под којим лежи коса твоја густа.

НАПУШТЕНА ЦРКВА Лежи стара слика распетога Христа. Млаз му крви цури низ сломљена ребра; Очи мртве, усне бледе, самрт иста; Над главом

По оквиру утиснута срма чиста, А оквир јој рез̓о уметник из Дебра. Такав лежи Христос, сред пустога храма. И док неосетно, свуда пада тама, И јато се ноћних птица на плен спрема, Сам у пустој

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Час проклињем лански по сто путах у који ме Турци не смакоше, да не варам народње надање. ВУК МИЋУНОВИЋ ЛЕЖИ БЛИЗУ ВЛАДИКЕ, ПРИТАЈИО СЕ КАО ДА СПАВА, АЛИ СВЕ ЧУЈЕ ДИВНО. ВУК МИЋУНОВИЋ Не, владико, ако Бога знадеш!

Паде Милош, чудо витезовах, жертвом на трон бича свијетскога. Гордо лежи велики војвода под кључевма крви благородне, кâ малопред што гордо иђаше, страшном мишљу прсих надутијех, кроз

Дивљу памет а ћуд отровану дивљи вепар има, а не човјек. Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјеством. Ја се сјећам што си рећи хтио.

Турској капи ту име погину, сва утону у једну гробницу; мож и данас виђет коштурницу. ПОЛИЈЕГАШЕ ВУК МИЋУНОВИЋ (лежи заједно са сердаром Јанком) Куд, сердаре, хоћеш с том пасином? СЕРДАР ЈАНКО Да је метнем одзгор сврх хаљинах.

(КНЕЗ ЈАНКО ЛЕЖИ С КНЕЗОМ РОГАНОМ) КНЕЗ ЈАНКО Како смрде ове потурице! Опажаш ли ти штогод, Рогане? КНЕЗ РОГАН Кâ у зли час, кнеже,

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

је била црна, мека, тешка, тако да ју је увек осећала како јој, кад је распусти по врату и плећима, лако и сеновито лежи.

Ишла је тобож да лежи, спава, а у ствари да што пре остане сама са собом, и да онда, сасвим сама у ноћи, покривена јорганом, настави што

Довољно је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више. А даље: какав изгледа, како је обучен, где седи, с ким иде, било му је забрањено да се распитује.

И заиста, тај је сељак отишао, нашао га и видео да не лежи. И то је било доста. А што највише матер умири, то је што се и сам тај сељак био изненадио кад га је, прелазећи у

до ње прекрстивши ноге и једнако пушећи и пијући ракије, што јој амамџика беше послала, и то не да и она, као остале, лежи, да се пари, већ да чека када ће Софка бити готова, па да је купа, трља. И та близина баба-Симкина дође јој још теже.

угужваној антерији, по њеној шамији, већ улубљеној, сасвим прилепљеној око врата, слепоочњача и потиљка, видело се да лежи и спава тако обучена, и то више постеље, у куту, на јастуку.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

То је силазак земљи где многа крв ми лопи, Безброј идеја, нада, нежности где ми лежи; То је мистика што ми и ум и срце топи И тупи ритам смрти — заборав њен што свежи Уморну свест ми, која отров

ИВ Она, без сумње, лежи овде смерно У уском гробу, иструлела лица; Она и не зна да долазим верно Драгани својој, уз певање тица, Свежином

Она, без сумње, лежи овде смерно С надама мојим обојеним смрћу, И не зна да је походим још верно; А жути црви око ње се згрћу, И пију

Нама се чини да је било боље, Нама се чини да ће боље бити; А мртво лежи нашег рада поље; Садашњост тупа немаром се кити, И копни полет надања и воље.

док парк овај тежак мирис кади, Видим, све више, да је све то гробље, Хумка до хумке, које време гради, Под којим лежи оковано робље Вечитим ланцем самотнога мира. Снага, и полет, ведрина и лира — Ништа!...

Тамо, где истина свршава се круг, Наша стара љубав биће нова драж, И великих снова највернији друг На међи где лежи истина и лаж.

Данас је, најзад, за свагда преболело Вечите ране од судбине штуре, И непомично и вољно, друже, лежи На простом столу хладне просектуре У пролећни, кишан и туробан дан. Миран јој вечит, неменљиви стан! 17. ИВ 1929.

Што дубља нек буде наша мрачна рака, Споменик над нама што већи и тежи, И нêм, верни; јер ће под њиме да лежи Живота нам кратког успомена свака, Добра, блага, нежна, и к’о сенка лака.

Само једна љубав не чили у пари Пролазности; само једна се не мења; Само своја земља не лежи у бари Досаде; и поред свију искушења, Све се више воли што се већма стари.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

А није хтио, чујеш, да лежи у ћелији, но с нама, с нама је и јео. Па се зар и у сну онако расприча и занесе. Колика сам пута на чуду био с тога...

“ упаде Јанко. „Ма што! није ту никаква зла. Прича у сну, као што вам рекох, па ајде да мирно лежи но се миче и размахива... Једном клекнуо на простирачу, склопио руке, па стаде да клања, а све уздише и нешто мрмоли.

Ћаше, ја мним, тога пута љоснути у сред огња. Од онда нијесам му дао више да лежи украј огња, но га увијек растављао некијем... И јутрос, глејте, ударио је зубма о цијев!

Догодило му се као ономе грешнику у паклу, који једнако гладан лежи наузнак а над њим се њишу гране са сваким воћем, па му се примичу к устима, а кад он посегне да узабере, гране

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Није све злато што се сија. — Споља гладац, а изнутра јадац. — Под јагњећом кожом много пута курјак лежи. — Не гледај влат, него клас. — Пауна гледај, али не слушај! — У црној земљи бело жито роди.

— Промишљам колико их овђе без памети и без лијека лежи. 9. О СВЕШТЕНИЦИМА 1 Питао неки сељанин попа дубровачкога: — Дум-Ловре, у којој се цркви бог моли а ништа не

захвали богу што је тако спавао и опоравио се, па одмах потрчи коњу да га види и намири, кад тамо, а то коњ у кошари лежи мртав.

МЕДВЕД И СРЕТЕЊЕ Неки причају да медвед који, преко зиме, лежи у својој јазбини, на Сретење, кад се сунце рађа, изиде напоље и погледа низа сунце.

— Ко покопа попу боб у петак пред Петровдан? — Криво рало Лазарево криве лазе разорало. — Лежи куја жута украј жута пута.

(Језик) 2 (ПРЕДМЕТИ) 55 — Без коже уђе, с кожом изађе? (Хлеб у пећи) 56 — Бијесна куја лежи у ’растовом пању? (Ракија у храстовој бачви) 57 — Блесак, па блесак, / и у блеску огањ гори — / и у огњу човјек стоји?

(Звоно) 66 — Гора овуд, гора отуд, међу њима змај лежи? (Чешаљ) 67 — Дању клања, ноћу броји звезде? (Ђерам) 68 — Два се брата побише, трећега живот родише?

(Месец) 251 — Види се, а не да се резати? (Сенка) 252 — Во бијелоња лежи међу хиљаду оваца? (Месец) 253 — Из долине излази, за брдо залази?

(Под кожом) 361 — Зашта се коњ води на појило? (За улар) 362 — Зашто во лежи? (Што не може да седи) 363 — Зашто кокош кљује? (Зато што не може да лиже) 364 — Зашто ловац зеца тражи?

(Пијавица) 395 — Што без ногу бежи, а без руку граби? (Риба) 396 — Што во лежи? (Јер не може да седи) 397 — Што живо роди мртво, а мртво живо? (Кокош јаје, а јаје пиле) 398 — Што зец бежи у луг?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Кад у јутру устанем, а то вуци дошли, те заклали и изјели мога челца; лежи мед! по долу до чланка, а по брду до кољена. Онда почнем мислити, у што ћу покупити мед.

Два локвања око пања. 19. Два свијетле, четири стеру, а један мисли да легне. 20. Два дола суподола, међу њима змај лежи, ђе змај лежи, ту трава не расте. 21. Два се брата преко плота за браде вуку. 22. Два ступца у небо ударају. 23.

19. Два свијетле, четири стеру, а један мисли да легне. 20. Два дола суподола, међу њима змај лежи, ђе змај лежи, ту трава не расте. 21. Два се брата преко плота за браде вуку. 22. Два ступца у небо ударају. 23.

29. Дрвен трбу, кожна леђа, длакама говори. 30. Дужи ивер од кладе. 31. Ђе наш црвенко лежи, онђе никад трава не ниче. 32. Жуто маче пред Богом плаче. 33.

100. Растов труп, љесков прут, а у њему огњен јунак лежи. 101. Рогом пије, рогом једе, рогом Богу славу даје. 102. Сав мркоња лежи, а плеће му оди. 103.

101. Рогом пије, рогом једе, рогом Богу славу даје. 102. Сав мркоња лежи, а плеће му оди. 103. Сави злато, разви злато, а то злато к'о и злато. 104.

128. Уђе курјак у тор, овцу увати, па кост изједе, а меса се не дотаче. 129. У једном брлогу дванаест назимаца лежи, а ниједан с краја није. 130. У једном суду и вино и ракија (па неће да се помијеша). 131.

два гаврана те падну на једно дрво и почну се разговарати својим језиком говорећи: „Кад би знао овај чобан, овде где лежи оно црно шиљеже има у земљи пун подрум сребра и злата.

Кад ујутру устанем, а то вуци дошли те заклали и изјели мога челца: лежи мед! по долу до чланка, а по брду до кољена. Онда почнем мислити у што ћу покупити мед.

” запита јели то кућа тога и тога; а жена му пренемажући се одговори: „Јест, куку мене кукавици, ево га у кући где лежи мртав.” Онда побратим рекне: „Бог да му душу прости! Он је био мој побратим.

соба украшена златом и свилом и кадифом, у њој нема никога до једне ђевојке, а та ђевојка лежи на једном кревету па спава. Чим царевић уђе у собу, отму му се очи гледати ђевојку, кака је врло лијепа.

јаду, да је какву другу ђевојку к себи добавио а њих заборавио, па се договоре да навалице пођу у камару ђе царев син лежи.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

каже: „Ево, у земљи тој ускомешаше се народи, а блажени отац наш, господин Симеон, бивши нам господар и учитељ, тамо лежи.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ЦМИЉА: Не станује, ал ту је привремено. ИСЛЕДНИК: Имо би са њим нешто службено. ЦМИЉА: Он лежи у шупи, на неким сицевима... Нешто је болестан, непокретан, — не помако се, дабогда! — једва и са штапом коракне...

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Ко то лежи кâ мртав? Изађе Дувало на тријем, огрнут раканцем, па виче: — Ко је убија редовника? Који је то погинуја?

Ноге му пресижу душек, који му је толико година дугачак био, а како лежи наузнак, душек мало што није узак под његовијем широкијем леђима.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Ми гледамо једни у друге као кривци. Лежи градски август на срцу као тона. Луди цвет нам бекства већ клија у нози. Прште труле замке што нас вечно лове.

КУЛА НА ПЕСКУ Није ли касно (сати јутра иду) Додати опет неку реч тој хрпи Речи, што лежи одавно у крпи Корица, негде на рафу, у зиду?

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Петнаест година је прошло, сада, сада ће да врисне пушка. Док га довуку до куће, смрзнуће се. Његов леш косо лежи у тами, наслоњен на њу и покривен њоме. У бради се згрудвала крв. Груди су исцепане.

Ђорђе у оделу лежи на кревету и, згрчен као гундељ, хрче. Симка стоји наслоњена на кревет и гледа у њега, слабо осветљеног ватром из

и кругова око строгих глава, јер сви држе мачеве и кантаре више њене главе, а она је поред камене гробнице у којој лежи једна осушена, црна рука; на слави манастирској двапут је видела ту чађаву руку и била јој ружнија од козјег чапоњка,

“ За коју годину и они ће помреТи, ПОМИСЛИО је тада. И не само тада. Сећање лети по селу, сада док лежи. Мало је оних који смеју да му се ругају „Дошљак“. Кад сване, они неће бранити општину.

Сећања су се кидала у гађењу од кога је трнула и болела мождина у кичми. Шта се то данас догодило и зашто он лежи затрпан у сену? Дрмусали су га. Симка и још неко. Викали су нешто, а он је чуо далеке пуцњеве.

Може сад из кревета да га избаци. И из куће. Не би се опирао, нити би био увређен. На пољском путу лежи тако нека сломљена грана и газе је свачија кола и опанци. ...

Па онда: шума, месец и једна птица. Он лежи под буквом, мирише маховину, месец по трави зажегао бела огњишта, и слуша: толика шума, а све радовање једним птичјим

„И њега води!“ викнуо је Ђорђе... Сада лежи на трави којој је септембарско сунце испило зеленило. Чује сваку отровну реч, давно изговорену. Жедан је.

— мукло одјекну у рупи. — Јошје жив. Али му није добро. А мени пре три дана дете, а вечерас жена. — Теби? — Још лежи на дну ископанога гроба. — Теби? — понови да сакрије радост и изненађење. — Није само мени. Свима.

Како само наопако спава! Никад му глава није на јастуку. Увек у кревету попреко лежи. Сећао се, покојна мати увек се хвалила женама: „Мој Ђорђе спава мирно, као јагње. Не окрене се ноћу.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Око чесме гомила, што већа то и тиша: нем обруч склопљен око низама1, обруч који се сужава. Дечак, рањен у главу, лежи, можда још жив. Поред његових ногу, тај разломљен крчаг; са чесме, вода отиче у тајац.

Тутње на стрмини између Јевремове и Јованове и увек изгазе сенку у којој лежи, на некадашњем изворишту Чукур-чесме, бронзани дечак, некако слеђен.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

И заман хита наше слабо око Куле тог мора да позна и спази; Истина мора да лежи дубоко Ми над њом гремо по незнаној стази.

“ Ј. Јовановић 3мај XXВИИИ Болна лежи, а нас вара нада: Оздравиће, оздравиће млада! Наша нада - сен празнога сена! Поседасмо поред одра њена.

неме, У топлој соби, кревету од кедра, И под јорганима, куд су кризантеме Расцвале бујно - млада, голих недра, Ту лежи жена. Пред њом, у ормару Од ебаноса, укожени красно, Тасо и Платон... У камину стару Још жива ватра и црвени јасно...

У руци бледој као хладни Пароски мрамор, у то позно доба Држи и чита моје „Песме“... Јадни Песник већ сто лета лежи на дну гроба. Ноћ не иде, стоји.

Ја видим да сам пијан, и ако - зашто бих крио? Дирнуо пехар нисам. В. Илић ЛВИИИ СОК У широком хладу палмине лепезе Лежи лепа Наксис. Подне је врх Нила. Јато ласта негде преврће и везе; И ваздухом топлим разлеће се свила.

“ М. Митровић ЛXXXИВ Пустиња лежи дуга, и широка Вече, сја запад... све букти у бл'јеску... Ал' на њој никог - само разасути Скелети неки виде се на

Сам крај мирне воде, у ноћи, ја стојим, К'о потоњи човек. Земљом, према мени, Лежи моја сенка. Ја се ноћас бојим Себе, и ја стрепим сâм од своје сени. Ј.

Но сласт женског тела не позна: од срама Умре... сед к'о овца, мален као јаре... Епитаф: „Ту лежи Паско Заде, мили Кнез... (и тако даље), успомене јасне!

Ј. Дучић ЦXИИИ НАПУШТЕНА ЦРКВА (из пећске околине) Лежи стара слика распетога Христа. Млаз му крви цури низ сломљена ребра; Очи мртве, усне бледе, Самрт иста; Над главом

Такав лежи Христос сред пустога храма. И док, постепено, свуда пада тама, И јато се ноћних тица на плен спрема, Сам у пустој

Али дирнути руком није хтео Ни отмено ти лице, нити уста, Ни златну круну, ни краљевски вео, Под којим лежи коса твоја густа.

Јерусалимских Тврдих бедема Још се не диже тама немила; С истока нема танког бледила, Зоре, веснице блискога дана; Још лежи ноћ, к'о прикована, К'о црна крила мртвог гаврана.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Када су га њихови одговори задовољили, он им рече: „Погледајте сада на ону светлу звезду што лежи на крају руде великих небеских кола, спојите је у мислима са поларном звездом, па пропратите погледом путању те звезде

Шесто је звезда Зевсова; ено је онде на југу. Седмо је звезда Кронова која лежи мало даље, на десно. Идућих ноћи пратићемо кретање тих покретних звезда у односу на звезде некретнице, које су

Питагора поче да прича. „Моје родно острво Самос налази се пред малоазијском обалом недалеко од оног места где лежи лепи град Милет, са којим је мој отац Мнесархос водио живу трговину.

Но птице лешинари налазе обилног плена, јер на исушеном тлу лежи безброј стоке, поцркале од глади или жеђи. „Поплаве Нила не долазе сваке године тачно у исто доба.

„Поплава Нила претвори целу земљу која лежи између либијске пустиње и арапских планина у једно огромно језеро. Вароши, села, насеља и гајеви палма претворе се у

„Ухвати сада, Пароло, овај чвор који лежи између дужина од три и четири јединице, ти, Глауко, ухвати овај други чвор, а ти, Питео, овај трећи!“ Они то учинише.

У овом случају је квадрат хипотенузе, дакле, једнак збиру квадрата обеју катета. Наслућивао сам да иза овог односа лежи прикривено нешто важније и општије.

„Колики је тај број?“ „Четири на квадрат даје 16, а пет на квдрат даје 25; тражени број лежи између 4 и 5“. „Дакле?“ „Тај број једнак је 4, увећано за један прави разломак“.

За Месец сам одабрао црну боју због тога што је он у овом случају млади Месец. Његов центар лежи, као што видите, на овој танкој плавој правој линији која спаја центар Земље са центром Сунца.

Троугао, ограничен овим телима, правоугаон је, а његов прави угао лежи на Месецу“. „Сада је јасно ово: измерим ли онај угао тог троугла који лежи на Земљи, онда сам у стању да израчунам

„Сада је јасно ово: измерим ли онај угао тог троугла који лежи на Земљи, онда сам у стању да израчунам како се односе међусобно отстојања Месеца и Сунца од Земље“.

„Тим начином“, рече он, „нашао сам да је онај угао троугла, ограниченог Земљом, Месецом и Сунцем, који лежи на Земљи, само за 3 степена мањи од правог угла“.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

здраво“ га заболео табан, па га читаву годину дана гадно спречава да се, поред најбоље воље, врати на „Добро поље“. Лежи он тако блаженог израза, поднимљен на руку, па му се искривио и набрао затиљак као у вола, и једи пуковника: — Је ли,

— Па ’нако, жао ми, сетио сам се. У десном реду, код средњег стуба, поднимљен на дугој маљавој и кошчатој руци, лежи на свом кревету, више кога се према глави налази поличица са пуно стакларије, медикамената и књига, професор Љубишић,

“ Лежи тако капетан Борић и подсећа се тренутка кад је сазнао страшну вест. Тада му се наједанпут учинило као да се све око ње

И ту, понова бесним, устајем, јурим натраг кући. Смело улазим унутра, право у очеву собу. Он лежи на гомили белих јастука, брзо дише, брзо, кркља.

да ми лепо, полако и потанко, исприча шта се то догодило и како се ратосиљао оноликих лептирица због којих, видим, лежи са угипсаном ногом и са пуно неких огреботина и модрица на образима.

“ Па се за трен ока разбегао народ. И за мало, па само црвене полицијске капе стајаху око Илије Илића. Лежи он крвав, изгужван, жут, стење, превија се. Из косе му цури крв, црно празнично одело све у прашини, опанцима изгажено.

„болан лежим на петіт рéгиме“, само да штогод поврати од оне предратне мере, али све узалуд и без виднога успеха. Лежи тако Илија Васић на „петіт рéгиме“, па му се понекад досади сва она дијета.

Моја кожна торба, отворена насред собе, увек ми се помало чинила ствар у вези са мртвацем. Лежи она насред собе, па остављају и трпају у њу, пакују и слажу свега нешто мога и од мене.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

И, као што увијек бива, тања крв претегне, и слабост надјача снагу. У том и јест невоља, у том лежи опасна снага слабости: што она нагриза, растаче, и најзад неминовно савлада снагу. Позната прича!

Људи воле све своје, па и своје слабости. И своју рањавост, и своју злу срећу, и своје проклетство: и у томе лежи један дио нас. И то наш најприснији, најкрвавији дио. Како бисмо га дакле могли не вољети? На концу, сасвим схватљиво.

душевне патње; сви ми знамо да њима није страна дискриминација лијепога и ружнога, сви ми осјећамо да у њима латентно лежи неки естетски квалитет, да су оне подобне за естетску прераду, па да се од њих доиста касније често и праве поеме и

Знао сам да му жена болује од рака у утроби и да ће ускоро умријети. Замишљао сам како у ноћи лежи поред ње — она спава а он бдије — и у њој незауставиво нешто расте, расте. (А докле ће, мили боже, тако то да расте?

Негдје дубоко запретана у дјетињем бићу лежи једна ћелија у којој тиња бесмртност. А одмах до ње, у непосредном сусједству, друга ћелија у којој дријема смрт.

Све то лежи испремијешано и грдно збратимљено у заједничкој умрлости. И понекад се човјеку не чини без разлога што авионске бомбе,

С неком зебњом отворим сандучић и узмем је међу руке. Нагонско тражење лежи у немирним дјетињим прстима. Они xоће да све спознају опипом — прсти тих слијепаца са широко отвореним очима — и да из

се та моја вјечита бијела врата заклопити као надгробна плоча над једним непријазним изразом, чији ће отисак остати да лежи на мени док га не смијени каква друга импресија, и трајати једну своју малу вјековјечност.

И то нешто као да не лежи само у људима, у кретању и мигољењу живог људског створа, већ и у природи, у читавом њеном ритму, па и у такозваним

И све редом пипају прстима. А није то само зато да се увјере јесу ли зреле: томе, бар дијелом, узрок лежи у неком дефекту, или у специфичности њиховог спознајног апарата: оно што нису својим прстима такнуле и опипале, не

И њено се држање сваког доимало однекуд чудачки, неодговорно. Чинила им се луда: гле: син јој тамо лежи мртав — а она база по мјесту, завирује у рибарницу, разговара о којечему с дућанџиницом на прагу, задиркује Винку да

У ствари, у основима сваке филозофије лежи, као њен камен темељац, једна наивна самообмана, једна дјечја игра, која се састоји у томе да се глава настави на реп.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

могао с поуздањем тврдити, да на души овога плавушкастога високога младића, који тако безазлено и благо гледа, лежи бар једно убиство. И напослетку, другови су се ревносно чували.

стој !«... и пуче пушка... Потрчасмо тамо, и Видим Добросава, где скаче у поток... Погледам: онај лежи у потоку, а Добросав га дрма за руку. — »Шта је било ?« питам Добросава. — »Ја стојим, вели, под прозором и чекам...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

два гаврана те падну на једно дрво и почну се разговарати својим језиком говорећи: — Кад би знао овај чобан, овде где лежи оно црно шиљеже има у земљи пун подрум сребра и злата.

Лежала је тако и ђубрила се. Питали га сељани: — А бе, будало, а што не работиш ону твоју ливаду, него ти лежи тако без вајде? Он им је одговарао: — Како ћy да је работим, кад је на њој врзино коло?

тамо, ал̓ има шта и виђети: соба украшена златом и свилом и кадифом, у њој нема никог до једне ђевојке, а та ђевојка лежи на једном кревету па спава. Чим царевић уђе у собу, отму му се очи гледати ђевојку, како је врло лијепа.

Тада рече тета: — Ено, побратиме, видиш тамо на крају онај златни кревет, ту лежи царева кћи; сад отиди тамо, па зграби цареву кћер заједно с поплуном и брзо је донеси овамо.

— Ништа, шта би било? — одговори он. Оштар Дан приђе к столу, те подигне покровац; али дијете лежи заклато. Тад га Оштар Дан прихвати руком, а дијете се макне једанпут, а послије се дигне.

— те их доведе до оне јаме и отвори капак, кад има се шта видјети: тридесет пустахија један на другом мртав лежи, а крај њих благо на гомиле. — Купите — рече слуга — што се може натоварити у ове вреће.

Кад ујутру устанем, а то вуци дошли те заклали и изјели мога челца: лежи мед по долу до чланка, а по брду до кољена. Онда почнем мислити у што ћу покупити мед.

запита је ли то кућа тога и тога; а жена му пренемажући се одговори: — Јест, куку мене кукавици, ево га у кући где лежи мртав. Онда побратим рекне: — Бог да му душу прости! Он је био мој побратим.

странац — „који је из земље као изникао” статива — на разбоју за ткање једна од двеју усправних гредица између којих лежи братило стио — хтео стиснути се (на кога) — бацити се стожина — колац стрн — клас који остаје на њиви пошто се

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

отворен прозор, несташан и мио, На завесу ветрић невидљиви слеће, И њоме се игра безбрижан и чио; Ноћ на пољу лежи, мир се по њој креће.

Свуда земља; видик пао. Влажна тама По звуцима, преко мира, лежи, спава. И тишина у долини заборава Мирно труне. Нигде ничег што се буди. Сумаглица. Ноћ без неба. Покров студи.

1914. ПРОЛЕЋЕ 1915. ГОДИНЕ Опет нам је земља тешка к'о тамница, Помрчина густа насред груди лежи. И варош и вода, брдо и равница — Све је једно данас, све гробови свежи.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

А ти стихови гласе: “Тамо у праскозорју хладан и блед Лежи он безживотан, али леп, А озго из неба ведрог и високог, Чу се глас, паде као звезда: ”Ексцелзиор”!

А ти стихови гласе: “Тамо у праскозорју хладан и блед Лежи он безживотан, али леп, А озго из неба ведрог и високог, Чу се глас, паде као звезда: ”Ексцелзиор”!

- Бог шаље сунчеве зраке - рекла је - да би истопио лед и снег у рано пролеће и да би повратио у живот све што лежи беживотно у хладној гробници, у недрима мајке земље, смрзнуто леденим дахом зиме.

Његов први председник био је Хелмхолц. Модерна наука о зрачењу лежи на основама које је поставио Кирхоф и на бројним експерименталним подацима који су добијени у овом институту под

, спасла Србију од језиве пустоши страшнога тифуса и да неколико Американаца, жртава ове немани, лежи данас сахрањено на српским гробљима?

Слаба тачка сваке демократије, посебно онда када се она слабо разуме и остварује, лежи у веровању оних који врше политичко покровитељство, да сваки човек може да врши сваки посао као и било који други

Ћипико, Иво - Приповетке

Сјели су као и други на ивицу пута, до самога мора, на одваљено камење што лежи по још недограђеној цести. Ваде крух из торбе, крмадају га, но некако им се не прима залогајем у устима; звијерају

По собама већ осваја мрак; ствари се тек назиру и губе свој посебни облик, а по прикрајцима лежи све нагомилано, као у сноповима. Цвијета пође равно к великом зрцалу, с очитом вољом да се у њ погледа.

Гледају шкољић Пропад: лежи као неман на мору, косе хридине надигле се над пучину, а испод њих море је тамније боје; избочите стијене свијетле се

А уоколо њега у мору осуле се мрке шкрапе, око којих одувијек кркоће море. Мало ниже, поред њега лежи Медвјед, а испод њих, кроз уски тјеснац, назиру се Близанци, једнаке величине, један до другога, са уоколо сијасет

— Је! — потврди стари рибар. Сама лађа доплови до мртве љешине. Мртвац наузначице лежи између шкрапа: коса му се расула, на по отворене очи упрте су у простор, лице суре боје, као и све ствари уоколо, а

И она, гледајући у мртвога Марка, не мисли но на своје нејако чедо... А Марко лежи на влажну жалу, непомичан, мокар; зраке сунчеве као да хоће да га исуше, угрију; пред њим је ноћашњом олујом

У доњему делу склонио је Павле од љута времена нешто ситне слабије стоке, а око огњишта већ неколико дана лежи болесна јуница поред старе му мајке: ред је држати код ватре, јер би иначе од зиме онако болесна погинула.

Насред куће, међу хамбарима и сандуцима, огњиште је, на коме још ватра тиња; с једне стране ватре лежи стара мајка, а с друге стране — жена, а распружиле сетаман као два приложена бадњака.

Колико сила воде, па како мирно лежи и плави се! И колико боја, шара... И, гледајући у пучину, осети да му се у душу увлачи нека чудна мекота, питомина...

довуче се уморан и слаб у хлад да опочине, а кад га, око две уре, Лазо хтеде да пробуди, пренерази се видевши га где лежи блед, затворених очију, а капци му модре се.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

године за Правдину анкету „Зашто се наша књига не чита?“ Место које нас занима гласи: „Ту лежи криза наше књиге. У расности, у осећању наше средине, нашега менталитета, наше евразијске психологије и јужнословенске

Слика добијена у тропичном обртању развија се као да је стварна. Зачетак такве појаве налазимо у стиху: „на столу лежи мртви леш таме“.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Вечитог пољупца сања, у ствари, једном „у години дана а некада и у две и три године” да као некада, још дететом, лежи у соби; но у исти мах није дете, већ одрастао, готово стар човек.

Овој за сан типичној временској контаминацији, и дете и стар човек, придружује се просторна контаминација: лежи у соби а једновремено види оно што се налази у дворишту, башти, у суседним улицама, па до реке и ван вароши.

великога океана брзамо, чекајући када ће заћи сунце и прислонити се дан и проћи тамна ноћ и зимска беда што над нама лежи. Јер нема онога што нас саветује и од туге што нас ослобађа.

214 Потврду да је он заиста тај Петар налазимо још двапут. У Пољској га, док лежи у краковској болници, докторка зове „Пуби”.

И очигледно је да му је дао књижевну улогу која завређује да буде потање размотрена. Док лежи у колима која се крећу, главни јунак види облаке отприлике онако како су виђени и у првој реченици романа: „Видевши из

А да Вук Исакович, док лежи у колима, збиља свет посматра очима које га пропуштају кроз једну врсту сна, то нам доста јасно саопштава и аутор:

Свакако је то један облик песничке епифаније. 338 Овде се Вук Исакович не креће, него - дубоко утонуо у премишљање - лежи на обронку испод јеле, али је динамика опажања постигнута тако што му Црњански поглед усредсређује прво на каменице

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

па приђе Вујани н болно је загрли, овлаживши је нелажним сузама: — О, сестро, колико би била срећна да мој син лежи место твога Јаблана!.. Да Бог да мајка ни једнога код куће не затекла ако је ово лаж!.. А разуме те што не кукаш.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

— Поврати се деда рибар својој старици. Ту сад очи разрогачи: све је кâ и пре. Малена им кровињара лежи крај мора, На прагу је баб’-Анушка тужна, невољна; На руку је наслонила лице плачевно, Уз њу стоји распукнуто старо

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ЕВИЦА: Шта је то поезија? РУЖИЧИЋ: Ниже неба и превише људи, превише прегрдни планина лежи пачеземни престол, на којему пјеснословије тихо торжествује.

Краков, Станислав - КРИЛА

Само доле крај језера потмуло тутњи. — Не волим ову тишину. — шапће округли капетан Буда ађутанту, који крај њега лежи. — Ово нешто значи. Не слути на добро. А, шта велиш, Душко?

— Погинућу, — страх струји кроз душу мајора, и очајна рука прихвата чутурицу. И душко лежи крај њега и дрхти. Куршуми му пресекли сећања и мисли.

Чуло се како горе у ноћи клокћу митраљези. Неке друге прилике се сад крећу и трче пред њима. По земљи нешто лежи тамно и непомично. Проломише се одједном команде кроз мрак и пуцањ, заљуљаше се стројеви, пође се на јуриш.

Знао је коме лекару треба платити па да се добије боловање, и најзад сазнао да он лежи у Мијином кревету. Био је најављен велики број нових рањеника, те су старе растурили на све стране.

И Душко је одједном осетио тугу као да лежи крај нечијег мртвачкога одра. А пуковник је и даље говорио, а највише о својим болестима. Шта их је он само имао.

Петровић, Растко - АФРИКА

Она корачају гипко као у игри. Група младића сјајно драпираних лежи по једним степеницама. Они су наслоњени један на другог, ћутљиви и мирни као у позадини каквог херојског и класичног

Крај моје постеље, гуштер, кога сам ноћас пре но што ћу заспати отерао из моје вреће за спавање, лежи мртав склопљених очију. Плав, са жутим пегама и жабљом главом. Напрасна смрт пуна тајанствености!

У дворишту, само два-три метра од мог сточића на коме имам да једем, лежи на асурици губавац чије су ноге сасвим покривене ранама.

да је са стране једна стреја, да је под том стрејом постеља од бамбуса и да на њој, увијен до браде и дрхтећи, лежи неки старац. Он има неку белу капу на глави, грозничаве очи, скелетски лик који се свршава у белу брадицу.

У првој ћелији на мало сламе седи, или више лежи но седи, једна млада жена у сасвим шареном арапском костиму, позоришном, пуном крепова, златних везова, шалвара,

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

) ПЕТА СЦЕНА Соба у Станојевој колиби празна; по њој се виде разбацане крпе, хаљине, на патосу лежи испаљен пиштољ, итд. Станоје гледа око себе. ГЛАВАШ: Ње нема ту!... Где је?...

Тâ ме изгоре! Спа... со... Збо... гом!... ШЕСТА СЦЕНА Пред Главашевом колибом Главаш лежи мртав, а у застави види се како колиба гори... Турци се скупили око мртва Станоја, с голим ножевима.

ИСАК: доцкан је све, У крви својој лежи војвода! СПАСЕНИЈА (поражена, гледа немо у мртво тело): Мртав је он!... Грозни су они што га убише!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Зар не видите да место, где сте ви уобразили да нешто видите, лежи скоро спрам самога Алексинца. Зар би Турци напустили овако леп друм до саме Тешице, па се косом провлачили до над сами

Не можемо. А ко ће нам прискочити у помоћ? Бугарска лежи обћорена, Босна и Херцеговина такође, Грчка и Румунија мудрују, дволиче — дволичност је удео свију слабих — Русија се

Затим почнем наилазити поједине трупове. Овде лежи један полунаг, изврнут на трбух, сав упрскан крвљу, лице му не видиш, али грчевито стиснуте песнице казују последње

Тамо удесно отегао се други, лежи полеђушке, и он је полунаг, надуо се, кожа му на трбуху пукла, те и утробе гмижу хиљаде крупних, белих црва, очи

Још мало даље лежи полеђушке леп млад низам, сасвим је обучен, само му нема феса и — темењаче. Картеч је однео обоје.

Опет даље, опет даље. Стој, овде не можеш даље, мораш надалеко обићи: овде лежи читава леса људских трупова, захватио их плотун из шанца, па их све положио једног до другога; гле како су један на

Овде је шума, хладовина, па трупови, нарочито који су обучени, још нису почели да труле. Гле како лежи овај кукавац, до њега тиква с водом, а у пешкиру комад хлеба и прегршт кувана кукуруза; ово није низам.

Колико ли их овде лежи? Ништа се не познаје, ни главе, ни руке, ни ноге; ужасне гранате направиле су од све га грозну, крваву кашу.

« Сад погледај ово бледо низамско лице, што лежи ту пред твојим ногама. Је ли, ти не видиш ништа у оним развученим, од предсмртног ужаса накаженим цртама?

Кад би којом несрећом Турцима пошло за руком да прегазе Србију, овај, што лежи овде, не би имао од тога никакве вајде да је остао жив.

Ти си га убио, јер би иначе он тебе убио, али кад га видиш где лежи овако уништен, пожали га; он то заслужује, он је кукавна жртва туђе обести, грубе, сурове власти, из чијих це ноката

Пожали дакле и овога кукавног варвара, што овде лежи пред тобом, као жалосна жртва своје умне таме И преступних тежња турских великаша.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Не могу га у вис бацит’ — Па нек стоји иза свега Међ Србима као спомен Мог живота и вашега. ИИ Болна лежи, а нас вара нада: Оздравиће, оздравиће млада! Наша нада, — сен празнога сена — Поседасмо поред одра њена.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Као око... А над нама се разлеже прасак пушака. Мало ниже пуше се казани. Около војска лежи као снопље. Болничари превијају рањенике. Неки су већ помрли, те им ту, поред нас, копају раке.

Изложио сам му шта се догодило. Он се диже и подбочи се рукама. „Бре, па овде пред тобом лежи цео стрељачки строј. — Наново је сишао.

Прилегох уз њега. Не смем да се макнем, да не бих одао знаке живота. Колико видим, нема метра где не лежи мртав или рањен војник. Моји болови су све јачи. Дошло ми је да закукам... до неба.

— Бре, бре... шта се измотавају ови лекари. Што нису просто написали: потпоручник Влајко изрешетан као сито! А лежи већ шести месец. Ту скоро, кад су му ослободили руке од завоја, био је весео и по цео дан кретао прстима.

Са онога брда циче пушке, а митраљез као да штепује, па само соли око нас. Неко кука. Један испред мене лежи иа леђима и крв му куља из уста, а он немоћно забада прсте у песак. — Напред, изгинућемо овде! — викну неко.

— Ух, ала вужди као мечка! — вели ордонанс Груја, који лежи испод земунице. За брђане војници кажу: кевћу као пси. Рововци грокћу. Пољаци праште. Хаубица грми.

Онда баци шлем на кревет, протрља чело и скрушено седе. У земуници је владала гробна тишина, као да међу нама лежи мртвац. Мачка се протегли и скочи му на крило.

Онда парчад од граната. А тамо у трњу пробијен шлем. Затим пребијена пушка... Међу оним камењем лежи човечја нога, али само гола кост, која се помаљала из једне потковане цокуле.

За собом је оставио жену и дете. Страшно је то кад се помисли да они њега ишчекују, надају се, а он лежи мртав. Сишли смо брзо до својих коња...

— Овде је требало изградити једну велику зграду, као музеј, где би се сместило све ово што лежи и пропада... — О-ха!... Штагар је ту било, кад сам ја дошао! Али свет разнесе све! — говорио је војник граничар.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

б'јелу; Појас јој се црвен види, раздрежен низ страну, Низ врат власи, влажни јоште, возвјештују прану; С једне стране лежи жезал обмотан у цв'јеће, С друге — с биљем котарица, које љубов креће; На крилу јој шарени се, она се осмјева, В'јенац

Вук лажом кује браћи оков. Њија се дрво свободе Сербом. Цар Мурат лежи. С мачем у десници, Назад горд спеши Обилић к својима. Опет га реч задана врати К султану. Гњечи му петом шију.

У недостатку бједственост није ти; У жеђи к вештма неситој лежи та! Излишност жеље срежи равно Силама; биће ти душа мирна.

Зуји пјесне глас пресвјати Дирне л’ пјевчик у клавир, Мир се таки мора сјати, У соглас’ју лежи мир; Мир да свагди ми снујемо, Мир там’, овде буде с нам’; Мир у пјен’ју да чујемо, Мир и гласи одзив сам.

не смеје, Љубов увек љубјашчег ме бежи; Мен’ весеље радост и не веје: Моме скорб и јад на срцу лежи. Срце ми се увенуто вади Љубвоболних, тужних из прсију; Лепом све на миру ми се гади: Смутио, тавно све ми пред очију.

Ходите, сетни потомци, справљајте мајци опело, Снажна бивша негда, Србија мртва лежи. Народ без свести стење, јер страсти је трзају мртву, И слепоћа духа црни јој ископа гроб. Гди је Србије гроб?

Марица? Прилип? Ах, сва бедна земља општи плачевни је гроб. Српски роде, прекидај Грозне сузе проливати: Мртва лежи твоја мати, Твоја слава, твоја дика.

Црни слови неизгладни На гробу јој натпис режи: „Овде Српства мајка лежи, Од синова убијена. 14. Питаш гди су градови, Гди су царства многа, Куд толике престоле Судба врже строга?

Коњи вриште, Мајке пиште, А јунака ране тиште. Сложно, браћо, Србин бије; Милош гди је? Мурат лежи, Турчин бежи, Србину се срећа смеши.

Гле Северина град, у развали лежи сахрањен! Гди су биле куће, гњизде се гуштери сад. Није л’ то предел Дечанскога негда области, Гди је Србаља мач

Помоћи није, Жалост, ах, пије Сербија. Болан Ђорђе у Тополи у постељи лежи, Десна рука клонула му, Турчин већма с’ јежи.

Само хода, и чита, и каткад заклопи књигу, Стане, за се гледне, неког изгледа, видиш. Мало даље лежи чистина ограђена шумом, Трава — кадифа мека, шума — непровидан зид.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

У гипкости лакога покрета, У облини надземаљске сласти Јоште руком нетакнутих дојки. Моћ у лицу, у осмејку лежи, У речима милозвучним живи; А свемоћност у бистрој је капи Што по лицу притворности веште У одсудном затрепти

СТАНИША: Па ко сме рећи — Да на Латинке рубин-усници Притворство лежи срца лажљивог, Кад ево сушту збори истину!... (Баца јој пред ноге донесене дарове.) Ево! И узми, наша несрећо!

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Врућ, запахнут миром и музиком боја, Са досадом Човек сву ту раскош мотри, Лежи сиров, крвав, пун длаке и зноја, И тражи у сунцу да свој одглед смотри.

Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата И на мртве алге тресетница пада, Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата, Прометеји наде, апостоли јада.

Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата И на мртве алге тресетница пада, Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата, Прометеји наде, апостоли јада. Зар не осећате како море мили, Да не руши вечни покој палих чета?

Сахрањени ту су некадашњи венци И пролазна радост целог једног рода, Зато гроб тај лежи у таласа сенци Измеђ' недра земље и небеског свода. Стојте, галије царске!

Зар ниси горда као бесцен урна У којој лежи прах мртвих царева? А ти си тужна. Стид ти образ прели. Разумем. Ова ноћ светла и бурна Тражи у нама блесак палих

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

се момак и девојка,/ момак нажње двадесет и три снопа,/ а девојка двадест и четири/ Кад ујутру бео дан освану,/ момак лежи, ни главу не диже,/ а девојка ситан везак везе!).

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Под маховом леже старе славе знаци, Оружије светло, коњи и јунаци... Све ту мирно лежи, под стеном страхоте, Из прашине њине гуштери се коте...

У Подгорицу 1857. Горњак је манастир, задужбина цара Лазара, лежи у најдивљем пределу поред Млаве, на граници између Хомољског и Млавског среза у Пожаревачком окружју.

изусти, Засикташе ножи љути, Зазвечаше пушке танке, Црне пушке белгијанке: „Буљубашо, жена бежи, А у нашој крви лежи Крв косовска, крв јунака, А крв така Не затрепта од Турака!...

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

а тако су изгледале и суседне куће, тако улица, тако иза њих чаршија из које се чуо тих жагор, — све као да се одмара, лежи.

Да може рахат, раскомоћено, без бриге да лежи и да се одмара. А друго, што, истина, нико други није знао и што је Младен тек доцније када је сасвим порастао дознао,

Једино што би се примећивало да она зна, то је било за време ручка, када за софру сви седну а отац лежи. Од горчине, бола, њој би чисто залогаји у грлу запирали.

сам, у постељи, може ако не заспи, мирно да мисли на сутрашњицу, како сутра да ради, пазари, па увече исто овако да лежи, одмара се; ето, зато је Младен био као што треба, свакад умерен, тачан, паметан.

Чак, кад би јој казао да се ноћу из своје куће, преко високог зида, попне и дође к њему, ту, у башту, да до њега седи, лежи, и да јој он — не љуби, већ само да јој своју руку метне испод лица, око грла и осећа како она мирише, топи се, а више

И зато, чисто од једа, оставља чашу и леже, не да спава, него да лежи, слуша како ноћ тиха, за толике мирна, задовољна, полако све се више хвата, долази... А њега сан не хвата...

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

с., 204). Кад човек лежи на трави близу б., не мора се бојати да ће га ујести змија (»због мириса«, ЛМС, 139, 88). Лек од болова у ногама и

извади па се наопако баци на место где крава лежи, говорећи: какав б., такво виме; како се у тору б. преокренуо, тако се у крави млеко преокренуло (Караџић, 1, 1899,

јечи, боб бобоче, греда лежи за сву кућну челад« (Сарајево, ГЗМ, 6, 666). Нарочиту снагу има ј. који се убере на Биљани петак (цф.

а ту се оставља жртва прецима и о Бадњем вечеру; кад се живом човеку даје помана, док сви остали седе за столом, он лежи под столом).

Ћипико, Иво - Пауци

И лежи то запретано у души, и кад се стакне, избива: и код рођења, и у страсти, и у смрти, и испољава се у тајанственом нагађа

Око њих лежи сатрвен, погажен снијег, и лијепо се види траг њихових ноћашњих стопа. —Волила бих да нам је нови снијег замео траг —

Војкан, посрћући, свали се у јаругу. Неко вријеме лежи у њој, да најпослије, грдећи једнако, с натегом извуче се и, тетурајући, упути се из вароши.

Имај ти добра господара, па се не бој никога, већ бога! У Илијиној кући логом лежи синовац му Нико. Откада му родитељи помријеше, живио је инокосан у својој кући.

Ждрале и Крило надимак им је у селу. Нико лежи уз ватру, под кабаницом. Над њим стоји јунац. Нешто је болешљив, жао га Илији, јер га већ хвата у плуг, па га је

Упути се планином равно к јами, гдје још снијег лежи, да се напије воде сњежанице. Уђе у јаму и извади комад снијега, постави га на нагнуту плочу, као што је и досада

Још лежи, отпочива пуста, али кад је божје сунце загрије, а већ је на домаку, бог ће благословити тежачке труде, земља ће се оки

Раде потрбушке леже на брану, сувезник боцну дешњака и волови повукоше. Раде лежи, руке и ноге испружио, па му се по земљи вуку, притиснуо узорану земљу да њоме семе покрије, а приљубио се уза њу као

што излажаше у подлиску новина; у доконици радо чита романтичне и криминалне ствари, и лијепи број такових књига лежи у ормарићу до „вртајмовице”, редом поређаних.

Један од њих рече му да стари Анте — бог га помиловао! — лежи у кући мртав. Младић не рече ни ријечи, но одмах за њим униђе у кућу.

Иво је гледао преда се; одмах иза застора лежао је мртвац. Очи су му бјежале к њему и причињало му се да лежи посве искипио на кревету...

Иво сажали младића, а послије, кад је о томе размишљао у својој соби, догађај га такне и потресе. Лежи, а не спава му се.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Кажу да сам испод мантије потурио осушену овчију кожу и да ме трње не дотиче. Кажу: удобно лежи Прохор, вара нас лаковерне, али Бог који је свуда и који све зна, види његову подвалу.

Онај гавран од малочас лежи у подножју јелке сломљеног крила, а изнад њега бели крст, исти крст, исте величине и облика као онај на Доротејевим

Но лепши му је призор: Богдан у тежиновом мочилу, воденички камен му на трбушини лежи, даждевњаци му гмижу по челу, белоушке му се завлаче у уши а крај носа му женка твора окотила три младунца.

Ништа није остало од његове ревности. Претворио се, готово преко ноћи, и сам у уображеног болесника што непокретно лежи у постељи и јечи од болова кад га неко гледа. Додуше, њему је особито пријатно.

Решио сам да искористим ум те грбаве сподобе. Отишао сам код њега у одају где лежи болестан и покушао да га наговорим да ми помогне.

Не занимају је битке и ови људи који падају као снопље, штитећи њу и њен посед. Вероватно лежи на својој меканој постељи од перја, у финим чаршавима и стрепи над судбином свога видарчића.

Често се будим у току ноћи обливен знојем од страха, нешто гломазно и тешко лежи ми на прсима, не да ми да дишем. И увек тај исти сан. Мочвара по којој пливају лешине свих оних које сам волео.

да његов узорни живот сместа буде награђен овде на земљи, за зликовца је мач, птице грабљивице да му развлаче дроб док лежи у јарузи, сам, распорен, беспомоћан у гњилој трулежи и смраду.

Прошло је седам или осам дана, највише десет, откако лежи доле и већ је успео да се томе потпуно прилагоди. Мито каже да се смејао (раздрагано, задовољно) мрдању мишије главице

са заобљеног свода, у дубини ври гротло подземне реке, очи се тешко привикавају на таму, нема где да се седи или лежи, човек ту мора престајати на једној нози, као чапља. Ту се не можеш разбашкарити и дремати.

На десној обали Белог потока, на утрини где трава никад не порасте дужа од педи, лежи Вилинско гумно. Ту виле за ноћи пуног месеца, наге и распуштених коса, играју коло око нагог младића што још није

Доле испод мојих ногу лежи наша долина, скривена одасвуд густишем граба, букве и цера. Никакви путељци до ње не воде, изгубљена у овом зеленом

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

То је, можда, израз дубокога бола? То су, можда, речи које клетвом звоне? О, колико снова, надања и мука Заривено лежи у камењу твоме, Што их сруши смрти оружана рука У данима славе, у помаму своме! И ти јоште живиш!...

Сунце зори не излази, Драгој драги не долази. Као одзив бојној труби, Момче једно самрт љуби. И док мртав јунак лежи, Вранац коњиц пољем бежи. Прам његове густе косе Јецајући ветри носе И где паде, крста кије, Густи бршљан да се вије.

Милу сен Залуду срце снива, И заман тражи облик њен Њу време маглом скрива. Тако је! Мирно дрема бог, Просуто лежи вино, Под гордом круном царства свог Немирни дан је синô И све за благи одмор зна О, мени бруји глава; Спокојства,

Чудна, мрачна песмо! Ко је тебе писô? И у коме гробљу лежи отац твој? Страшан је и тужан твој суморни смисô Кô и живот мој.

неба Колесница зрачног Феба; Где пастир, окићен венцем, с пастирком иђаше сретно У град и поље цветно; Истина божанска лежи у древној прошлости твојој, Кад дух слободан беше.

2. Од капија тврдих Виндобоне града До обала цветних, где пролеће влада, Гроб до гроба лежи и сведочи јавно Да гинусмо славно. 3. Па и овај спомен, где замишљен стојим, Јесте неми сведок о витешкој сили...

Крај влажних зидина твојих гомиле камења стоје И урна бачена лежи... И по камењу твом Ја ступам уморном ногом, да име урежем своје На саркофагу том, У коме почива живот минулих векова

Чујете л' моју тугу? Ја плачем у тишини... О Ехо, по даљини, Поклони гласак другу, Што блед и мртав лежи У суморној долини. Кô кедар оборени, Кô цветак миришљави, Он ћути... Тешко мени!

Ја плачем у тишини... О, Ехо, по даљини, Поклони гласак другу, Што блед и мртав лежи У суморној долини... 1888. КОРИНТСКА ХЕТЕРА Крилата божице моја, хајдемо у доба оно Кад Хелагабала Август владаше

Прилично времена прође докле се разабра мало и к себи забуњен дође. Он виде да није вајат но чардак на коме лежи, Осети некакву студен, а кожа чисто се јежи; И глава тешка му здраво.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Ваља, дакле, да се вратим у своју наслоњачу. Преда мном лежи Београд у потпуној тами, нешто се десило у његовој електричној централи.

Одморимо се и прикримо се овде да нас нико не види. На крају ове алеје лежи циљ нашега путовања, а њему се смемо приближити тек када нам издишући пламен на његовом жртвенику дадне знак да су сви

О томе нас уверавају и наше очи. Дубоко под нашим ногама лежи Вавилон, завијен у прашину и, маглу од испарења Еуфрата, који се јасно оцртава, ишаран отсјајем ватрица запаљених на

Ова звезда припада јату Малога Медведа, а лежи у тамној околини, у продужењу стражних двеју звезда Великога Медведа.

Нама Поларна звезда изгледа непомична зато што она лежи далеко, далеко у продужењу Земљине осовине. Ми бисмо је видели и у по бела дана на истоме месту, када је не би Сунце

Почеше да ме задиркују, а кад ја, са лукаво израчунатом намером, стадох замуцкивати, они се међусобно погледаше: ту лежи зец! Грци и дипломате су у таквим деликатним стварима пуни такта; они ми дадоше пуну слободу кретања.

То је Аристотел! Ми се враћамо натраг, поноћ је давно прошла. Цела варош лежи у дубоком сну. И ми смо осањивили, па тромо корачамо кроз тиху, пусту улицу. Чујемо топот коња.

То је једна врста мола, јер с његове друге стране лежи још једно пристаниште Александрије, у које се улази западно од Фароса; ми га распознајемо по шуми катарака које вире

У таквом расположењу упутих се на Калемегдан који лежи у близини Министарства. Ту је пролеће већ грануло и испунило ваздух својим мирисом, који се кроз грло завлачи до самог

У једном од мојих писама, ја сам већ споменуо небески пол и поларну звезду, и рекао да ова лежи, тамо далеко, у продужењу Земљине осовине.

Те две тачке лако ћете наћи на карти - једна од њих лежи у јату риба, а друга у јату дјевице. Прва се зове пролетња, а друга јесења равнодневица; када Сунце у њих стигне, онда

Мој пријатељ, мењајући сваке треће године свој позив, сада је професор американског колеџа у Бебеку. Овај лежи у дивном парку на високом брегу који се уздиже над Босфором. Онамо радо свраћам.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

„Јао, мама, удави је, Однесе ми тицу,јао! Не дај, мамо, да поије, Не дај, мамо… Јао … јао!“ Ето лежи несретница, Баш ни трага од живота: „Моја тица, моја тица! О сирота, о сирота!

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Сећаш ли се зашто сам ја тада, увек, певао исту песму: »Болан ми лежи Кара-Мустафа, болан ми лежи, хоће да умре«? ТАШАНА (поникнуто): Па зар си ти и тада то мислио?... Боже, Боже!

Сећаш ли се зашто сам ја тада, увек, певао исту песму: »Болан ми лежи Кара-Мустафа, болан ми лежи, хоће да умре«? ТАШАНА (поникнуто): Па зар си ти и тада то мислио?... Боже, Боже!

Али, сигурно је на гробљу. Сигурно се опет у какав стари, већ испуцан гроб завукао и тамо лежи, пошто га ту, као бајаги, нико не може упалити. (Одлази.) Граја на улици. Чују се узвици деце: Жиж! Жиж! Парапута!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

А и без новина, куд ћеш већег ужаса: син на робији. Мајстор Коста је поаветио. Ристана лежи, кажу да је удар капље. Срећко је сад сав ослонац и снага.

На кући мајстор Костиној две роде, али би прикладније било да су две вране. Ристана лежи у воденој болести и дићи се неће.

Тамо на обронку, у јевтинијој и тешњој гробници, лежи сестра госпа Нолина, лепа Јулица, и с њом њен „Маркиз”, њен средњи муж, други од тројице.

Рајнхарт, од госпа Ноле прозвани Лука. Шлајферова жена лежи далеко, у Немачкој. А уз дрвену католичку капелицу легао је на последњи одмор живахни „господин жупник”.

Не дозивајући никога, ушла је. Муж њен, разбијене лубање, лежи на поду мртав. Уста зачепљена, поцепан, изгребен. Јулица се кроз несвест трза и јечи.

Храним и браним децу која нису моја. Не знам понекад за шта Бога да молим. Да ми да снаге да ону земљетину, што лежи као нека породиља, да је шчепам и исправим, и начиним од ње брда и планине!... Ех, Боже! мислим што не мислим.

— Ух, лења равничарска вода! — гунђа у себи госпа Нола бришући се по рукаву од блатњавих капљица. Ту ће сад да лежи док је ветар и сунце не дигну, или док се ово мало калдрме под њом не угњили...

Удовица, као све удовице, плаче, сећа се да је женска глава, и да ће тешко бити без мужа. Рајнхарт лежи у сандуку као неки гуштер: сув, тврд, некако сав зелен. Ветар, студ, кише и увек мокра сига истрошили су га.

Милан лежи. Његова плућа под једном страховитом инфекцијом, пропадају из минута у минут. Професор је тумачио ђацима тип болести:

Павле добио јак напад главобоље и лежи у хотелу. Оца Миланова прихватила српска ђачка колонија. Између осталог зато да иде с њима по канцеларијама, даје

Што рекао господин Јоксим: Не зна се ни зашто светле звезде онда кад цео свет жмури. На клупи пред кућом Павловом лежи пас фрау Розин. Дигао се, задржао Павла у корачању, и загледао му се у очи. Павлу се очи напунише сузама.

— Ужас! — грозио се Бранко. — Мати му лежи у Аустрији, син живи у Лондону, отац сахрањен у оном делу гробља у који несрећни Павле не може лећи, јер православна

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

је неки младић миромрсце и мирољупце оружијем напао, на три стотине јуриш учинио, педесет потукао, и сад у тамници лежи и тако даље, од куће до куће идући, стигне најпосле и до честитога аге, гди придода да је исти младић неописане лепоте.

Онда ћеш јамачно потражити добру агину кћер, и бар можеш рећи: Овде лежи покојна моја несуђеница. Сад су јој на врби кости, Бог да јој душу опрости. Диxи!

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Сви класични народи који су носили сукње пропали су и изумрли. Но трагедија човечанства не лежи толико у њиховој пропасти колико у томе: што су ти народи пропали, а сукње су остале.

покривала је једна огромна мрља од мастила, тако да смо ми били убеђени да је то управо Црно море, а тамо где треба да лежи Африка била је велика рупа, те ниси знао да ли су то Енглези ископали Африку да нађу фараонске гробнице или је каква

говорима наведе какав латински цитат, јер кад бих рекао на пример: „Господо вама који верујете да у демократији лежи морална снага једнога друштва, Рапхануѕ ѕатівуѕ...

“, онда би то још могло значити: „Господо, вама који верујете да у демократији лежи морална снага једнога друштва, роткве вам стругане!

ружним појавама; поета узе да голица моју сујету, узе ме саветовати да се не одричем свога првенчета, јер преда мном лежи велика будућност.

Уосталом, тешкоћа реформе брака лежи и у томе што нико ни до данас није начисто с тим шта је то брак. Мало је појава у животу о којима је тако много

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Ми се дигосмо. Један дохвати затварач. Приђох Петру. Али он је издисао... Мало даље на друму лежи поднаредник Жика, јечи, а и коњ поред њега рањен, и већ се тресе.... Запали су у сноп митраљеза.

Извађена зрна из чаура расута по земљи, а полупане и избушене чауре растурене на све стране... Покрај пута лежи нечији леш унакажен и сагорео.

Коњи брекћу и са њих се пуши пара. Са планине дува оштар и хладан ветар. Под нама лежи бела равница, као разголићена, и на њој се још јасније виде путеви и утапкане стазе. А тамо далеко је земља наша.

На путу се испречио коњ у снегу. Са њега је скинута спрема и грешна животиња лежи немоћна, гризући снег. Тешко је за коње, јер нису појени цео дан. На целом путу нигде воде.

Потпуковник Петар са влада себе и застаде. Беше ту и један командант пешачког пука. Између људи угледасмо где лежи на земљи једна жена, а покрај не је седело дете од четири до пет година и плакало.

нагона за последњим дахом, очи су пламтеле, и блудећи тражиле ма један залогај само, ма и меса оне мрцине што лежи покрај пута. Били су то последњи трзаји многих.

— Јесте ли видели?... Једну ауф!... Ха!... Ха! — Опа, ђоко! Сад ћеш видети твога бога... О... о... о!... Не верујем! Лежи кец... Ајд сад краљ... Аха... Одрж!... Оћеш људски, свеца ти твога, па ме и други пут прати. Охо...

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

целу ноћ ту из себе као баснословни мач; настало би крволиптење за сликом коју утисну тада ноћ и ловац Мâч; пред нама лежи мртви вепар, ветар и толике звезде. Гле, сипам крв, звезде и сало у овај пехар; можда и претерујем меру алкохолства...

му је потребније да говори - врло усрдно, као да се каје за своју сумњичавост; што пак лаганија, једва дотичући га се, лежи му твоја рука на рамену, он је још увек узбуђен и болан, али га бескрајна нежност обузима према твом пријатељству - не

У зачећу, усних самом, да гранам живот са Богом, Због нераздвојности, у сраму, да лежи са мном он, Да ја сам његов зао дух, он мени дух светао, Да нема неба нит греха где не може нам бити дом Да праштати

је у срџби Нешто што нико неће разумети Нешто што вас дубоко рани и где не можете чекати да се заборави где жена која лежи на песку изгледа вам толико у вама и толико изван вас где људи који певају изгледају тако изван вас да се осећате на

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Бојим се, видеће ме старији, трговци, људи... Не жалим што троши, расипа. Срма, свила нека је на њему. Ено, хат му лежи. Слуге га јашу, да не ослепи од силине. А што он да га не јаше? Зар нема где да изјаше?

»Она нас, Цигане, и не гледа«. ТОМА А, неће? АРСА Неће. Ено, Алилов син, Асан; отац му, Алил, богат, »на парама лежи«, и хоће је. Проси је толико пута! ТОМА Па што ти, бре, то не?... Каква си ти власт, кад не можеш?

ТРЕЋИ ЧИН ПРВА СЛИКА Гостинска соба Хаџи-Томине куће. На среди собе, на душецима, лежи Стојан, опкољен, утуткан јастуцима и јорганима.

« И ја ћу да погинем! То да певаш ти. Погинућу, хоћу!... Син ми лежи болан — мртав нека је! КОШТАНА (уплашено, болно): А не то, газдо! ТОМА (не слушајући је): ...Жену? Немам.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Зора. Радосно мирис веје Росе и меда. 1914. ПОГЛЕД С ВРХА Лепоте! уз реку, као лабуд бео, Лежи Мостар и, пун сунца, адиђара, Сав трепти, и стреми с копљима мунара Као да би небу полетети хтео.

1918. НОЋ У ТРПЊУ Трпањ ћути. Пред њим лежи вода плава. У даљини с лађе латерна се жари. У обручу спила, кô саме утвари Што из мора стреме, мали затон спава.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Цар је, не једанпут, задрхтао од Маркова гнева. Очевидно, то није никакво пријатељство. Али ту лежи и велика противречност.

У тој покорности цару — ма како она ограничена, нестална и незнатна била — лежи најдубља срамота. Народни певач је свестан тога, народ је свестан тога.

јесте Милош од Поцерја, друго јесте Топлица Милане, а треће је Косанчић Иване; бацио их на дно у тавницу, ђено лежи вода до кољена, а јуначке кости до рамена.

Увати ме Вуча џенерале и још моја оба побратима; бацио нас на дно у таваницу, ђено лежи вода до кољена, а јуначке кости до рамена.

тебе изгибоше, Велимиру јунак свеза руке, савеза му и ноге и руке, па ено га пије рујно вино, а Велимир у травици лежи“. Проговара Вуча џенерале: „Не бој ми се, моја снахо драга! Сад ћеш виђет, док се старац крене!

25 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ОРАО Лежи Марко крај друма царева, покрио се зеленом доламом, по образу срмајли-марамом, чело главе копље ударио; за копље је

му сабља окована, на сабљи су три балчака златна и у њима три камена драга, — вања сабља три царева града; у крилу му лежи павталија, на њојзи је тридесет карика, свака павта од десет дуката, код нишана од тридест дуката, више злата него

кулу, од Стојана узима оружје, па оружје носи у ризницу, а Стојана спусти у тавницу, у дубину триста ендезета, ђено лежи вода до кољена, а јуначке кости до рамена.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Па да сад пођемо у шумарак — предложи потиштена Луња. — Можда он, сиромах, лежи негдје горе рањен, а ми ту причамо. — Па дабоме да лежи!

— Можда он, сиромах, лежи негдје горе рањен, а ми ту причамо. — Па дабоме да лежи! — надурено промрмља Стриц и већ је замишљао себе како, тешко рањен попут старинског јунака, лежи под јелом зеленом, а

— Па дабоме да лежи! — надурено промрмља Стриц и већ је замишљао себе како, тешко рањен попут старинског јунака, лежи под јелом зеленом, а Луња се нагиње над његово лице и тихо пита: — Хоћеш ли ми ране пребољети?

— Ето ти баш, нек виде да сам мртав! Јованче повири иза жбуна, стукну и прошапута: — Пст, ево неког, лежи! ... Пази, па ово је Стриц. И Ник повири и рече, такоћер шапатом: — Па да, то је његов шешир. Он је.

Псето је испружило своју главу с десне стране Саве, уздуж Босанске Посавине, док дјечак лежи у Славонији притискујући увом планину Папук као да одоздо ослушкује нешто врло занимљиво.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Одело нам је вера с добропотеклом; седећ на хјерувимех, самозавијен с крпетинами на зими у јасла лежи. А на пролеће птичији глас у пустињи чуће се. Јоан претеча кано ластавица запојаће.

ПОХВАЛА БЕСЕДНИКУ Тко људе уразумљује, Томе разуму његову нејма краја; Ко зна потајну Што лежи у чијем срдцу, Како тај књиге не би знао?...

Веште и бистре очи томе ваљаду да прознаду што у чему лежи; много је и преварно; доста многи узалуд и троше се и копају, ал’ и опет не одстају се тога им заметна посла, него

Ал’, све мртво лежи. Ни душе живе чути се нигде. Онда разљути се цар, виде: сва пуста земља, нигде ни човека и град празан, — а толико

Пак саде лежи затворен у тамници ради оно туђега добра, а ја ниоткуд ништа не могу добаљати да би му бар исто суха хлеба могла

»Онде, вели, лежи свакојаки турли, турли леп мермер на избор, штоно на једни и потпис озгор има потписан како се именом који називље.

И ако за своје спавање и лежање не тражи постеље тко, а ни кога простирача ни покривача, него на голој земљи лежи кињећи своје тело Бога и душе ради своје, а сотога стече у себе кашљицу и другу болест, те нити буде за коју хвајду

К земљи главом, к небу умљем! Змија ти под главом лежи. Ош, паасо! нејма ти стојишта! Намигљива ока и пожељива бока. У превратна времена непревраћен.

Једноме даш, а стотину их с кривдом занесеш. [Лебди] ка штк над птићи. Благо му у хрпа скупљено лежи те чами стрепљећи над њим, ка на ваздуху упролеће птица тресигаћа што се тресе.

И гори је од поганина. ПОГРЕБНА БЕСЕДА Ја човек, тко је и што ли је браћо! Ево, не лежи ли овде, ка и остала трула кладина, јоште смрдљива, и нашто је више кроме црвљу за изед?

Оно једе и пије и носи се и поноси се, краде и лаже, и блуд твори и лењи се те лежи и спава и с другима се вади и бије се, — а није ја!

Ама, тога се не може наћи, ко би право, све до краја исцрпао, такво је то небројено благо што у божаставном писму лежи. Ка неке недознане нас порне златне руде, те колико дубље копају, толико више кипе напоље струје разумне!

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

ете... Зоне... здраво ли је? Што работи? — Па, седи си... — Знам де... Може и да лежи. — Хехе, — осмехну се Васка. — Леле, бата-Мане, како збориш па и ти!... — Што си збори? Збори ли?