Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Па си зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у овеј покладе!?...“ А лепе, па убаве што су — лелее, Јевдо, очи да си не скинеш сас њи’! Ја ги сал гледам, па си сеирим!
Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да прошћаваш, све курвинске ствари!...“ — Лелее! Не збори си!... — вели уплашено Јевда.
Каква је ово вера, викам? Ела овамке да видиш твојега јевропејског „галантериста“! — Лелее, тугоо! — узвикну Јевда сва преплашена. — Црна Персо, што ти се оди дете напраји! А Митанча — што напраји? — Ешек!
— Зар чорбаџика?... — Лелее, — осмехну се Дока — малко ли ги знајем?!... Е, што је била она Сика турена у песну? За кога се појеше у онуј песну, у
— рече и љутито залупи врата за собом н остави их запрепашћене. Само су се крстиле и викале: — О боже, о Господи! Лелее! Што си напраји џумбус и резил’к! Толика ларма пробудила је, наравно, и старога хаџи Замфира.
“ А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак“. Сви се смеју и веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што си је поубаво!
„Их, што је несрећник!“ веле једни. „Лелее, куче у чашире!“ смеју се други, а он игра, па и њему смешно, али ништа не говори.
да ће га можда послати горе у Грац на више трговачке науке (на што се тетка Уранија грохотом насмејала и рекла: „Лелее, старо магаре, та му се саг топрв сетисте за самарицу!
Или је кришом погледају, мере је очима од главе до пете, врте главом забринуто, сажаљевају у себи, шапћући: „Лелее“, или пуштајући звуке „ццц!“, а то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче по ваздан...