Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
ИИИ Господар Софра има петоро деце. Пера је најстарији, па онда долази Ленка, Пелагија и Катица, и млађи син Шамика. Девојчице као три ружина пупољка, између петнаест и десет година.
а кад су га крстили, добио је име Александар, но господар Софра скопчао је оба имена, и доби треће име — Шамика. Ленка је каткад морала и у дућану помагати кад је вашар, или иначе кад има много муштерија; тако исто и госпођа Сока, премда
Код господара Софре и шегрт за трпезом руча. Мати се тек каткад дигне да надгледа, а Ленка и Пелагија служе. Ту је и Пера. Катица седи до Шамике, „малог фикала”.
Кад се мало подгрејаше, дође домаћину воља да се мало попева. — Дед, Ленка, попевај! Знаш оне моје. Ленка је већ знала шта отац жели, намести мало уста, па започне.
Кад се мало подгрејаше, дође домаћину воља да се мало попева. — Дед, Ленка, попевај! Знаш оне моје. Ленка је већ знала шта отац жели, намести мало уста, па започне. „У мјесту пријатном, тихој пустињи”...
Сирота Ленка усиљава се свакако, ал’ су их мушки матори гласови надмашили, док не буде принуђена пре свршетка умукнути, и пред
Како су то били дивни преласци из једног гласа у други! А сирота Ленка, лепша него њена песма није имала пред очима свеж јутрошњи цвет, младост, који би јој жице срца затегô.
Госпођа Сока је имала диван пород. Ленка већ прешла петнаест година, рекао би да је већ седамнаест, тако је развијена.
Створ, стас диван, једно према другом све сразмерно. Ленка има лице овално, прави римски тип, обрве канда хоће да се саставе.
Коса му се спустила у густим свиленим бурмама на чело и уз врат, па мати и сестра Ленка радо би се, прстима у њој сплетајући, играле и миловале. Већ Шамика иде у школу.
Господар Софра позове га једне недеље на ручак. На ручку се лепо понаша. Фрајла Ленка учтиво га послужује, али је озбиљна. Профит баца око на њу, али она не да своје зенице, не да свог погледа ухватити.
Фрајле чују то па се кикоћу. „Не зна играти!” Треба фрајла Ленка таквог ђувегију! Сад би рад Профит у другој соби, да се мало умиљава, али не зна како ће.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Одговарам ја њима. Шалим се. Биле су све наше: тетке, стрине, ујне, неке из комшилука; а била је и она, Ленка. Само она, као мени у инат, није се дала да је видим. Шалим се ја с њима, јер знам да ми мати није ту.
— И окретох се. Више мене она, Ленка, стоји. Чека да се ја осмехнем, па онда она. У десној јој се руци бели нова корпица, а у левој „косирче“.
Оста само петељка. — Чекај. Ја ћу... — И саже се. Образи јој пламте, рука дрхти, а тако је топла, мека и мила. Ленка одсече грозд. — Ево! — И пружи ми га. Гледа ме замагљеним и упола затвореним очима. Чак јој брада румена и светла.
Биле су то „гавранице“ и „дреновке“. Ту је била земља увек суха. Хтедох да прођем, кад — она, Ленка! Заобишла и стала ту. Чека ме. Наслонила се леђима о стабло и рукама се придржава за гране.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Шарен чардак - блага сенка. Зашто Пава, а не Ленка? Сија ли то - о Господе! златан чадор иза воде или лебди, у чудима, стара кућа крај Будима?
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Ја посади виту јелу, Виту јелу на камену, Па оставих лепу Лену Да ми чува виту јелу, А не прође ни годину Мени Ленка поручује: “Ходи мени, моје драго, Јела ти се разгранала, Гране своје разбацала, Хладовину оставила, Ленка ти је
Мени Ленка поручује: “Ходи мени, моје драго, Јела ти се разгранала, Гране своје разбацала, Хладовину оставила, Ленка ти је већ одрасла: У Ленке је бело лице, У Ленке су мрке веђе, У Ленке су бјеле груди, Тебе зове да те љуби!“ 178.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ах, шта ли је? Опет прођем два-три пута, Ал’ залуду — она није. Ено где се нешто бели — Ја протрнух: „Биће Ленка!” Но што пусто срце жели Оно није — већ је сенка. Сад канда се промешкољи — Пренем, слушам... све бадава!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Само, треба умети размишљати, јер има их који ни то не умеју. Моја данашња куварица, госпа Ленка, тврди, на пример, да не уме да размишља, онако исто као што не уме да прави кнедле од сира и питу са орасима.
— Па добро, госпа-Ленка, кад сте били млађи, јесте ли онда умели да размишљате? — Нисам. — Ви сте удовица, према томе сте били удати.