Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Мој кожарски трговац додаде ми улар од коња, скиде неколико врљика доле, и тако смо превели коња у ливаду. — Простри, брате, твоје јапунџе, — рече Миладин, — овде се можемо мало и поодморити...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Овде лепо приличествује и она басна која каже да је коњ пре био свободан, пак се завади с јеленом о једну ливаду, и за изгнати јелена зовне човека на помоћ, дâ себи метути узду и на се узјахати: и тако истера јелена, али остане за
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ал̓ то све Турци попалили. Одемо у једну ливаду и ноћимо. Рано устанемо. И ̓одам неколико дана и дању и ноћу у недоуменију.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Кумим вас, пустите ме!... Куд ћу од бруке сутра?!... Тек се дан и ноћ дели, а Сима обишао своју ливаду, па иде кући; гуњац претурио преко рамена и певуши полагано. Погледа нешто у трње крај пута, кад има шта видети!
Пође мени коса навише. Вратио бих се, али куд ћу обилазити. Хајде ја, хајде... Кад бих у Павићеву ливаду, док ти нешто пристаде за мном. Као човек доле... Иде лепо баш као човек...
И тако мени је веома запело око за онај његов виноград у Прљинама... — Та и мени је запело око, господине, за ону ливаду у луци... Нема је у целој капетанији онаке! — Вала, Дашо, нема ни онаког винограда у три капетаније...
код овако лепа печења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај виноград!... Деде, море, реци — пошто? — Лако ћемо, господине. Само да му ишчупамо из шака...
Капетан се беше нешто на њ испизмио, а запело му око за његов виноград. Узловић, опет, зинуо на ливаду, па све шушкају заједно и спремају му замке.
Он им каже како хоће да загради ливаду доле у реци, како их је купио доста скупо, али никако неће да каже од кога. Ћир Трпко је имао и тај обичај да никоме
Никад ти он не скида пушку с рамена. А пошао у њиву, а у дрва, а у виноград, а у ливаду — свакад ће је понети. Баш на Мале Врачеве поранио Радош да обиђе ниву, па онда да проврља мало по Космају — ионако
— Чујем, чико! — одазва се неки момчић из куће. — Идиде доле с кумом на ливаду. Ухвати вранца, па му подај нек води. Момчић истрча из куће, па оде напред у ливаду. — Е да идем и ја, куме!
— Идиде доле с кумом на ливаду. Ухвати вранца, па му подај нек води. Момчић истрча из куће, па оде напред у ливаду. — Е да идем и ја, куме! — рече Пурко. — Ваља ми похитати кући да ме људи не чекају. — Чувај ми, куме, коња!...
Она увелико одмењује мајку у кућевним пословима. Ако Миона зором подрани на њиву да ужање који сноп више, или оде на ливаду да попласти оно што је Јеленко јуче покосио — неће у подне, кад се врати кући, остати без ручка.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Пружи опет пушку — рука му беше мирна. Он изиде на ливаду и посматраше Лазара како одбија откосе... И викну: — Лазаре Миражџићу!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
како ме је често држао на крилу док сам био сасвим мали, правио ми од зове свирајку и водио ме са собом на колима у ливаду.
— Ако ће! — рече моја мати. — И коња! — рече он. — Кљусину! — каже моја мати. — И ливаду! — Пустолину! Он се примаче мојој мајци. Гледа је у очи, чисто прожиже. Али она као један божји светац. — И кућу!
и смислио да јој одредимо, ако је ваша воља, ово парче земље гдје је кућа, и њиву уз њу, забран са шарамповом и ливаду с виром. То нека је њено! Је л' вам право? — Како ти наредиш!
Али његова подјела имања оста. И народ и данас зове ону ливаду с виром Марин Вир, а забран са шарамповом Марин Шарампов. Ко не вјерује, нека пита само кога из мог села.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
море, Створи ружу, долине и горе, И магарца, па јоште и јарца, С оним уши, с овим створи браду, И даде им траву и ливаду, Па да онде добро виде јести, Јарко сунце на небо намести.
Куд погледиш, свуда красно цвеће, Цвета, мири, сву ливаду кити, Како мора још изнутра бити! Ваљда мед се по земљици лије, Јер кошница не мож' га да скрије.
Пођо онда опет унапреда, Па ти једну ливаду угледа, А по њојзи свуд коприва густа, Нађикала свр човека пуста, Чкаљ, буника, татула, штирина, И свакаква друга
Гледај горе, погледај домове, Гледај, брате, ону момчад младу, Свак оставља стадо и волове, Срп и косу, њиву и ливаду, Па се ето од милине скаче, Оштри оне пламените маче, Јатагане, убојите ноже, Огледа и о овнујске коже: Гвожђем
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Ако су живи, и данас им је добро. АЛА Био тако један човек убити сиромах, па имао неку ливаду на једном брегу, која од памтивека није работана.
Лежала је тако и ђубрила се. Питали га сељани: — А бе, будало, а што не работиш ону твоју ливаду, него ти лежи тако без вајде. Он им је одговарао: — Како ћу да је работим, кад је на њој врзино коло.
— Тебе варају. Посади ти онамо виноград, па ћеш да береш грожђе, лепше од свију нас. Сељак послуша село. Разоре ливаду, посади лозу, а после три године виноград стане толико да рађа да већ није имао где да си збере бербу.
Држ'те га! рече оној двојици — пак му удрите дегенека по табанима, да запамти циганска трага кад је нашу ливаду харао. И Турчин и раја послушају спахију, те му добро потираше табане, а Циганин од муке зашкрипа зубима.
Опет спахија рече: — Чујеш, Влаше, моје ми браде, није право ни ти да моју ливаду пасеш; а знаш, болан, да ја сијено гоним за моје коње, јер ти имаш твојега агу, а у турској живиш земљи па не смијеш,
— Да хоћемо ли у четвртак? — Не, попе, ако бога знаш! Да ли ја не косим ливаду у та дан? И тако напријед све до неђеље, па поп, видећи што је и како је, рече им: — Е, браћо моја, ви се брацки
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Провалише ми коњи ограду, кроз рупу прођу, ливаду краду. Узећу тебе, пакосни зверу: ограду чувај, запуши деру.“ Потеже чича секиру тупу: фикара-фик!
— посече Ћиру, запуши рупу. „Ево ти, Ћиро, службе при руци, буди ми спреман, права пушка, чим пође њушка у ливаду, слободно чупај, боди и вуци.
Тако се Ћира, грабљивац, смири, пакосним оком из рупе вири, а бодље спремне, све стрела сува: опасан стражар ливаду чува. А храст се шири, шушка, шумори, док сунце пржи, пали и гори.
! А сад се, богме, на сунцу пеци. Ти што се туђом невољом сладиш бар сада посо користан радиш. Ливаду штитиш, то није шала, кад чича дође, рећи ће: Хвала!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ми дајемо животе, па нека и оне приложе нешто. Пук је скретао са пута на неку ливаду. Вратих се у свој вод. Од Шапца је допирала непрекидна пуцњава и тресак се преносио кроз земљу као потмули тутањ,
Сунце је већ зашло, када и ми кретосмо, и мало затим скретосмо у једну ливаду између кућа, где постависмо топове. Наиђе и командир једне коњичке батерије који се жали да су му данас заробљена два
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Његов озбиљан одговор увери децу да је то доиста учитељ, па се бојажљиво уклонише на ливаду. — Жив био, рече он ђаку, који му приђе руци. — Је ли ово Орловица? — Јесте, господине.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Тебе на част, стара мајко! 16. Пођо с пушком, коледо! у ливаду, коледо! Пусти коња на ливаду, А ја одо под крушчицу, Метну калпак на јабуку, А пушчицу на крушчицу, А рогљицу
Тебе на част, стара мајко! 16. Пођо с пушком, коледо! у ливаду, коледо! Пусти коња на ливаду, А ја одо под крушчицу, Метну калпак на јабуку, А пушчицу на крушчицу, А рогљицу под главицу.
Ја га носим, ал’ се женит’ нећу! 136. С вечер’ сјала сјајна мјесечина, Обасјала зелену ливаду, По њој пасу два господска коња, Чувала их два господичића: Бан Стијено и капетан Јово.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Једва се испровлачисмо кроз шибље, док уђосмо у ливаду и попадасмо под раст. Како ко стиже, тако леже на росну траву, не пуштајући гласа од себе.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
су, приближивши се сплетовима алга, били својим налетом утеривани међу њих и продирали доста дубоко у ту травну ливаду, док их отпор биљака не заустави.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Даће бог, родиће зоб, неће бити Ћира без водира! — Рекао неки Ћира кад је косио ливаду, те сваки час морао ићи на поток да покваси брус, јер водир није имао, а уздао се у зоб.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Најпосле га коњ донесе на једну прекрасну ливаду. Кад буду насред ливаде, коњ стане па закопа ногом, а он скочи с коња и накоси траве, па | се врне натраг кући.
” На то зет: „Оно су браћа која се добро не живе. Казуј шта си још видео. Шура му рече: „Видео сам прекрасну ливаду. Онде бих ти стајао три дана да се оне красоте нагледим.
у вилену гору пут истока, и кад дођеш на једну тророгу главицу, обрни се с десне на лијеву док упазиш једну бисерну ливаду и по њој пасу свакојаки коњи, те одабери онака три коња каква ти је мој отац нарекао, али ако би се препали, а ти
ђевојчина коња и зађене за пас онај чудотворни нож па управ к оној гори упути се, и кад дође на ону главицу, угледа ливаду и по ливади коња свакојакијех; кад сиђе у ливаду, коњи се почну плашити, а он извади нож и окрену пут сунца, те сину
нож па управ к оној гори упути се, и кад дође на ону главицу, угледа ливаду и по ливади коња свакојакијех; кад сиђе у ливаду, коњи се почну плашити, а он извади нож и окрену пут сунца, те сину да се сва ливада засја као на гори сунце кад
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
И достигавши ливаду покоја, међу дрвета красна узрастом и плодовима, на којима појаху слатке птице, где слушавши и поживе миран и
Јер изиђе из отачаства свог на свету ону ливаду, то јест у Свету Гору, нађе манастир некадашњи, то јест Милеје, Ваведење Свете и преславне Владичице Богородице,
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Шта би ми, рецимо, дао за овог другог опасника? Да знаш, откако се родио, није сузу пустио. „Велику ливаду и забран“ Нећу да чујем. „Две њиве и ливаду.“ Нема разговора. „И забран одозго, и виноград одозго!“ Јок.
Да знаш, откако се родио, није сузу пустио. „Велику ливаду и забран“ Нећу да чујем. „Две њиве и ливаду.“ Нема разговора. „И забран одозго, и виноград одозго!“ Јок. „И краве, кола, плуг, и кућу да ти направим.“ Јок.
разговорâ с Вукашином док га није видео у зеленом реденготу, за столом док једе, како с књигом под мишком одлази на ливаду поред Мораве где је некада била воденица његовог ода, чуо Вукашинове приговоре Симки што надничарима кува посна јела,
Чуј ме, казно што си, сигурно, већ завречала под туђим кровом. Што ја још једем хлеб Аћима Катића и газим му ливаду, то је моја и његова ствар. Заверили смо се да тајну не одамо. Све у своје време.
Туга му је била још и гушћа што њихове босе ножице никада неће загазити у дедину велику ливаду с меком травом која мирише и кад се покоси.
„Данас сам ти, сине, купио још једну ливаду. Двадесет и шест ари је велика. Спојио сам је с нашом старом куповином и сад нам је та ливада два и по хектара велика.
Најгрешнији човек који је газио земљу. Нема пакла за мене. Нема божје казне. Зрикавци тестерицама косе ливаду, травку по травку. Не чује их. Не осећа јесење умирање кукуруза и трава, који ситном циком узалудно дозивају сунце.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Посматрајући их, чинило јој се да трчи заједно с њима. Брзо, брже, још брже! На ливаду, уз планину, низ долину, и још даље: велик је и шарен свет!
Шта је ово? Низ сребрне нити месечине спуштало се на ливаду јато звезда, од чијег сјаја ливада постаде још плавља. Ко би рекао да су звезде тако немирне?
Попа, Васко - КОРА
у грудима твојим Лишће не опада На небу твојих речи Сунце не залази 16 Сијалицу добру палиш У тузи мојој смеђој Ливаду ми простиреш На грудима својим Голубове окупљаш У радости мојој беле Цигарету мојих брига У срцу своме гасиш У
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
АЛА Био тако један човек убити сиромах, па имао неку ливаду на једном брегу, која од памтивека није работана. Земља беше много арна и за сваки рад згодна, ама је сељак није
Лежала је тако и ђубрила се. Питали га сељани: — А бе, будало, а што не работиш ону твоју ливаду, него ти лежи тако без вајде? Он им је одговарао: — Како ћy да је работим, кад је на њој врзино коло?
— Тебе варају. Посади ти онамо виноград, па ћеш да береш грожђе лепше од свију нас. Сељак послуша село. Разоре ливаду, посади лозу, а после три године виноград стане толико да рађа да већ није имао где да си збере бербу.
Најпосле га коњ донесе на једну прекрасну ливаду. Кад буду насред ливаде, коњ стане па закопа ногом, а он скочи с коња и накоси траве, па се врне натраг кући.
На то зет: — Оно су браћа која се добро не живе. Казуј шта си још видео. Шура му рече: — Видео сам прекрасну ливаду. Онде бих ти стајао три дана да се оне красоте нагледам.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
би такву »лескову змију« испекао и комадић метнуо у уста, разумео би говор животиња; ко би јој појео срце и отишао на ливаду, свака би му травка казивала од чега је лек (ЗНЖОЈС, 1, 10). Жена која поједе црва из л.
и каже: »Повезача наношена, девојка напрошена, а ливада некошена: повезачу понесоше, ливаду покосише, и девојку запросише«. Цветове што са т. опадну покупи у повезачу и носи уза се (Беговић, 222).
у ђурђевданску погачу — поред куглица »које представљају овце и псе« — утискује се и »бусен траве који симболизује ливаду« (ГЕМ, 42, 1978, 430).
»У Жидиљу је обичај да жене, кад хоће да подлију млеко, одлазе на ливаду и ишчупају бусен траве, који ставе испод суда у који подливају млеко.
Ћипико, Иво - Пауци
Неколико ноћи, иза првог сна, већ не спава; мисли шта има да ради да се земља не дијели. Дању обилази поље и ливаду особито замишљен, на ливади застајкује...
Али се дуго не задржа, већ окретно, с камена на камен прескачући, пређе преко газа. Дође на своју ливаду и гледа како низ јаругу тече вода. Млинар га видје како је двапут око ње прошао, уставио се и некамо упорно гледао.
Гуши се... Натеже се свом снагом да се извуче на ливаду, на суво... А близу је краја. Пружа руке да се чега дохвати...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Димитрије Прохор је изабрао место за свој подвиг: ливаду, згодно мало узвишење, испод огромног горостасног храста, удаљеног стреломет од источне капије манастира.
Читавих десет дана по Прохоровој смрти ја сам претраживао ливаду, тражећи у трави његово чувено распеће јер сам видео да га на мртвом Прохору нема.
Док су око њих обигравали помахнитали и омамљени калуђери, ја сам се искрао кроз капију, прешао ливаду и окачио торбе на кочеве.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Кô дивљи, разуздан коњиц, мрсећи срдито гриву, Он пуста прелета пола, ливаду, поље и њиву И мутне растури вале у хучном полету своме, Што стење ваљају с гора и храшће столетно ломе.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
на суседне чланове нашег планетског система, имао сам диван осећај да, из густог шумског шипрага, изилазим на цветну ливаду.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
представља се, пусти; — тек што јестество затруби и радосним птичице гласом ратар на своју њиву, пастир с овцама на ливаду поити — наш млади Роман, који је петнајсту годину већ навршио био, оседлавши коња, којега њушка дим издаваше и копито
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
је ушао у први разред гимназије, није га пуне четири године напуштао; отприлике, као кад човек не напушта њиву или ливаду коју је после других и мучних парница добио.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
ништења на мужи, на врелу, Не кидајући с уста мешину једа Прокључалу мишицу ти белу Ја сам читао, као у паници, зелену ливаду детелине, ван себе да набавим ти Одлакшања-Среће, Све је ипак - да л' проклетством у мени!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Како су малене сада биле крошње дрвећа, још мањи и безначајнији мравињак! Ој, како је летео Белко, прелетео ливаду и реку, осетио лагани умор у крилима и спустио се на златасту главицу маслачка. — Како је леп!
Узалуд су се довикивали младићи да на себе скрену њен поглед. Узалуд су је другарице звале да изађе с њима на ливаду: цветају беле раде, вилин-коњици и свици лете. — Шта ће ми беле раде? — одвраћала је Златокоса.
Од среће жена запева, а песма пође низ ливаду и шуму, заједно с причом о столици. Тако и до града стиже, до ушију најбогатијег човека у граду.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
О ти бане, очи обадвије, с којим мајка иде по свијету, по свијету и по жарку сунцу! Кад забраниш у пољу ливаду, јал' је коси, ја другоме даји, да не бију слане ни шњегови по ливади цвијет расцавтио; кад запросиш лијепу
Кад то зачу млада Павловица, она оде коњма на ливаду, те убоде вранца на ливади, па говори своме господару: „На зло, Павле, сеју миловао, на горе јој милост доносио: убола
Књига Иву на кољено паде, ал’ му књига доста грдно каже: „Пријатељу, Црнојевић-Иво, кад забраниш у пољу ливаду, јал’ је коси, ја другоме даји, да не бију слане ни шњегови по ливади цвијет расцавтио; кад запросиш лијепу
А имаш ли зелену ливаду што је косиш трипут на годину?“ Но му Михат ријеч бесједио: „Све ј’ истина, драги господаре! Што си чуо, ништа лажа
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Дао си сиромашку хлеба, житца ли, ал' си — бој се — похуђега занео, оштетио, њиву преорао, ливаду покосио, твоја ли је марва потрла и погазила; невештијем трговцу пут си му пресекао, добротвора одговорио, хлеб си му
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Ама не знајеш ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику тапију и ливаду... — Заради некосечу ливаду, — знам де! Сол ручам, мајке... — уверава их тетка Доке, а они се обоје љуте.
— брани се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику тапију и ливаду... — Заради некосечу ливаду, — знам де! Сол ручам, мајке... — уверава их тетка Доке, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља Дока.