Милићевић, Вук - Беспуће
кад је смјела да осјети природу, слободу и младост да лута сама обалом Уне и да удише шум воде и да се одмара у сјени лиснатог грмља. Па како је то кратко трајало, то безбрижно и весело доба, како су брзо прошли и пројурили ти ведри часови!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Сав блажен, срећан, ниже без броја: „Кућицо драга, слободо моја! Палато дивна, дрвеног свода, колевко мека, лиснатог пода, увек ћу веран остати теби, низашто ја те мењао не бих!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Еј Николетина! Испод сјеновита лиснатог свода јекну крупан глас: — Еј, ко је то? Јес ти то, Јованче? — Ми смо, ми смо! — радосно повика Стриц.