Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Убише ми мужа, подмукли пси, а ломну снагу брата мога изрешеташе куршумима, опет из потаје, опет подмукло! Проклетници!
Ја сам сва дрхтала, мислећи на мога Алексу... Зар ту, у тим влажним зидинама да сахрани своју ломну снагу?... Ту, у томе загушљивоме ваздуху да дише и да — издахне! О, Алекса, о, љубавниче мој!...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Осим тога“, наставља Господ обративши се сину, „ову ломну гору под нама, гдје те лако весело примише, гдје људи, од вајкада крв лију ради тебе, синко, њу ће овај снијег, бар за
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Ја имам своју ноћ, али у каквом мутном камену ја сам заменио своје срце за тешку варницу? Зар новим телом освежити ломну крв? Како се усудити заменити пут путовањем, биће ватром, мирис уместо сенке издан изнутра!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
те ујак у сватове, да си ђевер уз танку Латинку, ти, сестрићу, Јован-капетане; Но ми немој инокосан поћи, купи свате ломну Гору Црну, Гору Црну и Бјелопавлиће, нека биде барем пет стотина, пет стотина ђеверскијех свата, нек је фала и мене и
Кад сакупиш кићене сватове, ти, сестрићу, да си под Жабљака, под Жабљака у поље широко“. Трећу Иван ситну књигу пише ломну Кучу и Братоножићу на војводу Ликовић-Илију: „О Илија, Брдској земљи главо, виђи књигу, не почаси часа, ти, војводо,
На ономе ломну Шекулару, онђе бјеше Петар Шекуларац. А на Скадру на води Бојани, онђе бјеше Вукашине краљу а са братом војводом
Путоваше тридесет конака док дођоше под ломну планину. Под планином конак учинише, туна Турци за три бише дана, докле добре коње одморише, па пођоше врху на планину.