Јакшић, Ђура - ПРОЗА
„Што их не поубијаше као псе, и оца и сина?... О, знамо их ми: та то су харамије још од старина, лопови, паликуће!... Знамо их ми!“ говорила су господа.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— упита Трпко и намршти се. — Ти знаш — поче Витомир сасвим полако и бајаги поплашено — почели се овуд виђати некаки лопови. — Где, море, где? — Та ноћас су тумарали горе по шуми и прелазили чак и у мој забран. — Хм, не лажи, бре!
Док, ништа ти бог не даде, излете Живан пред кућу, па подвикну: — Лопови! Пушку амо! Не дај! За њим испадоше још двојица из куће. Груну једна пушка.
— Вала, не бежах му више — рече Пурко задуван па макар крв легла! — Вала, ни ја! — прихвати Ћебо. — А станите, лопови! — чу се оздо глас Живанов. — Ено их, Живане! Удри! — чу се други неко и груну пушка.
Утом изби Живан с људима на брдо, па подвикну: — Амоде, лопови, да видите ко је Живан! — Одмичи, море! — продера се Ћебо иза букве. — Сад ће крв лећи! — А ти ли си, Ћебо!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Нареди те га дотераше судници. — Је ли та? — Шта је? — пита га Алекса, а гледа га као да га жали. — Они лопови и данас долазе у твоју кућу. — Који лопови? — пита Алекса, а упро поглед у њега па му не да тренути. — Па твој син.
— Шта је? — пита га Алекса, а гледа га као да га жали. — Они лопови и данас долазе у твоју кућу. — Који лопови? — пита Алекса, а упро поглед у њега па му не да тренути. — Па твој син. — Мој син није лопов.
— Мој син долази у своју кућу. — А... твоји су задругари лопови, дакле, је л̓? — Моји су задругари моји синови, а они нису лопови!
— А... твоји су задругари лопови, дакле, је л̓? — Моји су задругари моји синови, а они нису лопови! — рече Алекса и погледа таквим погледом Ивана да овоме пође коса увис. Маринко се насмеја. — То је отац! — рече он.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ето шта сам рекла!... Измерио ти је, обешењак један, мање... — Та баш сам пазио. — Треб’о си сам да држиш риф. Лопови су то; све сам лопов до лопова! Украшће ти из очију. Мени то већ не би могло пасирати. — Е, не би ти могло!
Теодосије - ЖИТИЈА
Јер потпуно убог и бездоман бејаше, и ништа у пештери не имађаше што би лопови могли покрасти осим поцрнела тела и на њему худих рубина власених, па и то ради прикривања удова чији срам
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— Предајте се лопови! — дрекну он, па из све снаге распали тољагом по медвједу. Крушкотрес Кукурузовић скочи иза сна и прије него што је
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
да види како у том граду једино градски делују црква и затвор пред којим један милиционар стоји тек онако: овдашњи лопови исувише су вешти да би себи дозволили летовање иза решетака.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Господар Софра и Кречар пију, а Чамча прислушкује. У биртији прави лопови. Сад улазе, сад излазе, сад нови долазе. Лопови се разговарају; Чамча зна добро мађарски, као и остали.
Господар Софра и Кречар пију, а Чамча прислушкује. У биртији прави лопови. Сад улазе, сад излазе, сад нови долазе. Лопови се разговарају; Чамча зна добро мађарски, као и остали. — Шта мислите, какви су то људи? — Судац није ни један!
голаћи, нису се хтели за онај пар боље обући и оборужати, да их не познају, али ноге их Чамчином оку издадоше. Лопови пију па онда певају; и песма им се односи на шићар, који је већ у изгледу.
Кад то чу господар Софра, пушке и пиштоље метне на кревет а наџак држи у руци, па их нуди да певају. Лопови још певају, а сад започе господар Софра громким гласом: „О кто, кто, Николаја љубит”, али тако да лопови чути га могу.
Лопови још певају, а сад започе господар Софра громким гласом: „О кто, кто, Николаја љубит”, али тако да лопови чути га могу. — Певајте! Чамча и Кречар помажу, али слабо.
Он је стари вашарџија, па познаје муштерије. У певању ужасна дисхармонија. Лопови мисле да се друштво изопијало, па држе да је сад време послу. Наједаред умукну. Чује се неки жубор. Време настало.
— Ја сам вашарџија; на оваквом месту лопови не смеју одма’ пуцати, већ тек онда кад беже, па кад се бране, или у шуми.
Мој један кочијаш Сава ће сам на тројицу. Напољу ларма, већ се лопови са кочијашима туку, кочијаши се довикују. Сад клопкају на вратима. — Отварајте! Не одговара им се.
И напољу се чује пуцњава и вика. Како се почело пуцати, остали лопови, видећи да они у соби ништа не извршују, а четврти рањен ужасно јауче, почну бежати, и разбегоше се, а своје нису
Сад су спасени. Два кочијаша су лако рањена. Бирташ одмах пошаље у прво село по лекара и да ствар пријави. Бежећи, лопови су наишли на једну пандурску патролу на коњима, буду везани и похватани, па онда с њима опет натраг у чарду.
ВИИИ Сутрадан у десет сати је већ штатаријална комисија ту. „Штатаријум” је већ био објављен. Живи лопови повезани су за коље: њих деветорица; четврти, рањени, пред зору је умро. Пробуде путнике па и њих на испит.
Пробуде путнике па и њих на испит. Лопови су све признали, а ино нису ни могли, јер је сведока било доста. Држи се суд, и сви буду на смрт осуђени, на вешала.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Чекање без икакве наде. Испод њих су коцкари уговарали партију покера у све што поседују. Испод њих су лопови договарали похаре.
Данас сви краду! Али мораш да будеш на месту где је могуће красти! Шта ми вреди што бих ја и крао кад немам где! Лопови! Све сами лопови...« Ох, боже! Доста ми вас је свих! Једва чекам да се истуширам и легнем...
Али мораш да будеш на месту где је могуће красти! Шта ми вреди што бих ја и крао кад немам где! Лопови! Све сами лопови...« Ох, боже! Доста ми вас је свих! Једва чекам да се истуширам и легнем... – Ко ти брани да се тушираш у викендици'?
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
војску у артиљерији и он добро зна шта су то топови зато га сви у суседству зову артиљерац и од наше куће беже лопови.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Богами ће њега, онако пијана, гдјегод умлатити и опљачкати Каури, лопови су то — вајкао се дјед. Једног поподнева, тек што стигох из школе, дјед ме тајанствено позва у свој собичак.
Више се није дало разлучити с које стране стоји прави живот, а с које мјесечева варка. Измијешале се скитнице, лопови и свеци, баш онако како ће најљепше бити за мене, а ваљда и за мог дједа, честиту старину, која се тако лијепо умјела
— Хех, мањ ако се у праведнике зачислио овај комшијин рођак, Сава, стари лички хајдук — подругну се Лазо. Бива и то, лопови се најприје претумбају и посвете. — Аха, и Сава је у све то упетљан! — злогуко отегну наредник.
ти је свака част и послужење, а грешник се само врпољи на стоцу и шури се врућом вареником чекајући да чује шта су му лопови скували.
— Не да нико под кров, боје се да нијесмо какви лопови. Ја понекад од муке и запјевам, а дорат ћути, није ти он од тога посла.
Мјесец сјао кад сам коње крао, а Даница кад сам откајаво. Истина, и лопови се користе пјесмом, па у њу преточе своје горко искуство: Док сам крао и господи даво, нисам, јадан, у тамници спаво.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Одједанпут, десна ми рука у потпуној помрчини откри нешто живо и топло. Вриснем: „Лопови!“ и упалим светло. Кад тамо, имам шта и да видим — смртно преплашени матори и бакута вире иза фрижидера, бледи као
Е, па тај Зоки, један ужасно расејан тип, прочита у новинама да лопови лети обијају станчуге и мажњавају све што стигну, у огромним количинама.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
О, да л се сећаш како смо ишли, све улице ноћу обишли, по киши? Сећаш ли се, ноћне су нам тице и лопови, и блуднице, били невини. Стид нас беше домова цветних, зарекли смо се остат несретни, бар ја и Ти.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Да сам лудак, верују многи у Прерову, јер запазили су, лопови, да сваког пролећа, кад месец попасе ноћ, До зоре луњам ливадама и стално се сагињем као да купим нешто.
Хајдучија, галама, подваљивање глупим сељацима. Јесте.“ „Умукни!“ „Сви сте ви лопови и курјаци.“ Није подизао глас. „А Ти си најгори међу њима. Јесте.
Ја сам донео наручје сламе да запалим зграду. Шта мије то требало? Нисам само ја. Сви су Преровци лопови. Кад дође господин капетан, сви ће они на мене да пруже прст: „Тај је први донео сламу!“ Јежио се од страха.
Сви знају. И она је рекла. Свест му прикупише вика и кукњава жена: — Лопови газдашки! Јао, изелице! — Ви сте нам кућу опустели! — Ко ће наше сирочиће хлебом да храни?
„Јеси ли болестан?“ питао га, изненађен, Андра. „Бојим се да ће ови лопови либералски опет да ми подвале.“ „Па шта још могу да ти подвале?“ „Могу да ме не обесе.“ „Зид је од камена.
Не би ми ни зграде било жао. Ти си имао право што си говорио да су господа лопови и да их треба... Ех, кад би ми, нижи сталеж, и сељаци... Не смем да кажем шта, јер сам на службеној дужности.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Закована петвековна звона буне. Од пандура створили смо великаше, Достојанства поделише идиоти, Лопови нам израђују богаташе Мрачне душе назваше се патриоти. Од пандура створили смо великаше.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Ови лопови би се сакрили у кукурузу и чекали да неко говече тамо зађе, а онда би га одвели на своја оближња кукурузна поља, на дру
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ЈАЊА (иза бине): Тај влажан песак грћи лопатом! Бацај конопац!... Сад, Раде, сад! РАДАК: Лопови једни! Ви’ш како раде кад је насилу, Кад ханџар сева више темена, Животу претећ, цепа ветрове; Е, онда свега можеш
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
А у садашњем времену парадокси су могућни: блудници воде рачуна о јавном моралу, лопови о поштењу, а забушанти говоре о рату.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Сада је по Вилинском гумну муљала светина, ситни лопови, одбегли себри, бадаваџије, пробисвети, бегунци са вешала, сецикесе, варалице, гуслари, бескућници, ислужени војници,