Употреба речи лојанице у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Али пао није. Кроз мрак, који се био спустио, провидан, на Табан, светлеле су лојанице у прозорима кућа, које су биле сербске.

Кад би се овако, у ноћи, у Темишвару, кући враћао, увек је могао да рачуна на то да ће да га прате лојанице у прозору. Да га је неко напао, неко би му, у помоћ, дотрчао.

Капамаџија је све то загледао, уз светлост лојанице, и понављао: „Бого мој, колко чаша! Гроздин, као и његова ћерка, није одобравао селидбе у Росију, а још мање селидбу

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

била јој мркла свес’ ... »Шта ово... ко се повратио ?«... пита он, отварајући врата на соби... Пламичак лојанице слабо осветљава малу чисту собицу, бацајући зраке на кревет у једном углу, над којим се наднела стара суха жена, па

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

остаје го, углађен кицош, кога хитра десница баца на гомилу.... Слабо светлуца бледи пламичак лојанице, једва му зраци продиру кроз густи мрак, те показују тамне предмете, поређане около.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Ђурица гледаше слободно и отворено у оно сухо и смежурано лице, осветљено слабим пламеном упаљене лојанице, и осећаше велико задовољство што не обори очи пред оним строгим, испитљивим погледом...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности