Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Да га не буде!... Да га нестане!... А мога тела свака честица Чаур да буде турског олова! А моје главе тврдом лубањом Нек’ деца ваша воду захићу, Да њоме поје ждребад арапску Што ће по пустом пољу скакати, По мојој крви хитро
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
сва мила и драга створења, цео прошли живот — све ти то сад навали и сломије се у оно мало простора под оном јадном лубањом — и ти успораваш кораке: смрт је близу, она је ту, неминовна, ти то знаш, али ти би рад спорошћу корачања да уграбиш
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
не шће ми се отворат вратницах незваним гостима, могу да им се мојом голом лубањом гвоздене полуге обију. (Вујо одлази.) КНЕЗ ЂУРЂЕ (сâм). „—У недоба ни гости доходе?