Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А човеку је то дато; зато ако је колико ко у злу отврднуо и окорео, опет га зло мучи и растрза. Дакле, не мора ли луд бити ко мисли да му је ово чувствованије залуду дато?
Такови би људи упропастили земљу. Није луд ко три погаче изеде, него онај који му их да. Давно се чита у цркви: ком се даде много, млого ће се и искати од њега.
А старац беж' у међу, говорећи: „Та луд је сасвим; би ме упљејао на место!” Довде је за шалу. Нити смо с нашом вољом дошли у ови живот, нити пак ваља да
на њега, летеше му која у очи, која у уши, тако да он у бежању начне искати себи спасеније говорећи: „Нисам ли ја луд?
Како ћеш ми бушити чело, бушиле ти вране очи! Иди без трага, начаст ти рогови, носи их сам, ја их нећу! Хе, ја луд, и трипут луд! Није ми жао љуте бољетице што сам претрпио, него што сад морам без ушију ходити!
Иди без трага, начаст ти рогови, носи их сам, ја их нећу! Хе, ја луд, и трипут луд! Није ми жао љуте бољетице што сам претрпио, него што сад морам без ушију ходити!
” Један персијски султан, и он је у овом што сљедује паметно учинио. Дође му један лукав дервиш, који се чињаше луд, знајући да Турци луде као свеце почитују, и запита га верује ли он у алкоран. „Јао, јао, каково је то питање?
Човек који зна да без узрока ни коња, ни вола, ни пса не ваља живота лишити, може ли тако зверонараван, луд и бесан бити да свој или подобнога себи човека живот за багателу вмењава и држи?
Ко тражи разум, разумнији кући дође, а луд се луђи врати него што је кад пође, зашто овог еспапа, једног како и другог, свуда се находи.
Шта га Мухамед каже да му је бог рекао, мора ко бити сасвим луд Турчин да му то верује. Он сам, знајући да те вешти нису за веровање, имао је толико хитрости да их од стране божје
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— „Ене га сад! Ја не кажем да си неверан мени и народу. Но кажем да си луд. Зар ти је мало други̓ људи, макар и војвода, да шаљеш, а не ти собом да идеш сам” итд.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Да ми дође добош пред кућу, куда ћу онда?... Сад, вере ми ни сам не знам шта ћу... Идем често као луд. Што год урадиш, подај њему. Ни ода шта ти вајде није...
Као за несрећу Раданову, десио се тај човек — капетану брат од ујака. Навали капетал: »Немој бити«, тамо он, »луд! Зар овом пропалици и бекрији да даш? Та он је презадужен и косом на глави... Све ће ти пропасти!
— Кад би он то веровао. — Ама, богати, зар ти њему све даш што ти год падне? — Ја шта ћу? — Па ти си болан, луд. Не дај! — Како не дај кад смо начинили онај проклети уговор, па морам.
— Опет ти јамачно подвалио? — Јакако; четири оке мање на његов кантар. — Е јеси луд, није вајде! — Вала, Витомире, не знам ко је од нас двојице луђи.
А кад се наљути, онда је опет сувише луд, безобзиран и језичан; наврзе се на човека, па га се не можеш лако отрести.
Еле, поп Вујица поче читати молитву насред винограда. — Еј, попе, немој бити луд! — виче што игда може Живадин из куће у брду према попову винограду. — Бежи, море, батали молитву — није ти вајде!...
— А шта ради, пријо? — упита Анђа. — Лежи, ништа за се не зна; све бунца, бог овде био, као луд. — И откуд баш он да наиђе на дивљака? — Е кад хоће кога да снађе зло, снађе га.
Премишљао сам од сваке руке. Најпосле прегох да идем у свет... — Море, Страхиња, и ти си луд!... Какав свет! Чуда, боже, ако ти је не да! Има, хвала богу, и овде у нас добрих девојака... — Аја, Пурко!...
Па човек од тешка дерта оставио и кућу и све, хоће у свет. — А што си, море, луд! — ђипи Ћебо окренувши се Страхињи. — Ако тебе само девојка хоће, нађи људе, па је одведи!
— Не вреди то венчање, море ич! — А што, море, што? Зар наш поп не ваља? — Ваш је поп луд! — Море, хеј! Не грди нам попа! — Луд вам је поп, луд! Иде те копа вампире! — Е, баш да видимо је ли луд!...
— А што, море, што? Зар наш поп не ваља? — Ваш је поп луд! — Море, хеј! Не грди нам попа! — Луд вам је поп, луд! Иде те копа вампире! — Е, баш да видимо је ли луд!...
— А што, море, што? Зар наш поп не ваља? — Ваш је поп луд! — Море, хеј! Не грди нам попа! — Луд вам је поп, луд! Иде те копа вампире! — Е, баш да видимо је ли луд!...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Бајаги стиди се, а овамо би полетео четвороношке да се жени!... Добро, добро!... Хе-хехе-хе!... Је ли, бабо, да је луд?... — Ха-ха-ха-ха! — смејала се мајка. — Па млад је, стиди се!... Ходи, вечерај, рано! — Море, мани вечеру!...
Само таласи хуче... — Домаћине! Опет ништа. Он стаде песницом ударати у врата. — Домаћине! — Па ти си луд! — загрме глас изнутра. — Дом је — дом. Он је на земљи, а није на води!... На води стоји само лађа и воденица...
Еј, мој Иване, тешко теби!... Докле ћеш, болан, бити луд?... Зар ти мисиш да ћеш кадгод бити прав њима двојици?... Тешко теби!...
— Ама... — поче Маринко. — Иди!... Знаш ли шта говориш ти?... Усред бијела дана пуна кућа хајдука!... Ти си луд!... — Али, драги... — Иди!... И Маринко изиде на врата. — Ако то буде истина, тешко теби, Црна Баро!...
Онако страшна заповест Крушкина није му дала ниједног тренутка мира. Ишао је као луд. У дубини своје душе осећао је да је Јелица у праву. Он је њу испод рођеног крова отерао.
Дође кући, уђе у собу, па се стаде освртати тамо и амо, као луд. Онда викну брата и жену. Кад му ови дођоше, он онако преплашен стаде им причати шта је и како је...
— Чуо сам, али Турчин лаже!... Крушка га погледа убезекнут, а Маринко и Иван пребледеше као смрт. — Ови је луд... Он бунара којешта! — рече Крушка. — Ха-ха-ха! — насмеја се Дева.
— рече Крушка. — Ха-ха-ха! — насмеја се Дева. — Јест, ваша ме сила научила да бунарам, али ја нисам луд! Нисам луд већ и зато што сам ти од твога доласка сваку стопу пратио.
— рече Крушка. — Ха-ха-ха! — насмеја се Дева. — Јест, ваша ме сила научила да бунарам, али ја нисам луд! Нисам луд већ и зато што сам ти од твога доласка сваку стопу пратио.
— Немој, ако бога знаш! — јекну... Станко се гласно насмеја: — Боже, али си луд, Иване!... Зар ја, ја Станко Алексић, да ти опростим!... Зар да ти опростим чак и оно Крушкино подрумче!...
И како ћемо сви свршити? Хоће ли око нас бити кога да нас надгледа и понуди?... Хеј, браћо моја!... Ја сам можда луд, али овде, у души својој, осећам да је паметно што вам говорим!... Послушајте ме, па се нећете кајати!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Па тако ... сто пута ... у невреме! ... — Чујеш, — рекох ја одсудно — немој бити, брате луд! Хајде да вечерамо! Јоца за часак само замишљено зачкиљи очима, онда погледа мени у очи, и као да се разбуди, као да
— Па добро је ишао, Митре. — Ваљда ја нисам ћорав ни луд; ваљда ја знам кад сахат иде и кад не иде! Моја мати шта ће, ућута. Кука после с мојом сестром: „Еј, тешко мени!
! Па онда уједаред и сам бризну у плач: — А што ће ми све ово? Он баци преда се капу са поклонима и као луд погледа у небо, као да одозго чека одговора. — Хајдемо-те одавде! — рече капетаница. — Овде је несрећа, а ми...
То су, ваљда, године што чине човека „паметнијим”. Ја бих пљунуо на њих, па ипак не могу да будем „луд”. Прошло је све. Срамота би ме било од берберина који ме сапуни трипут недељно. Аман, побратиме!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
»Хе, ваљда је луд да дође, кад га тако дочекујем. Тако ми и треба кад сам била луда! Ал’ канда ће заборавити!« тешила се Јула, ал’ Шаце
— Ман’те га врагу! — одвраћа га Аркадија. — Скуп је. А и ако се погодите, имаћете комендије саш њим. Он има један луд обичај: воле, нег’ бог зна шта да му дате, да удари преким путем, па кад га укебају, ко плаћа штроф, него онај кога
чарда — а, фала богу, нису ретке — а он стој: да напоји коње и себе, а после кад узме уздице у шаке, а он тера к’о луд! Само викне: »Држ’те се, господари!
Каже, он је »немеш«, па баш и није спао на то да кочијаши. — Па то је онда луд човек! — Луд, сасвим луд. Не знаш ко је луђи, ил’ он ил’ они његови бесни коњи.
Каже, он је »немеш«, па баш и није спао на то да кочијаши. — Па то је онда луд човек! — Луд, сасвим луд. Не знаш ко је луђи, ил’ он ил’ они његови бесни коњи.
Каже, он је »немеш«, па баш и није спао на то да кочијаши. — Па то је онда луд човек! — Луд, сасвим луд. Не знаш ко је луђи, ил’ он ил’ они његови бесни коњи.
Ах, ко да је гледам и слушам! Она, она, и нико други! Та није он толико ни луд ни пакостан! Е, видиш ти само ње како совјетује, к’о неки фишкал. — Како га је совјетовала, онако умал’ није и прош’о!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Сестре се смеју. — А како би било да је још страшније? — Онда је човек као луд, не зна шта ради, а то нисам рад. — А јесте л' ви коју залудили? — Кажу. — Па је л' жива? — Јесте.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
подизати главу, па осети како га та гомила све више и чудно дражи и како га спопаде једна сасвим луда жеља: да као луд скочи и попне се на један од оних сандука онде, испред неког дућана, па да сву ону светину растури просто са неколико
што се љуте и псују на телефону са великих даљина, спавам сваку ноћ обучен и обувен, пишем изјашњења, дерем се као луд и мувам амо-тамо између, гаравих, брадатих људи овуда по јаругама и кршевима, стежем срце да не препукне од
Уредном је жестоко изливала тугу и луд бол за њим, кад је после мобилизације, нагло отпутовао и питала се: да ли верује себи, да ли је могуће да он није више
божанствено пева Ц'еѕт ла валѕе ду брун, о рђавој менажи која много кошта (а ту присуствује и шеф менаже и прави се луд), и о неком пешаку што се сам ранио па су поми— њали и Христића.
Африка
буса се у груди, и виче кондуктеру: „Враћај, враћај!“ Шалупе се окреће у супротном правцу: земљи. Толико је луд да неће уопште да чује за објашњење.
дивљак. Напротив то си ти то је онај који описује то је дивљак, разбојник, гадан, ратар (Човек земље). Он је луд. Стари гага. Ниси ли луд? Добро, ја сам луд. Животиња без к... Напротив. Тамара Балин“.
Он је луд. Стари гага. Ниси ли луд? Добро, ја сам луд. Животиња без к... Напротив. Тамара Балин“. Ово је писани разговор неколицине становника села Мосуа.
Он је луд. Стари гага. Ниси ли луд? Добро, ја сам луд. Животиња без к... Напротив. Тамара Балин“. Ово је писани разговор неколицине становника села Мосуа.
„Не може се казати да је хистерик мислио сам у себи, „јер не губи власт над собом, али да је извраћен можда луд, то је сигурно.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Оћиш широко, високо? Ох, женско дугачко коса! Море, знаиш ли да је славно диоген седио у буру? ЈУЦА: Кад је био луд. ЈАЊА: Што луд? Греческо славно философ луд? Непромотрено, нерасужђено!
Ох, женско дугачко коса! Море, знаиш ли да је славно диоген седио у буру? ЈУЦА: Кад је био луд. ЈАЊА: Што луд? Греческо славно философ луд? Непромотрено, нерасужђено! Море, да изгубиш глава за ово слово да си у Мореја.
Море, знаиш ли да је славно диоген седио у буру? ЈУЦА: Кад је био луд. ЈАЊА: Што луд? Греческо славно философ луд? Непромотрено, нерасужђено! Море, да изгубиш глава за ово слово да си у Мореја.
да купим више коњи, па да и гоим и после колим Каква лепа профита! МИШИЋ: (Овај је луд!) Баш зато и јесте тако велика цена тој масти, што је од царства строжајше запрећено да се нико под живу главу не
ЈУЦА (погледи у Мишића): Кад би била Јуца луда. ЈАЊА: Луда? Ко ради, онај луд? Ко си кити, паметно? О, проклето немарљиво свет, мораш да пропадниш!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Махале, он, Енгелсхофен, неће ићи да види село које се уређује по лењиру, ни шорове што се исправљају према концу. Луд је тај гроф Мерци и ти геометри и капуцини, што би хтели да човека претворе у анђела. А човек је велика стражњица.
Одрастао је код коња. Чудовиште. Луд је и заљубљен у жену, коју покрива земља и трава. Она се била обрадовала, одмах, кад им је ушао у кола.
Млади Јерменин, међутим – који је личио на гаврана, са наочарима – смејао му се и саветовао га је да не буде луд и не излаже, ни себе, ни Копшу, освети караулних официра.
Ко зна, који је он, у њеном тефтеру. Ко зна који? Неће за њим пресвиснути! Госпожу Божич је то, за чудо, развеселило. Луд је, каже, као сви мушкарци, и не зна шта говори. Зар неће да је загрли и пољуби? Чекала га је жељно!
Они нису ни сањали да Кајзерлинг шаље Исаковича, у Срем, на Саву, где Чрногорци прелазе у Митровицу. Луд је тај Кајзерлинг! Неки Гарчула! Откуд тамо Чрногорци, да прелазе, у Росију?
Никад се не зна ко колико убистава носи, на образу. Ко зна ко је то, код њега, долазио. Ко је луд да иде у визит удовцу? Него треба, ето, да се растану. А да се састану, као људи, у Кијеву.
Рекао је Исаковичу, шта су видели, рекао му и за Божича, убојицу, али се Павле смеје на то, као луд на брашно. Павле може погинути због жене, а што је најгоре, осрамотиће и фамилију.
Нису биле луде само та Божичка и њена кћи, из великог света, него је цео свет тамо био луд. Цела та царевина, из које одлази, била је луда.
А после јој је била, и киша, и Сунце, и госпожа Трифунова, и деца, као нека магла. Чудила се шта је снађе. Трифун је луд. Док је жив, каже, хоће да заспи на њеној руци, испод багрема. Узалуд му она говори да јој трне рука.
Нека капетан не брине за то. Рекао му је већ да је план капетанов луд и да не би успео. Исакович хоће да узима Еинласс затвора, сабљом, а заборавља артиљерију, краљицу оружја.
Викала је, да је не срамоти пред послугом и да чује глас Божичев, на степеништу. Он је луд, каже, и све што ради, ради лудо. Унесрећиће и њу и њену ћер – нека се смилује, и нека је не оставља, овако, Божичу.
Срамота би била, да о том, ишта, даље говоре. Нема шта да крије. Само би луд човек, и крмак, могао да помисли да би он, Исакович, ударио на јединицу свог сународника, која је још, тако рећи, дете.
Теодосије - ЖИТИЈА
службу, свети посвети овога и даде му сву власт коју је сам од Духа Светог примио, да везује и разрешује кривице луд ских сагрешења.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Ко ли је тај чича који разговара с једним обичним џаком? Да можда није луд или пијан? Хајде да га чујемо. — Ехе-хе, сад ти се смркло, господине мој!
Једни трком побјегоше од њега мислећи да је млинар луд, неки испричаше да су сусрели по неког мачка, али без џака, а други, опет, описаше читава кола џакова, али у њима је
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
СПАСОЈЕ: Ви? ЂАКОВИЋ: Да, пред изборе народних посланика нашло се да сам луд; после завршених избора нашло се да сам паметан. СПАСОЈЕ (забринут): О томе се вашем предлогу да размишљати.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Та књига је намерно пала! - рекао сам. - Ти си луд! - викнуо је, али ту није могло бити изненађења: то да сам луд, и да је добра трећина моје породице луда, слушам бар
- Та књига је намерно пала! - рекао сам. - Ти си луд! - викнуо је, али ту није могло бити изненађења: то да сам луд, и да је добра трећина моје породице луда, слушам бар трипут дневно. Шта ти је било потребно да бациш ту књигу?
Ја ћу отићи. довољно сам луд за то. На тим острвима читаво је чудо златног песка, палми и мајмуна. Издресираћу једнога да људима завлачи шапу у
- Пазите шта вам кажем! Покушах да му очима телеграфишем да се чисти, али он се правио луд. Нисам веровао да је то било због Рашиде, он је Бог за женскице, али било је.
Весна је сада у врбаку или на њиви неког ко је био довољно луд да засади рану салату. Тамо је због зечева. Нисам вам ништа рекао о зечевима? Чудно! Весна је луда за зечевима.
- рекао сам. - Он мисли! - рекла је Станика - Питај га где је био ноћас? - окренула се оцу, али се овај направио луд и почео причу о томе шта је он радио кад је био у мојим годинама. Наравно, био је бос и гô.
Био бих луд кад бих то тврдио. Кад год бих се појавио на плажи, могао сам да чујем примедбе на рачун пега и ногу. Могао сам да
- Ништа! - рекао сам. - Био је тамо један велики сто постављен за дванаест. Баш су ручали кад смо ушли. - Ти си луд! - Атаман је принео шаку к челу, придигао се, и звизнуо тако да је онај уланерски официр морао поскочити у гробу.
Одвукавши се једно педесетак метара даље, рекох јој да сам заказао састанак Меланији: - Ти, Бодо? Па ти си луд! Шта би ти могао рећи неком као Меланија?
- Зна Мита. Заборавио си да је он представник разреда на професорским седницама. - Заборавио сам, али то је луд план, то с новцем, и ја нећу да се мешам у то. Писма, то је у реду, али њен новац!...
- Зар ниси чуо да сам све спремила? - Чуо сам. Шта онда? - Он је збиља луд! - Атаман отпљуну у страну, али тако да му се опушак цигарете, ипак, задржао у једном куту уста.
Шта! Атаман почеша леђа о кору кајсије и опет рече да сам луд. Читаву вечност причао сам о путовању, а сада кад је оно пред нама, баронишем правећи мандаринско лице.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Па говори! Да чујем. — Давно већ ја то премећем у глави, али сад ћу да изведем. — Смеје се. — Ти говориш баш као луд. Па кажи једаред шта је! — Ствар сасвим проста.
— Та ваљда није луд да се баш онда купа. — Е, младост лудост. Бог зна није л’ баш онда. — А шта си га онда послао у Талијанску, кад се
— Зашто? — Знаш зашто је био код мене? — Зашто? — Проси те, хоће да те узме, а ти болесна. Није л’ то луд човек? — Није луд. — Дакле, ти знаш да те проси?
— Знаш зашто је био код мене? — Зашто? — Проси те, хоће да те узме, а ти болесна. Није л’ то луд човек? — Није луд. — Дакле, ти знаш да те проси? — Знам, већ ме испросио, дала сам му руку, само је теби ишао да даш благослов.
Црњански, Милош - Сеобе 1
њеног давања, описујући све до ситница, упаљеним погледом и пригушеним шапатом, љубећи је на крају свега тога, као луд.
Свећа коју јој беху стрпали у руке, пала му је на леђа и запалила га. Беше као луд. Његова сенка на зиду личила је потпуно на оног црног монаха, кога је дан пре, са неверицом, посматрао како се
Колац му се изврте и он се стушти над њим, исправивши га поново, ударајући као луд по њему. Чинило му се да чује, како пробија слој земље, покров и мртваца.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Све до последњег, јер су нам тако наредили, а тај последњи је сумануто трчао преко залеђених поља, луд од зечије усамљености.
И док тако возим испод њива мојих предака, почињем да се смејем као луд, сећајући се, шашаве лекције о софистима и оном филозофу који је могао да докаже да један зец никада неће успети да
И онда мој муж почиње да се смеје као луд: »Ти да постанеш глумица? Ти? Ма немој, молим те!« Е, па, сада најзад имам потврду да бих могла!
Жао им је! Нигде ни једног јединог слободног лежаја! Осети потребу да се смеје као луд, баш као на крају филма »Благо Сијера Мадре«, кад ветар разгони на све стране крваво стечени златни прах из поцепаних
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Да га ђаво носи, сад опет уредили после Ускрса; зашто нису догодине? Лако је њима! Да, они мисле да је други луд. УГЛЕД 2. МЛАДОЖЕЊА (ступи), ПРЕЂАШЊА МЛАДОЖЕЊА: Слуга сам понизан, господична. ДЕВОЈКА: Службеница.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ШЕРБУЛИЋ: Поштени људи. ЖУТИЛОВ: Камо среће да су Србљи такови. СМРДИЋ: Е, Србин је луд од постанка. ШЕРБУЛИЋ: Саветуј ти њега, учи ти њега, моли га, куми га, он остаде при свом.
Ви сте били член одбора, а ја ништа. ГАВРИЛОВИЋ: Нисмо вукли никакву плаћу. ШЕРБУЛИЋ: Већ ја знам. Сваки је луд, који се за Српство заузима. ГАВРИЛОВИЋ: Зато што не може да глоби. СМРДИЋ: Вама је све то у глави.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
»Кад би се ја, писао је 1820. године, поводио за читатељима, ја би морао постати луд као и они што су, па би напошљетку виђео да им не могу угодити.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Чудо ми је да ме није чуо, Кад сам тамо кô луд домунуо, Ваљда га је збунило пециво Што ће скоро на сто се донети, Ваљда оно рујно ладно пиво, Те ме отац не
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Па да викнем оне горе на цести, можда неко од њих зна? — Ма јеси ли ти луд, говече једно! Шта ћеш ако то буду Нијемци? — смирује га Бориша. — Нек је, вала, и мој ћаћа — брунда Илија.
— Видиш, сви данас кажу, луд је чича, какви дјечаци! Е, мој друже, зна стари шта ради. Треба само наложити ватру. ПОТОПЉЕНО ДЈЕТИЊСТВО Прије
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Поцрвенио, запенио, па му од беса и она гласина дошла некако пискава. Ево овако се устобочио, луд, кад ти кажем, па просто вришти: „Женско! Кад помислим да је сто хвати од мене, нек је хиљаду хвати од мене!
ЈУСУФ: Него да изађе преда те? ХАСАНАГА: Или сам ја луд, па нејасно говорим, или си ти глуп, па не разумеш? Хоћу да се Хасанагиница врати мајци! је л ти сад јасно?
ХАСАНАГА: Шта би ти тео? Да се пресамитим: „Извинте, погрешио сам, јео сам бунике, био сам луд, опростите, нећу више никад, сад сам се опаметио, ево и потврде, набавићу и добру карактеристику, оћете ли да
АХМЕД (за себе): А што баш ја да саопштим? Ионако ми не би веровали. А могли би да кажу и да сам луд, и то с пуним правом. А ни Имотски није далеко, чуће се. Боље да ја гледам своја посла. Нико ме не вуче за језик.
Боље да ја гледам своја посла. Нико ме не вуче за језик. Мој Ахмеде, прави се ти луд, ако си паметан! (Гласно) Шта мислиш, да л ће ово одело да нам скидају?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Па онда као луд, бесан од неке среће и радости трчао је, играо махнито, витлао се и сваког је часа трчкарао час ка Тоди, час међу
Гледах те, изазивах успомене и слике некадашњег миља. — Шта сад да не?... — узвикнух и скочих. — Луд сам! Будала! Што патим, мучим и сатирем себе?!...
доћи ћу. Хоћу! И ошинувши ме сјајним, срећним погледом отрча заносећи се. Вратих се. Топих се и нестајах. Бејах луд... Вече паде. Месечина изиђе. Нисам знао како сам вечерао. Залогаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти беху ознојени.
Док стрина ћуташе, ништа; али кад је стриц ухвати за косе и, обвив их око своје руке, отпоче да је вуче и дрмуса кô луд по кући, стрина тихо, угушено, писну; Станоја кад чу стринин писак, ослушну, да се увери да ли је заиста то њен, па
Затим уђе стрини у собу и, не говорећи јој ни шта, све сручи пред њу. Стрина се забезекнула, па га срдито гледа: — Луд ли си? Шта ће ми то, а?... Он ћути и чеше се по глави. — Казуј, шта ће ми то? Где нађе паре? Нећу ти ово, нећу!
Чак ми и ноге горе од њене топлоте... — Не слушај ти њега... луд је он, луд! — као да се правда говори ми она, заноси се и једва иде.
Чак ми и ноге горе од њене топлоте... — Не слушај ти њега... луд је он, луд! — као да се правда говори ми она, заноси се и једва иде.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Памет ме стегну, ја срце стисну', утекох мудро од среће, луд, утекох од ње — а она свисну. Помрча сунце, вечита студ, гаснуше звезде, рај у плач бризну, смак света наста и страшни
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А овај му одговори: — А што си луд те носиш ту алу. Ногама у вретен, те њега о камен, па хајде са мном. Кад то чује коњ под змајем, а он махне главом и
Теби је до јела, а видиш где газда хоће да умре!“ А петао му одговори: „Па нек умре, кад је луд. У мене има сто жена, па их свабим све на једно зрно проје кад где нађем, а кад оне дођу, ја га прождерем; ако ли се
је поч'о ложити, брже-боље приђе котлу под којим бијаше најмање жерави и отклопи га говорећи: — Зар да будем толико луд да не видим шта се у њима вари! Кад шта ћеш да видиш! — згурио се поп у котлу, па чучи.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Мени прети робија, а може бити и смрт. Но, ако дете наше дамо да га убију, онда ће све престати. СОФИЈА: Ко је тај луд, који дете иште да убије. Ајд збогом! МАКСИМ: Ха, јесам ли казао?
МАКСИМ: Тек она мора да пецне. СОФИЈА: Пар зар није тако? МАКСИМ: Већ и онај би био луд, који би помислио, да сведоџба није дата за љубов сто дуката, него што је жена добра. 8.
ИСАЈЛО: Јест, ал’ није ни девојка. МАНОЈЛО: Дакле баба? ИСАЈЛО: Аја! МАНОЈЛО: Побратиме, или сам ја луд или си ти. Шта је дакле та Софија ИСАЈЛО: Није Софија него философија, а то је нешто високо.
Дакле, кад човек има душу, а ова није разумна, онда није човек. ДОКТОР: Није. МАНОЈЛО: Баш добро! Један ме луд човек увек задиркује и грди. Бар ћу га моћи убити, кад није као други човек.
ИСАЈЛО: Ајде, Манојло! (Оду у собу.) ШАЉИВАЦ: Или су ови врло прости, или је тај доктор луд. Човек има прилику сваки дан смејати се будалаштинама људским. (Приступи к вратма и смешећи се пази шта слуге раде.
ДОКТОР: То је чаушлук. Ти си луд. ШАЉИВАЦ: Кад год вашим језиком и мислима говорим. ДОКТОР: На шта је мој језик оскудан?
Послушајте: Била је једна пловећа кућа. ДОКТОР: Кажем ја да је чауш луд! Како може кућа бити пловећа? ШАЉИВАЦ: Ја нисам хотео одма изаћи на сред, а то је ваше пловеће училиште.
ДОКТОР: Какав разум код куће? МАНОЈЛО: Ваш, што је седио код куће. ДОКТОР: Ти си луд. Како ће разум код куће седити? МАНОЈЛО: И ја се чудим. Али ви сте тако казали. ДОКТОР: То није истина.
Ако мој комша нађе празну земљу, јамачно неће остало закопати, то би морао бити сасвим луд. Сад ћу дакле с његовим семеном сејати, а чија ће бити жетва, видићемо. (Затрпава новце.
ЉУБА: Од колико бојева има кућа? ВЕЛИМИР: Тје! Има од шест, седам, а и од дванаест. СТАНИЈА: Ко луд гради такове пустољаче? ВЕЛИМИР: У једној таквој кући има више људи него у нашем гдикојем селу.
Само не знам ко ће да вас рани. ПИЈАДА (смеши се): Муз нека се стара. СТАНИЈА: Кад је луд, нека се стара, а ви да прекрстите руке. ПИЈАДА: Е, имамо и ми доста посла: да слингујемо, да стикујемо, да хеклујемо.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Почиње селидба. Дофурава и носач Алија на трициклу, па наша фамилија товари своје прње. Комшилук се проводи као луд; сви су на прозорима — први ред балкона, а да им се не нажуље лактови, толико потребни у животу, подметнули су испод
врсту модних емиграната, па ће тако уобразити како су изнад своје околине, јер ће се остали свет окретати за њима као луд! И то ће бити једна од највећих заблуда њиховог безвезног живота, оћу да кажем.
аутобусом илити трамвајем, него само колима, оћу да кажем, нису могли ни у сну да претпоставе да ће неко бити толико луд да одваја пешака све до Кошутњака да би само пио чај.
Мислим, волим да посматрам како цури, а нигде у граду не постоји таква радионица, па би посао цветао као луд. Била бих, рекла сам му још, корисна друштву, јер, где то данас човек може да напуни свој пешчани часовник кад му
— Њега, на часну реч! — Ти си стварно луд! — И јесам, али ни он неће злостављати нашу девојчицу. То нек одмах избије себи из главе!
Баш га брига за тих пет месеци гладовања вишка, кад се проводио као луд целог живота... Ко зна докле би стигла његова фантазија да у кујну не улети маман са звиждаљком у устима: — Децо, а
У то време распадали смо се од лове и матори се церекао као луд кад је у коверти пронашао само по један долар: — Шта је хтео да каже са овим доларом? Као да си рибара старог кћи!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
— светли јелен млад, а с вилин-коња слази Дојчин-бан. О, румен ветар, рашчупан и луд, над свадбом шушти, крши му се пас а с наших крошњи засветлуца блуд кад ритам свину добош, полубас у трубни ехо.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
А кад би стигло невреме бурно и ветар худ, ветар зао, када се драо, он би шкрипао: „Не буди луд! Та зашто вичеш, звиждиш и псичеш ко нека гуја, чуди се свак?
„Живеле зеке! Живели миши!“ из ћошка сваког враћала јека. Огњена вила зачепи уши, збуни је вика и двобој луд. „Никуд не могу да вас поведем, кад слоге нема, узалуд труд.
Уморни, најзад, од теревенке заспаше старци, ветар и сенке. Крај саме штале дедица хрче и сања призор луд: извести њега у некој шуми пред прави лављи суд.
Боље је коњским репом цимати, неголи с вама посла имати. Ил сте филозоф ил сасвим луд! Такав сам стекȏ о вама суд.“ * Баш у луци, на окуци (ваљда вам је познат Груж?
Збогом школо, збогом гимназијо, луд је био и ко те учио! Попут чигре вртиш се у кругу под шибама свог срца несталног, куд ћеш, шта ћеш, на коју ли
Збогом школо, збогом гимназијо, луд је био и ко те учио! У дворишту ломача се пали, букте свеске попут сува грања, бурно пламте домаћи задаци,
Збогом школо, збогом гимназијо, луд је био и ко те учио! Нема часа, оцјене, прозивке, звоне главе попут празна лонца, скинули смо и мрског стражара,
Збогом школо, збогом гимназијо, луд је био и ко те учио! Оборисмо трошну зграду знања, осветнички, до задњега угла, оста натпис преко цијеле табле:
“ Збогом школо, збогом гимназијо, луд је био и ко те учио! А кад ипак воз коначно крену, помути се сјај љетњега дана, тамо негдје, крај замуклих клупа,
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
И он је то знао. Сигурно да је знао. И уплашио се. Рекао је: Зашто сте ме довели овамо? Хајдемо! Био је луд. Бојао се да мислим да је демон. А ја сам се огромно, огромно радовао што га таквог видим.
— Иди цркни. Премлаћен! Лажљивче. Ја да имам да се родим, и без руку, ја бих рекао: Да, да! Опет млад и луд, ма и без руку, ма и у сраму. Опет. — Да, опет, — понови човек иронично. — Опет! — То може бити такође и девојче!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А овај опет није луд да и ту мрвицу дели с тобом. Потпоручник Александар се заценио од смеха и лупи ме по рамену. — По закону отпора...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
као луд, а неки пут је добар човек. За сад не говори са њим. Мати, као и свака жена, рада је сазнати узрок тога непријатељства,
— Шта је то, море, било ? Стојан дотрча к мени као луд... једва ме пусти да ручам. Ваздан ми избрбља којечега... Је ли ово доиста од камџије? запита он?
Веља се намршти и прође преко собе. — Јеси ли луд?... Плачеш као дете, кад те други бију... Еј, грешниче!... Кад се Гојко стиша, Веља га стаде запиткивати, те на тај
Она се сакри у башту за неко густо ружино жбуње, а Богосав оде преко дворишта, машући главом. — ’Натема је !... Луд сам ја да идем на робију, или још да изгубим и главу због њених враних очију!... Ехе-хе!... Биће, вели, моја...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
израђује предмете и украсе од злата и сребра кути - уста - уста као кутија шећера (игра речима) Ложница - постеља луд - млад, незрео Мартонош (мартолоз) - назив за хришћане који су у XВИ и XВИИ веку служили у турским пограничним
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
БЛАГОЈЕ (одлазећи према реци): Наравно, ако нисам пијан, онда сам луд! А, ако нисам луд, онда сам пијан! (Примети Дропчеве трагове. Пажљиво их прати.) ГИНА: Шта гледаш тамо?
БЛАГОЈЕ (одлазећи према реци): Наравно, ако нисам пијан, онда сам луд! А, ако нисам луд, онда сам пијан! (Примети Дропчеве трагове. Пажљиво их прати.) ГИНА: Шта гледаш тамо?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Кад бих још једном могао да волим... Да л би ми тад било добро свуд, и живот био мање луд? Или бих и тад као сад морао да се смешим и разболим, и да умрем? Кад бих још једном осетио да волим, волим?
Костић, о коме сваки, безбрижно, каже да је луд и пуст, мало стилизован, дао би на једну лепу, романтичну тугу и понос једног родољубља које је, у сну, а све се прво
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Пекар остаде сам, зловољно седе на једну ниску, троногу столичицу, обори главу и замисли се. — Иде свет за њим као луд... — мишљаше пекар. — Кажу да и чудеса чини, али ја у то не верујем...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Помислим да рибар збија шалу са мном, те планем: — Та шта ти мени којешта причаш, ваљда мислиш да сам луд?! — Плати ми да те превезем тамо на другу обалу, па иди види чега тамо има. Ја ти говорим што сам од других чуо.
— Ја сам исправан. — Ти си луд, тако матор... Исправан... а камо ти одличја? — Немам. — Лажеш, матора кујо! — Немам, тако ми бога! — Ниједан?
Зар се тако држи задата реч? Ми морамо напред за овим мудрим човеком, јер он зна шта ради; није ваљда луд да себе упропасти. Напред за њим! Ово је највећа, али можда и последња опасност и препона.
— Што будалаштине? — Остави се, молим те; ко ће да ми води политику?!... Почињао је то један! — Па шта учини? — Луд човек! Шта има да учини?!... Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.
Кажем му ја једном: „Што се заносиш као дериште, те не гледаш свог посла? Видиш да си луд човек?!” — Шта му други веле? — Пукоше луди од смеја. Кад изиђе из затвора, па прође улицом, тек онда настане смеј.
Шта је ту као чудно? Први се опет прекрсти, па после тек додаде: — Питам ја тебе сад: јеси ли ти луд човек, или ниси? — Којешта. Не разумем те. — Ни ја тебе. — Шта имаш да разумеш, и шта се ишчуђаваш?...
— Нисам знао да је толико луд? — разговарају луди. — Ја сам, право да ти кажем, увек примећавао да с њим нису чиста посла.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Опет дуго и усамљено ходаше, опет мисли једна за другом као ројеви. »А она баш љута оде одавде!... И ја сам био луд... за онаку ситницу, за ништа, тако рећи, а начинио читаву свађу. И свакад тако.
« И сад му дође пред очи Драга, онако тиха и блага, болешљива лица, с оним уморним и прекорним погледом. »О, баш сам луд !«... помисли он, па стаде још брже да хода. Одједном чује он неки жив говор.
»Шта је ово ?... Не може бити! Зар баш сад, кад они долазе... зар баш овај воз!... То је оно, што сам ја навалио као луд: дођи, па дођи! Требају ми деца за нову годину.« »А ако случајно нису пошли овим возом? А депеша !...
Само једну реч... Ја не тражим више — Тројку... — Ехе... опет он промрмља и коњ пође брже. »Ама шта сам ја луд? стадох мислити у себи: дао му коња и сам касам уз њега као псето, а он неће ни главе да обрне, неће ни да ме
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Они вичу за њим, зову га натраг, веле да је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, него хвата сокак. А то баш нису требали да раде!
и могао да исприча све оне силне ситне и крупне пакости које су се сваки дан понављале, а још главније: ко би био тако луд да их све чита! ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА У њој је кратка војничка и цивилна биографија Миће »Официра«, и Пере ћате.
Плану газда Ђорђе и развика се, а други га стишавају. — Што му дајете да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели један.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
сметао; Изјутра је јео, пред вече тихо прео И никад није закорачио у свет бео; — А летос, у јулу — јер јул је месец луд — Мој стари мачор оде незнано куд. Ходајући, волео је, тако, мало да гега.
Па иако о себи имају одвећ повољан суд, Тај луди свет, без њих, не би био довољно луд. СТРАХ ОД ПРОМАЈЕ У нашем народу веома је Раширен страх од промаје: У чекаоници, у колиби, у
„Ту би сад требао Робин Худ Па да доведе ствари у ред. Свако се прави слеп и луд, Следи свој след, једе свој мед. Проклет час кад у везу с њима ступих, Не има краја мојим мукама!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Гледао сам Гетсиманску башту, оцрњену страшћу и издајом. Свету лампу луд вјетар угаси! Ми видимо на плодним њивама ђе се грдно трње растићило, храм Омаров ђе се повисио на свештени основ
БИЈЕ НЕКО У ВРАТА ОД КУИНЕ, ДА ИХ СЛОМИ; МИСЛЕ ДА ЈЕ ЛУД. ИГУМАН СТЕФАН Помоз Боже и Мали божићу! Кад је радост са свакоје стране, нек уљезе и та' луди к нама да нам кућу
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Осети само бол и ништа више. Брзо, стресајући се од језе, устаде. Али он, обезумљен, луд, са пеном на устима, искривљеним лицем, гурајући је главом у трбух, грлећи је по куковима кидао јој месо и као
тога брашна воли; неке опет у тестијама од својих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, | триста чуда начинити, а овамо од тог, његовог вина, на које се навикао, ништа му неће бити. И тако свака.
Чу само како Марко, чисто бежећи из собе од ње, тамо међ својима, са неком страшном насладом, слутњом, надом, као луд виче и заповеда: — Капију, бре, затварајте, капију замандаљујте, да нико, нико... Ах! Ах!
— Тако му и треба! Зар он, газда мој, да ,допусти да га онај и онакав пас убије. Е, али ја, Арса, ништа не знам! Арса луд, Арса пуст!...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Историја славе, полета и пâда! Промичу понос, милосрђе, вера, Полет и љубав, и храброст и нада; Луд ветар мука наше жеље тера Пределом мртвим умрлих балада.
И јаве се каткад живима кроз слој Ваздуха, к’о мирис пријатан ил’ љут. Шта таквих мириса снесе вихор луд, Ил’ јесењи студен ветар, или тек Пролећа уздах раздражљив и мек, И свих дана чудна и немирна ћуд!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
разлику између поређења која су само то — и оних поређења која поред тога имају и пословично значење (Худ као и луд, Хранитељ као и родитељ итд.).
— Људи се по одјелу сретају, а по памети прате. — Клони се луда као и света. — Више луд мисли, него што гора листа има. — Зао ум, готов суд. — Луда памет, готова погибија.
— Бољи је укор мудрога, него хвала лудога. — Тешко луду и у рају. — Што један луд замрси, сто мудријех не могу размрсити. — Чега се мудар стиди, тим се луд поноси.
— Тешко луду и у рају. — Што један луд замрси, сто мудријех не могу размрсити. — Чега се мудар стиди, тим се луд поноси. — Паметан мисли што говори, а луд говори оно што мисли. — Паметан полако иде а брзо дође.
— Чега се мудар стиди, тим се луд поноси. — Паметан мисли што говори, а луд говори оно што мисли. — Паметан полако иде а брзо дође. — Не дај умље за безумље. — Мука учи памети.
— Човјек: не жали толико на непријатеља, колико на пријатеља. — Бољи је паметан душманин, него луд пријатељ. — Ко је себи душманин, како ће другом бити пријатељ.
— Тко се с умним састаје и сам уман постаје. — Боље је с мудрим плакати, него с лудим пјевати. — Ако је ко луд, не буди му друг. — Ко с вуком другује, научи се вијати. — Уз криво се дрво и право искриви.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
теби је до јела, а видиш где газда хоће да умре!” А петао му одговори: „Па нек умре кад је луд. У мене има сто жена, па их свабим све на једно зрно проје кад где нађем, а кад | оне дођу, ја га прождерем; ако ли се
” А овај му одговори: „А што си луд те носиш ту алу. Ногама увретен, те њега о камен па хајде са мном.” Кад то чује коњ под змајем, | а он махне главом и
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ВИЛОТИЈЕВИЋ: Нема смисла да седе тамо на киши! Требало би их позвати унутра! ИКОНИЈА: Ставро, овај је луд! Изводи га одавде, како знаш! СТАВРА: Где си, кажеш, видео те војнике? ВИЛОТИЈЕВИЋ: Ено тамо, видите?
ВИЛОТИЈЕВИЋ: Ено тамо, видите? СТАВРА: Бога ми, не видим! ВИЛОТИЈЕВИЋ: Па је л мислите да сам ја можда луд? Да можда видим нешто чега и нема? Мислите шокиран, па у том шоку пошизио?
Цмиља, иза шанка, пере судове.) ИКОНИЈА: Дуго је и био на говорници, како је луд! ЦМИЉА: Није ни чудо што су га скинули.
Иследник, кад се прибере, за њим.) ИСЛЕДНИК: Стој, пуцаћу! Анђелко, не буди луд, не компликуј! Стој! У име закона, стој! (Истрчава) ИКОНИЈА: Шта ово би? Шта је урадио? Ко је тај?
Шта му сад мртвом вреди што је признала? ИКОНИЈА: Зато је онај казо руке крваве! Прво сам помислила да је луд, и да булазни, тек сам се после досетила! Зато је она појурила онда онако, онда кад си је питала за бразлетну!
Спаваћу собу! Чисту постељину! Поштовање! Децу! ЦМИЉА: Кад је теби таквој обећано брак, или је био пијан, или луд, ил си му давала враџбине! ГОСПАВА: Није враџбине, будала, него паре! А он да нађе ону клапушару!
ЦМИЉА: Сви апарати у кујни на електрику! МИЛЕ: Па то је врхунац! Погледајте! Је ли он луд? Подиго руку против! (Сви, запрепашћено и са завишћу, гледају у небо. Дужа пауза.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
МЛАДЕН (одгурне га): Јеси ли луд? ЈОВАН Пусти ме, пусти само да навирим, да видим. Можда је још гола, још се није обукла... Ох, да само видим!
МЛАДЕН (гледа је болно, молећи, кршећи прсте). ВАСКА Ха, ха! »Служба ми плата!« Бре, луд ли си, Младене? МЛАДЕН Па... ето.., луд сам, Васка! (Хоће да побегне.
ВАСКА Ха, ха! »Служба ми плата!« Бре, луд ли си, Младене? МЛАДЕН Па... ето.., луд сам, Васка! (Хоће да побегне.) ВАСКА (примети му намеру, скочи, ухвати га за руку): Гле дивљака! Нећеш! Ту да седнеш!
Али још не смемо. СТОЈНА А, не то, газдо! То, луд, није. Није још. А и грехота је. Јер толико пута ујутру, кад му постељу дижем и јастук, на јастуку, где му је била
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Беспослен и луд остави жену своју, младу и здраву, оде, изгуби се и нејма му ни гласа ни трага! Зашто да жена стоји шест година залуду?
” П[ралат]: „Карисиме, ти или си луд или си прави светац, тако мислећи. Ја: „Да ме опростиш, господине, светац знам да нисам, а луд не би[х] рад бити; али
Ја: „Да ме опростиш, господине, светац знам да нисам, а луд не би[х] рад бити; али овако мислити желио би[х] срцем и душом.
Уздам се да се нећеш одрећи поћи сутра к њима на ручак.” „Ћути, богати”, одговорим му, „та луд би[х] био кад би[х] се к добрим људ’ма на ручак одрекао поћи, к[а] којима би[х] и без ручка радостан пошао.
сумња двојити — сумњати девство — девојаштво, девичанство дејаније — посао, дело дејствително — стварно дели — луд, махнит, помаман делта — д (грчко слово) дервиш — муслимански монах дерзновеније — смелост, дрскост дивјачество —
— вежбати упражњеније — вежбање, занимање, посао; упражњеније живота — начин живота урод — наказа, лудакуродив — луд урок — задатак, час, лекција ус(е)рдије — усрдност, љубав, добра воља услаждавати се — наслађивати се услажденије
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Квасили се у мору, пели на врх, о свуд. Јесмо ли донели нешто или оставили све? Неко се вратио насмешен, неко луд. Заједно смо, а били смо раздвојени сви. Да л смо ближи или даљи него пре?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Није луд да држи нероткињу.“ „Нек види мало како сиротиња живи. Заборавила, па се осилила.“ Душа ти у носу, а знала си да ме
Ја сам сасвим излудео. Јесте. Сасвим пропао, изгубљен и сатрвен. Луд сам! рекао је гласно и јаукнуо. Те вечери се једва довукао у своју собу и сео на кревет до Симке која је спавала.
Нећу више да сумњам. Сине! Чујеш ли ме? Био сам луд кад сам те мучио. То нисам био ја. Није био твој отац, говори гласно.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Журио је ка освојеној Стамбол-капији а пламен га је неки, луд и црн, изгарао и Узун је почео да се смеје, одједном сам под небом које не зна за крај. То му је било друго пролажење.
Кад Петар измакне, Стојан се смеје, као луд: зна да у њему нема ни трага од љутине коју је сад одиграо. Тако је почело.
Провлачило се успорено преподне јануара 1796, снег је као луд вејао над Букурештом, развучени италијански самогласници меко су падали у белину дана без дна а дугокоси је Грк,
мукли сукоб а људи блиски Господар-Јеврему понекад су имали утисак како се он нада да ће це Анастасијевић, још млад а луд од смелости, ипак изгубити на неком од многих својих путовања. Међутим, није.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И као што сам без свести одступао преко арбанских гора, расејано прелазио мора, збуњен лутао између маслина, луд корачао по усијаном Халкидику, тако сам се годинама верао по овим гадним чукама и чамио у овој влажној земуници, као
— А напољу ветар бесан, луд. Мислио сам, подићи ће и однети и мене и амбар и цело Сланце, и бацити нас тамо негде преко Дунава, на аустријску
— Ево, ти си као шетала с њим испод руке ливадом једном иза нашег винограда, брали сте цвеће. Као луд јурио сам ја све за вама, трчао, заплитао се за траву, падао.
Али се она дрхтавица сад пренесе и на мене и сметен, побркан, луд од оне близине очију, од чега ли, ја једва што промуцах неколико фраза, после којих се и ми брзо растависмо.
А грех није, далеко од тога, јер сам млад био и пуст и луд и ратник, и сваки други на моме месту доживео би исто. И понешто већ о томе знају интимни моји другови који су још
Тада се понова сетих и узвикнух колико сам могао: ау ѕецоурѕ, ау ѕецоурѕ! И тако вичем ја у помоћ као луд а око мене лом, урнебес.
Али се и он, битанга, некако искобеља па, чим се осети ослобођен, појури као луд натраг одакле смо дошли. Кораци су му били невероватно дугачки па ми се чинило, гледајући за њим, да оно и није човек
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Бака се хвалила да она не прелије ни кап воде преко руба здјеле од воштана платна. Ја сам био просто луд за тим тушем-нéцессаире-ом, и небројено сам пута, у часовима бакине њежности за ме, узимао међу дланове њене малко
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Презреће ме, грдиће као и сви други. Рећи ће: тако му и треба!... Назваће ме лопужом и свакојаким именима... Ех, луд ли сам што се ја о моме сад бринем? Зар није све једно: зар ме није и досад презирала!
— Тако, соколе, аверим ! А јест, имам још нешто. Кад већ ударите тамо, не одвајај се од Радована ни за корак. Он је луд у том послу, па хоће одмах да убије, хоће да пече и да мучи. Ти га мораш задржавати од тога.
Ђурица прискочи и повуче му руку у страну. — Јеси ли луд?... Остави то! — викну Ђурица гневно. У том истрчаше обе жене из куће и, кукајући из гласа, падоше крај Ђорђа.
Прођоше једна... друга... десетак кућица, и он се напослетку заустави пред једном. »Баш сам луд!« — помисли он, застанувши пред вратима, двоумећи да ли да уђе унутра или да се врати. — »Оставих онако красно друштво!
И што му је требало да се још окива овом женом?... »Истина, онда сам био луд, нисам знао ни за што, мислио сам да неће бити слађега живота ни боље среће од њене милоште... Болан, Станка Радоњића!
— запита Ђурица. — Све до једнога. — Доста ми је — рече Ђурица гласно а у себи помисли: »Ко је луд да ме чува џабе, кад за моју главу може добити сто дуката!... Видим шта хоћеш?.
« То је све... — Добро, иди сад право кући, а ја ћу те потражити, кад ми устребаш. Само си луд био, што си се давао да те мучим онако... да чуваш онога зликовца...
рече Новица, па застаде да види неће ли Ђурица друкчије мислити. — Море, не знам ни ја... био сам луд.... — Зар није боле, вељу, да их бираш кâ гниле крушке... Да ви’ш само ову моју гошћу, да ти очи стану!.... — Хе-хе..
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А петао му одговори: — Па нек умре кад је луд. У мене има сто жена, па их свабим све на једно зрно проје кад где нађем, а кад оне дођу, ја га прождерем; ако ли се
А овај му одговори.: — А што си луд те носиш ту алу! Ногама у вретен, те њега о камен, па хајде са мном. Кад то чује коњ под змајем, а он махне главом и
— Еј, синко, синко, — насмије се на то отац, ал̓ скоро кроз плач — нисам ја ни луд ни пуст, већ од муке то радим. Ову вишњу сам најбоље волио и највише тимарио, па ми се она осушила — је л̓ је то право?
те прући све четири ноге и главу, а исплази језик, па промисли што је о кући говорио, и рече: — Гле, ма јесам ли ја луд? Ко ће за мене оволику кућу оградити?
Зачуди се цар, па престане ударати смоквама и упита Хера: — Ма, болан, јеси ли луд? Ја те смоквама бијем, а ти сваком: „Јареби шућур!“ Кажи ми зашто.
Завичу сељани: — Што говориш, попе, болан! Јеси ли луд? — Зато — одговори им поп — јер нема човјека на ови свијет да није грјешан, а то и кнежев интов зна, а ви сви не
— Ти си човјек луд; — одговори му отац — болан, ја га баш зато и женим доклен је премлад и луд, јер ако мој син стече памети, неће се
— Ти си човјек луд; — одговори му отац — болан, ја га баш зато и женим доклен је премлад и луд, јер ако мој син стече памети, неће се никад оженити.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Напоље, битанго, вуци ми се испред очију!... РАКА (излазећи): Зар сам ја луд да крхам вилице са тим твојим енглеским језиком!? (Оде.) ЖИВКА (учитељици): Извините, госпођице, молим вас.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Свећа коју јој беху стрпали у руке, пала му је на леђа и запалила га. Беше као луд. Његова сенка на зиду личила је потпуно на оног црног монаха, кога је дан пре, са неверицом, посматрао како се
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Па нас лаже све неким ослобођењем. А камо га? Зар да чекамо до Бога и до вијека? Нијесам ја луд, жено!.. Пођем у људе или на сабор. Све изгубило памет.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Ти си може бити тражио просте људе, пак си дошао код ноблеса. ВАСИЛИЈЕ: Та ја нисам луд; колико сам пута долазио док је јошт и покојни мајстор живио.
ЕВИЦА: Ја не знам шта си ти полудио. ВАСИЛИЈЕ: Полудио. (Плаче.) Да, полудио, право кажеш, луд сам и био што сам такву омиловао. То је лепо да убијеш сиромâ момка...
МИТАР: Шта, шта?... РУЖИЧИЋ: Аз јесм пјеснословец, и никтоже надомној. МИТАР: Та овај је луд, ово је вантаста. РУЖИЧИЋ: Фантазија јест дар небеснаго сушчества.
РУЖИЧИЋ: Фантазија јест дар небеснаго сушчества. МИТАР: Шта, овај се јошт фали што је вантаст; на моју душу, луд човек; гле како и говори! ЈОВАН: Е, мајстор Митре, само ја могу ш њиме на крај изићи! Чи је так панове? Ми сме друзја.
Краков, Станислав - КРИЛА
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Душко скоро луд од страха и умора испењао се најзад на камениту косу. Није он бежао ка превоју, куда су сви нагли.
— Сиђите, сиђите. Душко је стајао на рову, клатио се и смешио задовољно. — Сиђите. — Луд је, шапутао је згрчени, војник крај митраљеза. Нишанџија је скинуо покривач са цеви, и митраљез је завриштао.
Песма је била завршена. — Јесам ли рекао да је луд, питао је војник извлачећи се из полусрушеног заклона. Ипак се гребен и даље весело руменио на сунцу.
Петровић, Растко - АФРИКА
буса се у груди, и виче кондуктеру: „Враћај, враћај!“ Шалупе се окреће у супротном правцу: земљи. Толико је луд да неће уопште да чује за објашњење.
дивљак. Напротив то си ти то је онај који описује то је дивљак, разбојник, гадан, ратар (Човек земље). Он је луд. Стари гага. Ниси ли луд? Добро, ја сам луд. Животиња без к... Напротив. Тамара Балин“.
Он је луд. Стари гага. Ниси ли луд? Добро, ја сам луд. Животиња без к... Напротив. Тамара Балин“. Ово је писани разговор неколицине становника села Мосуа.
Он је луд. Стари гага. Ниси ли луд? Добро, ја сам луд. Животиња без к... Напротив. Тамара Балин“. Ово је писани разговор неколицине становника села Мосуа.
„Не може се казати да је хистерик мислио сам у себи, „јер не губи власт над собом, али да је извраћен можда луд, то је сигурно.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Зар ме и овде, сунце вам ваше, нађосте?! Командир заустави коња пред њим, па се обрати мени: — Шта му је?... Или је луд, или пијан! — Јест, сад сам и луд и пијан.
! Командир заустави коња пред њим, па се обрати мени: — Шта му је?... Или је луд, или пијан! — Јест, сад сам и луд и пијан. Разористе ми кућу, упропастисте ми све, обрукасте пред целим светом, и сад сам, наравно, пијан и луд!
Разористе ми кућу, упропастисте ми све, обрукасте пред целим светом, и сад сам, наравно, пијан и луд! — У лицу је био црвен од љутине. Ми смо били у недоумици и готови да се враТимо.
Имали бисмо муке са њима и сутра... Али изговорисмо се да не пијемо... — Знам ја Бору. Луд је он кад се напије... — Коста је још гори. — Радослав се диже и скиде блузу. — Да се раскомотим.
— Ви ме добро познајете. Док сам трезан, ја ни мрава не згазим. Али кад се напијем... луд сам. Док сам још при свести, скрећем вам пажњу, немојте да сте ви луди и будале. — Шта хоћеш од нас?
Па, богаму, ни онај пилот који ставља живот на коцку приликом прелаза границе, није толико луд да гађа један празан аутомобил кад свакога минута може наићи на неку јединицу, или слагалиште. — Шта си ти радио?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Кад би се ја подавао за читатељима, ја би морао постати луд као и они што су, па би напошљетку виђео да им не могу угодити.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Судац: Ти си, Штрбац, права правцата будала. Јазавца осуђивати! Ти си луд, божји човјече! Давид (као увријеђен, љутито): Немој ти, господине, тако!
Док јадни тежак свјешти ваш ред и за кон, а ви одма': ти си луд, ти си будала... Судац: Ти то, Давиде, показујеш руком на ме? Пази-де се!...
Судац: Ти то, Давиде, показујеш руком на ме? Пази-де се!... Давид (наставља мирно): Да сам ја луд, ја би' био у лудој кући, а не би се данас разговарô с царским људима. Ама, зар није тако? Него ви њега осудите.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
твојој урезао плочи Грифоса праћена керувимским јатом; Великом и страшном клетвом из дубина Мртву бих те клео луд од очајања, Пио бих у болу и, пијан од вина, Јецао у поноћ песму покајања; Луче нове вере хтео бих да дижем За
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЈЕРОТИЈЕ: Дај овамо да видим! (Узима карту и чита.) „Алекса Жуњић, срески шпијун”. (Говори.) Па је л' он луд? Откуд се јавно каже да је шпијун?
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
да ће и тиме, тим својим не детињастим већ старим изгледом, сувим, бабу јаче убедити да он неће бити као други: бесан, луд!
Ћипико, Иво - Пауци
— То ми је фала! — дрско се смијаше трговац. — Право ми је кад сам луд! Ма продаћу до трса, док до свога дођем! Хоћу, вируј! — Продаћете, а муж ми се за вас криво клео... Не спомињите се...
—— смије се доктор. — Сви ће да честитају вриједном родољубу. — И ми ћемо двојица, — упаде у ријеч Иво. — Ти си луд! — Хоћемо, брате! Сутра ћемо га срести негдје у путу.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
“ Помислио сам у том тренутку како је тај човек заправо луд. „Глогово трње се употребљава против нечастивог.“ Прохор је побледео.
Хоће ли њу отерати а Дадари (Дандари) отфикарити муда? Хоће ли макар бити мушко? Да ли је луд тај излапели старац, какве су га ојле спопале, зар да остави тог ждрепца и мирно да оде?
Све би то било у реду кад би Брзанов напад ишао преко северног бедема. Кад би тај био толико луд да пошаље људе уз најстрмију литицу.
Док су имућни људи говорили како је Брзан луд и како је посвојче нечастивог који му је давно, још у детињству, забио очњаке у врат и сркнуо мало крви отровавши му
Киптео сам од беса. Разуме се, нисам био толико луд да се с њим инатим јер би та сирова војничина исукала мач и гурнула ми га у трбух.
је Матија непрестано, прдуцкао и њочао, жватао свакакве будалаштине, бацао би се час на један час на други посао; луд и млад, хтео је све одједном.
Доротеј пијан јаше пијаног Димитрија и пијани Матија лежи на земљи, смеје се као луд, у једној му руци чокањчић са ракијом (ваљда с ракијом, од воде сигурно не би био пијан) а у другој печена прасећа
Ветар уједа камењар као луд и не знам да ли ја то на њега преносим своје лудило или он на мене. Хоћу да искупим своје искидане мисли и да их
Али закочи, Прохоре, забога ту своју лапараву језичину, оно је коњ, бесан, луд коњ, сад ће да се пропне и зањишти, то ти ја јамчим, а неће зароктати, залајати, завречати или загроктати. Неће.
Смрзнуће се тамо — вајкао се Макарије. Нека се смрзне кад је луд — мрмљали су калуђери, увлачећи зимогрожљиво главе у рамена. Снег ће падати цео дан и целу ноћ засуће стазе.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Весело, друзи! Наша ћуд Весеље нама гради. Безбрижни Бахус, жив и луд, Где грожђе своје сади, Наравствен нектар, прекор строг, С досадом нек се баце; Уклон'те дакле с места тог И воду и
Пламен је лизô ваше лице, Дисала нагло ваша груд, А ваше косе и витице Мрсио лахор као луд... И то је прошло. Вас већ није, Кроз пуста поља блудим сам Јесења магла земљу крије, Ах, како ми је - то ја знам!
Поклоник музе, ради ње Мамона који кади, Све што је скромно гони, све, Кресиду од ње гради. И тако чува Ментор луд, Теолог с важним видом, Талије српске ведру ћуд Развратним својим зидом.
А њена мила, гола груд, С барјаком срамне страсти, Позваће к себи занос луд 3а роба своје власти. Јер прво поглед, после нâд, Затим се пољуб даје А најзад...
Станковић, Борисав - ТАШАНА
То је: нисам долазио — зато што сам те волео, и што те волим! ТАШАНА (устукне, пренеражена): Сароше, јеси луд?! Нисам ја као друге! САРОШ (прекида је): Ох, па то је најгоре што ниси као друге, као свака!
(Узрујано): Ах! ТАШАНА (заборавља се, разнежено): Луд си ти, луд! И докле ћеш тако да си луд? Када ћеш се већ једном опаметити?
(Узрујано): Ах! ТАШАНА (заборавља се, разнежено): Луд си ти, луд! И докле ћеш тако да си луд? Када ћеш се већ једном опаметити?
(Узрујано): Ах! ТАШАНА (заборавља се, разнежено): Луд си ти, луд! И докле ћеш тако да си луд? Када ћеш се већ једном опаметити?
« Оде горе код ње. Отуда чујем смех и речи: »Луд ли је, луд?« Врну се Стана и рече ми: »Иди и кажи му нека не прави тамо по механи којешта. А може да дође кад хоће.
« Оде горе код ње. Отуда чујем смех и речи: »Луд ли је, луд?« Врну се Стана и рече ми: »Иди и кажи му нека не прави тамо по механи којешта. А може да дође кад хоће.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Свако подне у Бога, у комшилуку кукурече неки петао, галами као луд. А кад он напослетку умукне, тамо преко баште неко почне да зове: Мато, о, Мато!
Дете оно, на срећу, некуд ускочи, а бик, слеп и луд, право на мене. Све то за минут. Јȁ да сте видели госпа Нолу, тешку топузину! Бежала сам као да имам четири ноге.
Као у сваку љубав, и у љубав према детету човек клизи слеп, па и луд. Госпа Нола се понекад трзала: — Ама то дете клеца тамо пред олтаром у швапској цркви; то не зна чисто мој језик; то
Млад си, уобразићеш ко зна шта, постаћеш као онај господин Јоксим: и паметан и луд. А сад да ја теби кажем како ја искрено мислим.
Не могу ја, Нано без доста белога хлеба и без добрих коња!” Па се смеје као луд. — Дај Боже да салаш држите сви заједно, ако ја сутра умрем.
Нехарни мој зет мора да је много Бора расрдио кад му се тако памет преврнула... Тамо код нас, под планином, био луд човек; по шуми ходио, с травама разговарао, к'о неки светац.
То је, веруј ми, једна сасвим случајна ствар, коју после човек дочепа и као луд држи да не побегне. Бранко је имао идеалан стас младости: права мушка снага у витком телу. Брз, гибак, страсан.
Ја већ живим од веза, од расних и интимно јеврејских веза. А новац ми пада као луд. Али ето, говорим опет о себи. То је ружни јеврејски начин... Саслушај ме, важно је и за тебе...
видео невероватних примера и доказа за то, дарежљивост права долази само из обиља новца, из новца који је нагртао као луд, тајанствено издашно. У малом, ја сам то посматрао код матере.
је одмах знала, тачно, и пример: у Чика Јовиној песмици, два пута је Кода за други стих везала четврти, и испао је луд несмисао. Сока је тачно поновила тај несмисао, и слатко се насмејала.
Заједничка вера, литургија и гробље, то нас усисава! А да нас не би усисало, негуј веру, религију, гробље!... Луд, извештачен живот скроз! Једемо и пијемо извештачено, имамо ванбрачну децу извештачено, гомиламо новац извештачено ...
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Међутим морао сам конац и намереније имати, као и сваки који неће да је луд, при почетку настојашчег дела, и ово мојим читатељима за доказати, морам малко путем Александровим.
»Мамо, шта радиш ти?« Предем мајки. »Ти не предеш, ти само мислиш да предеш.« Ја мислим мајки да си ти луд. »Да, да, ти само мислиш. Овај је свет идеализмус.« Со тим устаје и ода по соби што брже може.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Радоје и лупа песницом о сто – него је увео себе у млађи списак генерације, оне што долази за нама, па се прави луд и живи још.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А они из цркве нешто износе. Јест. Немци су, виде им се калпаци. Опет задрхтах и обузе ме луд страх да што пре умакнем одавде. Уверили смо се. Доста је. — Да опалим шапну један ордонанс командиру. — Пст!
— Замисли да се неко нашали сада, и тресне пред нас пуну корпу векни. — Боже, ала си луд! Море пексимит, па са чајем... Деликатес! — вели потпоручник Војин.
— Ја, богати, он оде... — Није ваљда луд. — Их, шта ћемо сад! — Побратиме, молим те, трчи и кажи му да је све ово била шала — обрати се Душан Луки.
И Лука подиже ногама душек, који је висио на каишима, а са њим и Душана. — Немој да си луд! — завапи Душан, придржавајући се за супротан кревет. — А-ха!... А сад, браћо... кипислцауф!...
Бре, што си чудан!... Зар не видиш колико је и он ужагрио очима као мачор — вели Топлица Живадину. — Није ваљда луд. Него ти си пијан, те не видиш.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Неће ти поверовати ни да, ако си био луд, као што је неко рекао, био си увек оригиналан и тиме једино за природу моралан.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Ено: Максим, Зафир, Станко, сви... А за онога мога Митку, за њега већ — он се луд и родио. ТОМА Море, шта сад: Максим, Митко! Шта овај, шта онај?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Храстови шуме и зборе уз ветар студен и худ: ''Шта ћеш с том лудом клапњом, Ти коњаниче луд?'' 59 Једна се одрони звезда Са своје висине јасне! Оно је љубави звезда Што тамо пада и гасне.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ал' говори Косанчић Иване: „Да луд ти си, мио побратиме! Ђе је чадор силног цар-Мурата, усред турског силна таобора, да ти имаш крила соколова, пак да
Који те је ђаво навратио да ти дођеш у моје сватове, да погубиш кума и ђевера? Или си луд и ништа не знадеш? Ил' си силан, пак си полудио? Или ти је живот омрзнуо?
Насмија се од Сибиња Јанко: „О, луд ти си, дијете Секула! Јесам ли ти, болан, говорио да не идеш на стара јунака? Оно није остарјели ђедо, већ је главом
“ Из Крагујевца, подговорен од неких људи (који су говорили да је Вук „луд и беспослен човек“), Милија је отишао и не јавивши се Вуку. Умро је негде пре 1833.
— место на коме се спава ломан — (као епитет уз планину) кршан, стеновит лонца — скуп, збор, дворана за примање луд — (значи и:) мали, нејак: двоје ђеце лудо лула од тумбака — мала чашица, повелики напрстак од месинга лулу пије —
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
РАД Други готован Немаде куд Додаде на то ПРЕЗИРЕМ ТРУД Трећи готован Леже под дуд НЕК РАДИ ОНАЈ КО ЈЕ ЛУД Четврти брзо Пронађе хлад ИМА ВРЕМЕНА ЈОШ САМ МЛАД Пети готован Већ је спавао Шести ни гласа Није давао
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Над њим је у гранама сједио Стриц и у руци стезао подебео суварак. Дјед се препаде. — Ама немој бити луд. Видиш да ме дави дим, гори ми под ногама. — И мени гори због твог опасача — признаде Стриц.
— Па зна се који. Он, брате. — Ништа ја тебе не разумијем. Шта је донио? — Па зна се шта је. — Е баш си луд. Зна се ко је, зна се шта је! — Говори јасније. Ко је то дошао и што је то донио?
— Шта ће ти то? — Да означим с које смо стране ушли у ову дворану, могли бисмо залутати. — Их, баш сам ја луд! — пребаци сам себи Јованче. — Како се тога нијесам сјетио? Заиста, овдје се лако може изгубити пут.
— Ни пијевцу није мане — мрмљао је стражар. — Ваља га само добро скувати. — Овај ти је потпуно луд! — зачуђено прогунђа Николетина па му скиде пушку и фишеклије, опрезно га положи на земљу и натуче му капу на очи.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Није ли у том људни луд? Нити је што тврдо ни стојеће! МОЛИТВА ЗА ДУЖИ ЖИВОТ Сваки свакад врло да се моли свому владики, Еда би добри и
С погледом к болестљивим туђим очима, своје очи покваре смотриоци. Млад, луд својим веђама и обрви се поноси. Потера за тобом иде с великом хићњом: — за коби, несрећа.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Мане је био као луд неколико дана. Није се он навикао на такве ствари, није био чиновник, па да је огуглао и да може тако лако прогутати и
Они мећу на број 77. — Женске ноге... Сви се смеју и мећу озбиљно на број 11. — Доста! Стига! — раздера се као луд Ване Јагурида и сручи кукуруз с табле на сто, па полете с таблом ка касиру тако силно да је са столицом заједно оборио