Црњански, Милош - Сеобе 2
Божич се вратио. Зна, каже, да он и њена мати срљају у несрећу. Боји се, каже, за свог остарелог оца. А чувам и тебе, лудаијо! Го, до паса, Исакович је имао само толико времена да обуче своју плаву, хусарску, куртку.
Скочио је и грлио га, кроз смех: „Куд се скиташ, дугоњо? Куд нас доведе? Где си, лудаијо? Ето и нас, дике ради, у Росију, твоју. Аха. Аха! Само дај да негде преноћимо!