Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Класичним елементом, нарочито својим митолошким речником, он већ предсказује поезију Лукијана Мушицког, који га је ценио, исто онако као и Јован Ст. Поповић. 1847.
Крајем четрдесетих година у српској књижевности још влада мешавина праваца. После смрти Лукијана Мушицкога, од четрдесетих година, јавља се реакција противу владајућег класицизма. 1844.
Научио је одлично латински и грчки, и при калуђерењу узео име Лукијана Самосаћанина. Из сачуваног списка његове библиотеке види се јасно колико је велико било његово књижевно и филозофско
Прве песме су му писане сасвим по угледу на Лукијана Мушицког, и обликом, и речником, и језиком, и стиховима. Када је 1844.
стане у службу општег народнога напретка, одриче Видаковића и Јоакима Вујића, препоручује Валтера Скота, преводи Лукијана Самосаћанина, Рабенера, Коцебуа.
важио као један од најбољих песника српских. Почео је писати још 1821, одушевљен поезијом Лукијана Мушицког, и тада му је Мушицки певао: »О сродни душе духу ми мојему«.
Као и други песници његова нараштаја, он је колебљив у правцу. Он је одушевљен поклоник Лукијана Мушицкога, и има и код њега »ученог стихотворства«.
у Народним српским пословицама); глас ђ узеће од Лукијана Мушицкога; слово ï замениће јотом (ј). Тако је он, додавши и тридесето слово џ, створио своју нову азбуку, за коју је
Иако нема школског и занатског знања наших старијих класичара, једног Лукијана Мушицког на пример, ипак је он боље но ико осетио и лепше но ико у српској књижевности изразио класички дух, и остао
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
До сада најподробније и најпоузданије коментаре уза стихове Мушицкога в. у књизи Одабрани стихови Лукијана Мушицког. Приредио Васа Стајић, Бгд 1938, стр. 1—136. СОЧИЊЕНИЈА ДЕРЖАВИНА У ШИШАТОВЦУ (стр. 126).