Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
У то време дође мајор [Деспотј] Лукић у Ваљево и на Кличевцу шанац начини, скупе четнике (како ми је отац казивао 1800 момака) који су шанац чували и с
Ту је било официра из Срема све сами̓ Срба: мајор Лукић, капетан [Ђорђе] Кљуновић и капетан [Јован] Бежановић; а из ваљевске нахије био је: мој отац Алекса обрлајтнант, Петар
Ту нам је дошао у синод Младен Миловановић из Ботуње за крагујевачку, Аврам Лукић из Драгачева за чачанску, кнез Василије за ужичку.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
ДЕТЕ У ЛУКИЋЕВОЈ ПОЕЗИЈИ Драган Лукић (1928) је једини наш дечји песник који никад није ни покушавао да пише за одрасле; овај ниво песничког израза он,
Определивши се, још на почетку, и без остатка, за дечју књижевност Лукић је писац који задовољава све захтеве текућих теоријских уопштавања о дечјој књижевности: то је песник кога деца
Напротив, реч је о специјализацији: поједностављену структуру Лукић није открио као предах и утеху, већ као уходани поступак, као потврђену и прихваћену меру.
Можемо само да замишљамо како би изгледали стихови које би Лукић писао за одрасле: архаични тон тугованке и разводњена сентименталност осећају се и у његовим дечјим песмама, али се,
осећају се и у његовим дечјим песмама, али се, у том питомијем поднебљу, губе као ехо неких општих искустава. Лукић је апсолутно дечји песник, у том смислу што његово опредељење као да није ствар избора; другог пута није било.
одиста пева и осећа дете, па вам се учини да се песник и не враћа детињству, већ мисли и говори с њим, из њега. Лукић је, у том смислу, рођени и непоправљиви дечји песник.
предност — увек је на своме, али ту је и опасност да визија, с временом, изгуби снагу, оштрину, свежину откровења. Лукић не зна за радост што се песнику, кад ступи у свет дечје поезије, нуди као награда за смерност.
Све то Лукић изводи лако и ненапорно, али стиховање нема укуса новине, ни дражи краткотрајног боравка у друкчијем поднебљу.
Певајући, годинама, искључиво у овом маниру, Лукић је усвојио многе навике овог жанра, и баш те, стечене навике, та ритуална лакоћа и окретност, сугеришу утисак да су
Учтиво сурлу подиго слон и реко: „Пардон!“ Рођени и искључиви дечји песник, Лукић, је то најмање онда кад употребљава уобичајене обрте и гегове дечје песме.
У оваквим и сличним стиховима Лукић проговара лирски надахнуто, са нежношћу песника у коме су се здружили старински лиричар и осетљиво дете.
Склон идеализацији топле породичне атмосфере, Лукић је, у песми Шта је отац, остварио један донекле дисонантан тон, наговестивши и нешто од вечног незадовољства и горчине
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Александар Поповић, столар, представљао је познатог београдског практиканта Ацу Муту, а хармоникаш Милош Лукић, опанчар, изводио је, према оновременом извештају, „врло тешке пијесе са највећом грациозношћу“.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Кад сване, они неће бранити општину. Побегли, пси, чим су звона чули. „Ако некада будем имао децу, презиваће се Лукић“, рекао је Вукашин. „Зашто?“ придигао се на лакат. Вукашинове очи су се црнеле. Био их је упро у месец.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Најмузикалнија песник међу неосимболистима Велимир Лукић (1936) приклонио се драмској уметности. Његове драме на античке теме (Окамењено море, 1962), у жанру блиском фарси