Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
КРИТИКА 350 КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК И СТИЛ 351 1) ПЕСНИЦИ 352 ЈОВАН ДУЧИЋ 353 МИЛАН РАКИЋ 355 СТЕВАН М. ЛУКОВИЋ 357 СВЕТИСЛАВ СТЕФАНОВИЋ 358 МИЛАН ЋУРЧИН 359 ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ 360 ДАНИЦА МАРКОВИЋ 361 ВЕЛИМИР РАЈИЋ 362 СИМА
СТЕВАН М. ЛУКОВИЋ Занимљива и лепа књижевна појава била је поезија рано преминулога Стевана Луковића (1877. до 1902).
Песничка природа у најбољем смислу речи, фина душа и отмен дух, Луковић је и формом и садржином доносио нешто ново у српску поезију.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ст. Луковић ЦЛВИИИ О ЗАШТО? О зашто смо се, зашто смо се срели На мртвој стази опора венења, Под мутним небом маћијског јесења!
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
“ Али се баш у том часу зададе путањом озго са планине стари колашински особењак и делија Рујо Луковић, вечити чобанин и ваздашњи планински колибар, иако из богате брњачке Куће.
Између Колашинаца и Штавичана Рујо Луковић се срете са буљугбашом и хтеде да га размине. Али га Сефер благо таче руком и изусти: — Поврати се, чича-Рујо, и
Држи се Турчин, жено!.. Не брине он што Аврам Луковић и Настасије Кромпир уз гусли не оставише ни ђавољега Турчина... Досадило ми И дојадило све то. Све је то силом узбрдо.