Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Пита он: „Ко то лупа?” —„Ја сам — одговори жена с претвореним гласом — што мртвим|јело носим.” Кад ови почне у мраку око себе пипати, има
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Еле на све стране жагор, вика, лупа, свирка, певанија — само бруји!... Тако је то готово свако у бога вече зими. Једно вече тако беше жестока мећава.
Било је већ превалило по ноћи. Учитељ Никола уморан, спава увелико. Док стаде лупа на вратима школским. Лупа — рекао би, сад ће врата иставити. Скочи Никола олако бунован и викну. — Ко је то?
Било је већ превалило по ноћи. Учитељ Никола уморан, спава увелико. Док стаде лупа на вратима школским. Лупа — рекао би, сад ће врата иставити. Скочи Никола олако бунован и викну. — Ко је то? — Наши смо!
Стаде лупати и њему на врата. Сава заркао, па баш ни у уво. Марјан лупа још жешће. — Е, е — ко је? а! — дрекну Сава иза сна, па скочи те отвори врата.
— Ја, богами, готово нећу да идем! — поче Никола да се устеже. — Ово је ноћас да бог сачува!.. Један лупа »дај будак«; други »обуци се и понеси вериге...« Хм, будак — вериге — ићи у ово доба... нису чиста посла!
И господин министар, уморан од великог и тешког посла, заспа као заклан... На један мах — ду, ду, ду! на вратима; лупа неко горопадно. Господин министар ђипи с кревета, протрља мало очи, па викну: — Ко је? — Ја сам. — Ко си ти?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Поглед му се нехотице зауставља на ономе кога воли; образи румене, а он и не зна... Та, само срце лупа и гурка га напред... к њему!... И кад то смотри Лазар, а у њему се нешто поремети...
Свест га поче остављати; чуо је само како нешто лупа у коталцу; осећао је како му хладне руке и ноге... и зиму око срца... и... већ више не може ни данути...
Милош не одговори ништа. Срце му је бурно лупало. Да је Крушка хтео ослушнути, он би чуо како лупа. — А је л̓? — упита Турчин. Милош прену. — Шта? — Надаш ли се ти гостима?... Спремаш ли вечеру?...
Осећао је како му пламен лиже образе. И да је Алекси било до тога, он би могао чути како му срце лупа... Али Алекса не слушаше то, он стаде хвалити Јелицу: — Алал јој млеко материно. То је јунак девојка!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Е, жива била! Петрија трчи од једне јетрве другој и сва умазана од суза шапће нешто, млата рукама и лупа се по прсима. Ђеда све навијајући се уђе у своју собу. Отвори ковчег и извади један ђердан од некаких старих орлаша.
Кроз село лете људи и вичу: „Ватра!” „Ватра!”, „Изгорје школа!”, „Изгорје црква!” Па опет пушке, лупа и тандрк котлова и чакаља: а кроз цијелу ту вреву чује се ситан глас црквеног звона.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
па се прозлио, и полудио; па се или усићи и на крај срца је, па заћути као каква пакосна свекрва; или се рашћерета па лупа све којешта.
А после опет заокупи једног дана избијати, па не зна шта је доста; стане га лупа к’о мајстора у ковачници, лупа к’о на ларму, као да све село гори. — Шта је, стари? — вели му поп Ћира.
А после опет заокупи једног дана избијати, па не зна шта је доста; стане га лупа к’о мајстора у ковачници, лупа к’о на ларму, као да све село гори. — Шта је, стари? — вели му поп Ћира. — Пост’о си разговоран нешто ноћас, а?
— Охо! Но, то је, к’о што видим, све лепше и лепше. — Да шта ти мислиш!? Целог боговетног дана лупа оно проклето решето и тера плеву све на нашу страну; не можеш к’о човек изаћи на сокак од прашине.
Иде смех и кикот. Баба се љути, а смех све јачи; једва се стиша кад се чује каква лупа из кујне. Онда се тргну сви и ослушкују окренути кујни, а бáба вели: — Иди, види да се опет није онај лопов мáчак
— О, бирташу — лупа и виче Пера Тоцилов — зове те господин парок. — ’Ајде, донеси штогођ Пери — вели поп Спира — а можеш и мени.
Господин Спира је друкчије, мора бити, обучен, мада више не носи ни он мантију! — Ха, ха, ха! — смеје се гђа Перса, и лупа се по колену. — Иди до ђавола, Персида, откуда ти та ђаволства падају на памет! Баш ти то није ни најмање лепо. Хахаха!
— Ћавола примјетио! Опип’о сам се, и учинило ми се да ми ништа не фали. — Ух, ух, ух! — хуче гђа Перса и лупа се по челу. — Остави ме... немој ми приповедати! Идем у кујну... кад радим, а ја онда заборавим, па се бар не секирам.
Поваздан седи мирно и, зажмиривши, преде на банку, и прекида предиво само онда кад чује да у кујни лупа сатара и да се сече месо, а после се опет враћа своме протектору, доброј старици, на банак и наставља прекинуто
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Муштерија у дућану лупа, иште цигарете. Госпођа Перса изиђе. Долазе и друге муштерије; дотле се у соби без Персе разговарају.
На путу нешто се груди стешњавају Чекмеџијићу, срце му лупа, збуњен је, не зна ни сам шта му је. Као да га овде нека особита судба чека. Уђу у кућу. Никога нема.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А около, свет се тискао, погађао, свађао, шалио и задиркивао, живина је кречала, каукала и звонка лупа трамваја, фијакера и врева свих звукова заглушивала.
Африка
изјављују да ће играчице доћи саме по поклоне, само не одмах, но тек кроз два-три сата када изврше наредне обреде. Лупа там–тама, и гомила, лармајући весело, прате ме до изласка из села.
Јаје дарујем са пет франака, што изазива френезију одушевљења. Затим ево там–там, лупа пред самим мојим ногама, музиканти ми додирују колена својим прашњавим главама и добијају нових пет франака.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Сад да сакриим кључ, да нико не узми моји лепи новци. (Чује се лупа на врати.) ЈАЊА: Ко-ј то? ЈУЦА (иза сцене): Отворите! ЈАЊА: Што ћиш? ЈУЦА: Отворите, имам да вам штогод кажем.
ЈАЊА: Ми <у>био бог! МИШИЋ: Шта је, кир Јања? ЈАЊА: Нестрећу, нестрећу... Мењо сум дукате, и добио фалишни банки. (Лупа се по челу.) Ух, ух, ух! МИШИЋ: Кир Јања, мени је жао да вас морам обеспокојавати.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Њему је било стало да се легално питање у реду реши, а шта ће бити после, о томе нека Енгелсхофен лупа главу. Гарсули је имао наређење да се рескрипт из Беча има да прочита људима, и, на српском, протумачи.
је, кад би, сакривен, прилегао, туп удар копита, својих, украдених, изгладнелих, коња, а чуо је и срце своје како лупа. Био је клонуо од глади, повраћања, бундева и прљавштина.
Неко је викао. А затим поче неко да лупа у врата. Урличући да се отворе врата. Кад је Исакович отворио врата, пред њим је стајала, дерући се, она женетина
Павлови кораци, у чизми, тупо су одјекивали на поду од липовог дрвета, као да неко лупа на капији. Август месец, те године, у Кијеву, и изнад Подоља, био је врућ, па су сви пенџери на кући били скинути.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Чауш „треба да је врло шаљив И смијешан: у рукама има наџак, или буздован, те лупа које у што, за капом има по неколико лисичја, или вучја, репа прибодена, а кашто и понеколико кашика зађевене“.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
дрема; Хајмо, попо, напоље, Да видимо како је, Како војска маршира, Подигла се прашина, Како војска ступа, Подигла се лупа; Како наша снаша Љуби кочијаша, Кочијаш се поноси, Неђе капу да носи, Ја му купим шубару, Он са њоме у бару, Ја му
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
детињство све: и тематска опсесија, и највиша вредност живота, и надахнуће, златна мера доживљавања, морални кодекс, лупа кроз коју се посматра свет и суди о њему.
Милићевић, Вук - Беспуће
И он је ваљда био задријемао у својој наслоњачи, јер кад га је тргла нека лупа из ходника, око њега је била густа помрчина.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Свирац свира, Срце дира, Рука с' диже на посао, Да л' ће коме бити жао? Нога лупа, диже пра, Наоколо свуда стра.
Вина доста, то је право, И момицу белу, једру, И пламени мач о бедру. Оде коло, оде цела лупа, Ви стојите око мене скупа, Све ту соко један до другога, Само нема међ вама једнога, Очи вам се грозни суза
ИИ ПЕСМА 1. Тандр! тандр! ука, лупа, Сад ће дивно чудо стићи, И гле напред једног ћупа, А за њиме све лончићи. Ука, лупа!
Тандр! тандр! ука, лупа, Сад ће дивно чудо стићи, И гле напред једног ћупа, А за њиме све лончићи. Ука, лупа! враг би цркâ, Сваки од њи затандрка. 2. „Какви Срби, гле и сада!
Старина тражи, не жалећи с' труди, Старина нађе, своје лупа груди. „Је л' истина шта ти ту велиш, Мито?“ — „Ах, тешко, тешко мојој јадној души, Из брбљави што ја сад пусти
Ах тешко, тешко мојој јадној души.“ У старе себе затим лупа груди. Дубоке реке матицу он сече, На друго ништа он сад не мисли, На оно само што се јуче збило, Баш јуче, кад је
Кад упаде, када Турке сави, Одма крвца све поље поплави. Откад крст се са некрстом лупа, Нико крста боље не окупа Та у крви у злотворској клетој, Десно крило би он вери светој.
Аох брацо, сан је чудна беда, Де се лупа, ту се спати не да: Када лупа, удара у уво, Не помаже ту ни доба глуво. Још је горе, када сред недара Срце јадно
Аох брацо, сан је чудна беда, Де се лупа, ту се спати не да: Када лупа, удара у уво, Не помаже ту ни доба глуво. Још је горе, када сред недара Срце јадно тугом заудара, Кад укрсте мисли
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И затим рупи у двориште, подскакујући с ноге на ногу, мали, распасан, заносећи се, твој муж, Никола. Отпоче да лупа на кухињска врата.
Са свију страна само лупа од оправака на бачвама и крблама. Откако је настала берба, ноћ се не зна. Ма које доба било, а чаршија закрчена колима
Можда ћете видети пред „Касином“ како лупа тобош, продајући за дугове ствари, које леже разбацане чак до насред чаршије.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
црни озбиљним кроком замишљен се пење уз трошно степење, понизним лицем, грозом дубоком, сухоњавом руком о врата лупа, у игумнову ћелију ступа: „Добра ти срећа!” калуђер се јавља, „Добра ти срећа поред боља здравља!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Краљ се опет врати, па кад виђе да нема ништа, узе батину у руке, па тупа-лупа коња, па се онда врати и оде куће. Потом Грбо изиће из воде, а коњ му рече: — Хвала ти, Грбо, е ћеш ме избавит.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Шта би било, да какав стран човек у кућу дође. (Утире астал и лупа столице.) Гледај, гледај, толики пра! ЛЕПОСАВА: Већ у овој кући друго ништа да не ради човек, него да паја и брише.
КУМ: Моја је највреднија, кад разбија по кући и лупа. МАКСИМ: И моја кад кува и меси. НИКОЛА: Само да се оће за времена обући; јер она више пута мисли у цркву отићи, па
КУМ: Или да му лете тањири око главе. СВЕТОЗАР: Но, второ, ни она жена није добра, која по кући лупа, праска, слуге и слушкињу грува, мужу не да ни писнути, итд.
СТАНИЈА: Што? Жабе? (Пљује.) Ух, нећу моћи ништа ручати! ВЕЛИМИР: Зашто се не би јеле жабе? СТАНИЈА (лупа се у прси): Еј куку! Проклет био, који посла децу у црни Париз, те да опогане свет.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
(Плаче.) Боже, боже, зар сам то дочекала да ми се и ђубре што га газим (лупа ногом) руга? Зар нећу и ја доживити да престане једанпут орјатлук овај?
) ПЕРСИДА: Ово не може бити да је она. Од онакове аспиде да се таково јагње претвори, то није ни помислити. (Чује се лупа од каруца.) И то је чудо да пре подне у шетњу иде, ко јошт изјутра у шетњу одлази?
Нађем је на Глишином кревету гди спава, те је одвучем кући да је не лупа Срета; али како је овај био наквашен, а она убрађена, знам да су се лепо гледали.
СРЕТА: Ти, жено, не мучи ме, О, буди паметна, Јер Срета нема шале Он оће да лупа! Пело! СУЛТАНА: Чујем. СРЕТА: Дад’ ми ону фордиту. СУЛТАНА: Шта је то фордита. СРЕТА: Милостива госпођо, то је ово.
(Покаже јој прстом, Султана донесе му, пак опет почне радити.) СРЕТА (пева): Јер Срета нема шале, Он оће да лупа! Пело! СУЛТАНА: Чујем. СРЕТА: Дај ми овај калуп. (Султана му донесе, пак опет седне.) СРЕТА: Пело! СУЛТАНА: Чујем.
(Туче га.) СТЕВАН: Је л’ тако? (Увати је једном руком за прси, а другом је лупа.) Пело, оћеш ти бити паметна или нећеш? СУЛТАНА: Орјатине! (Трчи му руком у очи.
(На страни.) Бог те живио, Срето! СРЕТА: Како ми ђаво обрну памет, те је нисам познао! (Лупа се по челу.) О, Срето, луди Срето! СУЛТАНА: Немој се печалити, ја ти од срца праштам.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Требало му је рећи да још увек верујем у љубав на први поглед, где нису потребни ни лупа ни двоглед! Требало је лепо да се попнем на његов сто, а да пре тога отворим све прозоре, и почнем да урлам колико ме
Улога му се састоји у томе да из све снаге лупа по сиротој писаћој машини, као управо креира, јер, за име бога, маман има мужа — Писца!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
О Крстовдану скрсте се дувници: северац лупа устоци у клепке, а југ и бошњак, то су дрвљаници што вуку кладе, облице и цепке.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ко млину дође у сутон сив, отуд се више не врати жив. Удара вода из бадња уска и силном снагом у точак лупа, врти се коло, зујећи пљуска, под њим се дуга шарена купа. Около њега, кроз вео фини, играју виле на мјесечини.
“ Кроз гору ломи дивова група, гвозденим ходом дружина ступа, батова десет у брвна лупа. Дивља се рика кроз кланац ори: „Незнанче, ко си? Врата отвори!
Поваздан тутњи, пљуска и лупа: уклето место ђавољег скупа. А чича Триша, господар млина, старина сваком драга и знана, прекрасне ћуди, с
“ Поскочи чича, престрашен вас, па истог трена у воду — пљас! Промочен чича по води лупа, ко би се у сну надао томе, па очи бечи и громко виче: „Што си ме с леђа збацио, соме?!
Шта ли се у њој ради?! Чује се звекет, лупа и тутањ, још ће да груне мина! Да није тамо вештац из приче, окива Брку, џина?!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Долази једна ноћ која ће бити страшнија од претходне. Захтевају да им се одлучно каже ко, ко то лупа у врата, за кога се праве ови довратци, говорите! Чудно питање, кажем ја. Мислим да је на овом свету све јасно.
на врата, не баш на врата моје собе у Карејском конаку, нити на врата терасе којом се долази овамо, али неко сву ноћ лупа у врата, бије по дрвеним плочама. Мој жижак се гаси над отвореним списима једног руског светитеља.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Пешадија већ прелази. Кроз пуцањ пушака и фијук зрна, чује се неки узнемирени жагор, звекет ланаца и лупа металних чамаца. Тада тек сазнадосмо да је вода одмах ту, испред нас, да се и каменом може добацити. — Пета...
При шкиљавој светлости фењера отпоче извлачење возова и стоке. Радило се у тишини. Чуло се само звецкање ланаца, лупа кола и сандука. Наиђе и ађутант, који је требало да нас одведе у састав пука.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
А Гојко занемео, смрзао се, па не дише. Осећа само како му се груди стежу, а срце лупа бурно, живо. Не сме да се покрене, да мрдне ма чиме.
Баш тада Влајко затвори за собом врата, изиђе да види ко лупа. Гојко куцну на прозор и доста јасно викну: — Љубице!... Љубице!...
Гојко се сакри у један крај, а Влајков крупан глас загрме кроз помрчину: — Ко то лупа ноћас ?... Постаја мало на прагу, па кад не чу ништа, закључа врата и оде у собу. Гојко брзо притрча врозору...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Под крмом је зазидан обичан мотор, што се ложи петролејем. Тај мотор непрестано лупа и његово лупање се чује по води, на миље далеко. Сва је барка масна и страшна и заудара од рибе.
Боља риба је доле на дну и само кад је месечина јака диже рибу горе. Сви ходају на палуби горе‑доле и ћуте. Мотор лупа као срце. По води као да почиње да трепери мешавина руменог злата и сребра. Брод као да стоји.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ништа не може радника тако овеселити, ништа му не може натерати срце да брже лупа, као поглед на ту дивну, зрелу гору — хранитељку.
силним ветром од кола, полети у вис, савије се у колут, па се отпушти и пада, као прах, чак на други крај гумна... Лупа и шушти једра пшеница о гвоздено сито, пада на косу даску, а са ње, као вода низ гладак камен, слеће и скаче на чисто
Шум жита и плеве, смеј и говор радника, а ветрењача трешти и лупа: тика-така, тикатака, тика-така. И опет јутро, и опет његове чари!...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Тада обично »оклеветана« скочи и стане да се лупа по оној страни коју госпођа капетаница украшава турниром, а на то скочи и она друга, па то исто учини; и сада место
Кућа је светиња. Не сме нико ни да ми пригвири у кућу и замуку моју да такне!« Тако говори Мића, а све лупа кажипрстом по извађеном уставу који је увек уза се вукао као мачка мачиће, а који му је био изнутра у џепу од јелека
— ’Ајде, Петре, има ли нешто? Ћата разумеде и запева »многаја љета!« Цигани засвираше »туш«, а Мића се једнако лупа у груди и виче: »Баратом, митмонђа-асмонђа!« Сви расположени, па и сам ћир Ђорђе.
Свет их гледа. Многи завиде Мићи. Ал’ је жестоко играо! Све лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарски. Љубица пада све више у ватру.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Напред звиждук, а за њим лупа Расклиманих дрвених клупа. Звиждук, тај урлик за даљином, Позив да се раскрсти с некретнином, На леђа забаци
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Под стрејама чеврљали су врапци. Из комшилука чуло се такође спремање за сутрашњи дан: тресење ћилимова, поњава, лупа и рибање тепсија и сахана. Са улице допирао је бат корака.
Софка отвори капију и стаде ишчекујући да уђе тај који лупа. На капији се појави висок, обријане главе Арнаутин. Софка се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, један од
Оне су прве биле свучене, прве готове. Сваку девојку су јуриле, задиркивале. Убрзо па лупа нанула Циганки, које су ишле и распремале, лупа врата амамских и њихних токмака, обешених дрвених ћутука, који су по
Сваку девојку су јуриле, задиркивале. Убрзо па лупа нанула Циганки, које су ишле и распремале, лупа врата амамских и њихних токмака, обешених дрвених ћутука, који су по вратима, приликом затварања, падали одозго
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Лако као перо. Лебди око њега као мати око ђетета. Лети као муња. Лети у очи као зној. Лије киша као из кабла. Лупа као путо у лотру. Мек хлеб као душа. Меље као празна воденица. Месечина као дан. Мирише као душа ђевојачка.
У руци носи буздован, којим лупа о праг и довратак сваких вратах куд год улази и излази; њим триеска и о врата, о тетиво и таванице у ниској кући.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Он као простак није могао ни заспати од чуда, него се једнако чудио где је дошао, кад али око поноћи стане лупа по соби и вика: „Овај је дошао да прими царство; овоме не можемо ништа учинити.
Онде је ону ноћ још већу страву претрпео него пређашње обе ноћи: ту је била страшна лупа, вика, звека ланаца и страшни гласови: „Тај хоће моје царство да прими!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
МАРИЈА Како »не знаш«? Ти бар знаш. Знаш да када он дође, да се не сме ништа по кући, да се лупа, док се он не пробуди. И када знаш, бар ти ћути.
АНЂА (унатрашке се повлачи угушујући јецање, силази и бежи лево иза куће). Чује се на капији лупа звекира. ВЕЛА (истрчи из кујне и отвара врата на једном крилу капије).
С лева, иза капије, лелујава светлост фењера које носе на моткама, и игра дугачких сенака. На капији се чује снажна лупа звекира. ЈОВЧИН ГЛАС (снажно, раздрагано, поносно): Чедо, Васке, отвори!
ЈОВЧИН ГЛАС (нестрпљиво): Ама, што се не отвара то?! (Лупа бесно.) Ако она, Васка, тврдо, здраво спава, што други?... (Свирачима): Свирајте бре, силно. И она да се пробуди!
Пусто! ЈОВЧА (у пролазу поред Васкине собе, лупа; и поред љутине што их ни она ни остали у кући, сви скупа, не дочекаше како се надао, ипак нежније): Васке, чедо!
СТОЈНА (ослушне): Рано је за њега. И не би пси. Биће ко залутао и прошао. Чује се тиха лупа оздо. СТОЈНА (се тргне, ослушне, отвори прозор, уплашено): Ко је? ГЛАС ТОМИН Отвори. Ја сам, Тома!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
лоно — крило лотарија — лутрија Лукијан — Лукијан из Самосате (125-180), грчки сатиричар луна — месец лупња — лупа, ударање луторан — лутеран, присталица лутеранске вере метавица — метеж, вика метох — манастирско имање мечтаније
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
И глув већ за реч што лупа У слух о тешка врата Проћи ћеш кроз ред клупа До места где се мрак хвата. Пуст као стабло без сока Застаћеш зачуђен
Уснама мичем: далеки двојниче Да ли наше душе још на исто личе? ПОД НОЋНОМ ЗВЕЗДОМ Док о теме лупа врелог сунца брадва Прљав од бусења а подобан ласти У гротло ћу првог кладенца наг пасти Макар ме сломила ледна вода
Сад бар имам тврди оклоп око ума И могу да стојим усправно, без страха. Нек о главу доба лупа из свег маха. Не знам: да л крај мене дише град ил шума, Да л сам свеж ко шибље ил ко пањ ороно?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Узеше ми буђелар! Узеше ми буђелар! — виче човек са опанчарском кецељом обешеном око врата и лупа длановима по џеповима. Приђе Ђорђевом столу и зацерека се: — Ја сам цар-царић, ухватиш ме за репић!
После би седеле по топољацима и слушале како мотка лупа у чамац, како вршти белутак под трбухом претовареног чамца и брбори вода.
А ован је бежао с пламеном у руну, ован предводник, с клепетушом, ватра и лупа, рогови су ударали у плот иза кога се био скрио; он је бацао снег на запаљено руно, све док ован у плоту и липама није
Једно је мушко. И за њу нема лица, па се не стиди. Сад јој је свеједно што Ђорђе псује и лупа по бачвари. У мраку њене утробе замире дрхтавица. Уплашен од Ђорђа, Тола се трже. Хоће да устане.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
кокошије кости и задовољни супрузи нудили се вином, ми смо ћутећи слушали како киша пљуска у прозор и како ритмично лупа воз одмичући све даље и даље.
оружјем и стражарску службу“, он одлази у јаругу код значара и тамо убија гуштере, слуша масне приче, дува у трубу или лупа у добош да одмени значаре, док се они сити наспавају.
, али није. Е, брате, не могу никако; не могу да ме сад обесиш, не могу па не могу — кида се Мија и напреже, и све лупа шаком по намрштеном и већ ознојеном челу.
Сандучаревићу, и касао, касао све до „Белога крста“, где су га пресрели па га ту задржали и одатле вратили, да се не лупа забадава и не млати празну сламу, тражећи човека који не постоји нити је икад постојао.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Остварити психички моменат, унутрашњи покрет кроз становито вријеме. Цајт-лупа је добра за кабинет, за научни рад, за проматрање како се ишчахурава свилена буба.
Цајт-лупа је добра за кабинет, за научни рад, за проматрање како се ишчахурава свилена буба. У умјетности цајт-лупа уноси једну лаж, која умјетничком дјелу одузима више него што му доприносе оне истине које се помоћу ње откривају.
Ако се он либи да се баца на земљу, да дивља и хистеризира, да лупа ногама као дијете, и да се у томе још иживљава и ужива, ако то за њега мјесто занатског ужитка представља муку као за
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Мало затим прође кроз село глас: да се покојни Јовица повампирио, па сваку ноћ долази на кметова врата и лупа. Станка је и Јовицу чекала две ноћи, па, не видевши ништа, остаде разочарана и још зловољнија.
Замало стиже и Пантовац са Симеоном. Врата на уласку у двориште беху затворена, те старац стаде да лупа, док једва разбуди успавана послушника.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Цар милује коња, пипај га, љуби, пита га њешто њемачки, а он му маше главом и лупа копитом; онда му даде груду цукора и заповједи њемачки да ју истуче копитом уситно и полиже.
Кад он то рече, враг изађе ван, ал̓ се замало опет чу велика лупа и ондрљевина, лајтови се ваљају, каце лупају, врући и усијани ланци кроз собу испред њега пролијећу, ватра се кроз под
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
губи, нестаје и тоне У долини плача, где се нада купа, Где страдања живе, где се сузе роне И где точак патњи клопара и лупа.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
И зашто да човек лупа главу око топле одеће када иде у Њујорк? Зар није Њујорк много јужније од Панчева, и зар се може помислити да Америка
А уз све то, када год се сетим нечега пријатнијег или интересантнијег, моје срце почне снажно да лупа и обузима ме хладна дрхтавица.
- упитао ме је Грин без много увода. - Да, - одговорио сам кратко, а осетио сам да ми срце лупа због изненађења изазваног овим неочекиваним питањем. - Пошто су? - упитао је поново Грин.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Дара је ухвати за десну руку, у којој је цигарета, а Чеда за леву, у којој је писмо. Анка је лупа по леђима, а Рака јој силом налива чашу воде у уста.
Краков, Станислав - КРИЛА
ВИИ Као бела веверица претури се дим по грању. Пишти, лупа, јечи. Најзад је све тихо. Онда војници подижу увис очи и пипају се. Или лупи у стену. Запара, зареже, и сече.
Нестаде колоне, али се два-три стрељачка строја дуга и танка створише у мраку. Чуло се како звече натицани бајонети, лупа спрема, саплићу се војници и псују. Фијук и удар све чешћи.
Петровић, Растко - АФРИКА
изјављују да ће играчице доћи саме по поклоне, само не одмах, но тек кроз два-три сата када изврше наредне обреде. Лупа там–тама, и гомила, лармајући весело, прате ме до изласка из села.
Јаје дарујем са пет франака, што изазива френезију одушевљења. Затим ево там–там, лупа пред самим мојим ногама, музиканти ми додирују колена својим прашњавим главама и добијају нових пет франака.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
СУЛЕЈМАН: Алах ал алах!... Јемин алах! А богом ти се света заклињем: Да оно није глава његова!... (Лупа у дланове.) Уверићеш се сад!... (Ћерим долази и, прекрстивши руке, ћути пред пашом.) Ћериме!...
) Хајд’ ид’те ви, А ја ћу лепо дома остати. ЧЕТВРТА СЦЕНА Пред Станојевом колибом. Главаш сам. ГЛАВАШ (лупа на врата): Чује л’ ме ко? Изиђи мало, моја трлице!.. Ти ћутиш?... Спасо!... Врата отварај!
Отвори! (Лупа на врата.) Спасо! (Опет лупа.) Све немо, ћути!... Ал, шта је то? Срце ми стрепи, страх ме спопада, Грлице! Спасо!..
Отвори! (Лупа на врата.) Спасо! (Опет лупа.) Све немо, ћути!... Ал, шта је то? Срце ми стрепи, страх ме спопада, Грлице! Спасо!... На страну шарке!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Разумем! — Ракетле што чешће. У међувремену бомбе на њихове објавнице. И док позадина лупа главу решавајући тактичке задатке, дотле се сва та њихова писања своде овде, у првој линији, на две реченице, и једно:
Из поткивачница је била јара и одлетале варнице. Чуо се удар чекића о наковањ, или лупа дрвених маљева о лимене кутије.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Као какав дивљак азијских племена, Што бесни од бола, а несрећан није, Шибајући тела обнажених жена У даире лупа, јауче и пије, Затим тражи песме дотле нечувене, да тај бол без бола из груди му гоне, И ја праскам, бесним, крв
Све је пусто, као да клетва приступа. Кроз тишину гробну храстова и ива Ни погребно звоно не чујем да лупа. Кô надгробне плоче стрче брда сива И глечере густа сумаглица купа.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Прво, што му је тако било лакше, навикао се, волео је да, када мора већ тамо у дућану и у чаршији да лупа главу, купује, тргује, пази и отвара очи, онда бар када овамо, кући, дође, да нема овде што да мисли, о чему да се
Чуло се спремање, мешење. Горе, опет, на горњем боју, чула се такође лупа. И он, још у мраку, већ је био осветљен. Баба једнако се тамо пела, силазила доносећи шта треба.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Убрзо тишину целу Прекиде ђермова шкрипа. По мирном, тихоме селу Подневна зачу се лупа: редуше с обедом журе, Док суве космате псине под стрехом уморно жмуре.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
У келнерају, горе, две лојане свеће, којима се газда и момци служе кад иду у подрум да точе пиће. Чује се лупа на кафанском улазу. Из своје собе иза келнераја истрчи кафеџија бунован, чеше се, зева, протежући се.
Не чукај, да те не чукнем сас некој чабрњак. (Опет лупа.) Ама па кој си ти? САРОШ Ја, Сарош. КАФЕЏИЈА Сарош ли? Ели сам, ели сас бегови? САРОШ Сад ће и бегови и свирачи.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Бранко спустио главу дубоко и ћути. Тако, до сада ипак није знао Павла. Срце му лупа узбуђено, плакао би. Два друга истовремено један другоме дохватише руку. — Слушај, Павле.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
А нашто мислити? Шта је то мислити? Главу лупати. Главу лупати? Тко главе лупа, тај под одговор долази, тај се сматра као нарушитељ мира и човеческог друштва, и зато све што главу разбија, било
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
– И да је само изоставио себе па ни по јада – наставља Радоје и лупа песницом о сто – него је увео себе у млађи списак генерације, оне што долази за нама, па се прави луд и живи још.
Па он тако, кад се поцепа, па нико не умре, зађе од кућу до кућу, лупа у капију и пита: „Има ли, море когод скоро за умирање?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Свуда наоколо разлеже се лупа, прасак, цепање, брујање људских гласова, па се све то слива у узаврели шум слично хуци набујале планинске реке, која
Кад не гледамо у воду, чини нам се да висимо над неким понором. Око поноћи морнари се узмуваше. Чује се лупа и звекет ланаца. Лађа поче да се њише. Неко рече да ћемо сада поћи.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
ме врата до пола сна ишчупа; Не могох доћи себи, премда обамрех од ужаса; И најмањи шушањ одјекиваше у мени као лупа, И не знам чега још страшнијег презах у болу тог часа, Чинило ми се да неизвесност траје читаво пола века, Тако ми
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Пође малишан даље. Кроз камене клисуре улица бујица га луди носи, притиска, гура, о камене зидове лупа као да је шљунак неки... Кроз дечакову кичму прође језа: утопиће га људска река!
Седне трговац до Варалице. Пију. Братиме се. — Искварио се овај свет! Све лопов до лопова! — лупа шаком трговац по столу, уздише. — Не сме човек пару у џепу да понесе... — Док има пријатеља и новаца ће се наћи!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Снага ми већем хаљинку не држи. (Случајно поклекне. Пркосно се исправља. Испружа ногу и лупа њоме.) Коско, зар већ остаре, те се већ тресеш? (Окреће се Циганима, бесно им претећи јатаганом.) Гркљан! Салче! Овам’!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Па потеже тешку топузину, њоме лупа цареве дворове, сасу њему стакла у пенџере. Кад се царе виђе на невољи, даде њему цуру на срамоту.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
сами Шта је оно лепо што нас мами Што нас тајно чека поред цесте У заседи иза петнаесте Кад осетиш да ти срце лупа Као нека воденица глупа Шта је не знаш али нешто јесте У заседи иза петнаесте Па се очи нађу на мукама Заборавиш
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И таки посла к њему у тамницу своје копјанике, те га унутра збодоше копјами зарад тога... 2. Смрт слуге Лупа Оно мученичаско свето тело бијаше остало онде на оному месту повржено где је уморен био.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А Мане је гледа неданимице и нетремице. Притиснуо руком груди, јер му срце силно лупа, па се повлачи још дубље, јер се боји да га срце не изда — да свет не чује ту силну лупу срца и да га не опази...
Манулаћ се пустио из кола, па се само лупа рукама по колену: превија се и заболеше га већ слабине, а вилице му осташе разјапљене, па не може да их састави од
И, како је био досетљив, то му није требало дуго да лупа главу. После три дана он је већ имао идеју о освети и задовољан трљао руке при помисли да то неће бити сан који зором