Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Тако се њему бар чинило. — Па дедер, шта ћемо сад с Луњом? — упита Јованче. Дјечаци су ћутали оборених глава. Луња и сама обори поглед и рече сасвим тихо: — Пустите ме близу
) и трком појури у прво љесково шипражје. Забезекнути учитељ није скочио иза катедре и појурио за Луњом као оно некад за Јованчетом. Овоме се он ни у сну није надао од једне дјевојчице.
туд је Стриц поквасио и тур у кујиној здјели с водом, па га је сад још више било срамота да се покаже напољу, пред Луњом. Ријешио је зато чврсто да у јами остане све, док остали не крену кући.
— то им је сигурно муниција. — Хајдемо, Јованче, да и ми погледамо. Извукоше се заједно с Луњом, допузаше до логора и дуго су зурили у ватру, у спаваче и сандуке. У близини открише и коње, који су довукли муницију.
се с предавања на курсу, Стриц је пролазио крај куће оне „дебеле Марице“због које се, некад, толико препирао с Луњом. Истину говорећи, Марица баш није ни била тако дебела.