Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ОЧАЈАЊА 373 И О ЧЕМУ ЈОШ РАЗМИШЉА ДЕДА 375 КОЛЕБАЊЕ ВУКЕ МАЖДРУКЕ 377 ЈОША ИЗ ХОРГОША ЈЕ НЕМИЛОСРДНА 380 УВРЕДЕ МАГДЕ КАЛАБЕ 382 КАКО ЈЕ ЦЕЛУ СТВАР ВИДЕЛА УЖУРБАНА НОВИНАРКА 384 ПОЈАВА ЏАМБАСА 387 МОРНАР ОТКРИВА ДА ДЕДА ИМА НЕПОДРЕЗАНЕ
Под туђим именом је тамо становао... Проломи се гласина баба-Магде: „Ту ли си, гнусни казаново, У бекству пуне три декаде!
Треба га дати неком Турчину, А Турци ће знати шта с њим да учину!” УВРЕДЕ МАГДЕ КАЛАБЕ „Овако са створењима треба охолим! Ја тлачитеља свога тлачим! Педесет динара! Изволте! Молим!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И сутра настали би тако исти срећнији дани. Колима би одлазили у Доње Врање на чивлук. Али нико више сем њих троје и Магде. У колима, на прво место седао би он.
Неке пролазећи поред Магде запиткују је: — Хајде, Магдо! Оде ли и снашка Тодора? | — Није, није! Сад ће — одговара им Магда, тупкајући папучама.
одгурнувши ћилим, да га не би упрљали, чекали су да се сврши послуживање, разговор, па да се опет поврате у кујну код Магде. И ту би, око огњишта, на кратким столичицама седели, пили ракију, коју би им Магда грејала и са њима пила.
Убрзо се горе у соби испуни раф од донесених лимунова и протокала. Деца су доле, у кујни, од Магде добивала колаче и црвена јаја.
И само што запита: — Ко је још тамо? | — Магда. И не због ње, Магде, него више што није то ко други, што га неће други видети, зарадова се. — Магда? Зар она још овде?
Али она се, сва срећна и зајапурена, брзо издиже, пребацујући косу на леђа, и сиђе у кујну код Магде. Ова је пак, ништа не слутећи, још мање о продаји куће, а сва срећна што је он, газда јој, дошао и час са њом говорио,
И чим дође овамо у кујну, код Софке и Магде, само што би у стању да нареди: — Магдо, одведи Софку код теткиних. Она нека остане, а ти се врати.
А оно, ето, сада је опет он, какав је и био, још је он, онај стари, велики ефенди Мита... И узимајући од Магде пушку, бесно, сав цептећи од радости, поче да пуца.
Софка би се брзо освешћавала, и да би од Магде то сакрила, као од стида, окретала би се ничке и наређивала јој: — Магдо, покри ме. Хоћу да спавам!
Отуда онда оне невероватне приче, гласови о њима, „сељацима“. Софки тада би јасно што никад од Магде није чула какву добру реч о тамо њеним синовима, снајама на селу; па она Магдина вечита узречица, када би је питали за