Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
може да спава Чувај се вранче да те она не погледа Дошла је, с белим шеширом, кроз грање, У зори где се пуши, пун магле, црни стог Пљускали је таласи класја, у мрачном небу иза ње Севнула муња граната као јеленов рог 2.
И кад се унук, кроз век, у зори пуној магле, го до појаса, док шкрипи снег, над кантом воде нагне, и пљусне лице, и рашири се вид испод звезданих круна, у
блата; ни из небеског блеска ни из чамца нико нам руку не пружа; тону градови, планине, тону цркве, за прамен магле дављеник се хвата. Над баром што нам се попела до браде, од девет небеса, осам се смрачило, а девето се дими.
да ли на том јастуку сневах да грмим и севам, или заиста севах, радосно грмећи кроз облаке и магле? Још сунцем из тог сневања засењен, силазим из облака у кујну.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
но не извезу се на Су-капију него поред града низ Дунав оду и изиђу на Борчу, изговарајући се после да нису могли од магле погодити Су-капију, али по свој прилици они су се бојали какве преваре и нису смели.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Душа му се топила од мила... Наједанпут изби један прамичак магле и из тога прамичка изиде човек па се упути њему... И он се, као, загледа у тог човека...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И стој равнодушна, док око твог тела, Место китњастог и раскошног одела, Лебди само прамен тајанствене магле. ЗИМСКИ ПАСТЕЛ Згурена на снегу сеоска капела Зебе усред гробља. Небеса су бела.
За тобом трагам кроз све продоре, Жено, злим морем слутње тучена — У месечеве светле одоре И магле звезда сва обучена. Приказе сву ноћ слазе с тавана, Сто ножа моје руке требају!
Задњи прам магле негде пуши, Кроз мочвар вриште луда јата; Жут поток с брега песак руши, Сунчево злато сја из блата.
Бела пара из њихових уста и са тела дизала се у једном заједничком прамену магле. Кола су напорно одмицала напред. Они су ишли мирно, погнути и задувани.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
(1882) НА БУНАРУ Како ветар попухује, тако се с бразда, као неке беле авети, крећу големи праменови магле; носе се страном на коју ветар душе, па после се у ситним беличастим кристалићима, као обоци, вешају теби о браду и
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
црквени торањ, на читаву шуму од ђермова, и на крајње куће које се, онако пепељасте, разазнавале из лаке летње јутарње магле и јутарњег сутона. — Зар већ! — уздахну путник, пренувши из својих мисли. Београд, 1894.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Драгиша Васић ЦРВЕНЕ МАГЛЕ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности
аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Драгиша Васић ЦРВЕНЕ МАГЛЕ Садржај И. 2 ИИ. 14 ІІІ. 20 ИВ. 34 В. 47 ВИ. 52 ВИИ. 58 ВИИИ. 62 ИX. 70 Х. 76 ЦРВЕНЕ МАГЛЕ И.
2 ИИ. 14 ІІІ. 20 ИВ. 34 В. 47 ВИ. 52 ВИИ. 58 ВИИИ. 62 ИX. 70 Х. 76 ЦРВЕНЕ МАГЛЕ И. А у четвртак јула двадесет трећег ултиматум лудачки груну у престоницу, те сав онај живот у њој узрујан,
види поред топова, међу неким јаругама, као некад мокрог и јадног, усред грозног хаоса од мрачног стења, трња, блата и магле.
Пара од сунца подрхтавала је над равницом и у оном лаком свиленом сјају сунчане магле и боја, мир огромне долине сневао је у некој мистичној удубљености.
гоне, бежао је лудо, измичући зрнима што су пребацивала и са чудним осећањем да око њега звоне, звоне, звоне неЦРВЕНЕ МАГЛЕ 33 прекидно и помамно.
А отуд преко оштрих стена јуре, хуче и запљускују пенушави таласи оне нове вере. Вуку се отуд неке црвене, крваве магле веле да у њима има пуно нове и дивне вере и обећања.
„Уђите у оне црвене магле, другови, што сте после нас издржали све сломове од којих су нам се кости превртале, уђите ви, али без оних који нас
Музика! Као нека бића која све знају, све осећају. То мој воз хукће, јури кроз црну тамнину ноћи. И пуно магле, саме магле и варница. Варница!?...
Музика! Као нека бића која све знају, све осећају. То мој воз хукће, јури кроз црну тамнину ноћи. И пуно магле, саме магле и варница. Варница!?...
И све се у каламбуру неке крваве магле збрка око њега. Онда, у црном оквиру кола, иза замагљеног стакла, ишчезе његова бела силуета.
Африка
Јутро у пределу брдском, зеленом, са великим стаблима која се пуше од магле. Овде су црнци сасвим другога типа: врло црни, врло дивљих ликова и блиставога погледа.
Сâм ја толико осећам хладноћу да једва дочекам прву светлост свитања. Силазим одмах на реку и гледам дуге траке магле по води, прамене магли по планинама. Право зелено планинско јутро као она на Студеници или у Фужинама.
И то свитање пожара не оставља ме целу ноћ. Ја непомично гледам, окружен све више веловима магле, воду око себе, удар весала, веслаче, и тамно небо над собом. Младићи ми показују рукама на свој стомак, да су гладни.
„Ауде, са на Ме Ауиде, о'наребле, иха блама, ма...“ Пред зору сам осећао велику хладноћу и једва дисао од нове магле која се спустила. У зору сам стигао на величанствену златну, пространу плажу под Кулинаром.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Косово је завијено у густу маглу. Бановић Секула иде на своме коњу. Изненада из магле искрсне неки непознати на белом, хромом коњу, са три ноге. Он чини утисак исцрпелог и слабог човека.
Дно је ове котлине под ливадама; по њеним странама се сеје само раж, који због „сињака“ (густе магле која је врло честа) не успева сваке године.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
у глави Лупићеш ти челом о моја вратанца Подрезаћу ти распеване нокте Да ми не црташ школице по мозгу Напујдаћу ти магле из костију Да ти попију кукуте с језика Видећеш ти шта ћу да ти радим 8 И ти хоћеш да се волимо Можеш да ме правиш
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Једино што није било магле и сутон је био тамномодар као море у колорсинемаскопу, а љубавници ходали ослобођени страха да би неко могао да их
Црњански, Милош - Сеобе 1
Као и магле што су лебделе ниско, над пољанама и нестајале иза њих, раскидаше се, у њиховим мислима, и слике њихових жена и деце.
Ноћивајући у трави, која више није била мокра, мада је зором увек било дивне, пролетне магле над расцветаним ливадама, пук је сада пешачио без прекида, цео дан, ручајући на трговима у малим стрмим варошицама, а
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
ЗА АЛКОХОЛЕ Тражим помиловање за алкохоле црвене, жуте и зелене, слабе и јаке, из земаља магле, из земаља сунчане пене, за њихове слатке опсене, за ни на небу ни на земљи чардаке.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Плела једна девојка из Београда, која је одавно удата. С временом је примио боју лондонске магле. Био је то џемпер који приања уз тело попут сопствене коже.
Ох, Азра, да знаш колико сам мислио на тебе! Обукао је своје најлепше плишано одело боје венецијанске магле и погледао се са задовољством у великом огледалу док га је лифт спуштао ка рецепцији.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
« »Све је до тога како се нешто рече...« Он хоће да у своју поезију магле и сенки унесе што ређе осећаје, што суптилнија осећања, труди се да ухвати оне суптилне везе које везују душу човека
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
У њему све више расте узбуђење, пење му се под грло и очи почињу да му се магле, исто као и онда кад је у ђачкој клупи писао своје прве пјесме о зимском пејзажу овога истога свога роднога
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Погледах око себе, а зимски дан већ увелике свануо. Кроз хладан ваздух, проткан као неким растуреним власима магле, почеше летети са свих страна, као залутале, пахуљице снега и падати на угнуте кровове, зидове и голо дрвеће чије се
У наручју јој мој брат повијен, левом руком мене води, а ја у бошчици носим братове пелене. Чаршија пуна магле, испресецана укрштеним млазевима свећа из дућана или кућа. Само фењери на чесмама и механама чкиље и трну од магле.
Само фењери на чесмама и механама чкиље и трну од магле. А магла пада, пада... Осећа се чак по образима. Долазимо. Већ с капије виде се два фењера обешена на кућним вратима,
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
златан чадор иза воде или лебди, у чудима, стара кућа крај Будима? БУДИМКА ДЕВОЈКА Ни прам магле ни тринина тринка, а очи јој перуником сјаје кроз векова скрбне пропламсаје: недевојка - али је Будимка!
удесница, у чајању ждралка, у прозору трепераво танка. Ни прам магле ни тринина тринка. С вертикале - земљом до Солуна! бруј пчелињи, племенита буна, расцвета је - она неродиљка...
А кад жизне погледом са града, што прожизне - то се раскомада. Ни прам магле ни тринина тринка. ДЕВОЈАЧКИ БРЕГ Руди време: из поднева дојка сунча смиље Девојачким брегом, а Реч сушта, вечна
Запламсај, смреко, модпим бобицама. Из дринске магле јабуке ми сину, те бојом лечим пусту раздаљину, куд, лепи Боже, печал лучем плама, у ланен-платно увијена чаша,
- Бруком, по лаги светина гиља. Замиру слике, сенке и звуци. Погледај, Благи, кудеље магле, тмурне видике. Свака је стопа звериња лога. Буди ли ишта заспалог Бога? Центар је тесан - цвили Четвртак.
Кад беле магле, око Ђурђевдана, ускипе млеком и повуку влагу, То јавни чин је Господовог плана да штедро проспе творитељску снагу,
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ливаду штитиш, то није шала, кад чича дође, рећи ће: Хвала!“ У ПРВОМ СНИЈЕГУ Из магле, сиве и бијеле, први се снијежак роји, под стрехом ћути врабац, поспано пахуље броји: Једна, још једна ...
Понекад стакло мочваре мирне лептирић модар крилима дирне. У касну јесен кад магле спусте над поља мртви вал, из даљи сиве севера хладног у госте дође ждрал.
— јави се Жућа — Ево се зима спрема. Читави свет сам прошао јуче, радости нигде нема. Јесења туга из магле роси, невидљив косач пољима коси.“ „Читави свет си прошао, велиш, зар је могуће, друже?
“ А деда Тришу спопада страх: „Погледај свуда од брашна прах!“ Пред зору магле нестаде сиње, покри се земља мразом н ињем, цакле се окца неравна друма, бисером блиста невеста шума, па чак и
“ У подне у вис магла се диже, однесе гуске месецу ближе. Пијан од магле као од вина воз, мали Ћира, скрену са шина, пусти се шором, па равно иде пред кућу трошну старице Виде, до самог
Моја баба из Паткова Села од магле ми чарапе оплела. Тишина се ваздан дере на ме, заспао сам од њене галаме. Један кројач у капуту жуту пегла сенке
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
У ПОЗНУ ЈЕСЕН Чуј, како јауче ветар кроз пусте пољане наше, И густе слојеве магле у влажни ваља дô... Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом, Мутно је небо сво.
А ветар суморно звижди кроз црна и пуста поља, И густе слојеве магле у влажан ваља дô... Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом, Мутно је небо сво. Сиво суморно небо...
Ал' над висом, што се диже Парајући магле плаве, Живи један сведок стари Српске снаге, српске славе, Пет векова он стражари, Без одмора и без смене, Пет векова
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Онда у планине! До дивовских чаша пуних леда и студених чардака магле. Тад се обазри и погледај доле те трке лудих шума и звери бешње од ветра, на пустошном видику народа нема ни
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
183. Погледај, момо, погледај, На ону гору високу, Штоно су магле по њојзи: То нису магле од Бога, Веће су магле од мене, Све моји јади за тобом. 184.
183. Погледај, момо, погледај, На ону гору високу, Штоно су магле по њојзи: То нису магле од Бога, Веће су магле од мене, Све моји јади за тобом. 184.
183. Погледај, момо, погледај, На ону гору високу, Штоно су магле по њојзи: То нису магле од Бога, Веће су магле од мене, Све моји јади за тобом. 184.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
О, гле руже што се сагле беле од невиности, испод оне плаве јоргованске магле. Дрхте од радости, а кад их додирнем тако брзо потамне, као да се прозор смрзо и раскидо цветове невеселе ледене
Изгубио сам страх од смрти. Везе за околину. Као у некој лудој халуцинацији, дизао сам се у те безмерне, јутарње магле, да испружим руку и помилујем далеки Урал, мора индијска, куд је отишла румен и са мог лица.
Једнако прелазимо преко мостова. Тежак и огроман мрак Арсенала задржава кола и коњи полазе у корак. Доле, у дубини магле, осећам воду. Све је мокро. Он ми се међутим једнако јада. Мирним гласом. Броји. Говори о хлебу и не мрзи никог.
Видео сам бретонске стене, облаке који доносе магле са јужног, леденог мора, и покоје стабло, чију ћу непознату боју однети у дужицама својих очију да је распем по нашим
Често, кад смо падали дубоко у воде, застајао ми је дах, од неке магле, коју нисам, досад, нигде видео; жуте и тешке као сумпор.
Сва црква хуји. Зар збиља плаветнило и зеленило снегова и леда око земље, љубичасте магле небеса, које су ван живота, не опијају слађе нето вино?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Пред тобом заблистају милијарде светлосребрних капљица бисерне росе, а тамо, по речним дољама, дижу се облаци сиве магле, које у путу пресецају први зраци сјајнога сунца, што се иза планина већ помолило и мало затим обасјало сву околину,
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ал и у хрпи за живу главу грозд не да боју лудо плаву. Боју: тај нежни, плавкасти дашак, траг магле и креде, онај прашак што се, потајно, целога века преноси међу прсте човека, ко доказ да нешто нејасно има на
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Кад се спусти вече, и врх тамних њива Беличасте магле облачци се гоне, И с торњева старих стане да се слива Звук побожних звона што вечерње звоне, У час кад завлада мир
И не видех ништа. Ни далеке горе Забрађене танким велом магле плаве, Ни ритове многе што спокојно горе Крај обала мирних непомичне Саве. Ти прође.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Већ је близу зора. Мрак се губио. Около, иза равница, кроз магле, већ су се оцртавала била. Из њива и башта допирао мирис труле траве и корења.
Једино се дуготрајни лавежи паса и певање петлова из магле разлегало и распростирало по пољима и њивама. Марко обрну алата тако да својим раменима и лактовима поче додиривати
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
СИМБОЛИ Новембарски дани кад се наоблаче, А с црних се грана роне капи воде, Облаци и магле небесима броде К’о симболи који пашу пропаст значе.
снаге, воље, полета, весеља, Затим наде, вере, љубави, обмâна, И најзад другова, старих пријатеља, Нестаје к’о магле зором летњег дана.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Облаци пуштаху громове и даждеве, а вјетрови дизаху прашину и прољетње магле. Ти прамови магле, као големи, сиви таласи, ломљаху се низа страховите херцеговачке и црногорске стрмени, повијаху се
Облаци пуштаху громове и даждеве, а вјетрови дизаху прашину и прољетње магле. Ти прамови магле, као големи, сиви таласи, ломљаху се низа страховите херцеговачке и црногорске стрмени, повијаху се пољанама, док не
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Мање ми се ноге као у корњаче. Цео дан сам ишо, а кад ме мрак таче: Стојим усред магле неодмако скоро. Сад бар имам тврди оклоп око ума И могу да стојим усправно, без страха.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Преко њене главе управили кљунове и замахују сабљама, и све као да гори, све као да израња из дунавске магле, а оно — густ, бео дим њене цигаре. Никад није видео да дуван тако дими.
Постиђен пред Чађевићем, Аћим гласно проклиње сина и жури. Ваљају се магле, тешке, густе. На дрвећу шушти иње. Чађевић застајкује, заноси се и саплиће, удара коленима о обале целца.
А магле налегле, комешају се и вуку над кривим сокацима, и чини се да су дим с пласта угарака и гранатог угарка бреста.
Боји се. Можда није истина? Јесте. Никад њој није толико задоцнило. Јесте! Викала би. Јесте. У њој је. Осећа га. Беле магле над јабучаром увиру у очи и струје жилама. И дамари шапућу: родићеш.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Да није то плави јелен говорио? — Дечак се окрете ка јелену, али уместо животиње виде само плавичасти стуб магле, и у чуду рашири очи. Шта је ово?
Издалека, оно је и личило на звоно окачено између неба и земље. На таквој је висини било саграђено да су облаци и магле пролазиле испод њега скривајући га од осталог света. Али шта је то што се може сакрити?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
и, ту близу, кров Доситејеве Велике школе, издигнут над раскрсницом светлости, и дишу, над падином, већ недохватне, магле Дунава. Све је тако чисто у благости јунског ваздуха, и опрано од сваке слутње.
Над њом су се преплитале несазнане светлости година у настајању са тминама минулих постојања и, осветљене, магле су дрхтале. Онда је, у једну зору, пред јесен 1803.
Ушли су у ноћ, промицали ивицама данашње Карађорђеве улице, тама је била опака, на њих је, из ледене магле над Савом, огромном и тмастом, без обала, налетао оштар снег, ветар је наносио стрепњу и грозне приказе.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Буди к'о птица са сјеверних мора, Становник магле и острва леда, Што пјева жудно измеђ' ледених гора, Не питајући да л' је когод гледа, И да л' је слуша; и сред мртвог
И не видех ништа. Ни далеке горе, 3абрађене танким велом магле плаве, Ни ритове многе што спокојно горе Крај обала мирних непомичне Саве. Ти прође.
ваше срце сада ватром гори, Моје хладна зима окива и мори; Ваше очи сјају к'о два неба плава, А моје су мутне као магле сиње; Младост - љубав - огањ - све у гробу спава. По косама мојим попануло иње... А. Шантић ЛXXX ЈЕДНА СУЗА Поноћ је.
И стој равнодушна, док око твог тела, Место китњастог и раскошног одела, Лебди само прамен тајанствене магле. Ј. Дучић XЦВИ АНЂЕО МИРА Ноћ дубока влада, и све живо спава; На староме торњу поноћ откуцава.
В. Илић С У ПОЗНУ ЈЕСЕН Чуј како јауче ветар кроз пусте пољане наше, И густе слојеве магле у влажни ваља дô... Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом; Мутно је небо сво.
ваби, И с репом косматим својим огроман зељов с њом; А ветар суморно звижди кроз црна и пуста пола, И густе слојеве магле у влажни ваља дô... Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом; Мутно је небо сво. В.
Кад се спусти вече, и врх тамних њива Беличасте магле облачци се гоне, И с торњева старих стане да се слива Звук побожних звона што вечерње звоне; У час кад завлада мир
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
мећаве се хоре колачима, сваког часа горда брда пењу, сваког часа разносе их хитро, развијају у љуте вихоре; тамо магле пунане снијега и крупнога спуштају се града. Два војводе, вјерне моје слуге!
Попа, Васко - КОРА
лица Овде онде Понека рука од дима Уздаси без весала Мисли без крила Бескућни погледи Овде онде Понеки цвет од магле Раседлане сенке Све тише копају Врели пепео смеха НА ЗИДУ Давно окопнела Прва белина Боре времена Набујале На
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А доле, у равни дави се варош у потопу магле, и само штрче кипариси и џамије, и пропињу се као над водом високи кровови с димњацима, као у поплави.
Оздо, из потпуне таме, подизале се горе ка светлости мутне ноћне магле, згужване у бесформне масе, па се вукле, надимале и полипском подмуклошћу пузиле заплитајући се о стене.
Сиве магле што су гмизале у мраку, нагомилани и огромни масиви тамнога стења и леда, чинили су се елементима свемирског хаоса што
Било је хладно. Полако, подмукло магле се подизале навише, пењале до њихових ногу, увијале њихова тела хладом, мучиле њихове очи.
Онда се у блеску што је у дугим широким млазевима радосно бризнуо заљуљало цело огромно море магле. Растопљено злато разли се по маглама загревајући их, разносећи свуда свој топли, свој спасоносни, свој мили поздрав,
Црни скелетни вршци заблисташе црвеним одблесцима. У предсмртним мукама магле се грчиле, склупчавале, ковитлале, топиле.
Поскочио је Митар и као птица слободан се наједанпут осетио и магле неке курталисао, па је у први вагон појурио. Појурио је Митар у вагон и прво празно место заузео, а за њим су дојурили
и бољим временима, и од тога живота и празника, с оне стране високих планина што су заклањале видик пун снежне магле, захватити и окусити, па ће онда овај овде, мучан и суморан, остати само као жалосно сећање на такав сан прошлости кад
у рововима за стојеће стрелце, опкољени маглом која нас је давила и притискивала, и молили се Богу за једну борбу без магле и ноћи, што је једно исто.
Поднаредник Средоје, који је последњи у јучерашњој борби видео Пацка, услед магле којом смо били опкољени, није се могао сетити правца и места где се јуче од њега растао.
нешто одговори, па осетисмо да смо остали сасвим сами у својим затвореним колима, чији се прозори одмах отпочеше да магле.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
И с мокрих камених плоча опет се дижу облаци суре мокре магле, квасећи успут људе, куће, дрвеће, све... Као да цела природа плаче за изгубљеним добром у свету...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
У ту душу, у ропац, опело, Да потоне све што било није, Да потоне... и да магле сиње Обавију: на часове боне И на љубав да попада иње И заборав... И да све потоне.
И ми нисмо више И нећемо бити оно што смо били. Све тише и тише Подносимо дане, Овај видик сунца и магле и кипте. Ту су руже знане И промена иста, Само наше песме већ су по'абане.
трепте етром, што се стално крећу Путем промена — остаће да живе, И после мене, и љубав и мис'о: То није моје к'о ни магле сиве, Као ни звезде, ваздух кој' сам дис'о.
Одвратност се шири животом и смрћу, Одвратност се шири језиво и ледно И пада, притиска, а магле се згрћу. Кроз полусвест једва Опажа се тама Пространа и бледа, А нема погледа; А и мисли није, Само срце
и по њој се крећу Неке сенке што се, устремљене, нагле И прилазе, вуку, у поворци слећу; Не види се ништа, негде носе магле. И, костију, крви к'о да сада неста! К'о да све ишчезе неосетно мину! Зар ничега нема?
Беле ноћи, пуне греха, пакла пуне, Дане магле, пуне страха и ужаса, И часове живог бола кад се куне, Кад се плаче и без суза и без гласа — Све их видим покидане као
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
животом америчке омладине и са људима великог знања и изванредних личности и, захваљујући њима, нестали су сви трагови магле и тада сам у свом сјају њиховог учења видео целовиту слику онога што сам веровао да је америчка цивилизација: дивна
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
није лако образлагати, из читања косовске – мислим и косовске и метохијске – лирике износи се упечатљива слика оне магле за коју невеста, при прстеновању, с приметном језом каже да јој је пала на главу.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Цео један народ има привремен и привидан завичај, у блату и магли, поред великих река. Ратници његови из блата и магле одлазе на војну као из завичаја, и у њих се враћају са војне као у завичај.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
„Што дубље, то је боље“, Помишља копач стар Тарући с чела зној; А онај прамен магле, Што му с’ над главом вије, Из луле му је дим.
Краков, Станислав - КРИЛА
Семафори су дејствовали. ИИИ ПРЕПАД Над реком су још висили подерани застори магле. Рибе су дремале по шкаљама. Под камењем се згурили зелени ракови. Свитало је. Шуме су у магли биле плаве као зачаране.
Мешао се са маглом. Из магле су се указивали шиљати планински врхови, па су опет нестајали. — Тише, тише... Бајонети су упадљиво светлуцали.
Преко неба су прелазиле дуге поворке очајне магле, у којој наизменице ишчезаваху, па се потом опет појављиваху врхови планина и оштри камени масиви.
Време очекивања и нервозе. Мрачило се. Сунце је већ давно ишчезло. под покровом магле, али сада поче и оно мало слабе мутне светлости да се губи, и све да се завија у маглу и сутон.
Но лекар је већ прегледао неку размрскану главу. Ноћ је била хладна, пуна магле, а прве снежне пахуљице стадоше опет промицати.
Тамо негде где је исток, небо је требало да се румени, али је свуда још било магле. Један се пилот сањиво протезао. Отегнута, неразумљива песма пробијала је однекуда.
На превоју нагли талас ветра зграби челични шлем са Душкове главе и баци га далеко у јаругу. Из магле се указао транспорт промрзлих рањеника. Појава живих људи причини радост код путника. Али је све то брзо прошло.
Петровић, Растко - АФРИКА
Јутро у пределу брдском, зеленом, са великим стаблима која се пуше од магле. Овде су црнци сасвим другога типа: врло црни, врло дивљих ликова и блиставога погледа.
Сâм ја толико осећам хладноћу да једва дочекам прву светлост свитања. Силазим одмах на реку и гледам дуге траке магле по води, прамене магли по планинама. Право зелено планинско јутро као она на Студеници или у Фужинама.
И то свитање пожара не оставља ме целу ноћ. Ја непомично гледам, окружен све више веловима магле, воду око себе, удар весала, веслаче, и тамно небо над собом. Младићи ми показују рукама на свој стомак, да су гладни.
„Ауде, са на Ме Ауиде, о'наребле, иха блама, ма...“ Пред зору сам осећао велику хладноћу и једва дисао од нове магле која се спустила. У зору сам стигао на величанствену златну, пространу плажу под Кулинаром.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Јер тупа памет мозга лабавог Једва ће пету за дан тубити, А за два дана... оде уветар!... Шаку ћеш магле паши носити!... ЋЕРИМ: Крмак!... ХАСАН: Опет те питам: Хоћеш је дати?... Или је не даш?
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ВИИИ Мртво небо, мртва земља, Не мичу се магле сиве; Мртви дани, мртве ноћи, — Само боли јоште живе. Тоне, пада мртва нада У наруче мртвом Богу, Изумрло што је
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Окренуо сам се око себе да бих запамтио место где је пао, па потрчах напред. Преда мном из магле допиру повици: „Живела Србија!“ Осетио сам се као да летим.
Али поред свих опомена да се смире и не пуцају, пушке су непрекидно праштале. Све им се причињавало да из магле Бугари могу свакога часа излетети. Испричаћу вам и један догађај... У чети сам имао неког учитеља Андру.
Крајње је време да наступи зора. Али је још увек мрачно. У неко доба једва већ назресмо како промичу тешки млазеви магле. Освануо је осамнаести септембар. Из магле поче да лије хладна киша.
У неко доба једва већ назресмо како промичу тешки млазеви магле. Освануо је осамнаести септембар. Из магле поче да лије хладна киша. Танки млазеви воде цеде се са камења и сливају у ровове.
Али ако ме артиљерија помогне, ја гарантујем да ћу заузети Сиву Стену.“ „Артиљерци кажу да не могу дејствовати због магле. А међутим, треба да се олакша ситуација првој и трећој армији.
Прешли смо преко врха и упутили се благом косом. Ваздух је био оштар, и наше лице влажно од магле. При ведром дану, овуда се не би могло ићи, већ далеким заобилазним путем.
Магла се наједном дигла. Угледала их тада бугарска артиљерија иза Слонових Ушију, и распалила. — Не види се сад од магле, али ту се негде налазе побијени коњи.
— Чини ми се, магла се разређује. Пожуримо! — рече Груја. Валови магле промицали су покрај нас. Разреде се, затим се опет згусну. Обузе ме немир.
Валови магле промицали су покрај нас. Разреде се, затим се опет згусну. Обузе ме немир. Над нама је светли застор магле, и сунце само што није пробило. Сетих се оних речи: „Чувај се магле.
Обузе ме немир. Над нама је светли застор магле, и сунце само што није пробило. Сетих се оних речи: „Чувај се магле.“ И ова магла учини ми се као нешто живо, подмукло, злобно, и као да се игра нашим животима.
Долина је била још покривена измаглицом и тешком прашином. Још четврт часа само... Однекуда из јаруге појави се млаз магле, и облизну врхове Доброг Поља. А гребени планински, обасјани зрацима, изгледали су као насмејани...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
мисли виспрених, танког из Облачка дивно, сјајна к’о зеница, Трепћеш одозгор, пут блистањем Зрачка светлаш му кроз магле мутне! Дижу се жара из чистијег силе Земника умног тамо куд ји мило Позива поглед твој; дижу се, Ал’ бадава!
у пределима фантазије и празни” санова боравити, никако ил’ врло ретко разумом руковођена бива; деца њена, изроди магле и мрака, чезну пред светом ума.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И слични дивљој Атилиној хорди, Жртвенике смо развејали давно. И сад без вере у магле јесење Дршћемо бледи и плачемо стравно: Срушеног храма дави нас камење.
А светлост камо да из магле црне Води нас Богу? Бога, Бога камо? Истина ваша и наука нова Вечито гробље умова је само, А над њим сјакте
Нашто тамјан, смирне магле сиње? Место пира, кипарис и вења! О, што нисте с трубама и хордом Химне звонке просторима вили, Крвили се са
Плећа му дршћу, а из магле тутње Азијски хати, и блешти врх воде Сребрн реп шајки што по мору броде; И хуји поноћ пуна смртне слутње.
(1913) МУЧЕ МЕ ТВОЈЕ ОЧИ НИКАД СТАЛНЕ ЈЕЗЕРА Греју ме твоје очи пуне магле, Кô језера су где се оцртава Предзимско небо, што над њима спава, И мрке тисе, што се над њих сагле Кô трепавице.
И зато данас нећу часе јада И болни уздах цвета који вене, Јер још си лепа, пуна магле снене, Мада у мени крик страсти је сћуткан.
(1917) XЛ СВЕШТЕНИЦИ Наша плаха младост не осећа бездну, За њу пут је греха беласање магле, Ка животу бола наша срца нагле И за страшћу туге једра прса чезну.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Хладне кад капље, кад ситне, низ тела им се слију, зеленим пропланком магле кад млечно коло вију? Зашто су главе нагле, и косе смешале благе, и дршћу наге?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Он, Лауш, видео их је у поноћ док играју умотане у прозирне велове, дугих коса које лепршају као праменови светлуцаве магле. Видео је њихове босе ноге како мрсе травке и цветове на ливади.
Магла испуњава долину по цео дан. Само се оштри хрбат брега с Кулом уздиже изнад густих сивих повесама магле која је лепљива као тесто те приања по земљи и оголелом дрвећу. Чамотиња ме стисла, у грудима ми тескоба.
обамрла влага, сива каљава земља из које се измаљало црно дрвеће с белим жилама, шћућурена најежена бића, паперје магле што се у хропцу вуцарала дуж обала и над водом, све је то било предсказање смрти; једино је спруд песка живео и
попут нити његове мреже што светлуца у тами, завије око његових грозних ногу и наједном израсте он као да се ствара из магле и пене.
Онда се могу, колико год хоће, златити у сунчана предвечерја, мотати и развлачити отегнуте слине магле, листати први у пролеће, расејавати по долини свој крупни, једри жир те уображене велможе међу дрвећем.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Мени се јако спава. 1883. САН Хладна јесен магле свија Пољем зеленим, Сунце трепти, сунце сија Зраком леденим. На огњишту пламен лиже Камен студени, И у куту слике
Већ шесет пута је Сварог обишô земаљским шаром, Нездраве, пролетње магле сунчаним гонећи жаром. И Лада гледаше земљу, И росно гледаше цвеће, И њене божанске груди испуни осећај среће.
1888. ОВИДИЈЕ На суром далеком Понту где борје столетно краси Томитске пределе мрачне, у земљи магле и снега, Публије замишљен седи. На харфу, поред њега, Седе му пале власи. Вали суморно брује.
1889. У ПОЗНУ ЈЕСЕН Чуј како јауче ветар кроз пусте пољане наше, И густе слојеве магле у влажни ваља дô... Са криком узлеће гавран и крŷжи над мојом главом, Мутно је небо сво.
ваби, И с репом косматим својим огроман зељов с њом А ветар суморно звижди кроз црна и пуста поља, И густе слојеве магле у влажни вала дô... Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом, Мутно је небо сво. 1889.
Ал' над висом штô се диже Парајући магле плаве, Живи један сведок стари Српске снаге, српске славе. Пет векова он стражари, Без одмора и без смене, Пет векова
Не чује уво веселога гласа, А ветар шуми, звижди и јауче; Па диже магле са висова тавни' И као облак ваља их у равни. 5.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
са по којом сувом граном — исто као и ја; планина нада мном, у коју сам, онако мали, због њеног вечитог зеленила и магле, увек са страхом поглéдао, да ће бити већ мало гола, стара, изрешетана пукотинама и стенама — исто као и ја што сам са
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Једва, једнога јутра, она осети да су ишчезли последњи отрови болести и нестале све магле раслабљености. Скочи из постеље здрава, и тачно она.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А тамо далеко је земља наша. Језичак магле подиђе из јаруге и заклони нам видик. Дрвеће тајанствено хучи шапатљивим шумом, док људи ћуте и мисле...
читави блокови наваљени један преко другог, а из шупљина, сличних оним дупљама у лобање, развлаче се праменови сиве магле. Иза мене нарамкује посилни Јездимир, и чуди се. — Као да је Бог чистио небеса од камења, па га изручио на ову земљу..
По врховима планинским појавише се наједном ружичасти сунчеви зраци, а из дубоких понора и јаруга избише млазеви магле. Пуче негде пушка... — На живот и на здравље! — рече Лука.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Груди нам пуне слутња, И себе ко један симбол; У галоп: Носимо симбол али и бол, Кроз жита и кроза све и кроз магле; Преда мном Велики Медвед, и Северни пол, И ноћ, и месечина, и друм, Тап, тап, брум, брум, Топот, и широки, светли
Станковић, Борисав - КОШТАНА
пандурима, сватовима и са свирком одводе друмом, који води ка Бањи и при чијем крају и сама се Бања назире пуна дима, магле и паре бањске.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
ваше срце сада ватром гори, Моје хладна зима окива и мори; Ваше очи сјају кô два неба плава, А моје су мутне као магле сиње... Младост, љубав, огањ, све у гробу спава, По косама мојим попануло иње... 1906.
Погледај, тамо, те колибе голе, Трошне и тамне као магле зимне, У њима живе душе гостопримне — Срца што грију, што трепте и воле...
Коњик стиже, Јури преко степе пусте. Мјесец гори... Прах се диже Кô прамење магле густе. Но гле! Јунак самац није, За њим сједи цура нека; Врана јој се коса вије Кô просута свила мека.
Сама, у провидном велу Од сребрне магле, она стоји тако Блиједа и тужна. И док вјетар лако Праменове златне мрси јој по челу, Њезин поглед блуди преко
Над њиме високо, из прозирна вела Од сребрне магле, свијетло лице бдије, И у златном лету на убога села Нечујно и кротко свој благослов лије.
Скакућу, кесе се, ругају, Но ипак плаше се мене; И смешаше се кô магле, И све три прхнуше сене. 55 Ја сам плакао у сну, Ја сањах да те гроб крије.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Момчило, па говори љуби Видосави: „Видосава, моја вјерна љубо, ја сам ноћас чудан сан уснио: ђе се пови један прамен магле од проклете земље Васојеве, пак се сави око Дурмитора; ја ударих кроз тај прамен магле са мојијех девет миле браће и с
уснио: ђе се пови један прамен магле од проклете земље Васојеве, пак се сави око Дурмитора; ја ударих кроз тај прамен магле са мојијех девет миле браће и с дванаест првобратучеда и четр'ест од града левера; у магли се, љубо,
Голубану: „Голубане, моја вјерно слуго, мало тренух, чудан санак усних, чудан санак а у чудан часак, ђе се прамен магле запођеде од Костура, града бијелога, пак се сави около Прилипа; у тој магли Мина од Костура, он похара моје б'јеле
везире, па кад виђе Краљевића Марка, он говори својим делијама: „Ђецо моја, дванаест делија, видите ли онај прамен магле, прамен магле испод горе чарне? У магли је Краљевићу Марко, — гле како је наљутио Шарца!
кад виђе Краљевића Марка, он говори својим делијама: „Ђецо моја, дванаест делија, видите ли онај прамен магле, прамен магле испод горе чарне? У магли је Краљевићу Марко, — гле како је наљутио Шарца! Нека бог зна, добра бити неће“.
— замаћи: Буздован се замче у облаке заод — заход запођести се — (значи и:) појавити се: Запође се један прамен магле заручница — вереница засобице — један до другога застава — место надно стола, према горњем челу застанути —
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Над голом капом Лисине поче да се диже нешто као прозиран тањушан стуб лаке магле. — Је ли оно дим? Није! — узе да се колеба узбуђени Мачак. — Вањка, шта се теби чини? — Не знам.