Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Још се сећам „злочинства“ са кога ми је добри отац на смрт осуђен био, па често у поноћи, кад се мисао удуби у сиву маглу далеке прошлости, ништа више не бих пожелео но да ми нико у роду са другог злочина не буде осуђен...
мислима својим и слика у разноме виду: час јој се чини да га гледа како се наслонио на дугу пушку, па гледа кроз сиву маглу у њену белу кућицу; после јој долази као да види у даљини где јој даје знакове да ће јој доћи, чим месец изиђе...
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
хтео да живи макар претворен у жабу боже прости макар претворен у дрво зелено припев јој улеће облачан ветар у маглу топлих бара једна звезда прастара ту целу пометњу ствара јој стани реци немој гле птицу како се обара у сунцем
полако претвара у пут у малом паклу запањених свећа на његовом гробу је мрак припев јој хладан улеће ветар у маглу топлих бара једна звезда прастара ту целу пометњу ствара из овог мирисног неба гле птицу како се обара у сунцем
боровим ал крст рашири руке и не да нам даље ни у шуму ни у реку ни у ваздух припев јој плав улеће ветар у маглу топлих бара ово звездано јутро ту целу пометњу ствара јој стани крикни немој гле птицу како се обара у сунцем
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И гле! Више није зрака него опет човек. На очи му се стаде навлачити магла. И он као хтеде оком продрети кроз ту маглу, али она постајаше све гушћа и гушћа... И замота старине и заклони их од погледа његова.
и зиму око срца... и... већ више не може ни данути... Наједанпут спаде сав терет. Зрака месечева проби кроз маглу и стаде му враћати живот и свест...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Затим крик. То крикну буљина на пању. Рибарско сеоце полегло на стену, И сишло у затон; и кроз маглу млечну Једва се назире, кô кроз успомену. Све је утонуло у тишину вечну.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Некад, причала ми је мати, био је он сасвим други човек; а и ја се сећам, као кроз маглу, како ме је често држао на крилу док сам био сасвим мали, правио ми од зове свирајку и водио ме са собом на колима у
Африка
У зору излазим пред колибу и гледам у маглу која се још задржала по врховима грања и по бреговима. Чудна врућа магла, расцепана по плавој бистрини шумског јутра,
Црњански, Милош - Сеобе 2
На крају, гушчје перо је забележило неколико коврџа, као да неке дивље гуске одлазе, у маглу. Кад се међу оним, намученим, пониженим, раздраженим, официрима, који су становали и крили се у Енгелу, рашчуло да је
Викао је да су пошли као гуске у маглу. Ни папири им, каже, нису у реду. – Он је говорио да им бумаги нису у реду, па нису знали шта ли то, код њих, није у
Очи су биле тамне, толико, да су се, под дугим трепавицама, чиниле да гледају укосо. На њима опази неку таму, као маглу, жалосну. Кћи чувене лепотице, Петричевичке, имала је нежну лепоту дугуљастих глава, са огромном, густом, црном, косом.
Стидео се тога. Желео је да, што пре, оде. Дан је био опет топао, јесењи, али је сад јесен била утонула у неку маглу, која је имала скоро ружичасту боју.
Кроз ту маглу лишће је, сад, опадало. У тој магли цветало је још и зимско цвеће, по баштама, у једном малом селу, кроз које је
шуме, дрвеће, које је било близу, друм, кола, све је било утонуло, пред њим, и иза њега, у ту чудну, провидну маглу, у којој је јесењи предео мењао, сваки час, боју.
А кад се магла разишла мало, виде снег на једном врху. Кроз ту чудну маглу, он је скоро плачући пролазио. Сећао се како га је жена гледала, на самрти, сузно и немо.
Коњушар замоли Павла, да просто стану, и чекају Сунце. Тек кад је Сунце растерало маглу, путовање се наставило. Павле је био, неко време, одјахао и легао крај пута, под дрвеће које иње беше попало.
Све то, заједно са Кајзерлингом, са Божичком, оде некуд из мозга, у неку маглу. Људи и жене, из његовог дотадањег живота, прелетали су у сећању тог човека, на том путу, као што слепи мишеви, увече,
Као да га је неко невидљиво Сунце обасјало, кроз сиву, снежну, маглу. Ништа њему клетве Стритцескове не могу. А није био више љубоморан на Павла, али га није ни поштовао.
Иза тих зграда, горе, на брду, са златним кубетима, дан се губио у неку румену маглу. Иако је кућа трговца Жолобова имала сиромашне прозоре, са дрвеним капцима и дрвене доксате, који су личили на
Треба да чувају чест имена свога. Она је Шокица, уљез, међу њима. Пошла је, са њима, као што гуска пође у маглу, али, сад, кад има сина, неће више трпети увреде Петрове, због њега, Павла – вратиће се оцу, сенатору, Стритцеском, у
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Да наведемо једну од старовлашких песама. Косово је завијено у густу маглу. Бановић Секула иде на своме коњу. Изненада из магле искрсне неки непознати на белом, хромом коњу, са три ноге.
Црњански, Милош - Сеобе 1
видела сребрне, месечином поливене шуме, још једном, снежна поља иза Осечког града, траг лисица, јахања, дах њин, као маглу, прошлост. Не би је можда више ни оставио. Положио би јој широку своју руку на трбух. Болови би уминули.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
ли сунца прамен у чијем делу, или зрно жита, или цела лета лелујава, што спазе ли коме на челу милости знамен развеју маглу из рукава, изговоре неку чаролију, и све скрију.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Опет стари јади!... Кад граја утоли, слободнији грађани потекоше ка црногорским вратима, гдје кроз маглу видјеше на бедему збијене и уврстане солдате.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Он га увек гледа кроз маглу година: алхемичарска моћ успомена и сазнање о неповратности дају му додатну вредност и драгоценост Сва искуства са
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Поче се као кроз маглу присећати свега оног што се десило о ручку; многе слике му изиђоше пред очи. И њему дође нешто тешко, паде му неки
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Тек се зора помолила бела, Околина оживела цела, Свуд оруже кроза маглу севка, А чује се јуначка попевка, Мач и коњиц и та дуга пушка, — Благо оном ко је глава мушка!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Покаткад пролети јато гавранова, али не гракће, већ само шушти и брзо се изгуби у мрку даљину и маглу. А магла се полако и развлачећи диже... Јесен. Да, да! Али тада не беше јесени.
Димови ватрâ које су почеле да се гасе вију се гушће, лелујају се, истежу и улазе у маглу, те се заједно с њом лелујају и расплињују по мокрој, црној, обраној земљи. НУШКА Већ увече и којекако.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Бјежим одмах у свијет бијели.“ Скочи Сивко, па на врата, маглу хвата. Лута шумом, вјетар хучи, а на пању нешто чучи, очи сјајне, поглед плах.
Дрекну газда, маглу хвата, у том Жућа иза врата, отисну се као бура, откиде му пола тура.
Кроз маглу само, путник занесен, берући лишће, пролази јесен. Чуди се Жућа на прагу млина: „Гледајте, браћо, бели се тмина!
“ На свадбу крчмар креће код знанца, оседла краву уместо вранца, па на пут крену у пуној слави, кроз маглу јаше на брзој крави. Чудан му коњиц не иде касом, ал зато муче дубоким басом.
Чупави Славко убрза ход, љуља се гнездо, пијани брод. Сирота чавка у чуду била: кроз маглу гнездо плови без крила ил можда под њим креће се пањ? „Зашто сам гнездо стављала на њ?!
„Зашто сам гнездо стављала на њ?!“ Бескрајном траком путање уске у густу маглу кренуле гуске. И како иду, од прве стопе, нестају брзо, просто се топе.
Киша пада и језеро кваси, мокра вода, а суви аласи. Започели коњи теревенку, спотакла се кобила о сенку. Чича маглу компресором буши, пере воду и у лонцу суши. Ковач кује од ваздуха чавле, прејео се обећања Павле.
“ „Дрво и челик!“ — медо се трже, хвата га пуста страва. — „Ваља ми маглу хватати брже, бојим се — оде глава.“ Заждио медвед стрменим кланцем, спасава кожу пред чудним странцем.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Копрена дубоког мира Увија поља и равни. Румене пруге се гасе — И бледи месечев зрак, светило небеских двора, Кроз маглу диже се већ — и нема, дубока тама Доводи бајну ноћ са сињег незнаног мора. Све грли мир и сан.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Над реком је била густа магла. На целом простору ни трага од непријатеља. — Е, видите ону маглу — објашњавао нам је командир. — Непријатељ је ту, њоме обавијен, и тамо га треба тражити.
— Ено, ено га непријатељски ров! — узвикну командир гледајући дурбином. Пуцњава као да растера маглу. Сунце прели зрацима реку и на супротној обали се појавише свежи ровови. Видели су се сада отворено.
А када нам предаде листове, пружи нам руку и у шали добаци: — Хајд... ватајте маглу! Одмакли смо прилично, кад зачусмо да нас командир зове. — А-ха... Да видите како то изгледа, кад вас неко враћа...
— У два часа стигле смо. Глава ме је заносила. Била сам као у бунилу и гледала као кроз маглу. Несвесно сам понављала: кафана... речица... церић. Боже, да ли ћу га наћи! Стадосмо баш пред кафаном.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
се осети слободан срећан; нема више страдања, нема досадањих мука, све оде, као кад гране јарко сунце и разагна густу маглу ... Да се живи !... да се живи !...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
А, над трешњама и младим вишњама, тамну и дугу маглу, што се, свуда, шири, у животу пред нама, где се страст, полако, у умирању смири, и чула упокоје.
Са њега се диже мокра пара и пада у кола, у маглу око фењера. Три сата већ батргамо се од хотела до хотела. Он ми ређа само имена и мирно додаје да је све препуно.
Немачки су ено они високи прозори што блистају кроз маглу, високо, под крововима, крај мрачних, устремљених цркава. Тамо станују они.
Ја пружам руке и милујем сву обалу. Сад се више ничега не бојим. Откако наилазим свуд на ову маглу, модру, добру маглу, мени је све свеједно. По рукама ми пада вечерња влага, овде на „крају света“.
Ја пружам руке и милујем сву обалу. Сад се више ничега не бојим. Откако наилазим свуд на ову маглу, модру, добру маглу, мени је све свеједно. По рукама ми пада вечерња влага, овде на „крају света“. Од које, немоћан, склапам очи.
Из дубине допире до мене мирис тих лепих, помазаних витких тела, голих као богови, меша се у маглу, која нас обавија.
Те цркве, тамне, зелене, са звоницима шиљатим, као врх огромних копаља, посипају по свима пољима неку маглу, која је тешка, прекодан жута, а пред вече тамна и зелена. Мрак пада са тих цркава, па тек после са стења и дрвећа.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
ХРИСТОС У КРЧМИ У крчми је пуно дима од јефтина дувана, пуно срамотних речи и безбожне псовке. Кроз маглу се виде црвена, пијана лица, закрвављене очи: сељаци пију и свађају се.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
прах од ког се поглед мути, на мах; то није пијаца, то је брод што у град довлачи приплод и род, и носи, кроз маглу, благом косом, стабалце вишње, посуто росом, кошницу меда, жутог ко јантар, са саћем — и све то ставља на кантар.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Тако ћете, снови, и ви једном лећи. БАРКЕ Незнано куд су отпловиле барке Давнашњих нада, преко океана, У маглу сивих, неизвесних дана, Пределе леда ил’ крајеве жарке, У земљу снова, истине ил’ варке.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
А кроз ваздух, кроз густу маглу, што напунила бјеше уске, кривуљасте улице которске разлијегала се древњава и плач жена и дјеце. „Шта је, ма шта је!
“ даљег објашњивања није требало јер у тај мах сунце искочи, и распрши маглу. Ђенерал са својим часницима, конте са својом пратњом, примакоше се к мазгалама и видјеше шта је.
Животне силе хоће одушка. Нежењену и неудату, а чисту не покварену, привиђа се као кроз маглу, нешто нејасно, али нешто за чијем се чезне.
сновао свој нови живот, своје гњездашце, топло гњездашце, љубави, јак задах круте истине све то распрши као што вјетар маглу распрши. Да избјегава друштво, другог изговора није имао но да обилази планину.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Здрав као јелен из горе. Изгубљен као брав у туђем крду. Изишао као мара (у пролеће) на сунце. Иде као гуска у маглу. Какоће као кока на сједалу. Као да је голуб зрно по зрно бирао. Као да су га гује пиле. Кољу се као жути мрави.
Кратким штапом у дубоку воду подупирати се. Кукати на туђем гробљу. Куповати мачку у џаку. Маглу збијати у мехове. Мусти јарца у решету. На брусу меда тражити. На ватру сипати уље. На тавану копати бунар.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Као многоплодна лоза грозд процвета, оче Симеоне, покајања вино изливајући и маглу страсти од душа наших одгонећи и срца верних веселећи.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Магла напуни долине, па силни вјетар од мора разагна маглу, а донесе пљусак. Жедна земља пијаше брзо воду. Затијем поче тихо али трајно ромињати она киша што пастирима продире
Није ријетко бивало да он, кроза зимњу кишу, кроз прољетњу маглу, угледа у даљини као њеки мали камени кип, а он је знао да су очице тога кипа упрте ка манастиру, да уздаси лете к
Послије подне, као што сунце распрши маглу, тако би он снагом своје воље разведрио своју главу, те знађаше да шмигне неопажен преко воде.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Срце му брзо туче у браду прислоњену уз прса. Поред њега јури црно-бело, црно и бело, па се све смути у врелу маглу сивога уплетеног у грање и небо, што одједном зашкрипа.
Вукашин стоји уз прозор, вране гачу на јасеновима, лупају крилима, дрвеће као да пада кроз маглу, одједном посечено. Он се трже и окрену, па дуго замагљено гледа у брата.
Ђорђе отвори очи. Почађавела кафана гњура се у врелу маглу уморног пијанства, боли га у стомаку, стеже једњак, и њише му се у глави, глава се њише од таванице до пода, вала се
Изгубљено се гледају сељаци и Аћим. Онда сви зверају около, у маглу, у коју тону гомилице кућа и крошње дрвећа. — Дођосмо — рече неко. — Знао сам да сте ту — рече Аћим.
Ико, кувај два бакрача вруће.“ „Ти се, газда-Аћиме, удаде у либерале“, добацио је један са шеширом. Кроз маглу Аћимове ошамућености блеснула је једна мисао, зарила се у све жиле, и остала у њему — заривен нож.
Вукашин се наслони на тарабу. Како да се ослободи сећања и целе те прошлости? Кроз јутарњу маглу види камени кров чесме с крстом, потонуле цркве, гробнице, чује шестогласно певање воде, звонко отицање из
И ноћ је њена топла река. Месец јој се завукао у косу испод небеске мараме. И ту плавкасту маглу над јабучаром, и те гомилице мрака што миришу на грожђе, она је издахнула. Ноћас, сада, први пут. Јача од свих.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Сам је знао да је такво подударање ретко и да ће га, једном, платити. Али, није марио. Нека животворни конац тка ту маглу, па шта буде. Чудио се својој слави која је, све више, постајала шум ван њега.
Ипак, док је тонуо у танану маглу, опоменуо се: откуд му смелост да поверује да ће преживети овај дан? Једна истина му је била под кожом, светлуцава,
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Далеко је копно: заман поглед оде Да га тражи морем. Острво је свако У вечерњу маглу увило се тако, И дубоки снови над валима броде. Мир, тишина смрти...
Копрена дубоког мира Увија поља у равни. Румене пруге се гасе И бледи месечев зрак, светило небеских двора, Кроз маглу диже се већ; - и нема, дубока тама Доводи бајну ноћ са сињег незнаног мора. Све грли мир и сан.
Веруј у снагу, Роде, добрих синова својих! М. Ћурчин ЦЛXВИ ВЕРУЈТЕ ПРВО! Прво је: сваки нека зна шта хоће? О маглу копља никад се не ломе. Слободе? добро! Ал' то није воће Што зрело пада у шешир ма коме. Верујте прво!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
како Њутн дрема на своме делу; његова силна глава почивала је на његовој књизи, зраци подневног сунца, продревши кроз маглу, осветљаваху његову снежну косу и претворише је у ореолу. Пембертон се загледа у тај призор.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Повукосмо се, понесосмо, заједно поред жбуна, лица загњурена у траву... Шта сад мислиш, побро мој, а? Кроз маглу у очима, зажарених образа... и онај гроб и чобанка, и снови наши и сва страдања, шта велиш: све нека иде до врага!
Шетао сам саобраћајницом и гледао замишљено у густу маглу кад ме глас једнога ордонанса позва: — Тражи Вас командир, господине поручниче.
Прикривено, јер сунце наједанпут беше успело да рашчисти маглу пред ћувиком, кретосмо се један за другим напред. На једном узвишеном месту где се положај нагиње према непријатељској
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Кад се напи, пружи је Ђурици. — Натегни, побратиме, па да ви’ш како односи све бриге у маглу — рече он сучући густе брке и гледајући једним оком Станку, која сеђаше до Ђурице и невесело гледаше на њега.
саме котлине, пружио се зелени потес у даљину, чак до качерских планина, које су, овога јутра, завијене у густу белу маглу. Све трепери од сјаја сунчева и зелени се весело, светло, радосно...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
355 МОЈ ЈЕ ПРЕДЊАК 356 ДЈЕВОЈКА И КНЕЗ ЈОВО 358 БОРОВИЧАНИ СКАЧУ У МАГЛУ 359 СЕЉАНИ И ВОДЕНИ РАК 360 ЗА ОКУ СОЛИ ПОШАО У МОСТАР 361 НИЈЕСАМ БАШ ИЗ САРАЈЕВА 362 БАЧВАНИН И ГРК 363 ПУСТИО БИХ
БОРОВИЧАНИ СКАЧУ У МАГЛУ Једноћ се десило неколико Боровичана на високој стијени. Сунце је лијепо сјало, а кад погледају наниже, испод
Ајдемо скакати одавлен дол̓ у они памук! То рекне и скочи до у ону маглу. Остали га погледају пошто је доље на дно пао, па угледају како је јадник искесио зубе, те помисле да му је у оном
јадник искесио зубе, те помисле да му је у оном памуку лијепо и да им се смије, те и они окрену за њиме скакати у ону маглу, и сви поломе вратове.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
дивну руску песму коју је написао велики руски песник Љермонтов, у којој се каже: ”Изашла сам доле на друм сама, Кроз маглу се блиста камени пут, Ноћ је тиха, природа Бога хвали, А звезда са звездом шапташе...
Бичер је био као сунце које разгони јутарњу маглу испред очију, маглу која је мени, као и у многим другим странцима у Америци, онемогућавала да јасно видим обрисе
Бичер је био као сунце које разгони јутарњу маглу испред очију, маглу која је мени, као и у многим другим странцима у Америци, онемогућавала да јасно видим обрисе америчке цивилизације.
Ћипико, Иво - Приповетке
При крају, у зиду, испод котла што је пуштао пару као сиву маглу горела је жестока ватра. До огњишта наслагана су дебела дрва: трупићи и цепотке, а по тлу разасуле се просушене
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
с једне стране као кретање у све мањи и све затворенији простор, с друге као игра таме и светла: крећу се кроз таму и маглу, толико густу да се и по образима осећа, а испред њих светли фењер који носи шегрт; замичу у чаршију, и магла је сва
Провео сам ноћ у затвору са неким Циганима. Вучем се по каванама. Седнем поред прозора и загледам се у маглу, и у румена, мокра, жута дрвета.
и река, / сусрећем, / као у сну, / уморне мисли, / своје”; (2) „А, / над трешњама и младим вишњама, / тамну и дугу маглу, / што се, / свуда, / шири, / у живот пред нама, / где се страст, / полако, / у умирању смири, / и чула упокоје”.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Оде опет мору сињем, мору дебелом. Море бурно као да му гнев ускипео, А кроз маглу, кроз облаке муње севају, „Рибо, рибо, златна рибо, оди, молим те!“ Риба му се одазивље: „Ево, ево ме.
Краков, Станислав - КРИЛА
под покровом магле, али сада поче и оно мало слабе мутне светлости да се губи, и све да се завија у маглу и сутон. Ишчезле су мрачне, стрме дубодолине пуне густих четинарских шума, ишчезавали су у магли и голи врхови
Петровић, Растко - АФРИКА
У зору излазим пред колибу и гледам у маглу која се још задржала по врховима грања и по бреговима. Чудна врућа магла, расцепана по плавој бистрини шумског јутра,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Прилегли смо иза неког заклона. Појма немам где сам. Везу смо погубили. Неки тежак задах испунио маглу, па једва дишемо. Сигурно од лешева, што леже већ толико дана. Испред нас наслагано је плочасто камење.
Капија Слободе је отворена... Доцније сам дознао да је један вод из чете војводе Динића, лутајући кроз маглу, излетео први на врх Кајмакчалана... — То ћемо тек да видимо — упаде Предраг. — Нема шта да се види.
Нека хладна струја пређе преко нас и лице нам се ороси. Кроз маглу допре пискави звук трубе, као знак за јуриш. Потрчасмо кроз маглу, ношени заносом ко ће први да закорачи у своју
Кроз маглу допре пискави звук трубе, као знак за јуриш. Потрчасмо кроз маглу, ношени заносом ко ће први да закорачи у своју земљу.
Е, сад, ако су појединци од четника излетели горе, лутајући кроз маглу, то не значи да су они освојили врх, који, уосталом, и није био на њиховом правцу наступања. — Шта сте даље радили?
Овај доказује како је тешко дејствовати кроз маглу. Прича о неким нишанским тачкама које нишанџије не могу да виде. — Око топова не види се ни на један метар даљине...
Пушке су држали „на готовс“ и откочене. Кретали смо се благом узвишицом, и пред нама се наједном, кроз маглу, указа сплет бодљикавих жица. Као гладне звери, кидисали су четници на бодљикаве жице маказама, секирама, ашовима.
Уосталом, ако шта буде, он ме може увек одменити. Ставио сам на главу шлем и поздравио сам се са свима. — Пази на маглу! — добаци неко кад сам пошао... Поред мене је био поднаредник Груја, који је у торби носио моје ствари.
Трчао сам раширених руку, као да хоћу да прикупим маглу, да се њоме обавијем. Видео сам неке пањеве. Чујем људски жагор.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
некад вољно квасио Тврди остатак царства пропалог; Тако ми оног сивог Ловћена, Са којега сам некад кидисô У тавну маглу дима пушчаног; Тако ми бога, господару, смем! Ил’ мислиш не смем ни запитати: Шта се то ради?... Какви савези?...
Није једанпут љута Крајина Бленула чудом у јуначину Што копљем својим бесно продире У густу маглу дима пушчаног. Ал’ сад је стар... (Један крајишник улази и ћути.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Што ћутиш?... Говори шта је?...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
СТВОРИМ ПУНО СНАГЕ ДЕЛО ЛЕПОТА Ти гледаш водопад како се пенуши, Слушаш фијук ветра крај речних обала, И осећаш маглу што штипа и гуши, Но не видиш сунце у бари сред кала.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
И СИН 40 ОТАЏБИНА 42 ЈЕДНОЈ НЕСТАШНОЈ ДЕВОЈЦИ 44 КАРАУЛА НА ВУЧЈОЈ ПОЉАНИ 46 КАО КРОЗ МАГЛУ...
1875. КАО КРОЗ МАГЛУ... Као кроз сиву маглу Што само сине зрак, А гушће облак дође, Да већи буде мрак, — И она само сину, Да опет
1875. КАО КРОЗ МАГЛУ... Као кроз сиву маглу Што само сине зрак, А гушће облак дође, Да већи буде мрак, — И она само сину, Да опет дође хлад, Да већа тама
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Ни смоква слађи не цеди сок, ни грозд из присоја. Да л’ напити се вина? Или од зрачна недира у златну маглу да пресахнемо за нове златне облаке? ДАФИНА Кад нељубљено мре, тмоло је ваздухом на страст.
Ћипико, Иво - Пауци
Пред њим пружало се огољело поље, а далеко расула се густа магла као море. У посматрању, њему је кроз ту маглу над морем сјало топло сунце.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Дуго пропадам у празнину. Дуго, врло дуго тонем кроз прозирну маглу која светлуца у безброј боја, а није ме страх од тога, напротив. Лепо ми је. Пријатно. Уживам.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Копрена дубоког мира Увија поља и равни. Румене пруге се гасе И бледи месечев зрак, светило небеских двора, Кроз маглу диже се већ - и нема, дубока тама Доводи бајну ноћ са сињег незнаног мора. Све грли мир и сан.
Тамо на суром вису кроз маглу, танку и плаву, Јелен је, у скоку своме, над понор спустио главу, И рујни вечерњи зрачак, што земљи сунашце прати, Са
се у гори прену и журно подиже главу, И пошто окрете поглед на зрачно пурпурни исток, Он журно у скоку наже и оде у маглу плаву. 1890.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
О томе нас уверавају и наше очи. Дубоко под нашим ногама лежи Вавилон, завијен у прашину и, маглу од испарења Еуфрата, који се јасно оцртава, ишаран отсјајем ватрица запаљених на његовим обалама и његовим безбројним
Топли јутарњи Сунчеви зраци брзо растерају маглу и испаре мраз који је у току ноћи покрио Марсово тле. Диван, свеж и ведар дан озари његове пределе, а по Марсовом
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ЈОВАН (као ситећи се): Нема, дабоме! Натрпа око себе све крпе и камење што нађе, и ухвати маглу. СЛУШКИЊА (показујући горе на Ташанину собу): Црни Јоване, знаш ли шта ће бити када види да га нема?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— 'Оди де, Паула, кад си већ ту; 'оди, истрљај ме добро где стигнеш, као што замореног коња трљају да му скину маглу с вида... Охо-хо! још јаче!
Потпуно и очигледно здрав, упаде Бранко међ другове и у разговор Павла и Милана, и рашчисти таму и маглу. — Жив ме Бог убио, ако не знам о чему сте разговарали. Ево ћу одмах да наставим разговор.
Магла. Голо грање се пробада кроз маглу као страшила. Паланка је сва зловољна. Треба дрво набавити, треба ципела, треба одела.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
“ Батерија заробљена, војници ми изгинули, војска се расула, земља пропала. Нешто ми притиска груди. Гледам као кроз маглу и сузе ми ударише на очи... Више ми није стало до живота. Стајао сам, као да сам без свести... Неко ме дохвати за руку.
Као да су догађаји изненадним замахом својим загушили сваку мисао, те људи лутају усплахирено кроз маглу као сенке и подсећају на звери које је хајка притерала у теснац. Пуцњи топова се све јасније чују.
— Шта, да не би хтео да ми вратиш? — Па... како наредите. — Хајд, маглу, док те нисам дохватио. Исајло задовољно трља руке и сав срећан облеће око поручника.
— теши ме Лука. Али сада ме топлота обузима све више. Осећам да ми груди сагоревају и ја као кроз маглу разазнајем предмете. Страх ме је обузео.
Спустили су ме на земљу. После су ме ставили на нека носила. У оном бунилу разазнајем неки жагор и као кроз маглу видим множину људи који преко нас прескачу. Тада се баш укрцавао неки црначки батаљон... А ја тонем.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
с вама вући ваше тешке мреже, Да, прекаљен тако напором и радом, Једном гордо пођем, с новом ватром младом, Кроз маглу злих дана свом завјетном циљу. 1906.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Метну Марку стрелу татаранку, оде стрела у пра и у маглу, очима се не да прегледати, а камоли премерит аршином! Стаде Турчин сузе просипати, стаде Марка богом
вишњега бога мољаше: „Допуст, мени, мој боже, тиху росу у равнини, мој видовни боже, тиху росу у равнини, сињу маглу у планини, докле бисмо ми јунаци наше главе сахранили, невољни јунаци“.
молио, тој му се је и умолио: бог му бјеше допустио тиху росу у равнини, невољну јунаку, тиху росу у равнини, сињу маглу у планини, на здравље ти дојездише низ Косово, равно поље, Угрини банови.
Крвцу гази, а богу се моли: „Дај ми, боже, вјетар од планине, да раждене ову маглу клету, да погледам и горе и доље: ко погибе, ко л̓ остаде данас“.
има исту улогу као и грчки богови у Илијади који спасавају поједине јунаке на тај начин што их завијају у облак или маглу. Такође је веома старо и спасавање бекством у цркву. 6 У Крушевцу, шанцу шареноме, тј.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Дјечурлијо, пут под ноге, ватру табанима, петама вјетра, хватај маглу! — Сав срећан развика се пољар. Сутра ћемо сви у варош да тражимо Лану.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ли, или ништа не било, привиђено, пак нестало га, развијало се ветром и отишло ка испод трчућих кола прах и дим у маглу! Благо је и господарство овога вилајета преходљиво: од једних к другим прелази а најпоничије је!
Камо скупо и цифрасто одело? Раструну се, миризме неста, Бујна и непокорна младост усаше! ... У ветар и у маглу све прохуја, Оста саде — земља.
Једним часом све то оде у прапуле, погаси се и потрну, разиђе се у прах и у пепео, оде у маглу и ветар развија, оста један плач и јаок.
ћахори на близу, ама духовно учење по свему вилајету задихује и прохлађује душе од сваке грешне жешчине и несвестице; маглу разгони нера зума. Онде трње је што цвеће заслања, а овде је божији промисал којино утврђује.
А и сам је Бог по себи пред њима разгонио: меште танета напуштао како облак и маглу љуте осове и велике стршенове, те су зврцали у чела, у очи.