Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Милуна већ није могао да гледа очима. Капетан Вучета јако је волео Страхињу, мада се није умногоме с њим слагао. Страхиња му је био, штоно кажу, десна рука и кад се год деси кака заплетенија и потежа
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Хајде! — зове Маринко. — Чекни! ... А што ли ме зове субаша? Чудан човек беше Маринко!... Мада је већ унапред знао расположење субашино, опет не хте речце казати.
Окретоше шале и приче. Заврзан се журио да задовољи радозналост својих другова. Причао је о Станковом мегдану, и мада је то заиста јуначко дело, опет га је Заврзан толико окитио да се чак и самом Станку учинило да прегони. — Браћо!
Она се сети како јој је Јелица говорила о Станку... Боже, што ти је срце материно! Мада је знала да треба чинити само оно што домаћин жели, да треба волети оно што он воли — опет јој се у души нешто закува.
Али ни сав сумор дана не беше налик на сумор душе његове. Тамо тек беше пакао... Па и није било лако! ... Мада никог није затекао у кући Алексиној, опет му се чинило да је све оно истина што је Маринко видео... Не вара се Маринко!
Дева је седео мало удељен од ватре и премишљао неке дубоке мисли. Питање Заврзаново трже га мало из мисли, и он, мада не знађаше о чему је Заврзан говорио, одговори онако насумце: — Тако је! — А шта је тако?... — насмеја се Заврзан.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
И ја сам био задовољан што сам нежењен. И мада је мајка почесто навијала да јој доведем „одмену”, ништа ме није вукло пред олтар.
” Али ја се не дам. Ја с немачком хладноћом систематски разрађујем материјал и остављам оно нешто напослетку, мада ми оно опет и непрестано искаче пред очи. И то као да је нешто утешљиво, пријатно, слатко. Редом, редом!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ето, тако се разговарају две попадије. ГЛАВА ДРУГА У којој већ отпочиње помало сама прича, мада се може узети и да је она продужење главе прве. А како су живеле попадије, тако су лепо живели и попови међу собом.
сав комшилук био против њега, и вребао га да га убије, али зачудо да је крај свих тих претњи и опасности још жив био, мада се једна комшиница зарекла пред кандилом, у коме је горео најчистији барабанц-зејтин, тако она не била жива, и не била
Он насликан са врло благим изразом лица, а поред њега неколико дебелих књига, мада је слабо читао, али као човек који је поштовао учене људе и био увек међу пренумерантима, захтевао је да се што више
Али је то слабо помогло; Јула је туговала, не смем рећи венула, јер, као за пакост, мада је била заљубљена, остала је једнако (противно свима правилима поетике) онако исто пуначка и округла као и негда још
— ’Оћеш ли да ти спремимо што за пут, к’о обично? — Можеш; мада ми није ни до чега. ГЛАВА ОСАМНАЕСТА Из ње ће читаоци видети какве тешкоће има да савлада човек који мора хитно а у
Та ви немате мантију, — па ви сте онда госпоја Сида. Да, да, акурат! Господин Спира је друкчије, мора бити, обучен, мада више не носи ни он мантију! — Ха, ха, ха! — смеје се гђа Перса, и лупа се по колену.
« Било је и превртања и испадања из кола. Најгоре је прошла фрау Габриела, која се повезала као енђебула (мада је то било против њеног принципа, јер се бојала утркивања и називала то »лудим рацким обичајем и пасијом«) и на њену
Памти све и једна и друга, и мада се тужи на слаб вид, ипак зато једна другу још из далека опази, па се једна другој уклања с пута.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Нисам рад да добије мајоренство пре дваест четврте године, јер мада је и удата, тако млада треба да је под очевим надзиранијем.
— А шта нам фали? Ви изгледате као бубрег, а ја како какав младић. — Баш као младић! — Па добро, мада нисам као младић, ал’ оно бар као ваш пар изгледам. — Ту имате право.
Госпођа Софија, Мицина мати, у „рококо” обучена, великом се лепезом хлади, мада јој није врућина, па жмирка на лепи пар; допада јој се што такав јурат Мицу облеће.
То је хоноріс цауса, тако мора бити, — дода Марко, а Свилокосић главом приклони. — Амин, нек тако буде, мада си само за једну годину од мене старији. Чинићу ове што је до воље твоје, — рече Миливој понизно.
Африка
Куриа мару. Друга песма. је ве Дјоло Лу бе Тулона. Келетиге фамалетиге фама. Ило Дја ало лубе Толона је, дигтиге мада муса ден сема, Дјоло лубе Толона. Трећа песма. Је ве мандали Дјана.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Они су били зарасли карауле и колибе Расцијана и њихове земунице, као и њихове кровове, покривене трском. И мада је беда у Махали морала бити велика, ноћу се из тог српског села стално чула песма.
А да му у темену громови пуцају. Госпожа Кумрија слушала га је, у ноћи, како шкргуће зубима, и, мада супружници нису говорили, она му је, ћутке, додавала облоге са сирћетом, у мраку. Није ни она спавала.
Изићи ће она одатле, додаде, још једном, мада му она ништа није одговорила. Једна старица, међу њима, кад чу да говори разумљивим језиком, упита га ко је он.
Госпожа Евдокија рече да би га била пратила, на том путу, мада је војени, само да јој је јавио да одлази, и кад одлази.
Лежећи на слами, под колима, Павле би – кад би му се она јавила у сну – шапутао нешто, превртао се немирно, и, мада на дану ни за шта не би сузу пустио, имао је, кад се пробуди, у очима, сузу.
су, јасно, наговештавали да ће њихов задатак бити да поставе страже на границу Пољске, јер Украјинци беже у Пољску, мада их спречавају.
На обзорју живота Исаковича, није још било црних облака. Били су накићени, нагиздани, охоли, а мада су турски ратови били прошли, још им се чинило да су, у свом национу, први.
Теодосије - ЖИТИЈА
Али, иако је многе народе скупио и мада се свим средствима трудио вишеречени велики кнез Вукан — на град необориви што на молитви и на благослову очеву
А свети архиепископ краљевством и молитвама венча свога синовца реченога Владислава, мада је незаконито и разбојнички уграбио власт, али је судио да је то по Божјој вољи.
и мада сам те и хтео за суседа и ближњега имати, зато што на ме сикћеш и твојим многим шиштањем пакост ми правиш, није ми могу
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Ова установа (задруга) која још постоји, мада ређе и ослабљена, била је најкарактеристичнија одлика друштвене организације динарских области.
и Дубровачку. Године 1809. је Далмација, коју су заузели Французи, била део Илирске краљевине. Мада је француска управа уништила доста наслеђених тековина и повластица, она је потпомагала уједињење јадранских Јужних
ИX) састављено од 836 српских братстава. Од ових су 137 старинци зетскога типа већином католици (мада међу бокељским католицима, који чине нешто преко четвртине становништва, има и покатоличених Црногораца).
* Неретљани су, ипак, наставили борбу с Млечићима. Гусарство се развило у Омишу и у Сењу. Мада су одувек тежили да не буду под млетачком влашћу, ове су групе, ипак, унеколико подлегле утицају млетачке цивилизације.
Уметност се нагло развија, мада су уметници у Италији налазили повољније земљиште за своју делатност и сматрани за талијанске уметнике, као нпр.
Нарочите психичке особине. — Мада је приморска Далмација сиромашна и по својој земљорадњи и по сточарству, ипак живот у њој није тако тежак као у Загори
Извршило се стапање латинског и словенског духа, мешавина која се увек јасно запажала, мада је становништво брзо и потпуно постало српско.
Осим традиција, које су им заједничке са динарским, Дубровчани истичу и своје властите традиције. Мада су се старе породице данас утопиле у досељеничку масу, ипак су сачувале дух предузимљивости, склоност за књижевност и
Да би се избавила ове опасности, Бугарска се морала предати деспотима, као што је био Стамбулов. Али, мада се клонила Русије, ипак је имала исти програм: остварење санстефанске Бугарске.
Међутим, преовлађује динарска женска ношња, мада овде-онде у неким селима има косовске женске ношње. Ове динарске досељенике, који су донели своју ношњу у област
Али уколико се више иде на север, утолико више овај тип слаби, мада се и преко најсевернијих граница, нарочито у варошима, наилази на пуно лица која му припадају.
Напротив, Прилеп је од једнога етничког салива, мада има и неколико пословењених аромунских породица и неких које се још држе.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Издресираћу једнога да људима завлачи шапу у џепове и довести га у Караново, ако се вратим, мада мислим да се нећу вратити. А зашто бих? Нико неће цркавати због тога што ме нема.
Желео сам да није чула, мада је јасно да је то немогуће, У једној проклетој рупи као што је Караново и муве преносе вести.
Али су по изразу, облику лица и усана на свог оца, због чега не могу да их волим, мада обећавам мами да хоћу и говорим и самоме себи: хоћу, хоћу!
Јер то је тако, и ако је могуће да се бира и ако човек за било шта гласа, ја гласам за љубав, мада је и она унапред изгубљена ствар.
Познавао сам оних неколико улица нанизаних око Погаче као свој џеп, мада нисам познавао самога себе. Зар си ти то могао да урадиш, Слободане Галац? - застајао сам пред самим собом.
Рекох јој да греши, али се она опет насмеја одговоривши да сви грешимо ту и тамо, мада то није претерано важно. Затим уђосмо у разред. Поређано у групице, друштво је о нечему расправљало.
и Рашида је, можда, очекивала да јој ставим руку на колено, или око струка, само што ја нисам био расположен за то. Мада смо у школи учили и еволуцију врста, и марксистичку теорију о настанку и нестанку материје, и ма да ми је било јасно
- Немаш? Ма немој! Држи се зубима за ветар! - рекла је и опет се насмејала, а онда сам се, мада је то било глупо, и ја насмејао рекавши да је њен предлог нешто посебно, генијално.
Било је толико места које је човек морао да види и то је било дивно, мада застрашујуће: живот је изгледао прекратак за све то.
Шта мислиш Рашида, да она ту ради? - буљио сам према скели готово не верујући самоме себи, мада сам нечим што није био разум, ни пирамидалне ћелије већ знао, осећајући читавом кожом то што долази као што животиње
Обећај ми то, Бодо? - шапутала је нагло и нервозно, а ја сам понављао да хоћу, још данас, или већ кад га сретнем, мада сам знао да га данас нећемо срести, али да ћемо сасвим извесно срести нешто друго.
Морам изаћи, Весна! - шапнух, мада није било потребе за шапутањем. - Морам изаћи, а ти реци оцу шта хоћеш кад нас позове доле.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
ИИ Господар Софра, мада се већ обогатио, зато опет увек је дућан и механу држао. Није хтео даље од свог извора. Калфе није имао, држао је
— Видиш, Соко, ми, мада смо већ богати, морамо даље терати, и ја сам научен једнако радити. Новаца имамо доста; новце да узајмимо каковим
— Фишкал, прави честит адвокат зове се фишкал, па то је велика чест и слобода, и свуд је отмен. Мада је господар Софра мрзео адвокате, али ипак ласкало би му да има сина „фишкала“, па да носи временом јошт друкчију
Госпођа Сока, мада је била лепа, ипак није била кокета никада, и била је са својим Софром сасвим задовољна; но и господар Софра би за њу
Дозове сву породицу, опрости се и пољуби се. Крећу се. Господар Софра носи замашан наџак, и добро му стоји, мада је мали, али тако здепаст, широк, руке тако јаке, да би међу њима не једном младићу кости попуцале.
шљахтец учтиво позове, па тако сви упарађени седну у велике каруце, горе два шљахтеца, а доле два „купца”, јер бадава, мада су гости, пред шљахтецом не могу седети. Довезу се у дворац. Ту слуге скидају госте, показују куд треба ући.
Кречар није такав био као што се показивао на краковском путу, таква ћуталица. Онде га страх угушио; он је весељак, мада је оматорио. Сад Кречар, господар Софра и Полачек старији иду да се картају у „екстра”-собу, онако на ситно.
Шамика га само гледа па глади бркове. — Можеш гледати колико хоћеш, не бојим се, мада си сто школа учио, — промрмља Пера. Крај котиљону. Котиљон се преобрази у полку.
И фрајла-Лујзи се допада игра. Мада не зна, опет би играла. — Херр вон Кирић, зар ви не играте коло? — Ах, то је „гумиласти!
Не једна фрајла чека за хаљине; напољу пада снег, она чека полуобучена, чека Шамику, али Шамика не сме фалити; мада је бал започео, он је за по сата ту.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Капље кроз трску, капље, и, мада је густа тмина, види како једна жаба скаче, све ближе и ближе. Испрекидан лавеж паса и испрекидан пој петлова, још од
Што их се више стишало и примирило у логору, све их је мање желело да заспи. Мада беху измучени и болни у целом телу, од шест дана хода, под оружјем и теретом, заспаше само они који су већ давно били
нити повести краву или теле, они су ипак видели безброј сјајних ствари што су трепериле у ноћи, красне и ванредне. Мада су знали да их понегде чека свега нека смежурана баба, венац лука, улар, или каква сребрна копча на каишу, били су
Упадали су у варош, као курјаци, кроз стрме ходнике, уске и влажне као олуци. И мада читави сокаци беху пусти, они су, по мраку, наслутили оно што су тражили.
зна како су се после споразумевали и мешали са укућанима, тек они су причали, окупивши све живо у кући око ватре, и, мада им нико ни речи разумео није, сви су им одобравали главом. Тако, разбудивши све, никоме не дадоше да спава.
Тако, разбудивши све, никоме не дадоше да спава. Ишли су од куће до куће, по мраку. И нехотице, мада то нису тражили, наилазили су и на жене.
Честњејши Исакович пробудио се, зачуђен сликама над главом, сатом који му је, мада опсова, одсвирао један менует, безбројним, танконогим сточићима и свиленим покривачима, на којима су спавале две беле
огледалом и гледао широк ожиљак ране, на десном рамену, исто тако пажљиво, као и своје дебеле, опуштене образе. Мада је хтео, и требао, да пожури, чинио је бесциљне покрете и прекидао облачење дугим посматрањем себе, у огледалу, какво
Мотао се и пре на Рајни; малне изгуби главу у једној сечи, при утоци Дунава; послаше га затим у Италију, мада га брат ожени, мада је имао децу, мада није ни желео, ни искао, да иде.
се и пре на Рајни; малне изгуби главу у једној сечи, при утоци Дунава; послаше га затим у Италију, мада га брат ожени, мада је имао децу, мада није ни желео, ни искао, да иде.
малне изгуби главу у једној сечи, при утоци Дунава; послаше га затим у Италију, мада га брат ожени, мада је имао децу, мада није ни желео, ни искао, да иде. Покушао је да оде из војске, али зар онда није ишао исто тако за житом?
С – јер је Славјанска. И – јер је Исусова. Ј – јер је Јединосушна. А – јер је... Не заврши, јер мада беше отежао као буре, од вина, помисли да говори што не треба говорити.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Правила за дешифровање знакова који откривају пол још нерођеног детета, мада могу да изгледају произвољна и загонетна, чудна, заправо су строго детерминисана и заснивају се на чврстој
Ако прекрше ове забране, верује се, добиће болест русу.³³ Мада се то изричито нигде не каже, можемо на основу ових веровања претпоставити да ће и дете рођено у овај дан бити пре
Обред крштења увек се обавља пре подне, док је дан у напретку, да би дете добро напредовало. Мада би по свом хришћанским правилима требало дете одмах по рођењу крстити, наш народ, осим ако га нека већ поменута невоља
“⁵² Шта је узрок овом необично дугом одлагању крштења? Мада се овде као разлози наводе неспособност мајке да спреми послужење куму, односно чување некрштеног детета за умир,
Овај обичај у литератури до сада није довољно описан и адекватно објашњен. Обред одвезивања пупка некада, мада ретко, врши се и пре седме године.
које је Вук такође унео у своју књигу Српске народне пословице и друге различне као оне у обичај узете ријечи. Мада су изреке и узречице по краткоћи, сажетости заиста блиске пословици, оне се ипак разликују од ње по свом облику,
отац има највиши углед, њему се указују највише почасти, он заповеда и сноси главну одговорност за напредак породице. Мада је основна јединица патријархалног друштва породица (задруга), постоје бројни различити облици повременог
У српској култури није толико на цени дисциплинован војник, већ неустрашив и пожртвован борац за народну слободу. Мада у патријархалној култури постоји честа хијерархија ауторитета по старешинству и полу, то не значи да у њој није снажна
³⁰ Мада је уопште гледано положај деце у задрузи и целој патријархалној култури веома рђав и мада је представа жене несумњиво
³⁰ Мада је уопште гледано положај деце у задрузи и целој патријархалној култури веома рђав и мада је представа жене несумњиво црна у идеологији ове културе, ваља рећи и то да он, ипак, није подједнако лош у свим
Дете заправо и нема фиксиран положај јер се његов социјални статус непрестано, мада споро и готово неприметно мења са узрастом.
Од деце се очекује смерно, стидљиво и уљудно опхођење с родитељима. Мада се у српској патријархалној култури строго поштује ауторитет родитеља, овај ауторитет се не заснива на суровој сили,
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Ја сам цар и немам рашта силазити као крвник међу људе, и мада владам по милости бога, нисам бог да праштам.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Правила је и даље редовно зимницу, мада више није било никога ко би хвалио њено слатко од ружа. Затакнути за стакло креденца, стајали су најновији каталози са
Ја од туге прогутам карамелу, мада уопште не волим бомбоне. Онда по екрану Кинотеке почну да се јуре Том и Џери. Млади човек посматра у треперавом
Успева да буде витак само кад увуче стомак и дубоко удахне ваздух. Млада жена није баш тако млада, мада носи избледеле траперице и високе чизме. Успева да буде млада једино у полутами Кинотеке, на представи од три.
— Али, војска је војска! – Па да — рече. — Војска је војска. »Добро је овде«, мислио је, »сасвим добро, мада ми ни ово сунце, ни ова Тераса коју сам толико волео, ни овај отмени свет коме сам некада желео да припадам, ни
То треба прославити, помисли! И мада ништа није говорила о себи, знао је и када је добила свој први бикини, и прве фармерице од дунда Јоза из Калифорније,
Путовање на овај начин имало је и својих дражи! Никада нисте могли бити сигурни да ћете наставити пут, мада је акумулатор на издисају понекад успевао да покрене кола отпрве, што је такво јутро претварало у праву малу свечаност.
И мада је оркестар био пребучан, могао сам сасвим лако да из кркљања позауна и топота балетских патика по бини, издвојим за се
године. – Схваташ? – Шта има ту да се схвати? - пита се Пуфко. – Оне долазе и дале, мада више нема прозора... Мислим, нема ничега, капираш? Ничега за шта би се ухватиле! – Мислиш, тек тако?
пресудни делић снаге који је попут очајничког сигнала тонућег брода допирао из његове свести до његових тетива, које, мада су чуле наредбу, нису могле да је послушају, држао га је у пат-позицији, не успевајући да га пребаци преко невидљиве
« Је ли то оно што си хтела? Шта је то с тобом, мала? Па ипак, мада га још ниси срела, осећаш да негде постоји неки други живот, који се непрестано крије од тебе: понекад га угледаш како
— Већ сам готова... — казала си. — Већ сам готова! Платила си три минута, мада ниси изустила ни реч, и отишла на факултет, а по аули су јечали млади срећни гласови. Гласови, гласови.
Савршена је док спава попут детета, лежећи потрбушке покрај њега, пуна поверења, мада га је тек срела. Девојка се окреће у сну. Види њене трепавице које сенчи сан.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
У његовим назорима пукотина нема: ту је искрена, мада површна самилост према социјално обесправљенима, поетична и успављујућа религиозност, романтичарски, наткласни
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
каткада смисао, јасност, искреност, своје интимне песничке особине, Дучић се усавршио у форми као нико до њега. Мада му сликови нису свагда правилни, он пише ванредно израђеним стихом, углађеним, утанчаним, са обиљем слика и богатством
Милићевић, Вук - Беспуће
Он ипак сјутрадан не изађе из куће, мада је знао да ће она бити поред Уне, јер ју је чуо кад је изишла и видио куда је пошла; мада је знао да ће га чекати,
сјутрадан не изађе из куће, мада је знао да ће она бити поред Уне, јер ју је чуо кад је изишла и видио куда је пошла; мада је знао да ће га чекати, мислити на њега, да ће јој можда учинити нажао.
више пута, задржавајући се кратко вријеме, свраћао је и отац да је види; једино, преко празника, кад је одлазила кући, мада се родитељи сада уздржаваху пред њом од свађе, она осјећаше све шта се догађа кад она није у соби као и оно што се
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Због овог случаја, добио је Максим надимак »Главосек«, и сад га у селу и околини сваки тако зове, мада у шематизму има своје красно име и презиме. Ето тако код овога света пролазе данас људи који се посвете науци.
које једна сиромашна кућа има од јарца, извалио и такву једну корист која се никако не може овде верно навести, мада писац не мрзи на данашњу натуралистичку школу, и мада би то скучени простор листа и могао допустити.
и такву једну корист која се никако не може овде верно навести, мада писац не мрзи на данашњу натуралистичку школу, и мада би то скучени простор листа и могао допустити. Одговор је довео у незгоду и учитеља и ђака.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
мени куца, Ја гледећ у њу, сам сам с њоме плакô, Што год сам рекô, језик мени муца; А опет зато, било макар како, Мада ми срце тужно како пуца, Ја збогом њојзи морао сам рећи, На моје дело морао сам тећи. 26.
„Амо ти милена.“ „Доле сад ћемо ми сести, Ал' ће да се слади! Морô би те, рибо, јести, Мада немам глади.“ Веће руку с рибом диже, Да принесе к усти, Прском вода у чун стиже — Оде санак пусти! 9.
узимајући све скупа моли4 за опроштај: Опросте, ако дикоји ред Ја вами сам нанесо вред, То никад ја не чиња рад, Мада и чиња кадикад. Што каткад реч вам забрањава Неправедно ми се пречињава.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Што сам мислила о вама? Боже! Крепавала сам од страха да нисте какав надувенко, ако разумете шта оћу да кажем, мада се то не би слагало са оним што пишете, схватате? Онда се најзад одлучим па — куд пукло да пукло!
се клупко на крају ипак одмота, па сам вам због тога и пришла на улици, кад већ хоћете да знате зашто сам вам пришла, мада прилажење није мој систем и можда бих и даље до бесвести изигравала глупачу и те фазоне, да нисам као малчице
Пошто су ми набацили комплексе да смо страшно мала, мада симпатична земљица, испричах им причу о зецу: — Дакле, тај зец — почех — мазнуо је нешто више ружица него што може
нисам савила окуку ни иза ћошка своје улице, а већ ме је зауставио један веома стари госн Кречко Лапонац, са штапом. Мада је, изгледа, заборавио да скине ранац испод капута (толико је био погрбљен и га-га), госн Кречко се исправи ко свећа и
Матори је само слушао, цртајући фломастером по новом столњаку. Чинило ми се да је све у реду, мада је било нечег изузетно сумњивог у атмосфери, мислим нечега што ме је подсећало на ону чувену сцену из филма „Тачно у
совисање и, могу вам рећи, па ви веровали или не, баш ме брига — у том тренутку ватање ми уопште није падало на памет, мада је било сасвим неизбежно да се додирујемо коленима и свачим, пошто је врећа, као и свака друга врећа, била прилично
Две порције пет хиљада лира! Стигао сам до Београда за осам сати мојим „ровером“. Нема шта, сјајна су то кола, мада коштају девет милиона! И замисли шта ми се догоди!
изјутра било, он би допола извирио испод обешених новина и добацио ми унапред припремљен пакет стрипова и кримића, мада се уопште претходно нисмо договарали о тој лектири.
И сад пазите шта ћу да вам кажем одједанпут укопчах да сам смртно заћорена у тог типа из киоска, мада би ми могао да буде отац!
Купих онда једно пет кила погрешних новина и укрштених речи, мада их мрзим из дубине душе, а нарочито тропску птицу са три слова (ара), део коњске опреме са два слова (ам), египатско
Улога свитаца у животу наше главне јунакиње Нема шта, „Голф-клуб“ у Кошутњаку сматра се баш финим местом. И мада нико никада није видео некога да тамо игра голф или нешто слично, читава ствар се ипак зове „Голф-клуб“.
— некако ми се више није дало да се гребем о Мишелина, мада је цела ствар јако личила на феноменалан провод. Одлучих да нађем запослење, било какво, свеједно, дај шта даш!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
- Кyћа наша мала у звуку траје, мада распаднута; а мирис њен ми, црнилом од зала, дошумив крепак, злати се и брчка од јутра раног па до доцног цврчка.
- мада и жалим станиште бивше, разорног ритма, његов крешендо, финални удес када га шкропи кишица ситна, смислених капи бе
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
то не значи да изневеравамо првобитни говор природе у стварању; ми само понављамо нејасност која је у природи језика, мада је у нашој природи да једино јасност разумемо.
бити знали сте да свако своју срећу кује ал не бесте покорни ни сопственом знању спремите се за туризам по паклу мада пресуда још није пала Картароши да вас нешто питам има ли за мене места за столом хоћу да играм чак и без весеља
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ШАЛА Још сам ја весео мада се нећеш удати за мене. Та младићи су само сене, не купе новац, већ успомене. Бићеш госпа гојна, удата често мало, а
Силазим, а дочекује ме и ту рибар. Његове разроке очи покушавају да ме гостољубиво приме, мада му је живот мрзак. Недељама не виде своје жене. Лампе их муче, неће да горе. Доводе их до шкргута зуба.
Тетурам се по палуби, јер је брод почео да се љуља. Ветар душе. Мада ме је Блажевић једнако покривао, јер се бојао да ми месец „не шкоди“, мени је хладно и дрхтим.
Те пиљарице говоре дијалектом Сегедина, који и ја знам, мада нисам тамо рођен. Ја сам пријатељски разговарао са њима.
Имамо много дезертера, па чак и официра, који иду у Беч са папирима који нису у реду. Ма колико да је то смешно, и мада су Аустрија и Мађарска једно, забрањен је унос меса, масти, брашна, у Аустрију, то јест износ из Мађарске.
Поповић, позвао ме је, при штампању Суматре, да у облику неког додатка изложим са њом и своје „Вјерују“ о поезији. Мада и ми „најновији“, имамо разуме се, своје интенсије у књижевности, не могу о њима да говорим без збуњености, јер, прво:
Први пут приметих неку огромну промену у свету. На другој страни тунела, чекао нас је други воз. Мада је у даљини већ свитало, у возу је опет био потпун мрак. Изнурен, опет сам сео у мрачан кут вагона, сам самцит.
Ја, мада сам цивилизован, као и остали наши књижевници, и не бих преврнуо чашу на дворском ручку, ипак, гледам ове мокре, огромн
Док је сва сјајна ренесанса сахрањена у музеје и нико је не обнавља, мада сви о њој говоре, Французи сваке године обнове по једног свога. Има у томе једне очајне мудрости старог народа.
Ја сам далеко од завичаја и обешењака. Сву ту радост, која ће вас, можда, сетити Тагоре, мада мене сећа више Хамсуна, побудило је у мени ово вино, жуто као цвеће, и мој домаћин, који ми кува, и корача као
Нико овде не зна моје име, а да се срушим из ове висине, сви би ми постали у овом граду браћа и сестре, мада би мој осмех, занавек, пао, са голубовима који лепршају са цркве, тамо на речицу сребрну.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Познајем! — изговори с омаловажавањем, а лице тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштину нисам урадио”, мада је, у ствари, с тим истим човеком до јуче, док се год не појавише његове песме, био добар пријатељ и није у друштву
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Не треба му да чита Бокачија! И мада су многе учествовале у таквим диспутима, и мада је ораторски дар добри господ подједнако разделио међу Евине кћери у
Не треба му да чита Бокачија! И мада су многе учествовале у таквим диспутима, и мада је ораторски дар добри господ подједнако разделио међу Евине кћери у том селу — ипак је најчешће на мегдану остала и
Него да идемо даље. Мада је ово све чисто месна ствар била, ипак није могао а да не ошине, онако згодно како то само он уме, и капетана.
Срета се мало удуби у мисли, а после полетеше мисли као из рукава, и за тили часак честитка беше готова, мада је (за депешу) доста дугачка била.
у варош у телеграфску станицу, пошто ни за живу главу не хтеде поверити и дати свога коњића Мићи »Официру« у руке, мада су га сви молили и наваљивали на њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђао је Вујица »представник«.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
За све је знао противутук, Сваком је истину гурао под нос. Поносим се што сам му чукунунук, Мада необичан наш је однос: Никад ме за образ не уштину, Само га слутим, кроз маглуштину.
Кад се селе, понесу гусле и икону на дну ковчега, И мисле да су важни, мада није јасно због чега. Свети Сава им је пастир и учитељ у чудесима; Горде се својим поразима, патњама и удесима!
” Петар Сундечић, село Мељак, Штедљев је, мада по души није лош. „Може ли за три банке”, пита Пера-сељак. „Јевтиније од пет ни за грош!
СТВАР ВИДЕЛА УЖУРБАНА НОВИНАРКА Стиже Новинарка, с фоторепортером, Са магнетофоном и оштрим пером, Образована, мада не сувише, Увек спремна да интервјуише, Присутна где год се што важно збива, Писац потресних, поучних штива,
” „Левица не уме, мада би хтела Па се безглаво каткад залети, У свему би да узме свог удела Ал нема ни среће, ни памети, Лоша је где је
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
тихо потоне у таму, Ја ћу ти, драга, опет рећи тада Отужну песму о љубави, како Чезнем и страдам и љубим те, мада У том тренутку не осећам тако.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Прокламован владар, нечујно, у мени Противника има, мада га се плаших; И чашу што се нрелива и пени Дижем у славу традиција наших И лепих жена!
А ти нам ипак дајеш видно Једине часе који вреде, И све што није ниско, стидно, И успомене чуваш бледе. Мада ти нико ништа не да, Ти рађаш својим лепим врењем И горду Мис’о што те гледа С осмехом и са сажаљењем.
Неосетно, тихо, кроз алеје нéме, Сад нас прате сенке две: Старост и Време. И мада нам ништа не кажу, не чине, Осећамо терет њихове близине.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(око) које заплакало; Зла година сатерала орла у долину (с кокошима зиму да зимује); Сјаши Курта, да узјаши Мурта). Мада пословице као виши вид фразеолошких творевина остављају утисак мозаичке исцепканости и шароликости, оне, и као такве,
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
(Пс. 33, 21) И узевши ја часне мошти његове, И кретох на пут путовати. И мада велики метеж беше у земљама тим, Божијом помоћи, и Пресвете Владичице Богородице, и молитвама блаженог и преподобног и
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
— лукавство холмић — хумић, брежуљак Хормовит, Хормовитац — становник Хормовита (х)оспитал — болница хотја — мада, премда хоџа — муслимански свештеник хранити — чувати христоитија — благи обичаји, лепо понашање худ — рђав
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ова песма нису тешке речи Мада мало опор звучи густи звук. У њој нема капи која главу лечи И болне руке згрчене у лук.
Ћутљиве — ко од страшне бриге. Збијене — ко од тешког страха. Ја знам да свака као жива (Мада неима ока, уха!) За мене неки говор скрива У непомичној урни духа.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Сумануто је обишао све зграде, свуда завирио, мада је ноћ, без светла наточио ракију, попио неколико великих гутљаја. А сада? Куд ће и шта ће?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— у потрагу за њом! — нареди свим водама у планини, и велико трагање поче, мада је киша још ромињала. Где је све нису тражили, где све нису завирили: и у шуму, и у камењар, и у пећину, и у густиш!
Никада их нико није видео одвојене, мада нису били ни браћа ни рођаци. Једнако високи, једнако смеђи, једнако обучени личили су на близанце, али један се
— узвикну јато тек рођених риба и попе му се на леђа. — Јесмо ли тешке? — Па, наравно! — осмехну им се, мада нису биле теже од пене. — Видите колико вас је! — талас се окрете лево, затим десно. Каква дивота! Какав сјај!
ГАЛЕБОВА СТЕНА Далеко у плавети мора, сред галебова гнезда, нађу се три јајета. Будућа мајка стрпљиво леже на њих, мада јој није било лако. Околне грабљивице неумољиво су вребале тренутак непажње.
Учини то исто царица с Кнедлицама. Али поче се спремати за пут и цар Ферфелин, с Ферфелинком и принчевима, мада се није знало како је до њих допро глас о златној птици.
лековитост њихове свирке, некакав моћник држао их је силом код себе, хвалећи се њима као ловачким пушкама или псима, мада му је звук њихове песме био стран. »Можда они и нису толико вредни хвале?
— Имао сам све то! — рече принц. — Али у томе није било среће, па сам пошао да је тражим, мада не знам где се налази: на врху света, или на дну мора? — Принц изненада заћута и загледа се у девојчине очи.
— Шта је то сада? — питали су се углас, али нико ништа није био у стању да наслути, мада је на сваком једру блистао утиснут вилин знак.
Није могуће? Такав облик и такве шаре ни дечаков отац није знао да смисли, мада је био један од најбољих резбара у селу.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Републике, ту где је пешачки прелаз између Народног позоришта и Кнежевог споменика, пролази граница која се не види мада није невидљива.
У ноћи ппоклето злој (мада, видеће се, наклоњеној устаницима), страх који се таложио вековима постао је многима неподношљив и они су отклонили
Ливаде су бујале, неизгажене, али су Турци опет држали страже на градским капијама, мада су сад они зазирали од Срба. Од њега, Узун-Мирка, склањали су се а он их је изазивао.
Мегдан почиње и Чупић већ делује као прибран мада не и сасвим приправан; у оном другом, самоувереност буја и више је ништа не може обуздати: победа је, чини му се, већ
године, више од две деценије после битке на Љубићу. Био је, наравно, потпуно заборављен и наравно, у потпуној беди, мада му је, неку годину пред крај, Милош Обреновић био одредио неку малу пензију.
пустог сокака, без ваздуха и без неба, ипак пођете узбрдо, од Душанове, можда ћете осетити како вас додирује пријатна, мада некако лепљива тајновитост која је, изгледа, увек у тој улици.
Умножавао се и мењао а ипак, као добар глумац, остајао непромењен. У сваком случају, све је било доста узбудљиво мада је изгледало предвидљиво: али час освајања је увек био непредвидљив. И непоновљив.
То плетиво га је све више прожимало и будило у њему сјај неке несазнане ватре, мада је досадни Велестинац једнако опомињао да у свему томе, могуће је, има мала замка судбине.
У овом је крају Змај странац; онај неко то није мада, у шетњи, увек бира страну у сенци као да би да постане још неприметнији но што то, по природи ствари, већ јесте.
О њеној се смрти говорило као о смрти старе жене, мада су неки бечки и новосадски листови писали да је умрла прерано, напречац и од јада.
Онда се дан искосио и почео да струји према некој тачки коју није видела мада ју је предосећала. Прво су јој јавили да лепа Петрија, однедавно узета њој у испомоћ, моли да јој се дозволи да,
) Овај утисак није неочекиван. Био је, чини му се, још у пуној снази, мада се већ ближио шездесетој када је, у току једног од својих дужих борављења у Бечу, открио нешто што га је забавило.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И не заборавите кутију са жутим ималином као прошли пут, тако вам Бога! Али кад је све било спремно одустао сам, мада никаква посла нисам имао. Међутим доцније свратићу, о разуме се.
је Јаћим некако ведро и безбрижно лежао, све док старога ратника у кућу не унеше и на ратнички га кревет положише, мада му свећу још не упалише. У оном тренутку кад се Јаћим стао разазнавати, било је тачно шеснаест сати.
Боловала је она сирота поодавно, на ногама; крпарила се и помагала како је знала и умела, али лека није пронашла, мада и наду није изгубила.
Дижући се он ме упита: — Хоћете ли да вам сад платим? Кол’ко? На ово питање ја се уозбиљих још више, мада сам хтео, не знам зашто, пропасти у земљу од стида.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
На њему сам видио, уобличено и вањски уочљиво, моје рођено унутрашње лице, моју властиту затајену нутрину. И мада сам ја њега настојао да унеколико утјешим, да ја њему нешто олакшам, трпио сам можда не мање него он сам; и то, често,
И мада је све друге тај догађај оставио у увјерењу да је вањски несретан случај био оно што ми је пресјекло даље могућности „у
Па опет — непојмљива. Непојмљива и невјероватна. Сваки се живот одиграва у некаквом, мада и илузорном, мада и произвољном, систему координата; на некој, мада и чудној, шаховској плочи.
Па опет — непојмљива. Непојмљива и невјероватна. Сваки се живот одиграва у некаквом, мада и илузорном, мада и произвољном, систему координата; на некој, мада и чудној, шаховској плочи.
Сваки се живот одиграва у некаквом, мада и илузорном, мада и произвољном, систему координата; на некој, мада и чудној, шаховској плочи.
надарена човјека, једног од оних несређених и лично несретних генијалоида које у таквим провинцијалним срединама, мада с малим осмјехом, издижу, тетоше, истичу као једну од знаменитости у менажерији свога мјеста; уз своју катедралу,
) За све нас Мато је био ауторитет. И мада смо његове мисли оцјењивали понајчешће као сасвим обичне, просјечне, некрилате, крајње упрошћене и ни по чему
Гријеше људи кад за знатним вањским ефектима замишљају неке велике унутрашње помаке, неке крупније мовенсе. Мада си се доста потуцао по свијету, ти познајеш људе прилично једноставно.
(Друштвена форма и добар укус налажу да се такве ствари сматрају ријетким и скроз изузетним појавама мада се — бар на неким латитудама — дешавају просјечно два до три пута за једног људског вијека.
Али не обмањујем се. Мада је захвалност једно од најдубљих и најприснијих, па можда и најтрајнијих осјећаја у нама, оно је свакако једно од
Само је једно још горе од ње: намјерна оригиналност. Веома су ријетки умјетници за које се може рећи: „Оригиналан дух мада је настојао да то буде!” У умјетности не смије се ништа хтјети бити: треба бити. Ако се није, залуду је хтјети.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
дана, када се узбурка моје мртво море, Кад дух и бол ударе у своја звона јеком многом, Онда ће песник дозвати тебе, мада си тамо горе, Да закука, да заплаче с тобом; а већ дотле... збогом!
изумире време Слепоме телу, што га инстинкт крепи, За огледало се поглед нагло лепи: Да види уста што ће да занеме, Мада још жедна пољубаца, неге, А не покрова, не мртвачке пеге.
Ја знам једну песму, и њу данас слушам. И та песма носи мени нове дане, Мада су к'о јуче и сад стари зраци, Док над мојом главом исти су облаци. И та песма носи мени нове дане.
сам и ја веселих часова, Није мени увек било као сада; Имао сам и ја сате без болова, Осмејака ведрих и радости, мада То је давно било... На груди сам руке Прекрстио своје.
” И тад пипах ваздух, тражећ каква трага, Али речи твоје нисам мог'о наћи; О како је љубав велика и блага, Мада као звезда и она ће заћи.
нас двоје би били Свет за себе, нераздвојан, вечан: Све док светлост не би оставили, Сваки дан би био за нас свечан. Мада срећа нема своје лице, Њезин изглед осенчава нада, А њој човек не мери границе, Прави простор тек у њему влада.
Ти си дивна била. ТИШИНЕ ОРГИЈЕ Пијемо нас неколико пропалих луди И полусвет: Без свега, и без радости; мада нам груди Чезну за цвет.
Волим те срцем што још зна да бије Пропашћу мојом, мојим гробом, мада За мене нема светлости ни сада, И око моје дан више не пије. Нада мном љубав нема више власти.
Ја не знам више да л' се сећам сада Једног момента и израза лица Једног момента да л' се сећам, мада Још гледам себе везаних вилица. Ја не знам више да л' се сећам сада. Ни кад је дош'о облик заборава.
Да се поклоним пред вама, што сада На сваки корак брижљиво пазите: Ту скоро царство згазили сте, мада Сад мали поток са муком газите.
И сад ми је добро, тихо, и све тише. Цела младост и година моја свака, Мада оде сва сирота, као беда, Мада небо не донесе дана лака, Ипак моју главу кити коса седа, И велики одмор спрема црна
И сад ми је добро, тихо, и све тише. Цела младост и година моја свака, Мада оде сва сирота, као беда, Мада небо не донесе дана лака, Ипак моју главу кити коса седа, И велики одмор спрема црна рака.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
уз помоћ уредника ”Елецтрицал Еxпериментер”, а који су углавном намењени младим читаоцима, морам да се задржим, мада невољно, на утисцима из моје младости и на околностима и догађајима који су одређивали моју каријеру.
Са годинама постајемо разумнији, све систематичнији и конструктивнији. Али, ови рани импулси, мада не одмах креативни, представљају значајан тренутак и могу да одреде наше судбине.
Тај исти коњ је био крив за повреде мога брата од којих је он и умро. Био сам сведок трагичног догађаја и мада је од тада прошло 56 година, слика тога догађаја ни до данас није избледела.
Неупућен слушалац могао би се заклети да се у соби налази више лица. Мада мајци морам да захвалим за сав изумитељски дар који поседујем, и вежбе које ми је отац задавао мора да су биле од
Изгледа да су они били јединствени у свом ставу, мада сам ја вероватно био предодређен за то, пошто сам знао да је и мој брат имао слична искуства.
Одмах сам прекинуо, мада ми, признајем, то није било нимало лако. На тај начин сам контролисао и зауздавао све навике и страсти и не само што
Механичко летење је било једно од ствари које сам желео да изведем, мада сам још био обесхрабрен сећањем на један незгодан пад, када сам са отвореним кишобраном скочио са крова куће.
на површину цилиндра под правим углом и да је слаби ротациони ефекат који сам опазио последица упуштања ваздуха. Мада сам до тог сазнања дошао постепено, доживео сам га као болан ударац.
Разболео сам се од те страшне болести првог дана по повратку и мада сам преживљавао кризе, девет месеци сам био везан за постељу, готово непокретан.
То значи да је моје чуло слуха било тринаест пута осетљивије од њиховог, мада сам у то време, тако рећи, био глув као топ у поређењу са оштрином слуха коју сам имао у доба нервне напетости.
наизменичних струја дошао је у психолошком тренутку, као дуго тражени одговор на многа хитна индустријска питања и мада је требало да се превазиђе одређени отпор и да се као и увек помире опречни интереси, комерцијални наступ није могао
Ипак сам се вратио задатку чим су околности то допустиле. Мада сам знао да би се већа електромоторна сила постигла апаратом већих димензија, интуитивно сам осећао да се то може
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
А онда је одједном одјекнула чувена песма немачких исељешка , чији сам последњи рефрен, мада тешка срца, и ја прихватио: ”Ох како би тешко било остављати обрсие родне земље Када не би живела нада да ћемо их
У том тренутку из мени непознатих разлога, Кристијан је све ово узимао као неку шалу, мада ми је искрено честитао на мом уметничком успеху. Идућег дана, у ведром расположењу, кренули смо рано његовој кући.
Тако је успомена на Насау Хол у Принстону полако ишчезавала, мада није никад заборављена. Чувена победа веслачког тима са Колумбије код Хенлија није била главни разлог, иако је за мене
потпун у правом смислу речи, али да ја нисам у стању да се користим свим могућностима које ми се нуде на Колумбији, мада сам, у ствари, већ добио много више него што може један усељеник да очекује.
За мене је то било чудо да је Хелмхолц, Немац, разумео много боље идеје два велика енглеска мислиоца, мада их никад није лично срео, него што је то успео један велики енглески физичар, Тиндал, који је лично познавао Фарадеја
То исто питао се и Ејмс па се крајем године вратио Роуленду. Вебстер је остао, мада у мом присуству никад није хтео признати да је Берлински институт за физику у било чему бољи од онога што они имају на
Идућег дана ждрепци, кочије и опрема били су моји. Ждрепци су били само три године стари и, мада зауздани, били су још сирови и требало их је увежбавати.
Недостатак јединства и уједначености увек се осећао, а одатле је потицала јака, мада не увек свесна жеља у срцима научника да се створи јединство циљева и тежњи ио питању вишег научног истраживања на
Ћипико, Иво - Приповетке
Цвета се, у познатој јој вароши, лакше снашла него онамо преко мора. Сувим је лако, мада је до њене куће, преко брда, још читав дан хода. .
Марко нагне за њом. Пођоше журно комшијској кући. Те две закумљене куће добро се пазијаху, мада је њена сиромашнија. Цвета улегне у ограђени комшијски обор. Разгледа се: нигде никога.
И опет гледа у сунце, али оно је још далеко, мада су већ врхови планина у пламену; прилази, али полако, док би она хтјела да се овога часа у њему огрије.
— Иди са срећом! — рече јој господар озбиљно, а господарице пак настоје да је утјеше, мада их она у узбуђењу и не слуша, и не разабира њихових ријечи.
— Исусе мој, милосрђе! — оте се и њему из кржљавих груди, панувши му на памет гријешна мисао на Морачу, мада је се клони и неће да је ни у цркви види, јер је тврдо одлучио да ове Страсне недјеље не сагријеши: ни мишљу, ни
И, мада није овде никога налазио, ипак ово место беше разговорљиво — увек као да нешто живо заклоњено шапори, — па кад би одила
Сељачка деца нису волела дете аристократске, посрнуле породице, мада је његова мајка била из њихова рода. Њихови родитељи причали су деци о некадањем господству његове породице и причали
У то време изненада походи га мајка. Илија се силом диже из кревета и, мада је киша падала, цело по подне ходаше с њоме по граду.
Војник, по наређењу, води заробљеника у Призрен, јер га је војничка патрола затекла у планини са пуном пушком, мада је његово село раније било умирено и разоружано. У први мах Миливој се љутио на њ.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Треба, према томе, открити оне особине Андрићеве новеле које, тако рећи, програмирају, усмеравају наш начин читања, мада ми уопште не морамо бити тога свесни.
наговештај тајанства рођења као човекове бачености у свет знатно пре Растка Петровића дао Владислав Петковић Дис. Мада се иначе слике из њихових песама једва могу међусобно самеравати – толико су различите.
се паралелизмима лако уочава и тумачи дејство, дотле се код ових потоњих нити уочава нити тумачи дејство које имају, мада је оно занимљивије и по значају далекосежније.
Мајка (4) Југовића затвара шаком очи љуби Дам (5) Јановој (6) Да не би гледале („Ал су била и тежа времена“) И мада у Матићевој поезији налазимо право обиље оваквих резова, овом се приликом на њима не можемо дуже задржавати.
Ето због тога читалац две половине Матићевог стиха за тренутак види као супротно усмерене, мада уопште не мора бити свестан да је све ове радње доиста обавио.
У том смислу ни систем нашега језика није више за нас, захваљујући песнику, она на почетку помињана јабука. Мада делимично и у комађу, јер је поезија Матићева знатним својим делом сведена на овлашне скице и покушаје, ипак је
комуникациона моћ, ова особита врста комуникације објашњава једну од најтеже објашњивих страна Попине поезије: мада говори и док говори о крајње сложеној егзистенцијалној ситуацији савременога човека, о његовоме положају у
је то типичан митолошки простор, који је у односу на наш дисконтинуиран, мален, затворен, хијерархијски организован, мада при томе може да означава космичке размере.
која ће се од оних једва могућих значења, значења која се тек назиру, моћи да укључе, а која ће остати по страни, мада могу да изгледају ближа и актуелнија.
су да више није у питању ствар укуса, стилскога или неког другог опредељења у оквирима актуелнога књижевног живота (мада су се и на тој равни биле битке), јер су почели да се губе и критичари који су имали заиста проверен, и то на
Овим се путем, да и то споменемо, сасвим прикладно може објаснити зашто је извесна стилска формација, мада је у другим националним књижевностима тада већ постала историјском, у нашој књижевности могла да буде од посебнога
утисак као при оптичкој варци: ако је сва околина у покрету, чини нам се да се креће и елеменат који се у њој налази, мада се он не креће. Ово је изразит случај динамизације језичкога елемента у стиху.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Чудновата веза и самог је писца могла збунити, и чини се да је нехотична, мада није сасвим случајна. Суседство еротског са гробљанским Станковићу, у основи, није страно, а могло би се објашњавати
У овом облику припадала би ауторовоме говору, потпуно објективном, мада не и потпуно неутралном, што се тако јасно осећа у синтаксичкој интонацији.
Са Софком као приповедачем. Тим путем, међутим, Станковић није могао ударити, мада иначе има приповедака које су у првом лицу исприповедане.
] чим овога позна да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигурно његов гласник, мада му се, као увек испред оваквих празника, надала, ипак, кад спази да је заиста он то, поче се тамо, испред кујне,
Стога је свадбена и с њом уопште фолклорна подлога прилично јака у Нечистој крви, мада на први поглед није и довољно видљива.
узима за сина који је двапут млађи од ње; при чему тог сина и не доводи „на гледање” пре прошевине; што је напослетку, мада она то још не зна, узима са помишљу да му буде суложница - све је то само сартавни део сељачког живота у који је она
Али, наравно, мада се шири на већи број особина, опонирање се овде не зауставља, него нас поново мора довести до развијања сижеа.
]. Мада зна како се кућа црни, двориште шири, испод дворишта, опет, више зида висока заједно са дрвећем црни се њена кућа, лелу
се све то не чини ради ње саме, него „изгледало је да се отимљу око ње највише ради њега, оца јој, ефенди-Мите, јер, мада их је он оставио, ипак га они још толико поштују ”.
се да је доцнија анализа то и потврдила, у Нечистој крви главна јунакиња има положај који се обично даје приповедачу, мада место ње - али у њено име - приповеда невидљиви аутор.
вечере баба је Младена обавештавала о погодби, а он је одређивао време кад купац може доћи по новце, и то у дућан, мада су се новци држали ту, код куће.
А потребна је, разуме се, и зато што се директно довикивање одозго мора избећи као увредљиво; мада би, с друге стране, баба Стана могла и да сиђе, али већ тиме што не силази сигнализује продавцу његов зависан положај.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
птице него аеродром моја љубав пуна других је део зоре будим је због зоре због љубави због себе због других будим је мада је то узалудније неголи дозивати птицу заувек слетелу Сигурно је рекла: нека ме тражи и види да ме нема та жена са
Или ћу открити како је бесциљно љубим ко киша, као време, ко онај што мења речи а не свет скровити. Верујем, мада без наде ући мора у ноћ, у заборав кроз који се простирем, та песма без завичаја, та птица без гора, да смрт своју не
ИИ То могу да објасне само воде које не теку, тај мирни лик када престаје ватра и збивање и почиње кристализација. И мада је супстанција тих звезда око главе нематеријална, оне припадају човековом простору.
Знам је мада ме тада није било. Видех неизрециве силаске светлости у њене воде и у моје кости. Дан нам је узрок ноћи, паду крила.
је свет Ми певамо да се постиде роботи Тупоглавци довршени за намеру свесну Против свега смо што хоће да кроти И мада више воли борбу него песму Наше нас срце још не осрамоти ПЕСМА ЗА МОЈ 27.
Краков, Станислав - КРИЛА
Закорачио је, спустио се на седиште, и прикопчао широки појас око струка. Није видео бледо Сергијево лице, мада се овај једнако окретао. Бора се смешио.
Петровић, Растко - АФРИКА
Куриа мару. Друга песма. је ве Дјоло Лу бе Тулона. Келетиге фамалетиге фама. Ило Дја ало лубе Толона је, дигтиге мада муса ден сема, Дјоло лубе Толона. Трећа песма. Је ве мандали Дјана.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
сласти, Худе или нежне страсти, Људски понос, лепо својство, Женска дражест и достојнство, Участије општег блага, Мада оде све бестрага Што је богзна како вредно — Њему је свеједно. 1844.
за опсеном поћи И са врлом сиграти се главом, У свету се заборавит на се, А све дубље тонут у пропасти: Није шала, мада ми тко каже, Што пролетном обећаш у цветку Слатка воћа за јесено доба, А кад тамо — оно ни црвењка: Ветар му је
Али нема зле среће да среће нема у себи, Стог’ се и зове срећа, мада је худа и зла: Колико лепих ножица, и каквих једрих листића Жељно ту око види — зналцу и туга и сласт!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Охоли, мада без рода и крова, Чекамо смели своја гробља нова. Кроз векове смо крв нештедно лили: Још ангорске су пољане румене
Кô луталице, које патње прате. С чежњивог југа, са судбином Јова, Ево нас к теби, наш ледени брате! Охоли, мада без рода и крова. Спремни смо гробља да сејемо нова.
И зато данас нећу часе јада И болни уздах цвета који вене, Јер још си лепа, пуна магле снене, Мада у мени крик страсти је сћуткан.
ВИИИ Ти идеш од ње, ти, сунчани зраче, Ти си јој косе миловао, мада Сам ниси знао на шта сјај твој пада. И њеном оку ти си дао сјаја.
лутали смо дуго, Кô да назирасмо мраком једно друго, И рекосмо реч, што не рекосмо ником На сусрету првом, мада нисмо хтели Ми смо се волели, пре но смо се срели.
Свакидашња прича... Ти си тако хтела. Мада ниједан ти поглед нећу дати, Ипак у мени ће спомен задрхтати, Но мој горди осмех тај уздрхтај скриће.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Павловића навело да ово раздобље назове "један мали златан век наше поезије". Али је занимљиво, мада није случајно, да није био ништа мањи напредак критике и науке о књижевности.
У то време сасвим нови феномен апсурда појавио се најпре код Павловића. Мада се његова поезија веома разликује од Попине, он се такође враћа у дијахронијске дубине памћења: Млеко искони (1963),
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Јер, једнога дана умало не пропали. Тако се говорило, мада се то никад по њиховој кући није осетило или видело. Деда Младенов, после оца наследивши толика имања и пошто био и од
Деда Младенов, после оца наследивши толика имања и пошто био и од бабе млађи, тек онда наставши на пуну снагу, мада је већ имао сина, оца Младенова, одједном почео да расипа, троши.
Можда то њена снаја, мати Младенова, има већ, мада неће од силна свакидашња посла по кујни моћи никада можда ни понети, али ипак морало је да се има, да случајно, ко
нико други није знао и што је Младен тек доцније када је сасвим порастао дознао, схватио, било је то: што отац, мада је у чаршији, међу трговцима био доста уважен, поштован, на своме месту, као што треба, ипак од те своје уважености
Тако су га звали. И тако је било једнако, годинама. И зато Младен, мада још дечко, још у школу ишао, ипак је све то знао и трудио се, гледао да и он буде као што треба.
И када она у кујни почне гласно да пита тобож: да ли је отишао слуга да отвори дућан (мада је њега она иста још првога пробудила и упутила у дућан), Младен већ зна да је то за њега, и одмах би се дизао.
Ено, баш спроћу њих газда Стојанче што само једног сина има. Па ни њега, мада је већ стигао за женидбу, отац ипак не сме ни у дућану да остави, а камоли да њему преда радњу, тако је слаб, блед.
И да би је још више као уверио, умирио, самоуверено, зналачки почео би да је проводи по дућану, мада је она све то у прсте знала, и показује јој еспап.
До њих брат им. Он онако слабуњав, обучен у ново одело, па мада је и лето, утопљен по двема памуклијама, и тако нагунтан, дебео, изгледа још сувљи, тањи.
Увек према њој трезвен, миран, као брат јој. И она га слуша, мило, покорно, мада би волела да је он још бољи: нежнији, отворенији.
Као да се нешто откинуло од куће. Отац Јованкин и мати већ се никако нису виђали. Јованка, међутим, мада је чула за ту прошевину, ипак не полажући на њу ништа — толико је била уверена у њега, Младена — ипак је, истина не
Нарочито су биле ноћи тешке. Те вечери, мада је био решен већ да сутра треба да им дâ савет, а у ствари свој одговор Јованки, поручи кући да га не чекају на вечеру.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
конац којим је што било ујамчено«, а забрану не ограничава: »Жене гатају да ујамком никаквијех хаљина не ваља шити«, мада наводи стихове из народне песме у којима се забрана тиче само мушкарца: »Мајка сина свога свјетовала Да се чува и да
ову појаву потпуније: »Према старинским схватањима и нашег народа и других народа, дрвета и биљке могу бити — мада то нису увек — сеновите, то јест, оне припадају или каквој души (то су, на пример, воћке и лозе које се саде по
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Не знам докле ће то трајати. Лауш се опоравио. Рана му је зарасла и мада још помало храмље, осећа се толико добро да понекад узјаше коња и тера га да каса укруг у доњем дворишту.
Одмах да кажем: није ми се допадао. Волео сам Ћирјака и дивио сам му се као човеку, мада сам све време веровао да је лош живописац и да његово дело не вреди ништа.
Ко је у ствари тај Андрија Ковалић звани Брзан? О њему знам понешто из многих прича које круже у народу и мада је то све тако расуто и неповезано, несигурно и штуро, покушаћу да у овом казивању саставим парчад у разложну целину.
А он тамо неуморно ради око посекотина и рана. И сам сам га видео, мада су ми очи ослабиле, како на једној пљоснатој стени превија руку некаквом главатом базвркану.
Бежећи преко чистине према белим кочевима на које су још у току дана оставили одећу, обућу и торбе, осврнуо сам се, мада су нам били строго наредили да се не окрећемо за собом.
Онда почињем и ја, мада нисам чуо шта је тај шашави копилан испричао. Затим се они смеју зато што сам ја закаснио као да сам тек тога тренутка
Зверам лево и десно да ко не наиђе кроз честар, јер би се и то неким случајем могло дести мада ниједан путељак не води овуда, сви су или око Мртваја вира или низводно на три стреломета код Ристовића воденице.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Кмету ћу ја тебе, зверко.“ Зборећи ужасно тако, Он стеже Амора малог, мада је последњи плахô И отимао се дуго. Кића је преплашен ћутô, Но туга Звездану узе и она зајеца љуто.
Но кмет се отрже снажно, И затим покуша одмах да лице направи важно, Али се покаја за то, мада је кајање крио, Јер му је пољубац, ипак, топао и сладак био.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
„Мајка ми је била тамо однекуд из Санџака, па ето тако понешто још кажем као она, мада сам сасвим мала остала сироче.” Мајстор Коста осети да му нешто расте из срца.
Српски не зна говорити, мада годинама ту живи, и углавном од српских кућа зарађује, јер Немице домаћице само оштре своје ножеве и маказе.
Смешна је: метне ми на сто цвеће, колаче, чак и цигарету, мада зна да не треба да пушим, и онда моли да седнем и да пишем песму. Шта ћу, седнем, и варам је...
Али што се спољашности тиче, исти сам отац. И то ми не ваља, мада је отац, мора се рећи, много лепши од моје госпа Лепосаве.
Но, мада је домаћина у његовој кући чекао ручак сваки дан, дешавало се да ту, без њега, руча неко друштванце младих људи, док
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
) — колерик, човек раздражљив, »жучан« ХОНЕР (фр. хонеур) — израз поштовања, кокетна љубазност ХОТЈА — иако, мада, премда ХРАНИТИ — чувати (тајну) ХУДОЖЕСТВО — уметничко остварење ХУДОЖНИК — уметник ЦЕЛОМУДРИЈЕ — чедност,
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
И, мада ми је позната мудра реч француског писца Ги де Мопасана, по којој „нема ничега страшнијег до кад човек остари па забада
ОД РОЂЕЊА ДО ПРВОГА ЗУБА Мада је смрт једини и најпоузданији факат у животу свакога човека ипак, пишући аутобиографију, свако обично избегава да
Морам се, дакле, и ја измирити са тим већ усвојеним начином писања и почети са рођењем, мада је баш рођење често пута споран факат у животу човечјем.
Слатко смо се смејали сећајући се свих појединости из тога доба. И она ми рече да је тад веровала да сам женско. Мада сам ја сад већ имо дуге испеглане панталоне и нешто неиспегланих бркова под носом, те очигледно представљао именицу
са шиљатом капом на глави, једном жутом а другом црвеном ногавицом и раширеним рукама које држе мале, металне тасове. Мада је презрен лежао на земљи, он је једини у овоме друштву имао душу.
И мада таква дечја питања изгледају и бесмислена и смешна, ја ипак налазим да она нису без извесне логике, која је детету јасн
Ја сам за ручком, вечером, па и иначе, са особитом пажњом пратио сваку реч која би се измеђ' оца и мајке водила, мада су они погдекад и шаптали, очевидно зато да ја не бих чуо.
Разуме се, наш се пораз није само на овоме завршио. Последице великих светских судара осећају се тек после рата. И мада ми, према начину на који је образована, чинимо утисак једне неуставне владе, ипак вас уверавам да смо ми једина влада
септембра 1228. године, али ваља имати на уму да се сва политичка радња тога владара развија пре његове смрти. Али, мада су нам и предмет и професор били симпатични, мада сам инстинктивно осећао извесну грађанску обавезу према овоме
Али, мада су нам и предмет и професор били симпатични, мада сам инстинктивно осећао извесну грађанску обавезу према овоме предмету, ипак нисам никако успео подесити да будем на
ли се та два предмета, физика и хемија, сматрати као ортаци, те да л' би им фирму требало тако заједнички исписивати, мада се још сећам неке дефиниције по којој оне чине заједничку групу природних наука, којој је циљ испитивање природних
Латинац: Мада Хорације вели: Піцторібуѕ атqуе поетіѕ qуідлібет ауденді ѕемпер фуіт аеqуа потеѕтаѕ10, ипак овај ђачки безобразлук
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Добро, господине потпуковниче — упаде капетан Душан — претпоставимо да смо је и сачували, мада се она почела да осипа сама од себе. Куда ћемо с њом? — У албанске планине... а после видећемо. 3аћутасмо...
Чујем да командир то одлучно одбија и остаје на осматрачници, мада има температуру услед маларије, коју још из Солуда вуче.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Тако се Царсвто подели на дневно и на ноћно, мада нико није знао у чему се састоје Цареви важни задаци. Можда је то било устајање? Доручак? Одмор након доручка?
Нешто је о сурој орлушини жена рекла. Ово је било птиче, али јаукнуло није, мада му је из повређеног крила крв текла.
— рекли су сви углас, али ни чистачи, ни поливачи улица нису били у стању да потисну најезду ђубрета, мада су даноноћно поливали и чистили. Наслаге прљавштине таложиле су се једна на другу и наочиглед људи расле.
смејала се сада читава улица, читав град, а ђубре и прљавштина су расли. Већ су до колена људима допирали, мада су челичне метле и црева пуна воде ступала у оштру, одлучујућу битку.
— Устани и дођи! — нареди му, а дечак осети како му се стопала сама од себе покрећу, мада су се сви видари и лекари давно сложили да он никада више неће коракнути, никада устати из кревета.
И тако стално, све док и бунар не сакри шума, тако да више нико није знао ни где је био, мада једна древна прича каже: постоји један багрем, испод багрема бунар, а у бунару кључ.
Коначно, насликани лептири и цвеће забава су и радост оку, мада не онако величанствена и сјајна какав је Царичин светли лик.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Од тада па све до укидања Пећке патријаршије 1766. године мада су се и у томе периоду поједини виши свештеници држали опортунистички црквена организација је имала мобилизаторску
Сем тога, бугарштице „не опевају онолико историјских догађаја колико песме краткога стиха, мада често певају исте догађаје н јунаке које и те друге песме.
г. у близини Приштине. О борбеном поретку имамо само доцније вести које се не могу проверити савременим изворима, мада саме по себи изгледају доста вероватне.
затим, да уђе у усијану пећ; н најзад, да преплива Црно море и да с оне друге обале донесе три златне јабуке. Мада ово траје веома дуго, недељама и недељама, Марко остаје потпуно миран и — што је веома занимљиво — у свакој од
То није ни Ахил, ни Одисеј, ни Беовулф, ни Роланд, ни Иња Муромец, ни Сигурд, ни Сигфрид, нити икоји други јунак, мада са њима може имати ову или Ону заједничку црту.
Али то исто, мада у мањој мери, раде и веома даровити песници, а то значи да су општа места и за ствараоце и за слушаоце имала посебне
Али има и таквих речи које се веома често, употребљавају и које — мада употпуњавају реалистичку слику ранијих времена — не одликују се лепотом; такве су речи: бре, море, куја, кучка, курва,
Једни немају веза са садржином песме: „Боже мили, чуда великога!“ „ Мили боже, на свему ти хвала!“ и за њих — мада и они на свој начин истичу значај онога о чему песма говори — не може се рећи да су лепи.
Стални епитети још мање одређују лепоту наше епске поезије, мада никако не чине њену јачу страну. Упоређени с Хомеровим епитетима, наши изгледају прилично сиромашни.
Тако исто, мада у мањој мери, поступа и наш народни песник. Хомер, на пример, слика (у Илијади) Парисову опрему приказујући његово
У прилог овоме тумачењу — мада сами наведени стихови и даље остају у оштрој противречности са ликом историјског Мусе, Мусе феудалца — иде и чињеница
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
ВРЕМЕ ИЗМОТАВАЊА ПЛАВИ КАКТУС И КЛЕКИЊЕ Непријатељ непријатељу : Плави кактус и клекиње Самлећу те у мекиње Мада имаш гадну њушку Појешћу те као крушку Неће бити грдна штета Сејаћу те без решета Јашем добро пуцам често
Појешћу те као крушку Неће бити грдна штета Сејаћу те без решета Јашем добро пуцам често Месићу те као тесто Мада шериф има значку Пребићу те као мачку Лаје којот иза глога Убићу у теби бога Обавести своје знанце Сецкаћу те у