Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Ах, Беч, — то се не зове путешествије. Путешествије је кад се иде нах Париз, нах Лондон, као што је наша мадам гувернант правила — то је! — А јесте л’ били кадгод у Београду? — Нисам. — А у Шапцу?
А зашто је дошао? — Дошао је да те проси. — Ах, унфершемт! Ја за крајзлера да пођем! Кад сам била у Бечу код мадам, па кад идем па променаду, а мене барони са лорњет гледају; а кад се са мадам разговарају, они кажу: Тоз ис а хибше
Кад сам била у Бечу код мадам, па кад идем па променаду, а мене барони са лорњет гледају; а кад се са мадам разговарају, они кажу: Тоз ис а хибше грихин! А тај крајзлер имао кураж са мном се разговарати?
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
МИЛЕ: Док не посрче кафу, до десет отприлике. РИНА: Ко ће то да сачека, ја морам што пре с њим говорити. МИЛЕ: Мадам Салев, сусетка Лидочкина, на истом је спрату, има телефон; ако желиш? РИНА: Ах, то не, не бих желела узнемиравати га.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Лустреіс) — излет, путовање ради забаве Магистрат (лат. магістратус) — општински суд, општинско веће, општина мадам (фр. мадаме) — госпођа мазур, мазурка (пољ.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Тејлор, ни она јер је већ ионако бака, а усто има и криве ноге, ни енглеска краљица Викторија, ни руска Катрина, ни мадам Помпадур, ни Естер Вилијамс, ни Золио Кири, ни Грејс Кели, Чарли, ни она, јер и њу смо Чарли и њу, ни стара Перл Бак,
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Што је Гизелу назвао Мадам-Роландовом, и ћир-Ђорђа Некером, који ће уредити и на здраве ноге поставити упропашћене општинске финанције и отворити
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
електроне, негативне и позитивне, иако нису биле у разређеном простору или под дејством великих електричних сила. Мадам Кири је изоловала најактивнију од субстанци са оваквим особинама и назвала је радијум.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Друга би начинила компламент, а она... САРА: Ала бонер! То ће бити мамзел, што ће се пара тражити. Верујте ви мени, мадам, у Паризу неће бити такове. Имате ли вољу удати је? ФЕМА: То је моја једна жеља; али, знате, да ми је какав ноблес!
ЈОВАН: Како не би знао кад нам је пуна башта божура. ФЕМА: Сапр бу, то је француски добро јутро. Сад кажи: божур, мадам. ЈОВАН: Божур, мадам. ФЕМА: Лес тружес. Видиш како је лако. ЈОВАН: Сапр ђабл сундиер сусунпрпрпардон.
ФЕМА: Сапр бу, то је француски добро јутро. Сад кажи: божур, мадам. ЈОВАН: Божур, мадам. ФЕМА: Лес тружес. Видиш како је лако. ЈОВАН: Сапр ђабл сундиер сусунпрпрпардон. ФЕМА: Видиш како је лепо.
ФЕМА: Забога, какве небесне речи! САРА: Право, право зато се он замислио. Видите, мадам де Мирич, шта мислите сада? ФЕМА (клекне пред њим): Ја морам овако да га почитујем. САРА: Охо, охо!
ФЕМА (клекне пред њим): Ја морам овако да га почитујем. САРА: Охо, охо! Шта је то, мадам де Мирич? Мушки пред женскима клече. ФЕМА: Ово није човек, ово је вилозов; овако слагати речи. САРА: Мон фрер!
у цервено обучена, са шеширом на глави, спустила вал преко лица и наслонила се на руку, кокетирајући), САРА САРА: Мадам де Мирич, ви сте се јако замислили. ФЕМА: Коми фо! Није то шала, ма шере, ја сам госпођа вилозовица.
Нисам ја од они што на мој карактер не шазим. САРА: Сиперб, сиперб, ви вашем рангу чест правите. Али кажите ми, мадам де Ружичић, кад ће бити весеље, кад ће се јести, пити, унтерхалтовати?
Ето ми је рођена кћи, пак каква разлика од мене? САРА: Цела истина. Али апропо, мадам де Ружичић, какве ћемо аљине за венчање? ФЕМА: Ја сам двадесет пари наручила, али морам јошт три за јашење.
САРА: Шта је то! Мадам де Мирич, Воуѕ м’авез тоујоурѕ фаіт тант д’амитиéс. ФЕМА: Алабунар, ке сант де Мекарабл, ан дантер ту.
Ајдете, децо, да не пређе и на вас ова болештина. ЈОВАН (клања се Феми): Божур, мадам. ФЕМА: Адиес, Жан. (Василију.) Само француз сун мамзел. МИТАР: Немај бриге...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
На олтару будет стих храм поставит медан, тих твој клијент, мадам. XВИИИ век
Непознати песник МАДАМЕ Сеци језик, ево, на потиљак вади, он ме, мадам, с тобом ономад посвади! Камо срећа да сам, кад сам га подигао реч ону изрећи, на двоје прегризао!
Ах, мој језик, језик, како ћу те клети? Какву ли си вредан каштигу поднети? Реци: „Мадам, прости!“ — — — — XВИИИ век