Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„Ај, ај! Зла нам срећа и с нашим лакомством, — рекну они једва крећући се — за лисицу ли ми мал' главе не изгубисмо!
„ Видим, а ко је то написао? упита лав. „Човек, а да ко ће написати?. . .” „Хе, мој брајко, видиш да си ... мал' не рекох ... рече лав. — Да лавови умеду писати као ви, ја буx теби сто икона за једну показао како лавови људе даве.
28 Лисица и лав Лисица први ред сретши лава, тако се ужаснула да мал' није мртва пала. Втори крат устраши се, но не тако као пре.
у целој шуми не нађе како би хотео дрво; а кад огладни, а он се врати у село: „дајте, чељади," — виче — „што ужинати! Мал' не умре' од глади! Проклете шуме! Ништа ти нејма да ваља у овој нашој Далмацији!
То видећи један стари зец спреда, окрене се и викне: „Стој! Што та лажа, — почне говорити — мал' не учини с нами! Каже нам да смо само ми страшиви, и зашо неуостојни живота.
” Али мал' не заборависмо нашу басну. Но топола ми је крива, и на ови ме разговор навукла с своји милиони које с кором својом
говори: „Л' амоур пропре биен ентенду цорриге де тоус лес дéфаутс ет прéвиент тоутес лес фаутес де л' амоур пропре мал ентенду: Својељубије разумно исправља од свију недостатака, и предварава све погрешке својељубија неразумнога.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— „Е — вели, — да није погодило, не би ти могао говорити”. — Сад, децо, смејте се ви, али док вам последак кажем, мал̓ да нећете рећи: било је истинито предсказаније неко. Седећи ми у Тополику, Стојан Чупић ̓ода са нешто чете око Дрине.
Нађем попа Галонића, пошљем да трчи и закаже робљу да бегају и мал гоне у Цер, а други у Засавицу. „Кажи да ће Турци да ударе.” Поп Галоња оде, и тако све с пута уклоне.
Кличевац, и цели дан тукли се, где су мога оца били од шанца одвојили са числом војске, и са Турцима се помешали; ту мал̓ није погинуо, док није Кљуновић капетан из шанца индат послао, и онако међу помешане Србе и Турке опалио топовима и
, чамац ЛОШАД, рус., коњ ЛУЧШЕ, рус., боље МАГИСТРАТ, МАЋИСТРАТ, суд у Карађорђевој Србији МАЛ, тур., имање, благо, стока МАЛИЋАНА, тур., стара пронија, тј.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— поче газда Рака још јаче, а све хода тамо и амо. — Ено онај лопов напустио онолике свиње те ми упропастише мал. — Који лопов? Какве свиње? — Ено онај твој поштени Сима, што га једнако хвалиш!... Затреше ми сав кукуруз.
— прихвати Илија. — Шта велиш?... Много? А видите ли ви, људи, колики је мени мал потрвен? — викну газда Рака, па поче трчати од оборена до оборена струка и дизати их вичући: — Нуто! Нуто!
Е нећеш, бели! — Јест, два назимета! А има ваљда недељу дана како ми мал затиру, а теби ни у уво! — дере се Рака. — Чујеш, Симо!
повика трећи. — Каке каце? — Онаке! Сав ми шљивик истекао, онолики ми мал пропаде. — Нећу ја да знам за то! — Знаћеш, вала, Милуне, већ ако не буде суда! — припрети један између њих.
(за појачање одречне реченице) љуљ — уродица у пшеници Макља — нож са дршкама на оба краја, служи за дељање дрвета мал — иметак, благо мала ручаница — доба ручања (око 10 часова), ужина маса — имање банкротираног трговца или
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Не иди!... — Н... не иди!... Убиће те! — Мене? Јок! — Не иди!... Мал̓ мене не уби!!... Да није било чича Алексе, ти не би имао сина!... Страшна мисао обузе Ивана.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Кад опази странца, а он стаде тако страшно лајати и скакати на ланцу, да у мал’ што није ишчупао колац за који је био везан, док није опазио и поп-Спиру и тако се обавестио и умирио мало.
По дуварима неке слике мал’те неће бити све из прошлога века. Биле су то неке старе контрафе са црним оквирима; неке птице на дрвећу са природним
госпоја Сида, а кад сам је ја саветовала да дâ њену Јулу негде на страну у кућу, у лêр, а она сва позеленила, па ђипа, мал’ ме није ударила, па каже: »Не дам ја, док сам ја жива, — каже, — моје дете у швапску кућу; у једном истом кориту, —
и не треба, али њој, њој... — Па се потукли?!... — Мал’ га није пробô »кључем« чим се чупа слама... Срећом се стрефили ту господа тутори и Аркадија црквењак, па му отели
Њега, њега најбоље... — Е, врло добро. Па иди, па се цењкај. Ил’ како би било да ја сам одем? А, шта велиш? — Па мал’ те неће то најбоље и бити!
— Ама ти си, Петре, тако заценио к’о да си ти сам у селу. — Па, господин-попо, мал’ те неће тај ђаво и бити! — Коме требају кола с арњевима — тај ме мора потражити...
Убграбио би га одмах. Не би му тај дао да се жени, него би с њим у манастир; а био би, та мал’ те не би био други Рајић или Мушицки!... А, сасвим, сасвим сам с њим задовољан!
и да га конечно уничтожим, да види, к’о вели, преосвештенство како сам оштећен, — па дон’о неки веее-лики зуб, та мал’ те неће бити колик’ полак шапурике...
Матавуљ, Симо - УСКОК
Гомила се раздвоји: — Јеси ли ти Рус, пријатељу? — Не. Чех. — Шта је то: Чех!? — Мал’да не што и Рус — објасни Крцун. — А како ти је име? — Јâн. — Како рече?
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Препадо се, зној ме проби ладан, Све с' окрену, мал' не падо јадан, Оде небо, а земљица клону, Ја кâ у гроб са небеса тону, — Ох да јади дуже потрајали, Би ми давно
“ Али нешто мал' не заборави. Кад Бог земљи дељаше брдине, Он се лати неке врећетине, За њу кажу била је велика, Ал' ниједан не
Момак руку у недра јој тура Па момицу о травицу фура, Ао Бого — срце даље теде, Ал' и ово мал' му не приседе. Ко да с' гора цела помакнула, У људе се дрва прометнула, Тако љуство ка мене нагрну, Ја га згледа,
Окрето се, напоље се мако, Но у итњи некако с' спотако, Преко неког падо браколомства, Мал' што не би, брате, вратоломства.
бија, Ао оцо, ујела те змија, Већ помисли е јадан погину, Ни се мако, нити тужан дину, Та од оне големе страоте Мал' ми душа на нос се не оте, Ох у пакô да сам јадан пао И ђавлу се на рог натакао, На већојзи не би муци био Него
Твој цветни дарак мен' је тако мио, На прси моје њег' сам претисњела, Наместо тебе пољупце је пио, Од љубави га мал' нисам угризњела, Опрости, драги, да је љуб'ви жар Твом дарку таки нанесао квар.“ 14.
Па се брже за њом даје, Па је стиже и погледа, Па се трже, ао јаде, Мал' у блато што не паде. 55. Ал' га нане бес случајно На кицоша неква стара Што ту, не знам, нешто тајно С момом
га к лаком скоку, Сину, скочи, оде преко, Али само са предњима У потоку оста зеко, Оста јадан, са предњима, И мал' што се не изврну, Господар му вас претрну. ИX „Ао зеко, а мој јаде, Куд доброта твоја оде?
њоме клечи, У оку сузу, кô што анђô сузи, Тад њојзи у срцу врло јесте тешко, Са клупе скочи њему у наруче, И мал' што није опет ван се дошла.
Сред радости, чуда и дивоте Мал' међ браћом што не би греоте, У малу се длаку не поклала, Ал' и није, богами, ни шала Таки Мисир, тако пусто благо!.
Познала га Ајка, повриснула, Мал' од јада тужна не свиснула Па га онда вади из мртваца, Те га носи и кроз крвцу гаца; Полаже га на зелену траву,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
он тако од малих ногу надомак вароши и државних магацина, гледа поиздаље туђе добро и сваку згоду и љепоту, па мал-мал, сваких двадесетак година, ето ти га, дође „преврат“: држава се преконоћ срондачи и пропадне, а наш ти веселник са
он тако од малих ногу надомак вароши и државних магацина, гледа поиздаље туђе добро и сваку згоду и љепоту, па мал-мал, сваких двадесетак година, ето ти га, дође „преврат“: држава се преконоћ срондачи и пропадне, а наш ти веселник са
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
у светло светилиште зрака; склопљена су врата зимнога дана, и склопљена стоје врата самостана, и самостан истог мал' да се не боји, јер син један мрака и пред њиме стоји; турски један телал стоји пред врати, балчаком врата хоће да
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А он једва изговори: — Да су здрави пријатељи! Ал' за мал, што се не насмија. Утом Мујо дође до својих врата, отвори врата, па се окрене људима: — Шта је, људи, што сте се
право би било да си ти бољи од ове двојице, јер ти знаш што у ћитапу заповиједа наш светац Мухамед, да не дираш у туђ мал, него си још научио и ову двојицу, те си ти свему кабајет, пак си гори од њих.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
О, сачувај те, боже, с таквом женом живити! МАКСИМ: Опет мислим, да је моја гора. Отоич мал ме није столицом ударила. КУМ: Мал није? То је јошт добро.
МАКСИМ: Опет мислим, да је моја гора. Отоич мал ме није столицом ударила. КУМ: Мал није? То је јошт добро. Код мене не иде тако непоуздано, него што науми, то и сврши.
ШАЉИВАЦ: Децо, мени се чини, да ћете ви да страдате од доктора. Отоич сам видио једног ући кроз пенџер, мал’да није докторов разум украо. ИСАЈЛО (гледи у Манојла): Биће тај ђаво.
ВЕЛИМИР: Није ми ништа. ЉУБА: Тако он има нарав. СТАНИЈА: Ама ја видо отоич, где се он искриви. Мал’ не паде. ЉУБА: Кад је то било? СТАНИЈА: Кад ми оно проговори. ВЕЛИМИР (смешећи се треје чело); Ја-ја!
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
А гле, мал нисам заборавио. Пело, данас цеј даје бал. Гледај да се мало налицкаш, да ми правиш параду. СУЛТАНА: Шта, ја на бал
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
То није отмено. САРКА: Па није, дабоме! Ето тако, због неког шапутања, мене мал' није отерао први муж. А зар би то било отмено да ме је отерао? ТРИФУН: Још кад би ви знали шта они шапућу?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А онај јауче... Сад ће, сад... Сунце сија, а земља плитка... Срце думбара по грудима као мал. — Ето их! — викну Радојко и полетесмо ка пушкарници.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Али је био плаховит, изненада. Никад није тукао мог брата, али га је једном, у љутини, треснуо тако о зид, да га мал’ не уби.
Једрили смо у Сењском каналу. А под острвом Првићем, једног дана мал’ се нисам удавио. Зубранић је после прешао на хрватску страну, али не знам шта је са њим било.
Веслали смо и Петар није вукао. Искористио је оно мало сенке што је савијено једро давало. Побеснео сам и мал’ га нисам, ножем, ударио. Стигли смо, у свађи, пред луку на Вису.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ја, брате мој, нисам заборавио, но не знам ђе је. У мал'не поче' да муцам, ка' оне жене на прелу. — Које жене, ч'а Стево?
ум и сву моћ те се уздржа и одговори загушљиво: — Тако ти самога Бога створитеља, остави ме на миру да радим свој мал, који сам с муком зарадио!
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ: Како гуче у фиоци? СЕКУЛИЋ: Четири тужбе, разумеш ли, четири тужбе! Једном детету, за једну запету, мал' није одвалио једно уво.
ПАВКА: Је л' свршено? ЈЕВРЕМ: Свршено! ПАВКА (усхићено): Јевреме! ЈЕВРЕМ: А, Јевреме, сад, а јуче мал' ми ниси разбила главу кључем од дућана. ПАВКА: Јевреме, опрости!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— »Шта велиш ча-Трипуне« — питају га сељаци — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао сав мал?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели му други!
? Како арање ти спомињеш?! Ко те то опет научи! Не бери бригу, него хајде, кад ти велим! А то је мој мал што га арчим, а народња ни пара једна неће ту отићи! Мој мал, учо, јакако! — Твоја »својина«, хоћеш ваљда да ми кажеш?
Не бери бригу, него хајде, кад ти велим! А то је мој мал што га арчим, а народња ни пара једна неће ту отићи! Мој мал, учо, јакако! — Твоја »својина«, хоћеш ваљда да ми кажеш?! — рече Срета саркастично.
! — рече Срета саркастично. — Е, ако у том смислу мислиш, — онда је то, наравно, твој мал! — А, јакако, учо! Дао ми бог, оставио ми покојни отац, а ја принављам, гледам и трудим се, да може свет рећи: »Ако
Не држи га земља, нигде не може да се скраси. — А-ја, не дам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој земљи ваљда суда и устава, нану му — вели Жика.
Идем, вели, вамилији мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се наредите без адвоката како најбоље знате, вели«. А они влас’ узеше себи, а мал му поделише међу сиротињу.
А они влас’ узеше себи, а мал му поделише међу сиротињу. — И он то потписа баш? — запита Жика Буки Шљивић, »дописник« онај.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
ха ко је момак!... У час се сукобише наши и њихови...“ „Богме, Господару, у мал’ не би Косово“, настави Јован. „Измијенисмо неколико метака, кад ти стиже, да те Бог живи...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Крв платио на свом дому! Куд год ишао, ваздан кукао! Кућа му се коцем затворила, љуба му се у род повратила, а вас мал му у беглук отишô! Лак му сан као воденички камен! Љубила га међу очи гуја, а црна га земља загрлила!
тако да је пуна кућа здравља, тако да је пун обор говеда, плуг волова, тор оваца, амбар жита, млекар смока, и сав мој мал сваке среће! (Ако је орах пун, добро је, ако је празан, не ваља).
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
то осетивши, узјаше на коња, пак ето ти га око поноћи у манастир; два игумна, домаћи и странски — јоште при чашами. Мал’ се није сијасет учинио с мојим Дечанцем, хотећи мој тетак да га везана пошље у Тамишвар, називљући га турском лажом и
” Епископ: „У какве мисли? У време части и весеља то није твој обичај, а и не пристоји.” Мал[еница]: „Та, знам и сам, господине, да не стоји лепо; али, ко се не би дао у мисли слушајући таке разговоре?
” Мал[еница]: „Немој, преосвештени и мили господине, тако ти твоје душе! Него, ако ти само није трудно, говори и наслађуј нас
” Мал[еница]: „И не би[х], не бој се, не би[х]! Камо срећа да сви чине као ја! Не би се никад увео био таки оби|чај да су сви
” Мал[еница]: ,,Пак докле ће тај обичај дурати, господине?” Еп[ископ]: „Догод је воља људи и народа, који да не дају и на се
Петров и рождества Христова од седам дана учинити, како су и испочетка били, како се је народ против њега узбунтовао и мал’ га није убио. Зато, друже мој, гледај шта радиш.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Нисам ја окле си ти, ди су људи кâ козе!... Јест, кâ козе, јер би један наш тирâ вас педесет... У мал’ што не дође до руку.
Кад диже главу и угледа синовчево лице, Брне дрекну и у мал’ се не обесвијести. Па онда поче шапатом: — Ти си одма видија на мени да...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Човек о коме се у Прерову прича да има песницу као мал, леђима је поломио плот .и од стида се два дана није појављивао на послу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Те две дужине мере код Кеопсове пирамиде 270 односно 222 рифа, стоје, дакле, мал’ те не, у размери од 17 према 14. Зачудило ме кад сам видео да су и све остале пирамиде саграђене у тој размери.
Троугао, оличен овим бројевима, је, према томе, правоугаон. Размера катета тог троугла је 171 према 140 или, мал’ те не, 17 према 14.
Но номофилакса спопаде неописив бес. Лице му постаде плаво-црвено, а очи му мал’ не искочише из дупљи. „Смешљиви филозоф!“, развика се он. „Будала - ништа друго!
споредна је ствар, овај гест му је све казао, а то му беше толико смешно, да се, кикоћући у каденцираним колоратурима, мал’ не задави од смеха.
Али тај покушај не само да не успе, већ га мал’ не стаде главе. Он паде у ропство, одакле га његови пријатељи искупише.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
драга! драга! ЖЕНА Ту маітрраіѕ л'универс ентіер данѕ та руелле Флеурс ду мал Прозори су гледали у врт и први сунчани зраци пролећа златили су чипкане завесе.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
(И тај мал дел мисерере је једна од ријечи које су онда у мојој нутрини одјекивале, а и данас одјекују, големим митским одјеком.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Једаред наиђоше на село курјаци. Сваки, ко имађаше стоке, мораде ноћивати у обору и тору, да би сачувао свој мал од незваних крвожедних гостију.
Ја онда, вели, 'нако жмурећки, бежи што боље могу, те једва жив дођох кући. После је одлежао трлему, и мал' није умро. — Па зар баш нико не зна како изгледа то чудо? — Покојни Вуксан га је видео па умро.
— моли онај сиромашак. — Вратићу ти, чим стигне кукуруз. — Сад паре или кукуруз, то ти је. Не дам ја мој мал да га сваки упропашћује. — Па није ти, болан, још ни стигô овај кукуруз. Још се није ни запурењачио...
Знаш, брате, није ни мени лако гледати, да ми пропада толики мал. — Дед’ кмете, осеци потру, али без шале — рече Ђурица и усправи пушку.
Видиш, и то се мора наредити, мора јој се нешто учинити да други пут то не ради. И мене онда на реци у мал’ не уби !... Чудна је! ... Само да је побратим не омрзне, да је не може гледати. Но, већ ја ћу то удесити.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Е лудо моја, па то је ласно, — рече му девојка. — Ти имаш толики мал, а не умеш да се помогнеш. Ја ћу да те научим.
Ћипико, Иво - Приповетке
Али природни закон жене да потражи човјека надвлада двоумицу, и у задњи час одлучи се. И мал'да не, послије неколико времена, бијаше јој свеједно ма какав одговор да дође, а на махове мишљаше да ће то све тако
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
напослетку, нестајала су и раније акта из моје фиоке, па ником ништа, али сад се наврзао некакав инспектор на мене, те мал' ме није чак и под суд ставио.
Представио си се човеку као да си ти ујка Васа, а то је, брате, фалсификат и ја због тога мал' не погибох малочас. Па онда, 'ајде мене, нека ти је просто, али си фалсификовао и Живку.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Једва утекох, ноктима мал’ ми Очи не изби из главе, — срећа да читав отидох. 1831. Владислав Стојадиновић Чикош МИЛЕНКО И
Ћипико, Иво - Пауци
Упаде му у очи мали шешир, мал' не без крила, сако, што му је окомито, не правећ набора, падао низ мршаво тијело и жуте докољенице, у којима је
— кр. дворскога савјетника! — Наслов и карактер дворскога савјетника! — понове чиновници, зажмиривши, мал' не истим гласом и с истим изражајем удивљења у лицу. — Да, он то и заслужује! — потврди његова пресвијетлост.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Излазећи из кола мал’ што не падох у наручје једном чичерону. Ја му захвалих на свесрдном дочеку и хтедох поћи даље.
Но она ме при крају мога боравка мал’ не изневери. Шта ћете, срећа је женскога рода. Ево шта је било. Наш конгрес се приближавао своме крају.
над источним хоризонтом, скоро у исто оно доба када је Сунце утонуло на западу, па се због тога та планета налази мал’ те не у правој која иде од Сунца па кроз Земљу.
Са хелиоцентричког становишта, које је Кеплер заузео, то је значило да се раван путање Марсове мал’ те не поклапа са равни Земљине путање.
У исто доба долазио нам је и старији брат мога оца Давид, септемвир, са својом супругом. Једног милог госта мал’ не заборавих: једно мало коњче са дугачком гривом које нам је уја Васа слао сваког лета за јахање.
Она се дешавају, додуше, мал’ те не сваке године, али су видљива само у извесним, оштро ограниченим пределима Земље.
И Марс је скоро исто толико спљоштен као и наша Земља, а обрће се око своје осе мал’те не истом брзином као и ова. Онде трају дан и ноћ 24 сата 39 минута и 36 секунада.
живот, славна играчица светског гласа и облика, која је, на својим турнејама, видела скоро целу површину Земље, а ова мал’те не, целу површину њеног лепог тела.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Овом похвалном примеру и ја, премда сам мал братији мојеј списатељ, желећи време, које ми је на други удешај душе, или Стіммунг дер Сееле (тако се код нас с
При овој нежности њеној наш ирој мал није у несвест пао, мирисом обузет, који јој из усти као тофанска вода куљаше.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Једном чак мал' ми се није десило да ми пребију обе ноге, али не у тежњи да се задовоље моје литерарне амбиције. Још једна узгредна
А имао сам и других невинијих забава. Тако, на пример, једанпут сам белу, колмовану, чисту, мал' те не пудровану пудлицу госпође Вујићке, према којој сам пудлици осећао неку нарочиту одвратност, намазао тако
Па онда Марија и Магдалена мал' ми нису дошле главе. Због ове последње, тј. због Магдалене, морао сам једанпут да свлачим панталоне пред целим
се наш катихета задржавао само на библијским причама; улазио је он и у суштину Христове науке и управо због те суштине мал' не изгибосмо сви до једнога. Тако, на пример, он нам је говорио дуго и опширно о основним начелима Христове науке.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А знаш добро што смо учинили: ономад смо убили Турчина, од Лијевна старога Мал-агу, скинули смо токе са Мал-аге, па ето их на прсима твојим; а скинули ковче и чакшире, па ето их на ногама
А знаш добро што смо учинили: ономад смо убили Турчина, од Лијевна старога Мал-агу, скинули смо токе са Мал-аге, па ето их на прсима твојим; а скинули ковче и чакшире, па ето их на ногама твојим; узели му лака џевердана, па
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И мала част с драговољством поштенија, неголи гозба голема с гарезом. Мал добитак с миром и с правицом паче меровом с хилом и с невољом стечено.