Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Бацају их у воду и пуне џакове само да их се некако отарасе. — А може ли у тај твој џак да се завири малко, само малчице? — упита човјек с бијелим мишем.
Како би било да те малчице грицнем, само мало за увенце?! — Боље би било да ја грицнем онај канап око твога врата! — досјети се Миш пророк.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Наручио сам »Блоодy Марy«, коктел од вотке и томато-ђуса, коме се додаје још малчице соли и бибера. Помислих: боље да их обојицу држим у чаши него да они мене држе у шаци.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Материне црне, свијетле очи, а очеве племените црте, њежније, разумије се, огледаху се на младу лицу. И њен нос бјеше малчице кукаст над малијем устима, из којих бљештаху зуби. Љепоту главе зачињаше бусата црна коса, сплетена у вијенац.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
(неразмрсива питања); пожмиреп (притуљенко, потајни лупеж); довукљати се (полако се довући); дост (друг); зеричак (малчице); бити кан (бити намеран); врлетни и завозити кум (незгодни својеглави кум, чије је понашање непредвидљиво?
Ви ово писмо нећете прочитати; понеко од ваших наставника хоће. Ако оно бар малчице пољуља неке њихове врло старе навике, ако унесе трунчицу сумње у њихова торжествена домољубива осећања, ако помути
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
(1844, јан.) ПУТ Прокте ми се једном путовати, Бела света малко огледати, Бела света, земаљски чудеса, Па малчице прнут у небеса.
право; Ма може бити да се све обрну, И стење клето са пута му згрну; Ал' може бити да се само смеши, Да срце јадно малчице утеши, Ил' ваљда је јоште штогод друго, Ма о том мислит било б' сасма дуго.
“ Ал' то дуго није стало, Ето њојзи лице бледо Малчице се заиграло, Још уздану сад дубоко, И отвори чудно око. X Ма зарашта, срећо клета, Заш' је тури у живота, Кад
XВИИ Уђе у дом — ал' напољу Стоји вечер мирна, тија, Једва ветрић доби вољу, Да малчице проћарлија. Тио свуда и све тише, Тице нашле своја гнезда, Сумрак веће, па све више, Већ подегде трепти звезда,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Старац се загледа у мене врло, врло зачуђено, а онда се малчице замисли, растужи и коначно му се негдје испод бркова указа и брзо сакри лак неуловљив смијешак. — Ђеде, јесам ли?
Стриц Ниџо већ дуже времена био је у Банату, отишао да се нађе око бербе кукуруза, па жива згодација да се људи малчице разбашкаре и даду срцу на вољу.
Незнанко је малчице личио на светог Николу, али откуд он сад испаде? Зна се да је Никола велики путник и заштитник свију потукача, али,
Лопов и светац, лијепа парада, тамо му некако баш и треба да иде, да не крива ни тамо ни амо. Те исте вечери, малчице шапатом, а више немушто, без ријечи, на скровиту мјесту, иза своје батаљене појате, Сава се исповиједао и повјеравао
трепне и онда дода, као правдајући се: — Добар је ипак бог, па он лијепо учини да и ви, његови свеци, преко ноћи малчице спавуцнете, дремнете као и сваки други божји створ. Зло би било да сте увијек будни.
— Ех, гдје ме она банда из куће прикова уз овај зид, па ни мрднути не могу! — отпухну Јоваш. — А баш бих се волио малчице умијешати у онај гужвањац, да оној својој будалини Микану покажем како се туче.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
мешано; они што су стајали тик уз тебе у тролејбусу који је био полупразан и пиљили ти у врат и у груди кад се нагнеш малчице напред, и они што су звиждали за тобом, и они други што су под руку водили угојене жене, па користили прилику да се
зиркале унаоколо и криле смешак у прсте, како су испробавале перикла са локнама боје злата у робној кући огледајући се малчице искоса и врло кокетно — биле су то праве клинке од седамдесет и две године, на часну реч!
Могу вам рећи да то и није тако непријатно, премда се малчице укопавам сама пред собом! Мислим, шта ће ми све то? Хоћу да кажем: више волим да седим у некој кухињи где ме нико не
Оћу да кажем, талентовани сте ви, нема говора, али оћу да кажем, као да сте малчице пошандрцали, као да сте већ презадовољни оним што куцате са два прста, као да већ уживате у себи ...
вам пришла, мада прилажење није мој систем и можда бих и даље до бесвести изигравала глупачу и те фазоне, да нисам као малчице нацврцана од ове ваше скупе винчуге (а да знате, мој матори пије ону најјефтинију, и много је боља од овог отменог
да купи, и улазнице, али била је некако довољна сама себи, хоћу да кажем, човек би, гледајући је, просто пожелео да се малчице и сам убаци под тај њен стари капут — кућу.
Ту се малчице издува, па опет — пуњење грудног коша! Човек би мирно могао да га употребљава као душек за плажу! Матори је само слуша
поља, и уопште, све осветљено, све као фол француски, а сузе ми лију низ образе тако да се цело биоскопско платно малчице замагљује.
Само се некако сва увучем у себе као мачка, а једино се примећује да сам узбуђена по томе што као малчице пребледим и што ми глас пређе потпуно без икакве везе у фалсет, баш као да сам мали пешкир у пубертету.
голим рибама из „Пари мача“, нафраканим мачкама из „Грације“ и зечићима из „Плејбоја“, увек некако као замишљен и као малчице одсутан — као да чува неку тајну. Баш тако.
Коритом неког исушеног потока, шта ли, па све узбрдо, све узбрдо! Уз пут смо се малчице као мазили, тражили детелину са четири листа, викали „уја!
све трикове које употребИјавају њему слични, а између осталог и онај фазон, кад сретну човека на улици па га као малчице постранце погледају, онако искоса, тако да човек не зна јесу ли му се јавили или нису, па после, ако је човек слабих
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Хоћеш да видиш малчице само новину ову знану? Из ње сам јуче нешто преписо. Читај огласну страну: ВУКОВ ОГЛАС Вучинић Вујо, певач на
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
БРКОВИ ТЕТКА-ГОСПАВЕ И мојој се тетка- Госпави Догодило, најзад, да се прослави: У педесет другој, сасвим малчице, Избише јој, под носем, црне длачице. Ђаво их баш на том месту истера! (У почетку је личила на Хитлера).
) Ту проведе, ни верен, нити венчан, Уз омиљену узречицу Опрем, бре! Малчице расејан, да не кажем кречан, Живео је не знајући како ни где...
Одбегле мужеве би, као сужњеве Требало продавати на јавном месту!” „Да се обештетимо малчице бâ...рем! (Простите што у пола речи зевнух!), Овај би био добар за харем Као службено лице, то јест, евнух.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Излизао сам се сувише за танка осећања. Но ипак, наслонићу главу, ево овако, онда ћу малчице да зажмурим, накренућу пре тога две-три наискап, чашу за чашом.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
За предња врата није показао подједнаку очинску бригу; њих је само залупио. Прошли су стубиштем, малчице бучније него посјетиоци-пјешаци, а затим су се чули њихови кораци на ходнику, све док нису замакли у собу мог сусједа.
— Малчице сте тривијалан у вашим метафорама, примијетио бих. — Не мари! Главно је идеја!... А чим сте признали ту повластицу ма
Учиниле су ми се малчице неукусне, али трговац на прагу вели да се такве много носе. Свакако, боље су и те него оне друге, с отиснутом седмицом
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
се да једна његова песма почиње првом и завршава се другом од ових двеју строфа: Узми на радост са мојих дланова Малчице сунца и малчице меда, Као што Персефонине наложише нам пчеле.
песма почиње првом и завршава се другом од ових двеју строфа: Узми на радост са мојих дланова Малчице сунца и малчице меда, Као што Персефонине наложише нам пчеле.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
од нас, помало чак и као туђе, при чему промена места леве и десне стране чини покрете наше руке, при дотицању лица, малчице несигурним.
Ужурбана, нестрпљива Магда добила је тиме малчице смешан изглед. Тренутак затим јунакиња је већ доле, у кухињи, лицем у лице с мајком, дотерује је при облачењу
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ал' шта се дешава ово?“ уздахну кмет у себи. „Ту има нечисте силе, ја видим довољно јасно, Иако овакву напаст упазих малчице касно.“ Мислећи донекле тако, Амора пред собом виде, И стид га за дете узе, па рече да кући иде.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Имање је почела да обилази све више и више госпа Нола. Малчице су као узеле ноге да издају гос-Тошу. Очни лекар му баш зато даде одлично стакло, и откад натаче наочари, гос-Тоша не
Понекад је малчице више пио. [„Од муке што нема више старих Римљана”, говорио је извињавајући га, пријатељ његов господин Јоксим.
Каже господин Јоксим: „Онај Каленић има нос за историју, то је несумњиво, Али је јунак његов малчице као досадан. Нит једе, нит пије, нит девојке гледа. Сад је ред на Чајновића, на нашег лиричара.
— Болест није прилепчива, али је врло ружна. — По једном образу, мало по једном увету, малчице и на једној страни носа, покрили су Павла модро-црвени лишаји и ситне крастице.
В. Х. Одн (W. Н. Ауден) Ако од гробнице Влаовића, малчице узбрдо, кренете главним гробљанским путем, и потражите, лево и десно, покојнике ваше паланке: под сваким каменом по
дана ниче над самим пороном кућерак, налепљен и неокречен, са два прозорчета, с баштицом уском колико кућица, па малчице даље још ужом, врста репића за кућицом: тако је био измерен, обележен и плаћен плац.
Собичак, кујничак, човек, жена и двоје деце. Праг пред кућом као шамла, малчице се дрма; с једне му стране, од старога српа ударена стругалица за блато, с друге стране укована крупна коњска
Загледа се у своје руке: малчице дрхћу. „Остарела сам, све ме боли, кашљуцам, за машином сам некада тако уморна да мислим пашћу по патосу и заспати...
Не, не, нећу да ти кажем: Морфидис је бестидан кад говори о потреби макар ванбрачне деце. Јелена малчице поцрвене, и нагло устаде да нешто спреми. Очи јој дивље, али инспирисане.
Све остало у тој уској, малчице влажној улици запремале су јеврејске куће, добро зидане, махом виша приземља, а и неколико једноспратних кућа.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Е, срећна ти јуначка рана! — дирали смо га сви. — Не би било рђаво да је ударило малчице јаче, колико да се завуче под кожу! — шали се Ђаја.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Изненађен, учитељ малчице устукну. — Баш ти? — Јесте. Дјечаков постојан глас и тврд поглед одједном разгоропадише пијанца.
Круг свјетлости њихове лампе опрезно поће у дубину ходника. — Ехеј, гдје си?! — викну сад и Мачак малчице окуражен. — Ево ме, Мачак, идем — одврати глас. Лазар Мачак збуњено погледа у Јованчета.
— Давите ме, кољите ме, носите ме! — мрмљао је склопљених очију, али како чудовиште није ништа предузимало, он се малчице осмјели и прошкиљи на десно око као да нишани у небо. Какво изненађење!
— Хеј, унуче, како би било да те сад малчице испрашим? Ено, ватра се већ угасила. — Али није твоја задата ријеч! — дочека Стриц као из пушке.
— То је, богме, подалеко — закључи старац. — Боље ће бити да ја најприје малчице одспавам уз онај трн тамо накрај заравни. Колико је пољар спавао, то не зна ни он сам.