Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Мој матори се још увек зеза, јури лево-десно, шверцује бугарске цигарете „Арда“, док мојој маман пуне главу тиме да је још рано да одсече кике. За то време старци деле свет.
После дотрчава пресрећна маман, којој су најзад свукли ону лудачку кошуљу, па све троје одлазимо према такси-станици испред болнице.
Када закорачимо на предња врата, испостави се да не пуштају све троје на предња, па маман уфура са мном, а матори потрчи према задњим вратима, али јесте — тролејбус, наравно, у том тренутку већ крене и тако
Пронађемо се негде пред вече! И то због тога што матори није стигао од силног узбуђења да исприча маман како су их (то нас) избацили из раније гајбе за издавање, јер газдарица не трпи бебе, и како ћемо морати да се
Тако је маман још с врата издржала праву бујицу псовки од те исте газдарице „која нема намере да у својој рођеној кући отвара дом за
“ Онда убацујемо сав онај крш од ствари у нову изнајмљену гајбу; ја таман престанем, а маман опали са ридањем. Напољу је град Београд и сви некако имају свој кров над главом, сви сем нас.
Одликовања смо углавном испродавали по комисионима, бакута постала прикривени класни непријатељ, матори аполитичан, маман нервозна — једино мени ништа не фали! Спремам се да пишем жалбе Уједињеним нацијама и Управи водовода и канализације.
Због једне невероватне ствари, то јест детаља. Матором се, наиме, истањио џемпер на лактовима, па му моја маман пришила две кожне закрпе на њих, кобајаги енглески системи, лежерност и све што уз то фура, а да видите, само са друге
(Замислите, рођени смо сви у знаку Овна!). — Извини за тренутак! — рече матори и отфура у кухињу да се консултује са маман. После ће казати: „Ми те нећемо задржавати. Ради шта хоћеш!
После ће казати: „Ми те нећемо задржавати. Ради шта хоћеш!“ Маман му сада управо шапуће: „Пусти је само нека иде; гарантовано се враћа до деветке. Биће мања од маковог зрна!“.
— рече он, извињавајући се. — Мислио сам само, ако ти ... Објасних му да се не смејем због њега, већ због маман, која ме очекује у својим водама до деветке. — Значи, револуција је завршена? — рече Мишелино.
или нешто слично, чак се и не церекам — али некако јој смета мој „цинично-подругљив израз“, како је казала мојој маман на последњем родитељском састанку. Шта могу кад стално имам такав израз? Али, оставимо њу!