Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Разумно наши стари веле: „Кад се Циганин оцари, обеси и свог оца”. А Инглез вели: „Манy ман цлаимс онлy то схоw хис елеватед литтленесс: Млоги се пење само да покаже своју узвишену маленкост”.
Зато се случава ово што Инглез вели: „А ман схалл хардлy спеак анyтхинг со абсурд, бут хе wилл финд хис аппроверс: један човек једва ће говорити што нибуд тако
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— А што га не дате да се оправи? — вели поп Спира. — Рек’о би да је добар сат... мог’о би још да послужи. — Та, ман’те га дођавола, — вели госпоја Перса зевајући и заклањајући уста, — а шта већ нисмо пробали, и куд га нисмо шиљали, па
— Па ви’те да нас ваш сат опомиње. Седамнаест сати; ако то није доцкан, онда никад неће ни бити. — Та ман’те га дођавола! — вели госпоја Перса. — Морам, слатка, — вели јој госпоја Сида.
— А шта сте то сневали? — пита је госпоја Перса и изашла већ на сокак. — Та ман’те ме, знам да ћете ми се смејати. О жено, часни те! Та помислите само!
— Могу, напослетку — попушта гост — али само с водом, онако к’о стари философи грчки... — А, та ман’те их бестрага! Како су радили онако су и прошли. Оно је Стари завет био, а ово је сад Нови! — шали се поп Спира.
— рече Пера прелиставајући ону књигу. — О, ја сам, верујте, страсна у томе. — Ман’те је, молим вас — умеша се гђа Перса — кад узме књигу, та вам ондак не зна шта је доста.
А ја боме не поведох сад за вашу љубав за собом једног пединтера! — вели гђа Сида и метну руке на трбух. — Та ман’те... знам вас већ, знам... ви већ морате ту ваше...
— устаје гђа Сида сва зелена, и огрће велику мараму. — ’Ајд’мо кући; време је, стижу краве. — Та, госпоја Сидо, та ман’те се комендије! — зауставља је поп Ћира. — Та, пустите је! — вели поп Спира, — боље нек се тамо испраска.
— Врло добро! Баш и тако имам сутра да донесем госпођици тражену књигу. — Та ман’те их до врага! Ми к’о људи треба да смо паметнији. Та због њих смо, што кажу, и царство наше узгубили.
А пошто риф? — Тридесет и две крајцаре, ал’ треба се умети и погађати. — Та шта говорите! Тридесет и... — Та ман’те циц дођавола — прекиде је нестрпљива гђа натарошевица — него молим вас даље, само даље... — А, да, пàрдôн, пàрдôн!.
— Не знам кога да погодим! ’Оће л’ Пера Боцкалов? — Ман’те га врагу! — одвраћа га Аркадија. — Скуп је. А и ако се погодите, имаћете комендије саш њим.
Њега нипошто! — А како би било да узмемо Раду Карабаша? Ај? Он баш лепе коње држи! — Ху, та ман’те га бестрага! Да је он само полак добар к’о што су му коњи, — била би једна красота!
— Та обешењаци сте ви сви, кол’ко вас је гођ! Немеши вама требају, немеши! — Ех, та ман’те се, госпоја, комендије! Та какви немеши! Та сви смо ми немаши, па через тога се и свађамо.
Африка
Мој је план да напустим Сен Калбра па да се придружим овој другој двојици путника који иду у Ман, кажу, међ праве људождере на граници Либерије. Потребно је да ме ова друга двојица приме као свога сапутника тј.
Звечарка звечи на неколико корачаји од мене иза зила и хијена се дере из шуме. „Идем сутра у Ман!“ кажем себи и понова тонем у сан бескрајно срећан. Неколико сати раније ја сам први пут у животу чуо за Ман.
“ кажем себи и понова тонем у сан бескрајно срећан. Неколико сати раније ја сам први пут у животу чуо за Ман. Ујутру поливање водом од које се јежи. Кинин. Доручак обилан као да се руча. Дуги разговори са госпођом Франсис Беф.
Смеше се, гледају ђердане широким зеницама. Полазимо; гледам сву ону тешку гору, густу, коју, долазећи у Ман, нисам видео због ноћи.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
імпортанце оф еарлy девелопмент тхат еxіѕтѕ амонг тхе реорле (Онлу тхе ѕаплінг бендѕ; Оне даy тхе цхілд бецомеѕ тхе ман). Тхе тхірд парт оф тхе реѕеарцх ревіеwѕ тхе поѕітіон оф тхе цхілд анд ѕоціаліѕатіон ін а патріарцхал цултуре.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
„О мани се туђа света, Код куће је, веруј, боље, Ман' се, драги, пута клета, Ман' се зноја и невоље, Ох кад сунце летно плане, Оће јунак да сустане.
„О мани се туђа света, Код куће је, веруј, боље, Ман' се, драги, пута клета, Ман' се зноја и невоље, Ох кад сунце летно плане, Оће јунак да сустане.
“ А остави љуте јаде, Веруј, брате, све пропаде... 49. Мучи, мучи, ман' се туге, Гледај само па оздрави, А те тешке јаде друге Отисни и, заборави, Још ће бити сјајни дана, Но сад чу
Абер — дурцх дäдалиѕцхе Wацхѕбефлüг'лунг Стребт ман каум ауфwäгтѕ, унд еѕ дрохет унтен Салзіге Флутх дем Фревлер Страфе.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
И Гојко пусти своје ђаке, па јој приђе, смешећи се: — Шта... не иде вам све као подмазано? — Ман’те се... Кад бих знала да ће овако ићи целе године, бацила бих све још сад. — Хе... а нисте још ништа ни почели.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Провео сам вече под најмрачнијим зидовима, што сам их, у животу видео. Свако ко је прошао крај мене био је та ман, и нечујан као сен.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Бити ноћобдија истинска је робија: Тело хоће и вољни су удови Али глава одбија и одбија! О главо, ман се почела и начела! Треба те дати на хемијско чишћење! — Ал глава, ни да чује!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
До нот ѕцрупле, І бег оф yоу, то аццепт оф тхе інцлоѕед ѕмалл ѕум, анд бе перѕуадед іт іѕ оффегед бy а ман wхо еѕтеемѕ анд ловеѕ yоу. Фареwелл.
Петровић, Растко - АФРИКА
Мој је план да напустим Сен Калбра па да се придружим овој другој двојици путника који иду у Ман, кажу, међ праве људождере на граници Либерије. Потребно је да ме ова друга двојица приме као свога сапутника тј.
Звечарка звечи на неколико корачаји од мене иза зила и хијена се дере из шуме. „Идем сутра у Ман!“ кажем себи и понова тонем у сан бескрајно срећан. Неколико сати раније ја сам први пут у животу чуо за Ман.
“ кажем себи и понова тонем у сан бескрајно срећан. Неколико сати раније ја сам први пут у животу чуо за Ман. Ујутру поливање водом од које се јежи. Кинин. Доручак обилан као да се руча. Дуги разговори са госпођом Франсис Беф.
Смеше се, гледају ђердане широким зеницама. Полазимо; гледам сву ону тешку гору, густу, коју, долазећи у Ман, нисам видео због ноћи.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Ама, кô ја велим... Нема туј: „Ама, к'о ја велим!...“ Ман' се ти ћорава посла; јер, овог ми царског мура и царске ми службе, стаћемо барабар пред господина пријестолника, те
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
А то и из тога повода што су они одавно себи за правило утврдили: Wенн ман дицх міт Кріег бедрохт, лаѕѕ андере фüр дицх ѕтреітен.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Заћута и тужно климну главом. Запитах Ђуру да ми објасни шта је говорио. — Ман’ се врагу... пасја вјера... Каже да смо му поробили сто миљуна оваца. Научило за турског земана да роби, а сад не може.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ал’ беседи ага од Рибника: „Ман’ се, Иво, врага и мејдана! Још мејдана ни видио ниси, а камоли да си излазио; већ од’, Иво, да пијемо вино: греота је
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« — оставите ви и ман'те се тих ваших језера глибовитих, те се дигните с вашим мрежами на јорданску бистру реку, последујте рекшему: