Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ја радо слушам приповетке... Кад се лепо разданило, — продужаваше Миладин, — ми се дигнемо у манастир. По трави се још блистала роса, а голема дрва која су кружила манастирску авлију, бацаху далеко по мирисавој долини
сретне ме калуђер, погледа ме оштро и хтеде нешто проговорити, али ја ободем коња и брзо као стрела оставим за собом манастир заједно са његовом прљавштином и прикривеним гресима. Побратим ме је једва дочекао...
Кад су први зраци сунчеви обасјали Честобродицу, видели смо, дубоко у подножју планина, како се манастир бели. — Учитељу, — рече Миладин, — данас није никакав празник, па гле шта се света у манастирској порти стекло!...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
По обичају, кажем то владики Василију, јер би ме он свагда питао шта сам читао. Сутрадан одемо на ручак у манастир онога истога игумана с ким сам се о дуги приговарао.
жена Човек убог разболи се тешко, и не имајући се с чим лечити, нити лекаром плаћати, рече жени својој да оде у један манастир и да се заветује у свету обитељ дати сто волова ако | јој муж оздрави.
” С в е т о г о р а ц: Но, капетане, пиши једну парусију на царски манастир Н.! К а п е т а н: Та отпочини мало, оче, нека најпре ручамо; има томе времена. С.
С.: Ми не просимо за себе, него за манастир. К.: Опет он — „за манастир!” Та није ли манастир ваша кућа? А ко проси за своју кућу, не проси ли за се? С.
С.: Ми не просимо за себе, него за манастир. К.: Опет он — „за манастир!” Та није ли манастир ваша кућа? А ко проси за своју кућу, не проси ли за се? С.
С.: Ми не просимо за себе, него за манастир. К.: Опет он — „за манастир!” Та није ли манастир ваша кућа? А ко проси за своју кућу, не проси ли за се? С.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
У то време чује се да ће ћесар Јосиф доћи у Срем, у манастир Фенек, да види где се профунта пече. Наскоро после тога поручи мени из Бољеваца неки Арса Андрејевић, мој стари
” „Одемо у манастир Фенек, и ја се одма састанем са Арсом Андрејевићем, с којим сам живио као с братом. Сутрадан одем са Арсом на један
време у Србији нигде ни гласа ни трага од школа није било, но сваки ђак, који је желио што учити, морао је попу или у манастир ићи.
Одбере мој Стриц Јаков око 400 момака ваљевски̓ и из шабачке Тавнаве, одведе у Чокешину манастир, где само застане Ћурчију са неколико момака, а од кнеза Мијаила нема ни гласа.
Алекса оде у Боговађу, пошље игумана Жарка, дозове у манастир Боговађу Петра Мутњанина, и на питање, зашто он толико момака води, и по сиротињи бадава ̓рани, — Петар му је казивао:
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
СОНЕТИ 229 ЦАРИЦА 230 ДВОБОЈ 231 ЦАР 232 ЖИТИЈЕ 233 ЗАПИС 234 КОПЉАНИЦИ 235 РАДОВИШТЕ 236 ВЛАДИЧИЦА 237 МАНАСТИР 238 ДУБРОВНИК 239 СЛАВА 240 ПАЖ 241 МОЈА ОТАЏБИНА 242 АВЕ
Склопи очи сетне, У исход уштапа, једне ноћи летње. МАНАСТИР Цар зида манастир Светих Архангела, На води Бистрици дуг хиљаду хвата; Силни су му стуби од албастра бела, Темељи
Склопи очи сетне, У исход уштапа, једне ноћи летње. МАНАСТИР Цар зида манастир Светих Архангела, На води Бистрици дуг хиљаду хвата; Силни су му стуби од албастра бела, Темељи од сребра, зидови
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ђорђе има једног брата, калуђера у С., и тај га је звао к себи у манастир на неко време, те је Јоца уграбио ту прилику да га пошље ближе кући, јер ће напослетку „морати пасти општини на терет”.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Убграбио би га одмах. Не би му тај дао да се жени, него би с њим у манастир; а био би, та мал’ те не би био други Рајић или Мушицки!... А, сасвим, сасвим сам с њим задовољан!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Долазили би његови из села. Некад молбом, некад силом, везаног, одводили га натраг или у село, код куће, или у манастир на молитву и исцелење. А тамо су их везаних у дугачким кошуљама били, тукли.
Африка
Волео бих да ми је мати, толико је добра, нежна и чедна. Како је полазак одложен за мело доцније, ја трчим да видим манастир марабута; онај са минаретима од сасушене земље и дрвеним шиљцима.
У манастир неће да ме пусте обувеног, нужно је да будем сасвим бос. Сав унутарњи простор издељен је зидовима, лагумски као пчелиња
Излазимо на једну чистину њива и поља између квартова, одакле се види пруга Океана и велики бели Сидибенашер, манастир марабута испред пучине. Дечаци изјављују да је тај манастир за лудаке, али да га Европљанин не може посетити.
Дечаци изјављују да је тај манастир за лудаке, али да га Европљанин не може посетити. Пред манастиром просјаци уваљани у прашину, затим старице тетовиране
Црњански, Милош - Сеобе 2
Иако је причао и да је религиозан, Божич је причао да ће му ћерка отићи у манастир папежника, по жељи госпоже Монтенуово, да калиграфију и игранку учи. Он јој не брани.
Божич каже да треба да је, кад се врате у Беч, даду, на неко време, у манастир, да научи најзад калиграфију. Исакович, у чуду, уверавао је госпожу Евдокију да њена ћерка није учинила ни корак, који
Павле онда рече да то не треба да чуди господина секретара. Он зна да је митрополит затворио владику чрногорскога, у манастир Крушедол чији је ктитор (Исакович рече: Инхабер) његова, Исаковичева, породица.
– који га мрзи, каже, зато што је он колено, пред чрногорским владиком Василијем, приклонио, кога је Ненадович у манастир Крушедол затворио. Зато што Василије говори, да треба сви да се иселимо у Росију.
Научио је и да чита географску карту, у Осеку. Па је умео да нађе свако укрепљено место, низ Саву, и границу. Сваки манастир. Свако острво. Сваки шанац у славонском пограничју. Куд ће Чрногорци, код Митровице, у Росију?
Божич је човек који не преза, ни од убиства. Кад се из ареста вратио, затворио је рођену ћерку у неки манастир папежника, јер је чуо да и она, за неким официрима, јурца.
Обузет као неком грозницом, неким беснилом, Исакович га онда упита, а да ли би му рекао, где је тај манастир, где је Теклу сместио – он би и сам, пут који тамо води, нашао.
Нису они, њени родитељи, затворили, у манастир, то девојче зато што треба да учи калиграфију, игранку, и остало, него зато, што се боје, да је он, Исакович, курвар.
Била је лаж да је она, Божичка, тражила да смести ћерку у манастир, после њеног одласка у Енгелбирту, код Исаковича. Божич је био тај, који је то свршио, по савету госпоже Монтенуово.
Теодосије - ЖИТИЈА
А неки им рекоше: — Такав кога тражите ушао је мало пре вас у руски манастир, и још је ту. А они чувши ово брзо потераше путем да не би како чувши за њих побегао, и оставивши пут ка проту у
А они чувши ово брзо потераше путем да не би како чувши за њих побегао, и оставивши пут ка проту у руски манастир уђоше.
И сви су желели да га виде. А кад је дошао празник Благовештење пресвете Богородице, први манастир у Светој Гори, који се звао Ватопед, имао је цркву посвећену овом празнику, те предстатељ и братија часно позваше
Када је овај дошао, љубазно примљен од свију, наслади се празником, и сагледавши манастир како је изврстан, по заповести прота и по наговору игумана и братије пристаде да буде с њима, према речи Давида:
Примивши од њих многе и корисне поуке, молитву и благослов, и стрелу ревности у срцу носећи, врати се у цвој манастир Ватопед. Поклони се и поздрави игумана и сву братију, равно до земље клањајући се свима.
Вративши се у свој манастир Ватопед, по пређашњој служби држаше се. Једном спремивши топле хлебова и натоваривши мазге манастирске, и узевши уз
А он одговори: — Ученик сам оца Макарија, од кога сам по потреби био послан у манастир Свимен, а настојатељ манастира и братија задржаше ме, да по мени пошаљу хлебове старцима који у пустињи посте и ради
А преподобни младић примивши благослов од светих врати се у свој манастир. И од тада се, осмеливши се, није бојао разбојника.
“ А они варвари уђоше са старцем у манастир, и пошто су били љубазно угошћени и примљени од игумана и братије, и узели од манастира што им је потребно, пустише
Све су наслађивали, веселили и гостили. И тако је ово било. Када су сутрадан изашли, стигоше у манастир свесвете Богородице, који је од тога самога Немање подигнут на месту званом Студеница.
од благородних, оставивши своје куће, ишли су са преподобним путем смерности, и стигавши у Свету Гору Атон уђоше у манастир звани Ватопед.
— И опет дадоше у манастир много злато, и купише од манастира осам адрфата, да се сваког дана док су живи даје, да они који к њима долазе, и
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Ипак, поступно обузе неко високо осећање све косовске Србе, обновише манастир и узеше чувати тело свога последњег цара. После су тобожње Урошеве кости „саме пошле“ у манастир Јазак у Фрушку гору,
После су тобожње Урошеве кости „саме пошле“ у манастир Јазак у Фрушку гору, 1705. год. Често су и снови имали велику улогу.
На путу су нашли једну девојку која је седела на камену и питајући их куда иду, одговорила им: „Идите у манастир, јер сте се на то решили, али тамо нећете наћи свеце: сви су отишли да спасу српску војску.
Метохији, затим многе цркве и манастири у скопској области, које су подигли владаоци из династије Немањића: Лесновски манастир јужно од Кратова, који је подигао Оливер, велики властелин цара Душана; нагоричанске цркве код Куманова, манастир
манастир јужно од Кратова, који је подигао Оливер, велики властелин цара Душана; нагоричанске цркве код Куманова, манастир Трескавац код Прилепа, итд.
Погинуо је 1840. године. Поглавито је мијачка творевина манастир Св. Јован Бигорски, чије је име више пута поменуто. Они су га обновили и издржавали.
Све ово показује велику улогу коју су имали Мијаци и њихов манастир у спречавању арбанашког продирања на исток. Мијаци су врло интелигентни. Нисам наишао ни на једног глупог и заваљеног.
Свака породица има славу („службу“). Средиште мијачког духовног живота је манастир Св. Јована Бигорског. Све што у њему има везано је у националном погледу за српску историју.
Овој се области може додати једна од најлепших малих долина, која се спушта Косову, долина реке Грачанице у којој је манастир са истим именом.
Али имају у Подгору манастир Лешак, о коме причају да је задужбина „цара Лазара“. Даље има у поменутој Дервенти Вардаревој (у хатару села Рогачева)
Црњански, Милош - Сеобе 1
провела је у грозници, молећи непрестано девера да се одвезе патријарху, и да измоли дозволу да је може пренети у манастир. Надала се, још увек, да ће се тамо исцелити.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– Рекао сам ти да понесеш нешто са ниским штиклама... – Ко је знао да је оволико далеко? Манастир Светог Михаила, који се из долине чинио близу, као да се све више удаљавао што су дуже пешачили.
– Зар ти нисам лепо рекао да останеш доле? – Сама међу оним мувама? Четири калуђерице чувају манастир Светог Михаила, на брду изнад Стона. Приметиле су их још пре него што изиђоше на зараван испред цркве.
- Перу робу и плету погребне вијенце... – Колико их има? – Четири. Четири калуђерице чувају манастир Светог Михаила на брду изнад Стона. – Ели, Ели, лама азавтани...— допирао је удаљени, вриштећи глас четврте сестре.
Али не, није манастир за мене, и заиста је крајње време да се пакујем! Плаже су опустеле, поново ничије, јахте су дигле сидра и отпловиле
Матавуљ, Симо - УСКОК
Трећи дан стигосмо близу града Корчуле, под њеки манастир, гдје је био француски шанац. Ту, након уре и по жестока боја, провалисмо у шанац, а Французи побјегоше у град.
То ће ти најбоље умјети испричати брат владичин, Саво Марков, кад се с њим састанеш! — Па од чега живи владика? — А манастир има своје земље, шуме и стоке.
Да знаш само куда сам залазио, докле стигох у манастир! — Ко су Бајице? — Велико браство на Цетињском пољу. — А зашто да те убију?
на какво слеђено језеро; само на једном рубу, под брдашцем једнијем, црњаше се дугачка двобојна зграда, цетињски манастир. Иако бјеше тек други час ноћи, не виђаше се свијеће ни кроз један од два реда прозора на манастирском лицу.
Од тијех рушевина владика Данило Петровић сагради нов манастир на данашњем мјесту, али и тај сруши Нуман-паша Ћуприловић кад оно са силном војском прегази Црну Гору (1714).
што је Лазо био мрнар више од двадесет година — био је управо кувар и на бродовима — па под старост доспије у цетињски манастир. Готовио је и за духовнике и за млађе.
Јанко иђаше за владиком; пошто тако обиђе све гомилице њеколико пута, отиде да разгледа цркву и манастир. Већ у ходнику свратише му пажњу њеколико капитела и основица од ступова, узиданијех међу незграпнијем каменима, у
мајор Вукасовић, небројени Млечани и многи други, које су различите побуде доводиле у тај чудни, јединствени двор-манастир!... Оставивши рукописе, стаде прегледати српске књиге.
буздована, оклопа, оружја из различитијех стољећа, с различитијех крајева свијета, које је удес прибрао у један манастир!
бризну у плач, приђе му и пружи руку на цјелив, стави је на његову главу и остаде за њеколико у молитви, па побјеже у манастир. Бајице одријешише осуђеника, па се наврсташе за њим. Он се прекрсти. Сви се прекрстише. Онда пођоше брзијем корацима.
Најпослије, како се владика спремаше да се прве недјеље великога поста пресели у манастир Стењевиће, Јанко измоли допуст и отиде на Његуше да проведе покладе.
— рече кнез, па преметну разговор на друге работе! Владика се пред вече врати у манастир. Послије њеколико дана кнез отправи Стијепа Мркова у Ковску крајину да доведе зидаре. Стијепо их доведе петорицу.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Када је у пролеће28 умро његов добротвор Теодор Милутиновић, прекинула се и последња веза која га је држала за манастир. 2. новембра 1760. он одбегне из манастира. Ово бекство младог ђакона из манастира било је, по речима В.
здравља врати се опет у северну Далмацију, за учитеља у селу Голубићу крај Книна, а потом на Косово Далматинско и у манастир Драговић. Када је оздравио, из Спљета, преко Крфа и Мореје, где се неко време задржавао, дође у Свету гору.
Под утиском тих читања он је отишао у манастир, у Хопово, сав се бацио у побожне књиге, »прогутао и прождрао«, како сам вели, сва житија, и почео читати дебеле књиге
После 1813. пребегне у манастир Фенек, где је и умро 1818. Вићентије Ракић је био самоук и сам је научио грчки, руски и талијански.
Милићевић, Вук - Беспуће
и са земљом сравњеног манастира, чији се темељи познаваху у трави између неједнаких каменитих крстова и гробних плоча. Манастир је оставио цркви само своје име и у њу долажаше, сваке друге недјеље, један калуђер из Босне да служи литургију.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Приждило лето булке невене а слику слутим кроз очи жита: иконоцрвен, с међе племене, понире Осат у сплет ракита. Манастир Рача: порфир-графика, добростив поглед, радост простоте.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Где је његов замак? — На Већем Острву. То је некада био манастир и напуштен. Стари маркиз, сенатор, купио га је будзашто. Потрошио је више милиона да га претвори у замак. Млади маркиз.
Његова екселенција, покојни сенатор, утрошила је неколико милиона. — Срећа је за село да је један напуштени манастир претворен у замак. Сада могу понешто зарадити и ван риболова. — Како не!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Ругали нам се кметови, љубе нас неверне напустиле и благо собом понеле, ни у манастир нас просјаке не примише да се под кров склонимо и прехранимо.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
»Шта ја радим... којешта!... Млада сам, здрава па зар да се не смем ни с ким нашалити. Није ово манастир, него свет, живот, а ја хоћу да живим !... Да живим!«...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Оста нам једино крв. Ој. Она је наш страшан понос. ГРОТЕСКА Зидајте храм бео ко манастир. Нек шеће у њему Месец сам и плаче ноћ и мир. А на храм дижите црну сфингу народа мог.
Нек се све звезде што језде осврну за смех чудовишта тог. Зидајте храм бео ко манастир. Нек шеће у њему Месец сам и плаче ноћ и мир.
Зидајте храм бео ко манастир. Нек шеће у њему Месец сам и плаче ноћ и мир. НАША ЕЛЕГИЈА И боли нас. Грачанице више нема, шта би нам таковска
Она се онда била решила, као Офелија, да се дави, али се затим предомислила и решила да иде у манастир. А пошто српских женских манастира у то доба није било, и веру је променила.
А пошто српских женских манастира у то доба није било, и веру је променила. Отишла је у католички манастир у Сарајеву, а сад се налазила у Бечу. За фамилију Вујић, у Панчеву, била је као и мртва.
у Бечу, али не у свом пансиону него пред вратима једног женског манастира (Тоецхтер дер Гоетлицхен Лиебе), који је био манастир у приземљу, а на спрату болница.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Чим среди летину и посвршава јесење послове, он остави пуну кућу, па хајд’ на пут — у који манастир. Тамо пробави целу зиму, па чим се снег стане топити, он већ стиже у село.
Кад спреми све што је кући за зиму потребно он, једнога јутра, опрости се са свима комшијама и оде у манастир. Наступи љута брдска зима, кад се леди дрво и камен, а сву околину застре бело студено покривало, те се чини да је
Он им најзад, после дугог устезања, саопшти узрок своје забринутости. Отишао је у манастир, провео је тамо целу зиму, али му срце не приону за светињу, нити му се душа могаше узнети у небеске висине и предати
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
По селу причају да је излетела одатле, из манастира, тек после једне оштре интерпелације у скупштини и оставила манастир, који је, веле, иза ње остао као иза какве агарјанске навале у старо доба, и дошла Срети те га прати као »вешерка«
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
„То није могућно!” Е, нек Извини се ко тврдњу моју оспори: Јер и код нас постоји Фенек — Не лисица, већ манастир у Фрушкој гори! МОНОЛОГ СТОНОГЕ Шта је садржај монолога Што га, милећи, води стонога?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
За сваки народни посао, било за какву нову школу и цркву, или за какав манастир који је требало подићи, оправити; или, још горе и опасније, ако би требало крвника, насилника сменити, знало се да се
поправљала и све што требало давала манастиру, а нарочито своје људе из братства, села, да заједно са калуђерима бране манастир. Јер су на далеко били чувени, нарочито претци Маркови, као „качаци“.
Он је био и писмен. Отац га као ожењеног (а оженио га, по обичају, рано, дечком) дао у манастир да учи. Али га дуго није задржао: бојао се да много не „преучи“, разнежи се и оде у варош.
А да га је највише волео, видело се по томе што га код „побратима“ остављао, нешто стога што је ближе био манастир, да би могао чешће ићи и тамо учити, а највише да се код Марка и његових, као куд и камо питомијих, светскијих, што
И не смири се догод му не јавише да су је на коњима — а све кришом ноћу — у неки женски манастир одвели, и не показаше прамен њене одсечене косе и парче од црне јој калуђерске ризе.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
врлетног брдашца, било је, а и данас је, подуго и повисоко здање од сивога камена; здање Богу намијењено — цетињски манастир.
У давно доба, једна велика душа, преко умјетникâ, то исто камење, сложи у велељепно здање: храм Матере Божије и манастир на Кипурији.
година након тога, препородитељ Црногорства бесмртни Данило (први из дома Петровића) тијем истим камењем, сазда нови манастир и цркву под Орловим кршем, гдје је данас.
Овдје узгред да кажемо и тај нови манастир два пута је био паљен од Турака, 1714-е и 1785-е, али га не разорише. Разумије се да је Данилова грађевина много
велике народне скупштине; многе поносите главе, што гдје друго зорно збораху у име царева и краљева, тај је скромни манастир угостио је више од једном, тихе и чедне као калуђере. Ето што нам причати могу те зидине мрке и горде.
„Да му изиђемо на сусрет!“ рекоше неки млађи од главара, те се одвојише и одоше пред манастир. Игуман остави вељу пушку пред вратима, а под малим и јатаганом уђе, приступи Владици па се и с осталим цјелива.
Дјевојке ако се не би поудале за властелу, али без мираза, манастир их је чекао. Тако је то бивало с кољена на кољено у Јановоме дому и тај ред затече и њега кад га Бог посла на свијет.
„Хоћу, Господару!“ одговори младић, прекрстивши руке на прсима. Владика погледну ђакона, а овај отрча у манастир. Ријечи и држање његово одаваху искреност. „Глава је ништа према души, пази се!...
Помишљајте на што вас опомињу, на страшно проклетство, ако не услушате наредбе моје!... Кривац ће остати. Води га у манастир!“ рече перјанику. Људи поузимаше оружје, па се раздвојише у двије гомиле и пођоше растоком иако им је један пут био.
Дакле, ја ти не знам шта но како са серадаром учиниш!“ Владика, на велико задовољство ђаконово упути се у манастир. Цуца сједе на позидар и стаде, намрђен, да пуни чибук. „Немаш га рашта већ чекати!“ пришапну му ђакон при поласку.
Не од једнога зла но од мноштва зала. Они ће је удати за чесова старкељу, или ће с њом у манастир, а овако кад ти приспијеш, гроф Павле, наш други отац, заузеће се одмах. Он је нас дјелом — иако не законито — посинио.
Сјутрадан, Јанко одведе сердара на страну, па му рече: „Стрико, ја бих рад поћи у манастир!“ „А зашто, Јанко?“ запита сердар и гледаше га у чуду.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
ће ићи иза Браиће, узме пушку на раме па управо у Браиће; и проведавши онамо читав дан, врати се пред вече опет у манастир. Кад га игуман, који га је ујутру тражио да му каже шта ће чинити на Браићима, запита: „Ђе си ти данас, Петроније?
— Сад ћу казати!“ Не зна још ћерка што је завјет. — Приповиједа се како је одила мајка и кћер на завјет у некакав манастир, па, кад дошли до близу манастира, удари киша те мајка прва загрне зубун, с њим се покрије по глави, а уз зубун
Пре но што су отпочели рад, договоре се да онај који први заврши свој манастир другом да знак да престане са зидањем помоћу једног ужета, затегнутог преко језера од једног свеца до другог свеца.
Обојица помисле да је неко од њих већ довршио свој манастир И да преко ужета даје другом знак да са зидањем престане, — и тако обојица истовремено обуставе даљи рад.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
И што се налази у тој ћелији, било вино, било воће да не узима наш манастир ништа од тога, нити игуман другима да даје, него напротив, да се ту даје из нашег манастира спомена ради, свећа светом
А манастир, нити игуман, да нема никакве власти над ћелијом том. Нити, опет, мита ради да се не поставља неко у ћелији тој, а да н
Наш свети манастир овај, треба да знате, да ово место, које се не може упоредити ни са једним на земљи, беше опустело од разбојника.
6708 (1200), месеца фебруара тринаестог дана, у вечно пресели се блаженство отац наш Симеон, заветом оставивши манастир овај иа мени. Велику тугу и бојазан примих, једно од пустошења, а друго од страха од безбожних разбојника.
Велику тугу и бојазан примих, једно од пустошења, а друго од страха од безбожних разбојника. Остави ми манастир у малом и скромном изгледу, у којем ми отиде, и првог игумана, преподобног мужа Методија, са још деветорицом монаха.
Као душа његова могла би се разумети сва боголепна служба у певању, а као тело сам манастир и оно што је потребно нашим телима.
и о храни узаконимо и о другом животу у саставу манастира, о чему треба не мање да мисли онај ко хоће да умножи свој манастир. Да кажем, дакле, и ово и да потребно предам мојим вољеним оцима и браћи.
ГЛАВА 12 О слободи манастира Заповедам, дакле, свима вама од Господа Бога Сведржитеља да овај свети манастир буде слободан од свих ту власти, и од прота и од других манастира, и од било којих владика, и да није ни под чијим
Ако хоћете да поставите игумана, јер овај наш свети манастир Пресвете Госпође Наставнице наше Богородице почаствован би од благоверних царева да је у рангу игуманских манастира
ГЛАВА 12 О слободи манастира Заповедам, дакле, свима вама од Господа Бога Сведржитеља да овај свети манастир буде слободан од свих који ту владају и да ни под ким не буде, осим под једином Свеопеваном Богородицом
А треба га сачувати, и подизати, и водити и њим владати. Манастир свети овај са игуманом поверавам ономе који влада овом земљом, великом краљу који буде у неком времену; њега да има за
Ви, пак, и манастир овај свети никаквом влашћу да не будете поробљени или измењени. Свагда постојано и непромењено да вам буде.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ЈОВЧА Ах, ти, ти! »Нећеш«, ти »нећеш«, ах за то твоје »нећу«, да си само друга а не њена мајка, сада би ти видела манастир или твоју мајку и браћу одакле сам те довео. Али, ти то знаш, и зато оволики језик и имаш.
И зато, то сам грешан, признајем, ако саме нису хтеле, миром, мирно да иду, добивале су онда манастир, и квит. ВЛАДИКА Било то, било, сад неће више. ЈОВЧА И ову бих, и ову, али Васку ми роди.
ТОМА Не смемо, не смемо ни ми. Бојимо се. Говоре комшије и други да га огласимо за »онако«, у манастир какав да га водимо. Али још не смемо. СТОЈНА А, не то, газдо! То, луд, није. Није још. А и грехота је.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Пошао сам с њим до Сенђурђа. Мој добри тетак то осетивши, узјаше на коња, пак ето ти га око поноћи у манастир; два игумна, домаћи и странски — јоште при чашами.
ни за пустињике, него који је прави пут од Тамишвара к Срему, гди се Тиса прелази, гди ли Дунав, и који | је најбољи манастир у Срему. Каже ми све, хвалећи ми сврх свега манастир Хопово, да је други на земљи рај. Но, нигде него у [Х]опово!
Каже ми све, хвалећи ми сврх свега манастир Хопово, да је други на земљи рај. Но, нигде него у [Х]опово! Пао је разговор после, шта ћемо на путу јести (и да он
насред авлије, пак почне псовати и ружити калуђере, вичући да ако јој нама[х] дете њено не даду, да ће тај час сажећи манастир, цркву и калуђере, говорећи да ако су калуђери ради децу имати, нек се жене ка и остали људи, пак нек рађају и [х]ране
Кад ова своју вику предвостручи и подигне, рекао би чисто да се упали манастир и планине наоколо затутњају. „Брже ми дете на среду“, викне с громовитим гласомна Дионисија, „јер ако те шчепам, сву
Мени није мрско било путовати; но, једва би[х] чекао да дођем у манастир да читам житија. С њим сам обишао сав Срем, Славонију и Бачку.
Много би[х] пута пошао тражити какву развалину и пештеру; но, како би к вечеру било, а ја ти бежи на-врат-на-нос у манастир.
Свуд се било огласило да сам светац; по сели почело се разглашивати да и чудеса чиним. Болесници, који би у манастир долазили, мене би искали да им молитве читати.
Пети дан пређем Вучјак планину и сиђем у Крупу манастир и ту се уставим дан-два, за отпочинути и распитати за каково место гди магистра требују.
стари Сава и Василије, имали су и у Маинам своје домове, винограде и маслине и мало подаље на Стањевићи свој манастир и дворове; и тако би често с њима бивали.
Из Косова пређем у манастир Драговић, гди сам два цела месеца некога попа Лазу чекао да с њим у Приморје дођем, зашто, како сам рекао, будући у
свештеник, који, кад види да ја гречески ништа не разумем, стане беседити [и]талијански и на питање каже ми да је то манастир калуђерица гди се кћери господе Корфа уче и воспитавају.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— рече фратар. Бакоња пољуби стрица у руку. — Па шта мислиш, а? Оћеш ли галијотати, ако те поведем у манастир, а? — Ја ћу те слушати и бићу добар! — одговори Бакоња гледајући стрица отворено у очи.
Затијем обрну очи пут острвца на коме бијаше манастир. Ето вода опточила земљу, па се два рукава састају и чине ширину. Један трак растоке бијаше модар, а други зеленкаст.
Таа-ко? — рече стриц не гледајући га и крену се пред њим, мало брже. Бакоњи бјеху прионуле очи уз манастир те се препаде кад многи гласови заграјаше: — Вазда Исус и Марија, фра-Брне! А имао је Бакоња шта и видјети!
Ови, дакле, у миру преживаху што је дао бог и св. Фране. Бакоња стаде гледати манастир. Бјеше на један под, али је имао око двадесет прозора у лицу. Црква је својим обијељеним прочељем прилијепљена уза њ.
Ајде поведите га. Бакоња прође са ђацима испод сведенога уласка и нађе се одмах у дворишту, гдје видје да је манастир озидан налик творила. Једну страну захваташе црква, а испред трију страна бјеше широки тријем, подупрт стубовима.
Ту бјеше прозора гдје би боље доликовала врата, и обратно. Најзад стигоше до краја. Тако једнијем гредом обиђоше манастир.
Кушмељић израчуна да ће у тој кући бити око четрдесет сувота, а кад се томе дода таван и подрум, онда би се у манастир могао смјестити готово сав зврљевски народ!
прије десет година, и то бјеше врло добро по мишљењу Гргову, јер тако млађи, без велике потребе не уносе ноге у манастир.
сељаци на путу, стари господин сиједе браде и његов сухи друг, бурмут, ријека, галебови, паунови, лађа, возари, манастир, црква, оргуље, млин, вињаг, добро јело, паприка у вину... У потоњу Бакоња снијеваше све љепше и љепше.
Кушмељ и Кушмељић стигоше у ручано доба ка води. Дуго су морали чекати возаре. Кад најзад дођоше пред манастир, затекоше све фратре пред њим, баш као и онда кад је Бакоња први пут дошао. Можете замислити како ли се сви зачудише.
Кркотићи и Зубаци пуцаху од јада, али, поред свега тога, Чагљива, дошавши послом једаред у манастир, тражио је — баш је тражио — да се умили Кушмељићу.
У писму се моли да га старац премјести у који други манастир, јер да је радији „свући се“, но се повратити у В., пошто је кућа сјеновита („много синовита“).
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
На западу је шума и манастир увек господњи, а дно се открило Паланком, исто господњом. Не видех нигде тако дугуљасту љуску да је небо, где сви
се пред сељацима да се млинско камење иступило, сваког дана по врећу ујма губи, зашто јој је дозволио да иде у манастир и понизи га пред калуђерима? Јер Бога нема...
Све остало је погубљено. у собу улете брза звоњава црквеног звона. Одјекује у њој, испражњеној и великој као манастир. Није помогло. Чује манастирска звона пред сутон и свитање. Тада се надала и веровала. Лепо види како се надала.
Гледала је у своје снажне, пуне ноге, руменкасте од вреле воде. Чиста и свежа отићи ће у манастир и преноћити под свечевом каменом гробницом. „Боже, шта ми би одједном?“ прошапутала је чудећи се и радујући.
Није чула да им је калуђер назвао бога, па је заслутила зло, сећајући се да Ђорђе није хтео да дође на недељу службу у манастир и пред народом, у знак покајања, пољуби оца Методија у руку, што је овај, поред осталих својих услова, захтевао да би
Напољу јој је хладноћа мало пробистрила ум и она је с недоживљеним страхом ушла у манастир, вођена калуђером што је мрморио молитву и млатарао десном руком по светлуцавој тами, која је мирисала на тамјан,
Да не би оскрнавио ноћ молитве, сећа се, Ђорђе целог дана није поменуо манастир. А она је дрхтуљила у радосној јези чекајући вече и кревет. Чим су слуге вечерале, шапатом је позвала Ђорђа на спавање.
За пород су жене криве. Ни у њеној фамилији нема нероткиња. Лечила се и код доктора у Београду и код врачара, и у манастир ишла, шта све није чинила... Мора да роди. Мора. Зар за њу земља нема лека? и Николу је молила.
— Него шта! И откако је Симка. занела, смањио интерес. Чаћевићима продужио рокове до бербе. Сваке недеље ишао у манастир на службу божју. И Циганима пунио торбе. Е, да је још срце имао па и у преровској буни био...
у манастир! — Срећно, срећно! — радосно узвикује Мијат и помаже Аћиму да се попне у седло. Као у сну, Ђорђе гледа за оцем што од
— врти главом. — Једва је жива остала — додаде и пожури за послом. ...После петнаест година први пут поново долази у манастир. Стоји у сенци граба, под њим речица тече зелено и звонко.
Где год би се нашао неки камен у пољу или шуми, веровало се да је ту некада манастир био који су Турци порушили, кад Лазара посекоше на Косову. Србијицу је нашу тада тресло златно лудило.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„А како дођосте, драги мој, у овај хришћански манастир?“ упитах га поверљивим гласом. Он оклеваше да ми одговори, али га мој пријатељски поглед охрабри.
друмом који одавде води право у Напуљ, опазићеш, чим пређеш две трећине тога пута, лево на брдском гребену диван манастир. То је Монте Касино.
обећа му да ће га посећивати с времена на време, па се кроз градску капију Светога Павла, пред којом је лежао манастир, упути пешке у вечну варош. Пут га вођаше између брежуљака Авентина и Целиуса право ка Колосеуму.
Једна црна табла, прикачена на језуитски манастир, казује ми да је У њему смештен Универзитет. Ту ћу се распитати за младог Герика, и то најбоље код вратара зграде.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Сад видех оца Симеона где се враћа из вароши. Док он изређа све механе путом, можете га стићи, па са њим заједно у манастир. Хо-хо-хо... — одговори Вујо.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Све пуно богомољаца, пустињака и црнијех калуђера. Још у ови манастир ако не буде мјеста, ја не знам шта море бити с мене.
Још у ови манастир ако не буде мјеста, ја не знам шта море бити с мене. Еле, како му драго, калуђер оде у манастир и не нађе мјеста, а тако и Ера газди, те и он не нађе мјеста. До мјесец дана опет састану се Ера и калуђер.
му он: — Како нећу плакати, кад промислим како ћете ви јадни калуђери без мене пошто ја умрем, како ли ће ови наш манастир без добра управитеља као што сам ја?
А они му калуђер одговори, као да плаче: — Крећи ти, оче игумане, не мисли се ништа за манастир. КАЛУЂЕР И ДИЈЕТЕ СЕОСКО Дошао калуђер у инорију јесени да купи јарад и и двизад у милостињу, и дође у једну кућу
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
обраћам пажњу на гајдаше и коло, као и на друге овоземаљске ствари, почели су да говоркају да се Миша спрема да иде у манастир. Каква штета, говорили су, скупио је толико знања у великој Америци, а сада треба да се сахрани у манастиру.
Ћипико, Иво - Приповетке
А да сам друге слушала,. било би ми као и прво, док је Марко био жив... Ма свеједно... дођите да вам покажем стари манастир.. Антица се диже, па пође преда мном.
Излазећи осјећам да је маестрал духнуо. А кад изиђосмо пред манастир; дође ми у сусрет свјежи лахор. Пучши оживјела, модри са живо, а на њој игра сунце; борови уоколо избијају јаке
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Кад човек с противне стране погледа на манастир, учини му се да гледа два реда ластиних гнезда припијених уз голи, од времена као мѐд мрки крш.
Та је светиња целокупна и код свега народа у великом поштовању. А манастир се налази између толиких нахија којима је судбина доделила ту злу срећу да око старога Раса чувају завештане спомене.
Кнез Швиковић, у чијој је кнежини манастир, сишао у сабор и позвао колашинскога буљугбашу Сефера да са сејменима пође и припази да се одржи ред.
Тежу од ових планина, које су се онако сурово наднеле над манастир. — Пазите и не узмите ми образ данас — шапуће он сејменима арнаутски и не застаје Дуго — данас је њихов дан; нека се
Откако се зна за њега, увек је само једном годишње силазио у манастир, и то о Петровудне, вазда последњи и тек после подне.
му изнад главе нешто чатити, све док ме старији син не трже и не назва будалом и човеком који није више за пушку но за манастир Девич, камо се воде сви шенути од памети... — Па после, прото? — Ех, после!.. Ето видиш. Мало сам ти већ казао...
Преломило ми се на души. Побегао сам овамо. Да постанем дервиш или калуђер, ако хоћеш. Косово сам изабрао за манастир или текију, које ти је по вољи. Јер оно је место за примирење. Гробље је.
Петровић, Растко - АФРИКА
Волео бих да ми је мати, толико је добра, нежна и чедна. Како је полазак одложен за мело доцније, ја трчим да видим манастир марабута; онај са минаретима од сасушене земље и дрвеним шиљцима.
У манастир неће да ме пусте обувеног, нужно је да будем сасвим бос. Сав унутарњи простор издељен је зидовима, лагумски као пчелиња
Излазимо на једну чистину њива и поља између квартова, одакле се види пруга Океана и велики бели Сидибенашер, манастир марабута испред пучине. Дечаци изјављују да је тај манастир за лудаке, али да га Европљанин не може посетити.
Дечаци изјављују да је тај манастир за лудаке, али да га Европљанин не може посетити. Пред манастиром просјаци уваљани у прашину, затим старице тетовиране
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
1852. Јован Ст. Поповић МИЛОШ СВЕТИЋ ПРВИ ПРЕЛАЗАК ЦРНОГА ЂОРЂА из Сербије у Срем, па у Крушедол манастир, пред немачко-турски рат, около године 1787.
Сјутрадан испред подне ја изиђем пред манастир и ондје станем с њеким, у томе он отворивши прозор промоли главу из собе и смијешећи се запита ме шта оно ја кажем да
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Не претварам се од бијеса, већ од невоље љуте. Браћо, Асан-бег ће на манастир! — уздахну Давид, па се окрену мени: — Јуначе и бранитељу ове наше свете ћабе, твоја глава прва ће пасти.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Рођен у данашњем румунском Банату, он је свој духовни развој почео двоструким бекством, са заната у манастир а потом из манастира у свет, да би највећи део живота провео на путу.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
У Подгорицу 1857. Горњак је манастир, задужбина цара Лазара, лежи у најдивљем пределу поред Млаве, на граници између Хомољског и Млавског среза у
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Занимљиво је да је у близини липничке л. био манастир, и да је томе манастиру по клонио ага земље »колико је хватао липин хлад« (а то је, с обзиром на дужину сенке при
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ова несрећна створења верују да је Доротеј чудотворац. Јелена Данас смо сазнали да је у манастир дошао неки калуђер из Ариља, за кога кажу да је вешт видар. Могла би то бити прилика за Лауша.
Недељне службе обављају се у празној цркви. Прохор је лукав. Тачно погађа оно око чега се и Макрије двоуми: да ли манастир да претвори у стециште кужних и убогаљених, или ће то остати храм одакле се призива свевишњи. Тако се прича понавља.
Био је ваљда задовољан што је неко још грђи н наказнији од њега дошао у манастир. Но кад се сазнало да сам ја писмен, па и више од тога, да сам вешт у преписивању и у живопису, тај се смејуљак
Угледавши ме на вратима, збунио се, оборио поглед и без речи шмугнуо напоље. У народу се пронео глас да је у манастир дошао неки грбави дечак, дијак, са великим знањем и умећем.
Рекао сам му да је Лауш много учинио за наш манастир и да смо дужни да му будемо захвални због тога. Поклањао нам је храну у неродним годинама и дрва за време дугих зима.
Забога, зар је Јелена тако лепа? Виђао сам је много пута раније кад је о празницима долазила са Лаушем у манастир и кад сам долазио овде да пишем повеље и писма. Појавила би се увијена у хрпу тканина разних боја.
У долини су остали једино калуђери вратимљског манастира. Манастир се налази на малом узвишењу, што је било довољно да овога пута не буде поплављен.
Матија Једини сам ја, Матија, раније, пре ступања у манастир, Витор Томић из Диља, тај који се још држи на ногама. Сви остали су пали на постељу. И Доротеј.
и снажне као отац. Димитрије Умире један по један. Смрт се увукла у манастир, угњездила се овде, поставила свој чадор у средини дворишта, баш под липом где смо за срећних и мирних дана, с пролећа
Шта она може пред жеђу, зар њена варљива опсена да прекрије прљаву коругу душе, зар да је очисти? У манастир смо дошли са свих страна.
Моји се људи опорављају. Неколицина њих устала је из постеље. Остали леже. Послао сам Никанора у манастир да скупи меропхе и припреми манастирски конак и цркву за наш повратак. Најкасније за недељу дана вратићемо се доле.
А долина је мртва. Тло се сасушило, испуцало, и кроз пукотине се с муком пробијају жуте, увеле влати корова. Манастир изгледа жалосно. Зидови су напукли, малтер је опао на многим местима.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Са таквом наменом дођосмо за време крсташких ратова у један грчки манастир. Ту дођосмо у руке писменог једног калуђера. Он нас растави једног од другог, узе сапуна и тврду четку, па спере са
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Представљање сопственог животног пута, детињства, одласка у манастир и изласка из Хопова у свет како би стекао што више знања, има васпитну намену: Доситеј на сопственом примеру показује
Саве Србског“ представља својеврсну најаву песме „Свети Сава“ Војислава Илића пошто пева о одласку Растка Немањића у манастир.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Очајно): Ох, изгубих све: име, углед... И сада куда? У манастир? Не! Тамо су сви од мене млађи, и они ме не могу примити за млађег од себе, за слугу свога. Куда?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
права способност за чисто научни рад, онда, оно што ме највише може усрећити, то је мантија калуђера и фрушкогорски манастир са сјајним отсуством библиотеке... Како живот већ плаши!... Хајд, рецимо да је то све још далеко...
У малој варошици, и још у залеђу њену, пулсирају три посебна живота! Прво насеље: католички манастир — звани, кратко, на свима језицима, клостер — с врло великим ограђеним земљиштем, и с неколико увек закључаних улаза.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Идуће, 1438. године Турци су освојили манастир Раваницу и градове Борач на Гружи и Острвицу код Рудника. Али главни напад извршен је тек године 1439.
и на повратку добио у Цариграду одобрење да оправи манастир Рачу. Учествовао је у првом устанку као војвода. Живео је до 1824.
бел. Е, 1 вилајет — завичај, људи, народ Вилиндар (Хиландар) — манастир у Св. гори, задужбина Стефана Немање вира — вера Високи Стеван — деспот Стефан Лазаревић, син Лазарев, владао од
мн.) деветак (ован) — од девет година Девич — манастир између Косова и Пећи, по традицији задужбина деспота Ђурђа девлет — царство девојки — девојци Дежево — место близу
— сиромах, муслимански калуђер деспот — господар; тако су се звали неки српски владари после косовске битке Дечани — манастир у Метохији који је основао кр. Стефан дечански 1330.
ђугум — велики бакарни суд за воду ђузел — диван, леп ђул — ружа ђул (ђуле) — кугла Ђурђеви Стубови (Ступови) — манастир св. Ђорђа код Новог Пазара, задужбина Ст.
— област у Херцеговини између Трескавице и Зеленгоре (најчешће, а има и других области са тим именом) задужбина — манастир, црква, калдрма, мост, чесма н сл. (в. бел.
— Мала и Велика Крсна, у близини Смедерева крстат, крсташ барјак — застава на којој је извезен крст Крушедол — манастир (и село) у Срему, на јужној страни Фрушке горе кршно одијело — добро, богато одело ктети — хтети кћети — хтети ку
зове „ломно“) Лаб — речица на Косову лабуд (коњ) — белац лав — пољско имање; ловачки пас; разговор лавра — главни манастир лаган — лак лагум — дужи прокоп испод земље који се испуњава барутом ради минирања лагуне (ноге) — лагане Лазар
кнеза Вратка (потомка Немањиног сина Вукана) милост — (значи и:) љубав: Ако ћу је напит по милости Миљешевка црква — манастир Милешева, задужбина краља Владислава у близини Пријепоља Мироч — планина у североисточној Србији, у близини Доњег
левом руком на колену а десном перо накрпат — говорити налбантин — поткивач наљећи (наљести) — наићи намастир — манастир нами — нама намјера — (значи и:) случај, срећа, удес намоловати — насликати наодити се — находити се, налазити се
који се носи за појасом паланка — варошица паметовати — памтити памукли — од памука панцијер — оклоп Папраћа — манастир у области Дрине, близу Зворника, задужбина краља Драгутина и његових синова Владислава и Уроша парип — обичан коњ
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« ИГУМАН СИЛОАМ И ЛЕЊИ МОНАХ Приде од некуд монах к игумну Силоаму у синајски манастир. И виде братију делајушту. Рече к старцу: — Не делајте брашна гибљушта: Марија бо благују част избра!
голему умножи пљушталу врло кишу, тако да нико жив од људи ниоткуд с јабане и ни од које стране, није могао тко доћи у манастир на праздник ових светих мученика, него само сами ондешњи калуђери отпојаше вечерњу с параклисом пресветој Богородици.
те даде игумну црковни нови окрут и путир с дискосом, говорећи то јер зактева патријарх сутрадан, на мученике, доћи у манастир служити му свету летургију.
у град посла три четири калуђера, те то чудо казаше цару и патријарху, пак и обојица с многим народом тај дан дођоше у манастир на летургију... И од онога дрвета ломећи гране, свима помало раздадоше на благословење однети сваки своме дому.
Спази себе од ње, не додирну се је, пак од свију се затаји, те оде у свој му манастир што га је сам изградио, покалуђери се и већ оста у њему молећи се Богу.
Пронађе он једно хубаво и на очију лепо, свидно му се место прозвано се Крушев до. Запроси се од Јакшића дати му за манастир ону долину и они му то не забранише, таки му је посудише.
Подиже славни манастир, сабра у њега подоста калуђера, сам драговољно трудећи се о Богу и о души поживи, и њих свију једнако кано отац своју
Дигни де се једанпут, те отиди у Свету Гору, или тамо у који руски велики манастир да видиш њихан начин какав је и научи се од њих апостолском учењу, спажању очима, језику здржање; тело преволи на