Употреба речи манири у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Она додаде, тише, да га је тражила, у Енгелбирти. Његови су манири, рече, коњушарски. Све је покварио. Исакович онда рече, увређен, да је тако морало бити.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Посматрајући људе за време вечере, чинило ми се да су њихови манири простачки, па чак и оних виших чиновника којих је било неколицина међу путницима.

Посматрајући људе за време вечере, чинило ми се да су њихови манири простачки, па чак и оних виших чиновника којих је било неколицина међу путницима.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

„Унутарња раслојеност једног националног језика на социјалне дијалекте, каже Бахтин, „манири појединих група, професионални жаргони, жанровски језици, језици поколења и узраста, језици појединих праваца, језици

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Остали прихватају узвик. — А... Ш’а каже?... Поредак!... А, управник мисли, ја сам жандар. Ха!... Манири позадине... Сви су они из позадине жандари... шпијуни, сунце им њино.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

што заљубљен ходи, Углађен и спреман по последњој моди, Одмерено, с пажњом, чак и руке мири, Да у свему буду правилни манири, Све је „феш“ на њему, све чисто мирише, И салонским тактом и милином дише. 5.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

планови и неке носталгије, посебне; рађање и школовање деце регулисано посебно; дружење, посебно; начин живота и манири, посебни; јела посебна; среће посебне. Тешко поверовати, али живот свашта може!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности