Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Певајући, годинама, искључиво у овом маниру, Лукић је усвојио многе навике овог жанра, и баш те, стечене навике, та ритуална лакоћа и окретност, сугеришу утисак
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Оно што се могло дати у уском оквиру и преживелом маниру балада и романса, Митровић је дао. Неколико његових балада и романса, рађених врло пажљиво и лепо стихованих, иду у
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
времена када је поезија била много приснија и природније везана са мелосом него данас, као и о посебном стилском маниру, вероватно старијем него што би се о њему смело закључивати на основу овде наведених само неколико примера.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Стефана Дечанског (око 1405) као великомученика, потпуно у традицији бугарске Трновске школе, у строго хагиографском маниру какав у Србији никад није негован.
Почео је као народни певач песмама о црногорским борбама с Турцима, затим се приклонио класицистичком маниру, где су му учитељи били више руски него српски класицисти.
Најпре је то Свадба Михаила Лалића (1914-1992), писана у реалистичком маниру, с тематиком из последњег рата, али се она не даје само на идеолошкој него и на нешто јаче истакнутој психолошкој
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
устане, очита: віно д’іл анно, донне ді qуіндіці, и тако оставивши своју несуђеницу сопственој судбини, у најлепшем маниру олади, не мислећи млого оће ли се она моћи бранити или не, као слаба, од разни нападенија која јој се догодити могу.