Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
довољно да трудница само види наказу, па ће родити наказно дете, а ако се подсмева човеку с каквом телесном или умном маном, онда ће јој и дете бити такво.
Чак трудна жена пази да не сусретне никога ни с мањом телесном маном, као неког са зечијом (расеченом) усном, па избегава и оног с опекотинама по лицу, па оног који нахрамљује, затим
У ђевђелијској кази верују да ће се родити хендикепирано дете онда када се трудница подсмева човеку с маном (богаљу, слепом итд.), па је овај зато прокуне.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
прорадио воз, рекоше ми, било их је више, а сад су свега њих двојица, од којих је један сасвим глув и још с једном маном (и ту се погледаше и засмејаше) а други велики намћор.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Још као млада и лепа удовица, у причи је хаџика Ташана згрешила са неким Маном Грком, дакле посрнула је будући да је прекорачила закон и ред.
Кажњена је хаџика Ташана у причи Парапута зато што се као удовица упустила у недопуштене односе са неким Маном, па јој је на дворење и чување одређен божји човек. Јовча се, међутим, сам преображава у божјег човека.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Док с мртвог оца скидам наслеђено лице Ватром се звери и звезде причесте. Чиста реч која каже себе маном Избеже твом бићу, али упозна зору; Доврши ти небо у неисказаном, Да ти име чезну острва у мору.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Ти си ми срце узела што плама Да пакосно се сладиш новом раном, данима душу варала би маном, Да тобом задња заврши се гама, Стара се прича поновила снова: У стари гроб је дошла туга нова А мислио сам
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И со том ивтиром и маном ви се не одпирите говорећи вам: — »Имамо ми другога доста свакојака посла, старости и своје нам бриге на глави!
На своју добропоштену радину и честиту другу ти верну за цела живота мразиш цангризајући је, наједаш пецајући с многом маном и с досадом, с поднашањем се с прекором и укором.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
вели да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка омаци, да то мишеве лови, — па тако је и овде с Ђорђијом и сином му Маном.
данас субота; остави то што је намислила за сутра, за недељу, а тога је дана гледала само да се никако не састане ни с Маном ни с Јевдом. Зато се крила по комшилуку. Недеља је.
Из мрака приђоше још две прилике и разговараху нешто тихо с Маном, који је сишао био с кола. Затим приђоше капији. Не прође неколико тренутака и чу се тресак капије и звек звекира, а
Ако искаш да се жениш, мен’ ми сал кажи... Разбра ли? — заврши стари Замфир и опрости се с Маном, који га, силно тронут, при поласку пољуби у руку...
Вративши се кући, стари Замфир је поверио домаћици разговор с Маном и није крио да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра или прекосутра ствар свршена бити.