Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Срби могу бити само через мене богати у просвети. ИСАЈЛО (тајно Манојлу): Видиш, како је учен. МАНОЈЛО: Заиста, јер му се чисто коса накострешила; ваљда је много мислио.
Зато узмите на ум. ИСАЈЛО: Немајте бриге, г. доктор, као да га сами чувате. ДОКТОР (Манојлу): Повторавај често и уписуј у књигама мудрост коју сам ти рашчленио, па ћеш доћи до 24 предјела неба. (Отиде.
ДОКТОР: Стани, идеја је добра! (Отиде на страну и почне писати.) ИСАЈЛО (Манојлу): Видиш, како смо га забунили. Мора да ућути. МАНОЈЛО: Опет је добар човек.
Иди брзо, нека се ово стави, јошт има времена! ИСАЈЛО: Разумем, г<оподин> доктор. (Отрчи.) ДОКТОР (Манојлу) Ми ћемо међутим науку продужити. МАНОЈЛО: Без разуме? ДОКТОР: То не чини ништа.
ДОКТОР: Мој разум није за друге. (Манојлу) Да продужимо науку. Стари су мислили по некима списатељма... МАНОЈЛО: То су морали бити велики глупаци.
ШАЉИВАЦ: Такав сам ја видио у Заведенију сиђених с памети. ДОКТОР: То је моје заведеније, и ту ћу га наћи. (Манојлу) Освиме, кажи Перзерину, нека иде у Заведеније сиђених с памети и нека заиште мој разум.
ШАЉИВАЦ: Ја, ако вам и откријем, то ћу само моћи насамо и под условијем. ДОКТОР: Под каквим условијем? (Манојлу) Иди по разум! МАНОЈЛО: Али гди ћу га наћи? ДОКТОР: Оћеш да заборавим на моју моралност?
ДОКТОР: Ви? ШАЉИВАЦ: Мени су и тако позната ваша заведенија сиђени с памети. ДОКТОР: Ви сте неки особити човек. (Манојлу) Одлази!
ПОЗОРИЈЕ 9. (МАНОЈЛО износи столице, ПРЕЂАШЊИ.) ДОКТОР (Манојлу): Ту ћеш и ти остати, јер си ђак, да штогод научиш. (Шаљивцу) А ви узмите ову књигу (даде му своје Земљеописаније) и
ДОКТОР: Јеси ли казао, да се више не зовеш Исајло? ИСАЈЛО: Кажем ја како сте ми надели име Перзерин, као и Манојлу Освим, а он се почне јошт већма смејати. „На“, рекне ми, „Носи ово доктору, знам да ће му мило бити.
Сад је готово. ШАЉИВАЦ: Бог и душа, тај штап вреди млого! ПУТНИК (Исајлу и Манојлу): Сад га пустите. МАНОЈЛО: Богами, ја не смем. ПУТНИК: Пустите, кад вам кажем!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Изгуби ме Грче на мејдану!“ Но ето ти дели-Радивоја, голу сабљу носи у рукама, право иде Грчићу Манојлу: „Стан’, курвићу, Грчићу Манојло!