Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Шта је ово, нано? — питам, а већ сам се саго и дижем мараму којом беше покривено. — Не, не! Остави, сине, то је мантафа. Полако дође па и прође подне. Сео сам близу прозора и узео да читам. Из баште душе ветрић.
И отпоче се мантафа. Моја мати прво је изговори на турском језику, па је онда преведе на српски. Сама мантафа на турском језику кратка је,
И отпоче се мантафа. Моја мати прво је изговори на турском језику, па је онда преведе на српски. Сама мантафа на турском језику кратка је, у стиховима; али у Врању жене, преводећи је на српски, одуже је, иските, и саме допуне.
Прво се изговори мантафа на турском, онда се извуче кита, и оној чија је, као у неком преводу, казује се: мантафа. Отпоче: „Ја не знам шта ми
Прво се изговори мантафа на турском, онда се извуче кита, и оној чија је, као у неком преводу, казује се: мантафа. Отпоче: „Ја не знам шта ми је! Откад те видех, свет ми је тесан. Узалуд игра, песма и веселе, узалуд све!