Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Немој опет да назебеш. — Али га брзо остави и појури вратима на која уђе снаха јој, Марика. — Марике, врата! ... — викну јој она и притрча, да их боље од ње затвори, — сто пута ти говорим за та врата!
Чело главе седео је на столици омален, црномањаст човек. То је ваљда био тај његов друг, Аритон. Марике није било. Сигурно је у кујни. И оца му није било. Он као увек, чинећи се томе невешт, ваљда је легао, тобож да спава.
И понуде ти послала. Зар ти нису дали? — Не! — жељно одговори Мита. — Како да не? — поче Аритон да се љути. — Марике! — викну и окрете се кујни где је била Марика. Али место ње усплахирено испаде из собе мајка му. — Шта, синко?
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
8Цела једна драма дешава се гестуално између Мите и Марике, али су ти гестови - иначе са симболичким набојем - строго ограничени местом, временом и присуством других особа.