Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Онда понијеше дијете у цркву, и она се напуни народа Тако се дијете крсти, и надјенуше му име Марија. Кад га опет вратише у кућу, Мићо изнесе поново ракију. Прву чашу даде куму Нинку.
Нинко отпоче: — Куме мој и оче, срећна да ти је Марија и наше кумство! Дабогда свако добро и радост од ње да дочекаш; да те утјеши и подвори под твоју старост, да се дичиш и
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И’те, молим вас! О Јесус-Марија! Со шенес кинд унд со, со... А а а! Само један јед! Ето ви’те, већ плаче фрајлица!« вели Габриела показујући на
И кога да прво сретне на вратима као сведока свега тога, него опет ону фаталну фрау-Цвечкенмајерку!!! — Јесус-Марија! — викну запрепашћено фрау-Габриела... Фрау-Цвечкенмајер!! — На, Кристи-Гот, тако вам и треба! — поздравља је ова.
Црњански, Милош - Сеобе 2
На зиду у тој соби, над постељом, висила је свега једна икона, Марија, насликана како је, на глобусу, згазила змију, ногом.
Једина брига му је сад да уда ћерку. Приликом прошлогодишњих маневара, кад су, император Франциско, и императрица Марија Терезија, дочекани у Будиму, Божич се, једне ноћи, био напио, и нешто брбљао о том, да би он давно био потпуковник,
Пре десет година, Марија Терезија писала је, својеручно, да су се сербски војници из краљевине Хунгарије, Хорватске и Славоније, по Баварској,
Прајски краљ, Фридрих ИИ, кога је Марија Терезија сматрала за чудовиште у људском облику, постао је био њен смртни непријатељ.
Као што су мушкарци, извесне врсте, одвратни жени која је добра мати. А Марија Терезија је рађала децу – шеснаесторо. Ратови измећу Аустријске Империје и Прајске били су гори него турски.
Томе се мора учинити краја. Мора! Чак се и Марија Терезија била решила. Кад је Исакович, дакле, стигао у Срем, таквих официра, који траже пашпорт, било је и у Осеку, а
Тог септембра, поменуте године, питање исељења Срба постало је све замршеније, па се и Марија Терезија, царица, била умешала у то. Дворска канцеларија почела је да пребацује, Србе, и Кајзерлингу.
Госпожа Евдокија била је запрепашћена голишавошћу те лепе жене, која је за њу била исто што и царица, Марија Терезија, а која се и звала Тереза.
Није чудо ни то да је, у јулу те године, према свом казненом патенту, Двор претио смртним казнама, а Марија Терезија решила – без обзира на свог, росијског, савезника, императрицу Елисавету – да се тим селидбама, на крају
И кад су селидбе у Росију биле у пуном јеку, Марија Терезија им је попуштала, јер је начинила савез, са царицом росијском, која је, каже, такође те вере, коју и они
к. Величество Марија Терезија, императрица римска и краљица хунгарска. Ови маневри у Росији били су, међутим, у животу Исаковича, сасвим
Енглези, кажу, да је тај рат почео у Америци, где су Францези хтели да отму колоније Енглеза. Марија Терезија помагала је, у том рату, Францезе.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
год. У Хрватској је после тога укинут устав и заведена насилна владавина. Марија Терезија (1740—1780) и Јосиф ИИ (1780—1790) су отпочели са понемчавањем Хрватске. Хрватски сабор је 1790. год.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Ђурић Љубомир Протић Анта Младен Ђоковић Миле Аљоша Адолф Шварц Рина Агнија Вукица Први полицијски агент Други Марија Ана собарице Софија Три чина се дешавају три године после предигре. ПРЕДИГРА Укусно намештена соба код Марића.
ПРЕДИГРА Укусно намештена соба код Марића. И ПАВЛЕ, МАРИЈА МАРИЈА (собарица, старица, долази споља): Господине, један господин; каже позван је.
ПРЕДИГРА Укусно намештена соба код Марића. И ПАВЛЕ, МАРИЈА МАРИЈА (собарица, старица, долази споља): Господине, један господин; каже позван је.
ПАВЛЕ (за сточићем, заривен у једну књигу): А, да, нека уђе! МАРИЈА (оде на врата и пропушта агента). ПАВЛЕ (Марији): Идите, јавите госпођи! МАРИЈА (оде лево).
МАРИЈА (оде на врата и пропушта агента). ПАВЛЕ (Марији): Идите, јавите госпођи! МАРИЈА (оде лево). ИИ ПАВЛЕ, И АГЕНТ ПАВЛЕ: Ако се не варам, ви сте из Управе града?
ПАВЛЕ: Да, чуо сам! РИНА (оде у своју собу). В ПАВЛЕ, МАРИЈА ПАВЛЕ (дигне главу и погледа за њом; кад види да је она затворила врата, одлази телефону, узима телефонску књигу и
и погледа за њом; кад види да је она затворила врата, одлази телефону, узима телефонску књигу и тражи известан број). МАРИЈА (долази): Надзорник грађевине. ПАВЛЕ: Аљоша? Нека уђе. МАРИЈА (пропушта Аљошу, а сама оде).
МАРИЈА (долази): Надзорник грађевине. ПАВЛЕ: Аљоша? Нека уђе. МАРИЈА (пропушта Аљошу, а сама оде). ВИ АЉОША, ПАВЛЕ ПАВЛЕ: шта је, Аљоша? Је ли тамо све у реду?
ПАВЛЕ (кад она ишчезне, дигне главу, после извесне паузе диже се и звони). ВИИИ МАРИЈА, ПАВЛЕ ПАВЛЕ: Госпођа је отишла? МАРИЈА: Да! ПАВЛЕ: Слушајте, ма ко да ме тражим, нисам код куће. Разумете ли?
ВИИИ МАРИЈА, ПАВЛЕ ПАВЛЕ: Госпођа је отишла? МАРИЈА: Да! ПАВЛЕ: Слушајте, ма ко да ме тражим, нисам код куће. Разумете ли? МАРИЈА: Разумем!
МАРИЈА: Да! ПАВЛЕ: Слушајте, ма ко да ме тражим, нисам код куће. Разумете ли? МАРИЈА: Разумем! ИX ЉУБОМИР, ИСТИ ЉУБОМИР (у том тренутку појављује се на вратима носећи једну велику књигу): Је ли
(Марији.) Идите! МАРИЈА (оде). Х ЉУБОМИР, ПАВЛЕ ЉУБОМИР: Тако ми је непријатно. (Хоће да пође.) Ако дозвољавате? ПАВЛЕ: Та останите кад вам
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
покорити већ се јуначки опирао прогониоцу Јевреја у Вавилону, Хаману; спасла га поћерка Естира, вавилонска краљица Марија Терезија — (1717— 1780), аустриска царица, позната по својој енергичности и апсолутистичкој владавини; водила
Црњански, Милош - Сеобе 1
Био је задовољан, јер их је нашао више од стотину који су знали да лепо изговоре: „Марија Терезија...” и додаду: „виват“.
Соба је била тапетирана жуто. Осим Катарине Сијенске, на зиду је била и Света Тереза. У једном ћошку пак, Марија, са голом, лепом ногом, ставши на змију и на Месец. Колике жиле има на рукама. Рђаво вино.
Зар је могуће да то не буде, кад је то и царица? Лепа Царица. Царица која је сјединила у себи два дивна имена, Марија и Терезија. Име Марија! Марија безгрешна, Марија чиста, ковчег белокосни, звезда јутарња.
Лепа Царица. Царица која је сјединила у себи два дивна имена, Марија и Терезија. Име Марија! Марија безгрешна, Марија чиста, ковчег белокосни, звезда јутарња. Марија дивна, Марија породиља.
Лепа Царица. Царица која је сјединила у себи два дивна имена, Марија и Терезија. Име Марија! Марија безгрешна, Марија чиста, ковчег белокосни, звезда јутарња. Марија дивна, Марија породиља.
Лепа Царица. Царица која је сјединила у себи два дивна имена, Марија и Терезија. Име Марија! Марија безгрешна, Марија чиста, ковчег белокосни, звезда јутарња. Марија дивна, Марија породиља.
Име Марија! Марија безгрешна, Марија чиста, ковчег белокосни, звезда јутарња. Марија дивна, Марија породиља. Поштује ли ико и зна ли, од његових, свету Терезију? Име Терезија!
Име Марија! Марија безгрешна, Марија чиста, ковчег белокосни, звезда јутарња. Марија дивна, Марија породиља. Поштује ли ико и зна ли, од његових, свету Терезију? Име Терезија! Жар, Сунчан колут што опасује тело.
која ће као креч у гробу до века да им гризе месо с костију, док год буду у овој земљи, из које их више пустити неће? Марија Терезија. М – прво слово њеног имена има тајанствено значење, јер значи: хиљаду. М – јер је Мати. А – јер је Анђеоска.
Као што није осећао Пруску, у залеђу, тако није знао ни где је Лорена, пред њим. Хоће ли, после њиних победа, Марија Терезија успети да крунише свога мужа у Немачкој, била му је шеста брига, као и њима његово производство за
Ту се сазнало и остало. Како изгибоше многи и више официра, и како је војницима Марија Терезија послала по талир за јунаштво.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁷ У Црној Гори, жена која нема млека, ваља да „узајми воде у девет Стана и у девет Марија, па нека за девет јутара наште срце пије воде пријед исхода сунчанога“.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Знала је да треба да умре и зато је непрекидно пушила. Звала се Марија и хтела ја да се што више напуши пре него што оде. Имала је деведесет и две године. а никако није хтела да умре.
Кућа је раније припадала неком немачком бирошу, кога је у ово румунско село довела Марија Терезија. Па је власник куће дао да се на таваници наслика како она одлази равно у небо. Да се захвали.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Под утицајем модерне француске књижевне критике и естетике, нарочито Сент-Бева, Хиполита Тена, Жила Леметра и Марија Гијоа, српска критика је постала сасвим модерна, и у главним својим идејама и у методима рада.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И онда за тебе: — Марија умре. Бог да је прости — рече мати и погледа ме. — Е? — тргох се. — Мани, синко! — Одмахну она руком.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Како човек устане, друго ништа и не види, него гди се успроодале жене. Шта је? Света Софија, Огњена Марија, треба да се честита, па не само женама него и малој деци на сиси.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
ни Џејн Остен, ни сестре Бронте; јер и Шарлоту смо, Чарли, а и Емили смо, Чарли, и њу, и њу, ни Симон де Бувоар, ни Марија Домбровска, ни Гертруда Стејн, ни Агата Кристи, ни Франзоас Саган, ни она, и њу смо, Чарли, и њу — ни једна од њих не
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Простире Бела сметове о црне куће брестове, где језа с лучем гостује. То храм је, а не авлија: крај чесме гола Марија као да нешто послује. ПРЕЛЕСТ СЕВЕРА ЦРКВА ДРВЕНА І Пој, јутрење: зуји пчела са плешивог светитеља.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
ПОЗОРИЈЕ) ДЈЕЈСТВУЈУЋА ЛИЦА: МАРКО ВУЈИЋ, богати трговац ЈЕЛИЦА, његова кћи БАТИЋ АЛЕКСА МИТА МАРИЈА ДЈЕЈСТВО ПРВО 1. (Улица.) АЛЕКСА, мало затим МИТА АЛЕКСА (држи једно писмо у руци): Добро, добро!
Али шта се ја за то бринем? Сљедство је овог изреченија да се не морамо баш тако строго држати совести. Моја Марија, ти си се дала у талијанске песме: „Ах љубови паклена, — слатка туго срца мога.
АЛЕКСА: Ништа зато; само ти буди мало господар од трбува, пак ћемо срећни бити. МИТА: А, врло срећни! Марија је овде. АЛЕКСА: Шта, Марија? Одкуд њу ђаво овамо донесе? МИТА: А знам ја.
МИТА: А, врло срећни! Марија је овде. АЛЕКСА: Шта, Марија? Одкуд њу ђаво овамо донесе? МИТА: А знам ја. АЛЕКСА: Еј, убио је бог, сад ће ми сав посао покварити.
АЛЕКСА: Дакле, ја имам чест мај комплимент учинити. (Пође, но удари на Јелицу.) 5. ЈЕЛИЦА, мало затим МАРИЈА, ПРЕЂАШЊИ ЈЕЛИЦА: Господин барон, једна девојка пита за Алексу Никића. АЛЕКСА: Пак шта се то мене тиче?
ЈЕЛИЦА (отвори врата): Ја сам вам казала да ово није тај господин. Ово је барон Голић. МАРИЈА (уђе у собу): Пустите ме само да се с њиме разговорим... Алекса! АЛЕКСА (тронут, на страни): Баш те сад ђаво нанесе!
Алекса! АЛЕКСА (тронут, на страни): Баш те сад ђаво нанесе! МАРИЈА: Тако треба? То је лепо? Изварати од сироте девојке хиљаду форинти, прстеновати се, пак онда побећи?
Свирјепи, на крај света иди, свуда ћу те сљедовати! АЛЕКСА: (охрабривши се, Марку): Тко је ова персона? МАРИЈА: О, сад ме не познајеш; а док ми ниси изварао новце, донде си ме добро познавао; обећавао си ми златна брда, па кад си
АЛЕКСА: Или сам ја пијан, или је ово њеко чародјејство! Ја не знам шта ова дјевица хоће. МАРИЈА: Преневешћуј се, варалицо светска! АЛЕКСА: Ја нисам ни најменше расположен лудим персонама отвјете давати. (Марку.
Драга моја, ово није онај младић кога ви тражите; онај се зове Батић. МАРИЈА: О, господару, добро ја познајем његово лице. ЈЕЛИЦА: Ово је барон Голић, мој будушти супруг.
МАРИЈА: О, господару, добро ја познајем његово лице. ЈЕЛИЦА: Ово је барон Голић, мој будушти супруг. МАРИЈА: Барон Голић, ваш супруг! Дакле и ваш супруг? Мени је однео хиљаду форинти, а шта ће вама однети?
Јесте ли ви чули, немојте ви у присуствију моме тако што говорити; јер, разумете ли, ја вас таки дам затворити! МАРИЈА: Затворити? Јошт је то остало што ми учинити можеш. Алекса, Алекса, свега си ме раставио; сад ме можеш и чести лишити.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Како се каже? — Да, господине. — Чекај, Хуана. — Како се каже? — Хвала, господине. — Госпођо Марија, тражи вас један господин. Један господин жели да говори са вама.
Нисте је видели? Госпођа Марија се уплашила. — Не, она је сигурно заспала иза кокошарника. Чека да се испиле мали. Нађи и један лимун.
из Бургоса или Лериде, али ове две последње вароши из пажње не споменуше. Госпођа Марија, огромна и лепа жена, великих, црних очију, донесе сањиву Фереру на рукама; Изабела јој се држала за сукње.
Ево, има две године да сам уписан, али моја жена Марија може вам рећи да сам ја у ствари, по убеђењу, то још од првога часа. Од првога часа, од сасвим првога часа.
Само ја нисам знао да изразим шта осећам, нисам знао ко проповеда исто; није имао ко да ми објасни. Је ли, Марија? — О да, мој муж је осећао да нешто ново наилази, ал̓ није умео да изрази.
Тако тек пре две године, кад ми Марија рече: Глупо је да си ти по убеђењу а да ниси уписан! ја сам тражио и да ме приме. — О, ујак је одувек био за обнову.
Један се тамни човек диже испред неба и с руком пред устима довикује: — Ана-Марија, Ана-Марија! Један прозор се отвара на острву: — Јесте ли ви? — Ми смо, дођите.
Један се тамни човек диже испред неба и с руком пред устима довикује: — Ана-Марија, Ана-Марија! Један прозор се отвара на острву: — Јесте ли ви? — Ми смо, дођите.
— Нећу да улазим, биће нас сувише. Лупај, Марија-Лујза ће изићи. Лупају. Као да цело језеро одједном долази до нас, тако ме тај звук сети на звук којим је рибар
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Вјетар ружу уз поље носаше, На Јовов је шатор наносаше, Гдјено Јово са Маријом бјеше: Јово пише, а Марија везе; Неста Јову мрка мурећепа А Марији злата жеженога, Онда Јово Мари говораше: “Ој Марија, драга душо моја!
бјеше: Јово пише, а Марија везе; Неста Јову мрка мурећепа А Марији злата жеженога, Онда Јово Мари говораше: “Ој Марија, драга душо моја! Јели теби мила моја душа? Јел’ ти тврда моја десна рука?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
На игранкама, зими, у позоришту на Ријеци, упознао сам читав низ Ђулија Ада, Марија, и играо сам са њима и „фиоретто“, на кафанском столу. Одлазили смо и у Трст, и био сам, и у Венецији, на карневалу.
био припремио велики говор о Петровој уметности, прочитао сам своје сочињеније Петру, у једној соби хотела „Краљица Марија“.
бих дакле писао афоризме о том како је дошло до јапанског утицаја на рококо, до оних тако широких постеља; зашто је Марија Антоанета постала лезбијка и колико је утицала на револуцију, енглеска мушка мода, која је натерала Монсењера, брата
Она су ме водила и показивала ми рушевине старих кућа на обали, где се искрцала Марија Стјуарт, пре четири стотине година, кад беше невеста. Ту је море било плитко и дубоко плаво.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Источна страна састоји се из три острва: СанМигел (750 кв. км.), Санта-Марија (97 кв. км.) и стеновитог острва Формигас (45 кв. км.). Средња група има пет острва: Терсеира (456 кв. км.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
његове собе, он приме|тивши их, го, само у гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подскакује и виче: — Ох, Марија курва! И везаних ногу, у белим, новим чарапама, једнако подскакујући, настављао би: — Ох, ох!... курва Марија!...
И везаних ногу, у белим, новим чарапама, једнако подскакујући, настављао би: — Ох, ох!... курва Марија!... Тетка, чувши, брзо би истрчала. Њих, децу, одјурила би, а њега силом увукла натраг у његову собу.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Кућа ти се кућетином звала, на огњишту изницало трње! Лијек тражио код седам Стана и девет Марија! Мајка те у мртве очи пољубила! Мајчино те млијеко губало! Мањи умро него што си се родио!
и на деветом мој драги Петар (или већ како му је име) клечи, од свег срца јечи. Питала га Марија Анђелија: „Што ти, драги Петре, клечиш, од свег срца јечиш?
Питала га Марија Анђелија: „Што ти, драги Петре, клечиш, од свег срца јечиш? — Не питај ме Марија Анђелија, имам драгу Јелену (или већ како јој буде име) у златне нити унићена, у сребреном брду убрђена, ја те драге
“ Ал’ говори Марија Анђелија: „Ако ти те драге Јелене из златних нита не изнитиш, из сребрена брда не избрдиш, — крви ћеш ракати, мозгом
лутке утврђене, непомичне: овце и чобани — и пред њима анђео; мало даље, као у шталици, — јасле и волови, и Јосиф и Марија с младенцем Исусом“.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
слуга СЛУГА (коњушар) СТОЈМЕН, чивчија ПРИЈАТЕЉИ из Призрена, први, други, трећи АНЂА, Јовчина сестра од стрица МАРИЈА, жена Јовчина, трећа ВАСКА, кћи Јовчина и Маријина ВЕЛА, снаха Јовчина, за Томом СОФИЈА, снаха Јовчина, за
Уза стубове, и уз доксат, чак до крова, пењу се лозе, чардаклије. Летње јутро. МАРИЈА (на доксату намешта по миндерлуку јастуке, иде полако, у чарапама, ослушкује пред обојим вратима, тихо послује).
МАГДА (долази с лева иза куће, под степенице, спази снаху своју горе): Дошао? МАРИЈА (прстом на устима даје јој знак да не виче): Дошао!
МАГДА (скинула нануле, у чарапама пење се на доксат тихо, љубећи се са снахом): Када? МАРИЈА Синоћ. Не знам зашто, тек ми као да смо знали, те синоћ не одосмо на седење код Аритонових.
(Желећи да се додвори Јовчи, рачунајући да он може чути, подиже глас): Ако, ако, дошао, ја! дошао свети Илија! МАРИЈА (уплашено): Ћути! Немој гласно. Немој да те чује! Можда не спава, можда се пробудио, па да не чује ларму...
Отац био у цркви и тамо чуо, и послао ме да видим... МАРИЈА (маше јој руком да не ларма): Дошао је, дошао. НАЦА (отрчи иза куће десно).
СЛУГА (долази с лева и стаје под доксат): Да отворим капију? Коње и кола да изводим? МАРИЈА Не, не смеш, не смеш. Док се он не дигне, он не обуче, и оде — не смеш ништа.
(Показује на сунце.) Ето већ откада је дан а толики посао чека. Не знам, да опет ја не будем крив... МАРИЈА Како »не знаш«? Ти бар знаш. Знаш да када он дође, да се не сме ништа по кући, да се лупа, док се он не пробуди.
САУГА (одлази лево). МАРИЈА (гледа око себе да ли је све у реду. Када види да испред његове собе до прага још нису донесене очишћене ципеле и
доле: Софија носи међу прстима очишћене ципеле; Вела носи леген, ибрик и пешкир; пењу се у чарапама на чардак). МАРИЈА Па где сте, за Бога? СОФИЈА Па ту смо, нано. Не можемо од оних доле да се окренемо. Већ се сви искупили.
ЈОВЧА (излази. Пружа руке ка легену да се умива): Дај! ВЕЛА (полива га). МАРИЈА (Софији, показујући на собу): Иди и отвори прозоре.
ЈОВЧА (пали, пуши, и срче каву; окреће се жени): А ти... шта је? МАРИЈА (стојећи до зида, погнута): Ништа. ЈОВЧА Како синови, снахе? Како чивчије и берићет?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Нек узме себи другу, пак нек је боље чува. Ал’ ако не дође, какво ћеш онда лекарство наћи? С друге стране, Марија, чича-Мијаилова кћи, около тридесете године возраста, но гледајући на њу би[х] се заклео ко да јој нема више него
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Бижмо у кућу, е помете! — рече духовник, па дода с прага: — Ваљен Исус! — Вазда Исус и Марија! — прихватише Кушмељ и Осињача. Она збуњена стаде се мувати по кући, не знајући шта ће. — Па како, како? — пита дујо.
Бакоњи бјеху прионуле очи уз манастир те се препаде кад многи гласови заграјаше: — Вазда Исус и Марија, фра-Брне! А имао је Бакоња шта и видјети! Седам фратара извалило се на клупи под орасима.
Тројица их само заређаше да љубе руке фратрима вичући: „Ваљен Исус!“ — Бог вам помогâ! Вазда бија ваљен Исус и Марија! — отпоздрављају фратри. — Сидајте, људи!... Донес ракију, дите!... Посједаше на клупе. — Нема ти што ришћанин!
Балеган, који стругаше рибу, нанишани једнијем оком на незваног госта, па одговори сухо: — Вазда бија ваљен Исус и Марија!... Ајде, брате, долика гвардијану. Тада кнеза остави стрпљивост.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
кола, праћена жандармима и носачима бакљи и одведоше их у Консијержију, тамницу из које је седам месеци раније краљица Марија Антоанета изведена на губилиште.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Дакле скочим нагло, појурим у другу собу и кажем девојци: — Слушајте, Марија, спремите ме за пут... пет дана, вечерас, молим вас.
Ту, на самим вратима станице, стиже ме Марија и пружи ми кутију са жутим ималином коју је опет била заборавила и коју ја оставих у џеп горњег капута, па одох да
Имање је остало прилично. Чим сам прочитао писмо појурио сам у другу собу и рекао девојци: — Ах, Марија, спремите ме за тужно путовање вечерас брзим возом.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
праг, баба стаде да се здрави са необичним и немилим јој гостима, али је кмет прекиде: — Слушај сад, Ђурица, и ти, Марија, шта ће вам господин казати. Ваљад' познајете господина Миту? Ђурица подиже главу и јетко се насмеши. — Тсс...
Наједаред узвикну весело: — Дајте мотику! — Марија, где је мотика? — запита кмет. — Не знам, богме, да ли је и донета из луке.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Црногорац се мало промисли, па му одговори: — Марија. Странац му стави још једно питање, али ће овај њему: — Чекај, чоче, да ја упитам нешто тебе.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Највише је волео црквене песме. Многе вечери би с крова Творнице одјекивале арије “Глориа ин ексцелсис део” и ”Аве Марија” и губиле се у ноћи између празних зграда улице Кортланд, које су само дању живеле.
Ћипико, Иво - Приповетке
— Мучи, жено, то су наши мушки посли! — прекиде сањив пошљедњу Здраво, Марија Жижица и утрне свијећу. ДАНГУБА Пун мјесец с ведра неба разлива се селом, сребри чистине, обасјава ваздух трептавим
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
199 ДА СЕ НЕШТО... 201 ТРАЖЕ СРЕЋУ 203 ЗЕБЊА У РАЈУ 204 ДАРВИН 207 ЂУРО ДАНИЧИЋ 208 ГЕРМАН ЈОВАНОВИЋ 209 МАРИЈА ТРАНДАФИЛ 210 О ПРЕНАШАЊУ КОСТИЈУ ЉУДЕВИТА ГАЈА 211 ТИНА ЈАКШИЋКА 213 ЂОРЂЕ РАЈКОВИЋ 215 ЛАЗА НАНЧИЋ 218 НА ГРОБУ
Ох, жалосне коби! Ох, удеса љута — Кад се врли клоне Худима са пута. 1883. МАРИЈА ТРАНДАФИЛ Бог јој даде блага земаљскога А уз благо срца милоснога, Бог њој даде на свету овоме, Она коме — већ
лес, мртвачки сандук. Људевит Гај (1809—1872), знаменити хрватски родољуб и књижевник. малер (фр.), несрећа. Марија Трандафил (1814—1883), добротворка која је своје имање у вредности милион и по динара оставила на помагање сиромашних
Краков, Станислав - КРИЛА
— И њега, и њега, — викао је Митфорд. Мала није оклевала. На степеницама се дебела Марија погађала са капетаном из месне команде. Шкоти су бризгали млазеве соде доле на гола темена. Партер је урлао.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
забрањен, јер га иначе може упалити гром или га однети вода или ветар: то су Ивањдан (СЕЗ, 14, 68; 19, 62), Огњена Марија (СЕЗ, 19, 63), Свети Стеван Ветровити, 2. августа (ЖСС, 139).
Ћипико, Иво - Пауци
— упита Раде. —Знаш за црикву „швете Марије” — одговори. свештеник у хитњи, и тога часа некамо одмагли. „Швета Марија” остаде у ушима Ради, и путем оно „швета” зуји му у ушима.
—Остави се дјевојке! — примјети Иво. —Зар их и ви браните? Онда сте и ви женска правда! —Нека говори, — јави се Марија— само нека рукама мирује! И онда се сви опет дигоше на посао, истресајући са одијела остатке хране.
Иво и брат му Марко корачаху са дружином. Испред њих ходаше Марија и њезина другарица. Цирило у путу свакога часа окреташе к њима, дражећи их Ивом.
—То није тешко. —Чини вам се, — мирно ће млађи. — Уморну не да се шетат'. —Тако је, — јави се истиха Марија и надода к'о за се: — Ми, биједни друзи, ваља да се и сутра мучимо. —Ала, дицо, лећ'!
Јуре чекаше да Иво отиде први; није хтио да га остави сама , а опет , уморан , радо би опочинуо. Уто се и Марија маче и рече: — Они су заборавили да се и сутра ради! Добра вам ноћ! — и пође у кућу.
По шушкању грана замјети чељаде посве близу себе. Он се трже. —Марија, ти си?... — јави се дјевојци повјерљиво. Она га треном погледа и насмија се. — Куда се губите? — рече.
Моли за нас!” Све што се стрпало под тај кровић одазва се уплашено. Марија наврије к излазу, па, покупивши нешто суградице, метну је у њедра и поврати се на своје мјесто.
Ну ако буде потриба, навратиће— одговори неко тако цинички да се Иво трзнуо и погледао му у мрко лице. Јуре и Марија не проговорише ни ријечи, него се инстинктивно упутише једно за другим прама своме винограду. Иво пристаде за њима.
— 'Ајдемо! — трже га из снатрења Јурин глас. У дузи привладало је црвенило; каже: обилато вино, — опази нехотице Марија. — Ниј е вироват' ! — одговори сухо Јуре и крену даље. По селу врвио свијет што се из поља враћаше.
Из њихових разговора и уздаха разабираше се да је град, бар понешто, посвуда допро. Код своје куће Јуре и Марија растадоше се с Ивом.
Но онај глас, наново, наближе, јави се, и он, обрнувши се, угледа Јурину мајку. За њом пристајаху Јуре и Марија и неки странац кога није познавао. — Је ли право да све однесете? — викаше жена сипутљивим, промуклим гласом.
Његов младићки жар будио се и подавао тој слаткој снази; ну у тај час пред очима у сунчеву свјетлу показали би се Марија и Јуре, онако мучаљиви и пријегорна лица. Смућивала га њихова обличја, и у души чисто га нешто жацнуло.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— То је та швапска црква и онај ђаволски жупник! Сто Круница и Марија, а сунце Господње не види. И то има седамнаест година, и седи у мојој кући годину дана, а свако јутро ме испраћа на
Јаирова кћи је мртва. Мудре и луде девојке, иако са дубоким смислом, само су мисао и декорација. Марта и Марија су покорне слушкиње. Мати Христова је велика мученица и чиста жртва.” итд. Професори пљескају. Тркунић скаче.
За Стефанова старешинства у дому Влаовића први пут долази до речи и Влаовићка. Марија Стефана Влаовића имала је право да мужу казује шта опажа у кући и на имању.
Тишина и тајна шуме усхићавале су га, бескрајно га усрећивале. Марија и Стефан имали су двоје деце: Лександру и Јосифа.
и Јосиф би требао друго нешто да узме место виолине. Мајка и ћерка се код куће сложише у тузи и бризи. Марија Влаовићка види да ћерка њена добро цени стање и пропадање њихово, и плаче горко пред њом, и тужи се да ни мужа ни сина
— И твоју ћу бунду поклонити, биће ти одмах лакше. — Кад је Марија Влаовићка после годину дана сахрањена, остадоше брат и сестра у скоро сасвим празним собама.
„Умро у цркви, ко стари патријарси” — говорили су људи. „Опростио му Бог пиће за доброту његову.” После Арсине смрти, Марија, с троје деце, поче говорити — то је онда било ново — да је пролетерка, која нема ништа до своју радну снагу, и уписа
То је за оно време било и доста ново, и смело, и опасно, и смешно. — Марија почела код нас еманципацију жена.” — „Марија шпацира, а деца како знају.
То је за оно време било и доста ново, и смело, и опасно, и смешно. — Марија почела код нас еманципацију жена.” — „Марија шпацира, а деца како знају.” „Муж јој био чиновник, писао квите, а она, свакојаковићка, ко зна куда тумара и шта ради.
И што је најважније: тврде, добро уштиркане маншете. Марија га је и ћушкала због тога, али му је и чинила по вољи. Те маншете, то је било најсмешније на њему од свега, али он их
На то последње треба нарочито пазити, јер како сам чуо од жене — Марија ради код нас понекад — она, Марија, има о пићу, како за себе тако и за своју децу, сасвим супротно мишљење од овога
На то последње треба нарочито пазити, јер како сам чуо од жене — Марија ради код нас понекад — она, Марија, има о пићу, како за себе тако и за своју децу, сасвим супротно мишљење од овога мога...
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Његова се мајка није звала Ангелина, јер му је то била маћеха, већ Марија; његов се отац није звао Миљко, већ Мијат, и није био свињарски трговац, већ поп.
Па онда Марија и Магдалена мал' ми нису дошле главе. Због ове последње, тј. због Магдалене, морао сам једанпут да свлачим панталоне
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ја сам пратио месеце пуне, као бачија Раздражених, таласања против гребена, Не помишљајући да може од обасјаних ногу Марија Бити губица Океана сипљивих разбијена; Глечере, сребрна сунца, сводове усијане, Језива наседања по смеђим
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
цвијет процватио што је данас на ову годину у Лијевну, граду бијеломе, мила сестра Ђурковић-сердара, по имену лијепа Марија; глас је дала на четири стране.
“ Кад Марија и ту књигу прими, њу ми гледа, намах другу пише, овако је њему говорила: „О Турчине, Кудуз-Дел-Алијо, Влахиња сам,
Накић Ибрахим је непозната личност. Наке (крваве) су направљене, свакако, према презимену Накић. 63 Марија Ђурковић, Шарац Махмут-ага и Кудуз-Дел-Алија су историјски неодређене личности.
Мостара и Требиња Столачко поље — карсно поље у Херцеговини столица цара честитога — престоница Стоморина — св. Марија (као Сутиван — св. Иван, Супетар — св. Петар) стрилити — стрељати стричевић — брат од стрица стрмашце — стремен (в.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Откуд ви тако изненада? — зачуди се стара Марија. — Пошао Николетина у војску и рекао нам да те припазимо и дрва ти донесемо.
— Еј, па ми смо сад као неки одрасли људи! — прену се Стриц — замјењујемо Николетину. — Тако је. Сад се стрина Марија на нас ослања — потврди Јованче.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И виде братију делајушту. Рече к старцу: — Не делајте брашна гибљушта: Марија бо благују част избра! Глагола старац к ученику својему Захарији: — Веди брата сего в храмину пусту!
Ама како ће Марија поднети огањ твога божаства? Твоји престоли на којих но седиш пламтећи из окола жегу са својом зраком палећи и тебе ли
Те тко би њих надговорио и по томе приверио да ја Марија нисам злим путем пошла грешити изоставши без отца, без матере си ротна?
Да каде стиже с пута му у Назарет праведни Јосиф, дође своме дому. Изађе девојка Марија из куће пред њега, сусретну га и лепо дочека. Згледну је он, о, виде да је сдетна!