Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ено, оно високо чађаво здање, ту је „курија“. Ту ми рањен Алекса са добрим чича-Марком у оковима лежи; тамо, опет, на ономе крају што је Галатима окренут, под оним сувим багрењем, онде је наша остављена
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Оде и дечко с црним земичкама и капетаница с бајатим лицем, Одоше и оба практиканта, с Марком столаром, свадивши се најпре с гостионичаром што им је точио још прошле среде отворено пиво.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Исакович је, међутим, говорио, и казивао, мало. Павле је у Енгелу општио, мало више, само са једним официром, Марком Зиминским, па је то, остале, вређало и жалостило. Псовали су му матер у прикрајку.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
И Срби су према Јосифу ИИ осећали много поштовања, тако да га је Темишварски сабор 1790. назвао »Марком Аурелијом србским«.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Кликни, брате, кô што чини соко, Испи чашу да т' засузи око, Ох тако се за Марком јадује, Таком сузом он се оплакује.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Зидајте храм бео ко манастир. Нек шеће у њему Месец сам и плаче ноћ и мир. У храму над Милошем и Марком уоквирте златом на олтару жарком печате плаве и румене, жуте и црне и шарене.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
површини мора; они из кугле посматрају сцене на морском дну и шаљу карте и писма са специјалном подморском поштанском марком.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
је даје за младожењу који је још дете, то није баш толико страшно колико је страшно ово његово: што он ето мора са тим Марком, сељаком, да се пријатељи, да се љуби, са њиме да живи. Па, поред свега тога, ето још и она — „неће“, „не може“.
Софка смејући се, благо га предусрете. — Знам, знам, Арсо. — И у том стиже у сопче за Марком. Виде како он иза врата, где је био мрак, и где су им стајали они сандуци, не рукама или кључем, већ тешком и окованом
У том свирач, држећи у једној руци тромо грнету, а другом притискујући распасан минтан, пресави се пред Марком и сањиво, малаксало, али одлучно поче: — Марко — али се брзо трже и поправи — газда Марко — ако смо и Цигани, и ми
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
зар ме остависте?“ Олово пови Марком. Не осјети је ли рањен, но метну нож у зубе па извади обје леденице да ће у бега... али му би лоша срећа.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
У Скрадину најжалије ми је било растати се с једним поштеним трговцем Марком Параскевом, који ми је велику љубов и доброту показивао, а с прекрасне науке доктором у медецини господином Леонардом
Ћипико, Иво - Приповетке
Још неколико чељади узастопце укрцају се. И Цвета с Марком одлучи унићи, па догодило се што му драго. Лепо приђе с њим преко даске, хтеде згодно да закрене међу свет, али је
Одлучи да за који дан потражи рада у вароши. Осетивши глад, с Марком седе на ивицу пута да се за час заложе хлебом. Ломе и једу свој крух мирно, полако, не осврћући се на свет који
—Колико сте их у све имали? — прекидох је. —Седморо — одужи она премишљајући: — троје с покојним Марком, једно, како вам рекох, с Андријом, а троје... нећу их ни спомињати, и онако им очеве не познајете . ..
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Тако и помињана Софкина повремена пуштања на вољу своме телу у присној близини и при дотицању с Марком нису хотимична, нису ни свесно повезана с еротским, али јесу несвесно и нехотице.
Ћипико, Иво - Пауци
—Прошло ... — прогунђа Раде, и од јарости дође му да се са Марком гркљани у својој кући. —Пошао бих кући! —Како те воља! — уздржавши се наоко миран, одговори Раде.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Са његова два сина, Јевремом и Марком, рачва се наше породично стабло у две гране. Млађи од њих, Марко, даде свог сина на високе школе и постаде тиме
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Госпа Нола се као тешила Краљевићем Марком, премда је добро знала да је то за невољу само, да је Марку Краљевићу време прошло.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ја сам се пре више година упознао са једним, иначе врло симпатичним Американцем, господином Марком Твеном, продавцем лимунаде, но који се још бавио и фарбањем, бријањем и справљањем есенције за стављање краставаца у
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
сви који су је глобили и пустошили — Турци, Арапи, Латини и остали — нашли су се лицем у лице са срдитим и страшним Марком Краљевићем. Он је био неумитни судија који је стизао свакога злочинца.
слика кукавичких карактера који тлаче слабијег и теменају пред јачим) — кад скидају кале и смерно се клањају пред Марком они исти чауши који су у цркву коње нагонили и бичевали протопоп–Недељка; или она кад Милош Војиновић даје шићарџијама
Дигоше се сва три младожење, сваки води иљаду сватова, право иду двору девојачком: напред Марко, а за Марком Јанко, а за Јанком Уступчићу Павле. Осврте се Краљевићу Марко, па беседи војеводи Јанку: „Куд си ми се подигао, Јанко?
Кад пођоше на мејдан јуначки, за агом је тридест јањичара, а за Марком не има никога, до некол'ко Грка и Бугара. Кад дођоше на мејдан јуначки, а беседи царев Алил-ага: „Делибаша, ајде мећи
С ТУРЦИМА Лов ловио Мурате везире, лов ловио по гори зеленој са својијех дванаест делија и с трин’естим Краљевићем Марком: лов ловили три бијела дана, и не могли ништа уловити.
Испадоше Арапове слуге да под Марком добра коња приме, а кад близу угледаше Марка, не смедоше пред Марка изићи; беже слуге под шатор Арапу, па се крију за
саранио Марка; мисли мисли, све на једно смисли: мртва Марка на свог коња врже, па га снесе мору на јалију, с мртвим Марком сједе на галију, одвезе га право Светој гори, извезе га под Вилиндар цркву, унесе га у Вилиндар цркву, чати Марку што
А да видиш Јанковић-Стојана! Он острагу иде за сватов’ма; кад нагази на прву бусију с својим слугом Јероглавац-Марком, који јунак за бога не знаде, Стојан нађе двије аге Старе, нађе Стојан Шарац-Махмут-агу и код њега