Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он је видео како се она брани, опире, не стрепећи ни од гнева очева ни од клетве материне... „О, девојко, — мислио је он — да ми је да ти могу сваку твоју речцу позлатити!...
— Свећу! — викну Крстивој. Јелица му додаде упаљену воштаницу, а он је метну у руке материне... Међутим, душа већ беше оставила трошно тело у коме је почивала... И онда наста запевка...
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Алка не да Маркову тепсију. Тврди да је Марко покућство после смрти материне поделио и за се много више задржао; не да му.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Каква мати. Она му се јављала у сећању, на малој, дрвеној, клупици, коју је вукла за собом. На којој је седела, после материне смрти, сатима, и говорила сама себи. Види, каже, види, како су јој усне модре. Биле су модре и плаве.
Матавуљ, Симо - УСКОК
А каква бјеше та женска глава! Материне црне, свијетле очи, а очеве племените црте, њежније, разумије се, огледаху се на младу лицу.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— гунђа придошлица и још с друма заслађено прозуји: — Добро ти јутро, лијепа моја цурице. Види је, види, вриједне материне јединице. — Добројтро, стриче!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
То беше први снег. Из гостинске собе светлуцаху свеће више материне главе и каткад допираше тихо, једва чујно, нарицање неке старије жене, ваљда њене другарице из младости.
! — Мајка моја плаче, плаче она, и ја венем. Кажем ти: убила си ме! Немој! тако ти душе, тако ти милоште материне, немој, девојко, не окрећи главе од мене! Зашто кријеш лице у јашмак кад прођем, зашто бежиш у ћилер кад дођем?...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Трећега дана по доласку, Љубица се врати кући. Не хтеде се ни осврнути на молбе материне, братове и сестрине, да остане још са њима, да се мало прибере од тога бунила, да дође к себи. — Не могу, не могу...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
У јутру налазила би се далеко од материне постеље и са загрљеним јастуком а сва ознојена. Дању, кријући се и од матере и од свакога ко би дошао, цео би дан
Овлаш повеза се кратком, свиленом и затворене боје марамом. У уши обеси оне материне у родбини наслеђиване златне минђуше са великим дукатом, које су биле спојене златним ситним и дугим ланцем, чија је
Час је тамнила, час сијала, сигурно од сенке материне, која је ишла по соби, можда намештала оца у постељу, поливала га водом, освешћавала.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
А какво бјеше то гр’оце и та женска глава! Материне очи а очине племените црте, њежније дакако, састале се у кћери. Иза малијех руменијех усана два низа зуби, као два
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Пошто Соломун већ остари и већ му се досади живљети на овоме свијету, стане се старати како би се опростио материне клетве, да би могао умријети.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Ујутру налазила би се далеко од материне постеље и са загрљеним јастуком а сва ознојена. 162 Премда се у критици обично истиче већ гласовита сцена с мутавим
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И Младен би осетио чак и овамо, испод материне главе, па чак и испод своје, очеве прсте од испружене руке, како и њега заједно са матером грли.
Око њега по соби већ су биле празне постеље матере, тетке, стрине. Откад умро отац, све готово сестре материне, тетке му, ту су спавале, седеле, а и доцније увек по једна или две.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
будно, Искривљено у осмех бола, гледаше одвојено од свију, Жудно Ничега Празног, ко негда што је сна; Дечји лик што материне руке мију Но, ноћас тако бол смеши му се ево са дна.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Већ ме ево врху. Свуда крш и саме Две—три смреке шуме на рапавој плочи. Кô благе и топле материне очи, Лепе греју звезде и гледају на ме.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
камен по камену и заклиње Краљевића Марка: „Сине Марко, моје чедо драго, тако ми те камен не убио, и тако ти ране материне, иди, Марко, те искупи бега!
њима од злата бешике, него им је дрвена бешика, два комада јелова дрвета; нема њима меда ни шећера, нит’ им има ране материне, но им има скроба овсенога и дебела меса овнујскога; ал’ ти ђецу ја послати нећу док ми не даш брата Милутина, и уза