Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Дај још! — вели мојој мајци. Она стегла срце. Ћути као камен, отвара ковчег па шаком сипа у његову, а он везује у махраму. Гледа узверено и на страну, одлаже ногама као ја кад ме друштво чека напољу, а ја стојим док ми сеша не одсече хлеба.
У тај пар духну ветар појаче, и с једног сухарка сроза се снег и паде на рукав њене ђуде. Ја извадих махраму и почех јој стресати снег. Она гледаше све то некаким равнодушним погледом.
Опет се поклони, па оде низ степене. Ја бејах већ на горњем степену, она за три ниже. Беше извадила махраму и усекњиваше се. Ја видех како она разастре махраму по целом лицу и како двама прстима притиште очи. Свест ме остави.
Ја бејах већ на горњем степену, она за три ниже. Беше извадила махраму и усекњиваше се. Ја видех како она разастре махраму по целом лицу и како двама прстима притиште очи. Свест ме остави. Ја је повукох да је притиснем на груди.
Ја хтедох да вичем: шта да радим? Не знајући ни сам шта да радим, извадим махраму и почнем брисати влажан сто. Онда седнем за њега и подбочим се на руку. Идеја! — рекох ја себи чисто радостан.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Носе на глави махраму, по ивицама извезену, као мијачка „дарпна“, али је зову „коорпа“ (крпа?). Женски клашненик или зубун зове се „ресачка“.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ја молим, как̓ оно пуницу моју, да ми руке ти метнеш у свилене шпаге моје, — хоћ ми наћи у шпагу л̓јепу од свиле махраму, у махрами, госпоће, стотину златн̓јех дуката, ку је везла махраму јединица ћерца твоја; дукате ми понеси ти милосној
шпаге моје, — хоћ ми наћи у шпагу л̓јепу од свиле махраму, у махрами, госпоће, стотину златн̓јех дуката, ку је везла махраму јединица ћерца твоја; дукате ми понеси ти милосној ћери својој, од мене је поздрави, од тебе јој драго реци, мојој