Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Све се то начети око њега, пуна воденица, па још и пред вратима. Прича он њима, а они се чуде, машу главом, узвикују: — Их, брате, забога! — Е чуда, људи! — О, бог с нама!
Африка
Црни луди увијају се у плаштеве, машу нам рукама, смејући се одлазе у ноћ. Лепе успаване девојачке очи гледају нас предусретљиво.
Само спуштене на земљу, мале почињу игру превијене унапред, загледане у свилене жуте и црвене мараме, којима машу као пламеним цветовима. Одбацују ножице у страну, с прецизношћу хитрином и ритмом.
Ако треба да осветле какву јаругу, они узимају прамен савенског класја, пале га и машу њим кроз ваздух. Два дана већ ја нисам пио ништа што би било свежије од врелих сунчевих зракова; и, овако у ноћи, моја
Младићи се радују, улећу за њима и износе их расцикане, руку које машу кроз ваздух, појаса који се развијају: праве Сабињанке.
Црњански, Милош - Сеобе 2
залепршало и падало, као безбројни, жути, црвени, мрки, мртви, лептирови, које ветар подиже, али који крилима више не машу. Што је друм даље одмицао, од Ујхеља, у брда, лишће је било све гушће опало и лежало, на земљи, увело.
Милићевић, Вук - Беспуће
мостови; заустављали се на станицама, са ситним и звецкавим куцањем звонаца, с једноличним трчкарањем чиновника који машу фењерима, с увијек истим узвицима.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ІІ Горски ветар отпирује машу с лирске материје и с грмушом сриче сиже: тек је душа зрнце риже. У свести ми сјаји трина, гора сиња и самштина,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Разлеже се команда и људи као да се следише. Сви зуримо негде на десну страну. Само коњи машу реповима и трупкају ногама. Однекуд излете командант дивизиона, јашући на белом коњу са кусим репом.
Жене и старци стоје испред вочића, а дечица, пуна их кола, наслонила се на лотре и машу ручицама. Сви напуштају своје домове пред најездом непријатеља, и жене, полазећи у бежанију, наричу.
Детиње руке биле су крваве и згрчене. Војници застају ужаснути... Потом љутито машу главом и осветнички стежу песнице. — Их, их, ама ни једнога живога не треба оставити! — говорили су међу собом.
Уз пут наилазимо на збегове. Сигурно су из околине Шапца. Старци као да се скаменили, жене машу главом и уздишу, а деца истрчавају на друм и весело нас посматрају.
Однекуд са десне стране терају пешаци буљук заробљеника, који весело машу, јер су се најзад и они спасли мука. Само официри, по свој прилици мађарски, гледају мргодно, покушавајући да и сада
Наиђе и друга, и ми познадосмо војнике. Машу нам рукама, вичу из вагона, а поручник Бранко нагнуо се кроз прозор и довикује нам, смејући се: — Забушанти!
сад... Нерви су као струне, и, преда мном, наједном испаде батерија. Војници нешто вичу и машу рукама, сигурно да се склонимо. Зачух како Груја викну: — Која је батерија? — Дринска... Бежите!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
а руке као да нису од меса, као да су од самога ваздуха, тихо и нечујно, као лахор, машу и зову... Разлеже се очајан, панички, самртнички врисак и одјекну далеко потесом кроз глуху ноћ, али га нико од људи
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
лети дечје јато Из отаџбине, из земље далеке: Као анђели све дечица сама, На њима крила и сјај око глава — Лете и машу на њих ручицама: Ком око врата трачица крвава Ком рана мала ко румена ружа На белим грудма.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Чине покрете рукама као кад се жње пшеница). МУШКИ: Није тако, већ овако, овако, овако! (Машу сви убрусима по долини). ЖЕНСКЕ: Овако се бибер меље, овако, овако! (Чине покрете рукама као кад се меље кава).
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
) ПРИЈАТЕЉИ (се загледају, машу тужно главама. Погледима се договоре и излазе снебивајући се, као убијени, поред Јовче који бесвесно гледа за њима.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
У Вукашиновим очима сељак дуго витла петла укруг, шарена крила машу, падају на снег, петлова глава лети на кров и одатле кукуриче прскајући крв, у њему као у дубодолини у поноћ одјекује
трбуха испод које се осећала мека тврдина детиње главе, кад је врховима прстију ловио ситне титраје, као да рибице машу репићима, сумња је глодала његову несаницу што се није никада уморила. И то је био грех.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Полако крачу. И док магла тупа Растањује се, и док сунце лије Радости златне из црвених купа, Сви машу руком изнад бразда тије', И продрти им пешеви рукава Лепршају се, шуме, к'о кад вије Вјетар у сплету сасушених трава.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
му цвикер, изнад главе стрше му она четири зашиљена букова коца као да чекају одсјечене главе, волови ритмички машу реповима и флегматично зуре у свјетину.
Петровић, Растко - АФРИКА
Црни луди увијају се у плаштеве, машу нам рукама, смејући се одлазе у ноћ. Лепе успаване девојачке очи гледају нас предусретљиво.
Само спуштене на земљу, мале почињу игру превијене унапред, загледане у свилене жуте и црвене мараме, којима машу као пламеним цветовима. Одбацују ножице у страну, с прецизношћу хитрином и ритмом.
Ако треба да осветле какву јаругу, они узимају прамен савенског класја, пале га и машу њим кроз ваздух. Два дана већ ја нисам пио ништа што би било свежије од врелих сунчевих зракова; и, овако у ноћи, моја
Младићи се радују, улећу за њима и износе их расцикане, руку које машу кроз ваздух, појаса који се развијају: праве Сабињанке.
Ћипико, Иво - Пауци
Што ће ми лудо дијете. —Не будали, жено! ... Раде примиче свакога дана... Оно је моје дијете! — хтједе Илија да Машу наведе на шалу.
Немирно погледа на све стране, а кад опази Машу гдје према њему иде, чисто се стресе и нешто заигра у њему. —Машо! —Раде! —Опет се састасмо .. .
Раде осјећа се јачим и слободнијим него игда. Још од јуче сјећање на Машу из детињег доба сазријеваше, — и заметак што га у себи носијаше, разви се наједном и букти пламеном страсти, и надјача
Раде је ипак тога дана по подне пошао кући и вратио се другог дана ујутро. По договору са њоме, нађе Машу код колибе. Ознојио се, јер је махом ишао, у хитању није ни гуњца, опточена скерлетом, са себе снимио.
Ножем поче гладити неизрађену држалицу од сјекире, па није Машу опазио, већ када је нада њ дошла. Зачудио се, јер је неко вријеме што је не виђа.
Једне ноћи у сну сни Машу и чисто отупи од сласти, па, кад се диже, упути се равно ка њеној кући. Тражи је уоколо и неће да уђе у кућу, запрта
Кад угледа Машу, зачуди се, па му остаде сјеме у шаци. —Сврнула сам с пута, — вели Маша збуњена— да видим што радиш...
И проповједа даље... Али, наједном, опазивши на дну цркве Раду уз Машу, прекиде и полети ка њима. — Живине! Јесам ли наредио да мушки стоје обашка од женских!
И наста весела шала међу гостима, пјевање пјесама и задиркивање. Неко од млађих схвати Машу вавољком средине од круха у капицу, она се насмија и побјеже у кухињу.
Па пође своме ковчегу, отвори га, изнесе торбу према пламену од ватре и позвавши Машу да ближе приђе, извади из ње завежљај круна и изброји Маши на руку десет талијера пара.
— Збогом, праштајте! — разлијежу се гласови већ готово пријегорно. И машу рупиима с краја и с пароброда. А пароброд одмиче.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Сетих се да ће то бити уговорени знак којим ме моји пратиоци позивају на гозбу. Заиста, они ми машу својим шеширима, а двојица од њих показују ми онај балон са вином који блиста у зрацима сунца као огромни рубин.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
„два побратима“, и кад онако дугачки и витки пројуре поред наших лађа, дижући читава брда од воде, војници им тапшу и машу рукама.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— осмехну се Варалица. Зашто ли ћуте вештице? Зашто одречно машу главом, кажу да га не могу провести крај беле змије? Није то у њиховој моћи. — Није ни у мојој да вам мараме вратим!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Палуба пуна. Руке уздигнуте Поздраве шаљу и рупцима машу. У мноштву овом видим чељад нашу, Наслонили се на перваз па ћуте... Земљаци моји, докле ћете, докле?
1912. НЕРЕТВА Нада мном, у башти, машу брескве пуне Зелених лепеза и првог зарутка; Припило се сунце и у лисне круне Као да би хтјело све злато да утка.
Полако крачу. И Док магла тупа Растањује се, и Док сунце лије Радости златне из црвених купа, Сви машу руком изнад бразда тије', — И продрти им пешеви рукава Лепршају се, шуме кô кад вије Вјетар у сплету сасушених
1911. ЈУТРО ЖЕТВЕ Овдје, под храстом, гдје се папрат сплете, Почивам самцат. Шуште рачве старе, Као да машу на чупаве чете Облака раних што се тихо жаре И плове тамо, преко поља тије', По злату јечма и шенице јâре, Гдје
31 Свет је тако диван и свод плав и мио, И ветрићи вију тако благо, ти'о, И цветови машу по луци и коси. И сјају и трепте у јутарњој роси, И где поглед рони, свуда песма звони, — Па ипак у гробу ја бих