Употреба речи мајке у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

— а у мени је јад њихов и жена њихових; ја сам, сањајући, стрепила за њих, а они се, будни, не сећају своје старе мајке! Ја вичем: „Однеће ме вода!“, а они у дућану броје паре: новац је врео, вода је хладна, а њино срце је лед.

не пушташе руке из својих увелих ручица, миловаше је и љубљаше, умиљавајући се, као дете које није одавно видело своје мајке. А у тужним очима лежаше израз пун благодарности: — Ах, имала сам оца, пријатељу, али га не памтим.

“ „А куд ћу ја међу онолике газдачке девојке? Оне све у свили, а ја?... Ја сам сирота девојка, без оца и мајке“. Он ме посматраше мало подуже, па онда ми, оборивши очи доле, тихо проговори: „Ти ћеш зато опет бити најлепша

„Срам те било“, рече калуђер, „пијаницо! Сад, кад је време радњи, џанум, ти пијеш, као да немаш куће, мајке и жене! Направио си од себе нигде и ништа, џанум! Винограде си баталио, стоку си напустио, њиве распродао.

— Она ме је волела, док беше још у Книћу код мајке; а сад?... — И он ћуташе замишљено. Али кад Ђоша са Стојном доиграше до њега, он претрну и, метнувши своју снажну руку

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

и што њему није ни на ум пало, то смо ми кадри измислити, а сами смо себи чисти и непорочни колик' да смо данас од мајке рођени. А да кад смо таки, зашто се ово говори? За милу дечицу и за непорочну и безлобну јуност!

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

А тек ћемо на Лијевче поље! ИСТОЧНИЦЕ Ко каже да ће свеци и јунаци? Иду удовице јунака, иду мајке светаца, пекара, бојаџија - бежите с пута! - иду веренице и сестре мртвих ђака и регрута!

Ја свима рађам, рађам и дању и ноћу, рађам све, облаке, планине, реке, синове и кћери, мајке и мужеве, рађам ковачнице, путеве, рађам точкове, храстове, раж, ковиље, лађе и ласте!

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Наоколо мало њивице, нешто поврћа, ливадица. Све лепо уређено. Страхиња је још у детињству остао сироче, без оца и мајке.

Огњан таман образдио прву бразду, па хоће да оврати... кад ето ти му мајке. — Нуто мога маторца како ми ради!... — кликну Миона радосно, притрчавши, па узе грлити и љубити Огњана.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Ту се, у једној дринској отоци, Старачи, која изнад села тече, удавила девојка, јединица у мајке, која беше с мајком дошла у Јордан, у госте.

напитамо, А земљицу крвцом обојимо И мејдане старе подновимо; Рок неђеља, мејдан понеђељник, А уторник да кукају мајке: Али моја ал̓ твоја, Алиле!...

Па и сама жена тога доба била је нешто друго. Она није наличила на мајке и сеје ранијих времена. Цело покољење као да је с неба спуштено.

Чак је једном покушала да га одбрани од мајке своје. Мати се запрепасти чувши њене речи. — Шта рече, несећнице?! — Рекох: он није крив! — Откуд ти знаш? — Знам!

Ја се не могу с њима борити! Па кад то не могу, могу му се мало умилити; а умиљато јагње и две мајке сиса!... А Крушка?... Крушка, брате, као да није Турчин! Ето, реци и сам! — Готово, вала... — потврди Иван.

Она га само погледа оним њеним великим очима, као да би хтела рећи: што питаш? — Ја сам се тебе ужелео као дете мајке!... Она је музла... Млазеви млека шибају у музлицу... — Шта ти је?!... — Зар мени? — пита она. — Теби, јест!...

— А зар ћеш опет оставити мајку! — јекну Петра. — Морам, мајко!... Морам рад оног робља што је од своје мајке одвојено!... Ја сам гледао по неколико синџира робља: све је младо, као капља росе.

Ја сам гледао по неколико синџира робља: све је младо, као капља росе. То су Турци од мајке одвојили да под нож и на муке метну!...

Иди, соколе мој!... Иди, брани оне који се одбранити не могу!... И они имају своје мајке, које за њима цвиле!... Иди, сине, иди!... Станко је пољуби у руку и изиде из собе.

Из њених очију као да је читао: мислиш на ме, на моју, љубав, а заборављаш толике уцвељене мајке и сеје, заборављаш љубе у род опремљене!... Нема нама милоште и миловања док све не запева једним грлом!...

Тишину ноћну нарушио би само понеки тешки уздах, који би се извио из груди несрећне мајке... 11. МАЛО ВЕДРИНЕ Прође неколико дана. Рањеницима беше много боље.

Ко се шанцу примакао, тај више не виде Босне поносне, не загрли мајке ни сеје, нити пољуби љубе. Коњи и коњаници лежаху као обаљени стубови или изваљени пањеви.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

кап горчине — И као краљевић из старинске бајке, Поћи ћу за гласом што зове из тмине, Као гласи давно нестануле мајке.

очи фрескама са свода, Главе киповима херојâ из бајке; Спржили сте семе у страху од плода, И реч убијали убијајућ мајке.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Они имају, истина, све и свја, па ипак они немају ништа! Они немају свога болећега, немају... мајке! Али онај, онај човек! Ко је тај човек? Шта ме то толико вуче њему?

Бадава! Ја сам видео престрављено и исплакано лице моје мајке, с тајанственим осећањем слушао реч „везикатор”, мирисао паљевину и чађ, али ипак онај хлебац што га донесе чича-Ћорђе

У ушима ми је зујало. Нисам умео ништа да мислим. Уједанпут шкљоцну брава. Моје мајке неста са прозора. Ја претрнух. Врата се од велике собе отворише. На прагу стајаше он, мој отац!

Отворим очи и погледам: пун месец гледа право у собу, а његов паучинаст зрак пао на лице моје мајке. Очи јој затворене, лице као у неког тешког болесника, а груди јој се немирно дижу. Више ње стоји мој отац.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Куда ћеш? Врат’ се, ој! Из света зар је момче Од мајке слађе старе, Што сузе вриском таре И живот куне свој? Ту прекиде Јула опет, јер кад је певајући ову строфу погледала

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Па онда, што год би случајно од материних ствари нашло се у тој соби, он би цепао, бацао. — Курво мајке, курво мајке! ... Или би му долазили на ум очеви греси.

Па онда, што год би случајно од материних ствари нашло се у тој соби, он би цепао, бацао. — Курво мајке, курво мајке! ... Или би му долазили на ум очеви греси.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Онда узе са стола слику своје мајке и пољуби је нежно, па то исто учини и са оном сликом веренице, а затим обе спусти у сандук.

Преко пута њега баба у црнини, као не ка светитељка, са изразом оне бесмртне благости опште мајке, рукама ниско и скрушено скрштеним и главом нешто мало накренутом на једну страну; до ње пуна жена са оном жутом као

Сав онај израз ужаса наједанпут ишчезе, и на самом лицу оне несрећне мајке исеченог официра, видљиво заигра један осмејак задовољства.

Африка

Вели: „Била је шваља код моје мајке, кад сам дошао на одсуство у Тре Кастеле. Радило се у пољу, и ја сам рекао да се од мене не очекују велике помоћи, јер

Преко пута ове мајке седи старица на троношцу, крај уласка у станиште. Поред ње наслоњена је једна гомила мотки од најскупоценијег угасито

Црњански, Милош - Сеобе 2

и зјело богату Варвару Стритцески, Павлу су утрапили једну Варварину рођаку, Катинку Петричевич, сироче без оца и мајке, која се ближила тридесетој години. Није била ружна, напротив, али је била наглува и сви су то, у Новом Саду, знали.

Павле је знао за њих. Ти људи су, у Срему, важили за будимске сербске мајке. Ракосавлевич је примио Исаковича, одмах, у своју кућу.

Хтео је да их скине са врата, пре него што умре. Девојке су, међутим – кад остадоше без мајке – чувале једна другу, па су љубакале са официрима, али, у кревет са њима нису пуштале једна другу.

Затим се дуго, прао и пиркао, стојећи у свом бакарном лавоару. Кад је, најзад, легао, на своју постељу, го, као од мајке рођен, слушао је дуго, замишљен, уз трептање свеће у шандали, зрик попаца, из ноћи.

Тебе матору ћу умлатити бијући само ако му још једном даш! Комад у шаке па једи! А он онда већ плаче ли плаче, жао му мајке, умлатиће је Гоша.

Понеси, Петро, и подај деци прија Јованиној! То је била јетрва његове мајке. Ову чутурицу, Петро, подај пријатељу Гаврилу! Ракија је љута, лепа! Није комова, какву он има.

Копша му је био саопштио да сербске мајке, грофа Бестушева, у Бечу, више нема. Непријатељи сербског народа преместили су га у Саксонију.

После одласка сербске мајке, грофа Бестушева, из Беча, први пријем код новог, росијског, посола препричавао се, у Енгелбирти, као први зрачак

А понављала је задихано: „Ајде, серце, ајде!“ Та бестидна жена лежала је, после, гола, као од мајке рођена, а лепа, на његовој постељи, шапућући нешто.

Једина жалост њена било је то, да јој је отац одвео, у госте, децу. Шта ли сад раде њена деца, без мајке, у Новом Саду? Њеног је мужа то љутило. Ђурђе јој рече да нема шта да брине, да нема шта да брину.

“ Хорват је гледао да у Росију одсели пушконоше, а није примао у транспорт, радо, ни жене са децом, а камоли старе мајке.

Нека се сети мајке своје која је над њима, обојицом, руке у плачу ширила, и нека опрости Павлу и да је крив, а знају да није.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

За ове идеале умиру не само са стоицизмом него, како песма каже, „смрти се смију и ругају“. Мајке и жене више воле кад им синови и мужеви с чашћу погину, но да су са најмање повређеним образом остали у животу.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

жваћи Нем ти ветар нема вода немо цвеће Све ти немо само шкргутање моје гласно Мој ти јастреб на срце Мање те у мајке грозе 11 Избрисао сам ти лице са свога лица Здерао ти сенку са своје сенке Изравнао брегове у теби Равнице ти у

Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ

НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ Садржај НИ ПЕТ ПАРА 2 АКО ВИДИТЕ АЖДАЈУ 3 ШТА ЈЕДЕ МАЛА АЛА 4 ЗАШТО АЖДАЈА ПЛАЧЕ 5 ИДИЛА 6 ШТА МАЈКЕ ИЗ ЛИВНА НИСУ ЗНАЛЕ 7 ТУЖИЦА ЈЕДНОГ ЗМАЈА 8 БИЛО ЈЕ ПРОЛЕЋЕ МЕСЕЦ МАЈ 9 ЗАПИС О ПАРАДНОЈ АЖДАЈИ 11 ЖУРКАТА НА

Вероватно знајућ’ шта најволи ала госпођа јој баца принцезе у зјала. ШТА МАЈКЕ ИЗ ЛИВНА НИСУ ЗНАЛЕ Мајке из Ливна нису знале: шта против деце неваљале?

Вероватно знајућ’ шта најволи ала госпођа јој баца принцезе у зјала. ШТА МАЈКЕ ИЗ ЛИВНА НИСУ ЗНАЛЕ Мајке из Ливна нису знале: шта против деце неваљале? Школа им је дошла до гуше, тамо им деца уче да пуше!

А како их препустит’ улици, гдје је одгој дјеце на нулици? и када је мајке ухватио очај оне су селе и попиле по чај, затим су нашле једну здраву алу да им једе децу неваљалу.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

ми блиски рођак, и ако смо ми, то ви најбоље знате, род само по томе што је ваша мајка била жена некаквог рођака моје мајке. И тада ће, разуме се, парница добити сасвим други облик. СПАСОЈЕ (забринуто размишља): Хм! Хм! Хм!

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- Можда и као лудак. У породици твоје мајке доста је и тога биља! - додао је. Станика је као нешто пословала по кухињи и изгледала је као неко ко не жели да се

У свим бајкама које сам читао шумске виле имале су лик моје мајке. Одавно сам престао да читам бајке и да обећавам било шта.

Њен отац, још пре него што су се наше мајке родиле, прокоцкао је винограде на острву Црних бисера, а онда, кад већ више није имао шта да стави као улог, ставио је

То мора да је јаче од њих, говорио сам сâм себи, све док нисам погледао у Неду и сетио се мајке и Рашиде. Сада сам знаш: Неда и Рашида биће варане док не налете на неког друга директора коме ће оно што би други

Помислих да позвонимо и другу директору, мом очуху, али се сетих мајке. Сетих се да би скочила уплашена иза сна, а затим не би успела да заспи до зоре размишљајући шта ће бити с оном

Твоја мајка верује да ћеш већ нешто бити. То, уосталом, верују све мајке. А ти? Шта ти верујеш? — Забога, Рашида! — окренуо сам је према себи.

- Могао си да тражиш неку кинту од своје мајке. Зар ниси? Она теје, ипак, родила, Слободане! - Родила је себи беду, Рашида. Ти знаш који је данас датум?

Боже свети! Није ли јој мој отац сличан, само што је његов оклоп галама? Оно: „Зар баш увек ја, све ја?” Оклоп моје мајке је ћутање. Владин безобразлук! Шта је мој оклоп?

Сунце се клатило на небу као огромна златна риба. Сетих се Рашидине косе, а онда мајке. Синоћ је била избезумљена. До данас је већ морала заборавити.

Из Каранова је допирала звоњава помешана с гроктањем џеза из гласноговорника. За тренутак се сетих лица моје мајке, Меланијиних очију, Багрицког са свим његовим мачкама, оним што су те мачке значиле, хоћу да кажем.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

ње и Фредегонде, жене франачког краља Шилперика И, она је страдала; Фредегондин син Клотер ИИ ју је, по наговору мајке, дао растргнути коњима на репове боуиллон (бујон, фр.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Да су му нејака деца сад остала без мајке, то га није толико потресло. За братом је чак осећао извесну жалост; био је уверен да му је брат Аранђел много

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Помами (тога и тога) за мном!“¹⁸ У височкој нахији да би момак „побудалио“ за девојком, помеша се млеко од мајке и кћери које истоврсмено доје децу.

⁵³ Када се роди женско дете, у ђевђелијској кази „одмах окрену наопако ону асуру на коју је дете први пут од мајке пало, да се порођај окрене са женског детета на мушко“.

у ђевђелијској кази верују да ће до промене доћи ако мајка која рађа женску децу прогута пупак детета који украде од мајке која рађа мушку децу, а ако рађа мушку децу, требало би да прогута пупак женског детета.

Нестрпљење да се што пре открије пол детета у утроби мајке довело је до разноврсних поступака којима је циљ да се још у току трудноће предвиди хоће ли трудица родити мушко или

Физиолошко и физичко одвајање од тела мајке, биолошко рођење, само је неопходан али не и довољан услов да би се дете родило као члан друштвене заједнице, односно

Кажу да су се некада таква деца спаљивала, будући да нису била достојна да живе (зато су мајке криле да су дете родиле на Божић). У врањском Поморављу верују да ће дете рођено на Божић остати сироче.

Као доказ може послужити сведочење о обредном чишћењу мајке пре првог дојења. Да би мајка своје дете после три дана задојила, она је морала прво да се умије „молитвом“ а затим да

Долазак мајке, али и свих других жена (рођака и комшиница) у обредни обилазак породиље и детета назива се повојница.³⁹ Жене које

“⁵² Шта је узрок овом необично дугом одлагању крштења? Мада се овде као разлози наводе неспособност мајке да спреми послужење куму, односно чување некрштеног детета за умир, мислим да су ови практични разлози дошли касније и

Бројност и разноврсност ових поступака, као и различити еуфемистички називи за бабице („оне“, „она болест’“, „мајке“, „ноћнице“ итд.) говоре о великом страху који народ осећа према овим натприродним, опасним хтонским бићима.

После покладне вечери, уочи великог поста, из превентивних разлога, мајке својој деци облаче преврнуту кошуљу да их вештице не нађу.

ДАНА ДО КРАЈА ПРВЕ ГОДИНЕ: ВЕРОВАЊА, ОБИЧАЈИ И ОБРЕДИ ДОЈЕЊЕ Млеко као посредник између несоцијалног детета и мајке у веровању српског народа има сакралну снагу, а о његовом култном значењу сведоче многи обичаји, магијски поступци,

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

ЗА НЕСХВАЋЕНЕ Тражим помиловање за несхваћене који не умеју да премосте ни капиларских раздаљина до мајке и сина, до свакодневне ствари просте; за оне који остају страни рукама што их држе у наручју, сунцу пред којим се све

За човека кога жива сахране па није ни на земљи ни у њеној тами и мемли. За витеза коме су руку љубиле мајке и кога су благосиљали старци докле не посече троглаву неман граду испред самих довратака, док не потуче по стењу

За прећутаног велможе сина коме се смилује убога кудељница из потлеуша. За дете ничије што без недра мајке живот поче, коме не остави отац штита, за нахоче коме нема нико да двори, нико да мости, нико да тепа, самилости!

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

« а мајке им целивале иконе чудотвораца и месиле торте у облику падобрана са кором од глазираног шећера. Техника постаде опијум

је скакала у море сличан лету пљоснатог камена када се одбија од површине воде; њен први излазак на Терасу у пратњи мајке, и оно лето када је први пут дошла у башту »Јадрана«...

своју удобну кућу која личи на разгажену папучу, на драге углове и прашњави абажур са ресама, на подгрејана јела своје мајке и осушени ивањски венац изнад врата. На свог пса Џонија.

Дођи да ти узмем меру! Лапонијо смрдљива! И ми смо мајке, животињо излапела! Гуликожо! Смраду малограђански... У вици и праскању стакла, Маки граби девојчицу у наручје и трчи

Пронађи у њему људско биће! — нареди Нина сама себи. И он је човек, син своје мајке, сигурно добар према њој, бивше дете које је неко некада давно повредио, па се сад свети свима.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

О сваком ђаку сам срочио по један дистих. Стихови су лепо примљени, осим код мајке мале Лоре. За њену ћерку, по имену Лаура, написао сам да је окружује л'аура, мислећи на светли круг око светачких

Кад бисмо се јаче споречкали, волео је да се нашали „Мало поштовања, молим! Ја сам само неку годину млађи од твоје мајке...

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Смрт Мајке Југовића (1907, [1911]) и Лазарево васкрсење (1913) јесу књижевни израз новога националнога идеализма и полета.

Милићевић, Вук - Беспуће

дана звона с манастира, томе звуку одазва се негдје дубоко у његовој души један одјек из младости, који га сјети мајке, браће и дјетињства, тога безазленог и доброг доба, које га преплави са хиљадом успомена, — и у њему се јави жеља и

Она се осјећаше сама, сасвим сама, уз неурачунљивог оца, без мајке која се негдје изгубила у свијету и о којој није ништа чула.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Већ је време, доста би праштања, Доста збора, доста световања, Јунаци се коњица хватају, Мајке, љубе, сеје одступају, Али многа тајом засузила, Ма не сузи Стојанова Мила, Тешки јад јој срце покосио, И у оку

Већ и хладне ископаше раке, У њих мртве спустише јунаке, У славу им песме запеваше — Ал' и других песама бејаше: Мајке, сеје, љубе веренице Закукаше кано кукавице, Свака своје јаде удесила, Понајљуће Стојанова Мила.

“ Што ће баба, није фајде, Већ је у кут села, Пр „Дела, бако, дела!“ „Два детета, кô ви мала, Мајке своје не слушала, Па зато и Бог покара“, — Тако заче баба Мара. „Ишла шумом једанпута, Залутала са свог пута.

испусти свилену заставу, За њим паде једно Арнауче, Та чело му на четворо пуче, Паде Асан, Бог га сатукао, Јер он мајке своје не слушао: Она рекла: „Не ид' на Србиња, То је, Але, гуја присојкиња!

Ти заштеди, е Турчина згуби, Да не даје изговора љуби, Што од мајке јединца отео, Па за срце кукавну ујео... Ал' одатле два до три корака Гледни оног турскога јунака, Црна ока,

господара, Господара, пријатеља стара; Али Србин свак' весео певне, Када таки под мачем му зевне: Млоге л' српске мајке ј' ојадио, Млоге л' Србе преваром згубио, А најгрђа беше најпотоња, Де погибе Милош и Радоња.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Име оца и мајке? — неумољиво је испитивао наредник, спреман да запише. — Вид и Соја — зачу се глас моје мајке, истањен и паћенички,

— Име оца и мајке? — неумољиво је испитивао наредник, спреман да запише. — Вид и Соја — зачу се глас моје мајке, истањен и паћенички, једва га препознадох. — Је ли досад кажњаван и осуђиван?

Нећемо им вратити да сто руку имамо. Вачкоња се сумњичаво загледа у безимена ноћника. Мајке ми божије, имаш ти сто и тридесет руку.

Куда ћеш, де, побогу си брат, у бијели свијет, гдје нема ни Босне, ни свог села, ни нашега говора, ни мајке краве, ни шљивине гране. Није друге него тући се овдје, па јал надбити ове наше, јал опет некако ...

Њихови су тамо, у обручу, па сад чемерни свијет зебе и стријепи на шта ће све ово испасти. Нарочито су мајке упорне, неустрашиве и заслијепљене.

Враћа се натраг набрана чела, али већ на прагу ошамућен застане: на његовом столу миче се замотуљак с дјететом, а од мајке ни трага. — Пази је, побјегла!

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Кадија је дуго чекао! Разумеш? (Бег излази. Светлост се гаси, али тако да непомичне силуете Хасанагинице и мајке Пинторовића остану видљиве.) ХАСАНАГИНИЦА: Не светли ништа ни у кући, не светли ни на сокаку.

Не знају да је судија у колевци... На да не чујем ни кад први пут каже „мама”, а мајке му нема, већ негде мртва у пустињи живи...

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајком остала. Нешто од непродатих њива у селу, а нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо. А ти беше увек, од свију комшијских девојчица најбоље и најлепше обучена.

Нисам се њих, лично, бојао, већ нисам хтео да изгубим оно поштовање и углед који имах код њих а особито код твоје мајке. Говорио сам себи и убеђивао да ово није лепо и часно од мене. Куда ће нас све то напослетку одвести?

— Ако нисам била кума и старојковица, а друго све знам. Али, што ја... Ето, плаче, моли: „Мајке, збори она, немој слатка мајке. Зар сам ти толико накривела, те то хоћеш...

Али, што ја... Ето, плаче, моли: „Мајке, збори она, немој слатка мајке. Зар сам ти толико накривела, те то хоћеш... Боље мртву у „ковчег“ да ме испружиш, у црн повој да ме повијеш, него ли

— Ћути, ћути... Господа имаш, ако мајке немаш... Ћути чедо моје!... — Нана моја! И њу он... ох!... — грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говорила:

Ко ће то да зна? В Беше почетак зиме кад на глас тешке болести моје старе мајке опет дођох. Из гостинске собе виђаше се мала светлост. Уђох право тамо.

Гледате, гледате, па... Море, и земља је тамо друга! Лежите и пружате се слободно и поверљиво по њој као поред мајке. Пукне ли лето, у кућу се не завирује.

— Туго, туго... Слатки моји, смрзли сте ми се? — И брзо од мајке узима повијеног ми брата, грли га, љуби и уноси у кућу.

И изиђе с девојкама у другу собу. Мој отац прихвати: Кумитске чете водија; Многе су мајке плакале! Томча, погнут, на изненађење свију, упаде и продужи, више као за себе: Највише мајку Јована!

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Љубов чисту нећемо гасити, Нит’ јестества законе газити. Благо нама, ми ћемо бит’ мајке И рађати ЦЕСАРУ јунаке. За сав род наш ми ћемо г’ молити, Са сузами ЊЕМУ говорити.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

А невеста нема гласа да јој вриском одолева, сакрила се за ступ златни Астароте, мајке света. За ступ златни Астаротин, што почива на њем греда, а на греди кров кристалов големога храма света.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

ДЈЕВОЈКА БРЖА ОД КОЊА Била је некака ђевојка која није рођена од оца и мајке, него је начиннле виле од снијега извађена из јаме бездање према сунцу илијнскоме, вјетар је оживио, роса је подојила,

А змај му одговори: — Моје је име Младен. Онда му Стојша рекне: — И ја сам најмлађи у оца и мајке. Па се онда пусте и збрате и тврду веру даду један другоме да ће братински живети.

А он јој одговори: — Па није ми — вели — ништа. Ето сјетио сам се своје покојне мајке, па ми се нешто ражалило и стешчало. На то ће бака: — Мâ знам, синко, знам али има ту и још нешто.

Чоек извади своју траву из торбе, те окади ђевојку, а ђаво изиђе, и ђевојка остаде здрава као од мајке рођена. Сви остали љекари као посрамљени разиђу се куд који, а овога загрле цар и царица као свога сина, па га уведу у

Мајци се ражали, све јој сузе сврну на очи. А како и неће, има ли бољег пријатеља од мајке; само кад се спомене име мајка, пуна су уста.

те упрепашћени почеше један другога питати: — Ама Иве, — рећи ће Стипе — ако се крижати знаш, и тако ти свете дивице мајке Исусове, јесмо ли ми ово?

А Иве ће на то: — Светога ми крижа и блажене дивице мајке Исусове, тил сам и ја тебе то питати. Кад поглеђим твоје лице, тил би рећи нисмо.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Ето овако. (Дигне је, па јој покаже.) СТАНИЈА: И то једно мушко и једно женско? ЉУБА: Јесте. СТАНИЈА: А шта веле мајке и очеви? ЉУБА: Кажем ти, ништа; него су јошт невесели, ако им неће нико да узме кћер да игра.

ЉУБА: Кад ми допушта да се носим по моди, ваљда ће ми и то допустити. (Чује се како баба кашље.) Јао, ево ми мајке. Да нас не затече овако. (Узме књигу и седне код астала, Милан такођер.) 2.

И кад красне очи њене Стидна зора отвори, Ах, учини, да се санак, У истину претвори.* Је л’ да је лепо, мајке? СТАНИЈА: Тако у наш вилајет певају курјаци, кад дојду месојеђе. ЉУБА: Теби све није право.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

(8. ВИ 1989) ПИЕТА Срце је Мајке срце Богомајке Тин Положила сам обе уске шаке Под твоја плећа, придигла полако, Покретом који на кретњу се сећа Кад

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Од оца сам наследила љубав према лепом (!), а од мајке систематичност у масирању. Од бакуте — способност да се ескивирају тешкоће.

закмечимо у суморним собетинама градске болнице, заједно са другом нижеразредном дечурлијом од зла оца и од горе мајке.

“ — а он, пажи шта му одговара: „Мајке ми, госн судија, каже, чисто зезање! На часну реч! Скочим ја тако с Локрума и зароним из зезања, ради друштва.

Када би увек постизао такве брзине, могао би глатко да се запосли у било којој новинској агенцији. Мајке ми. ТАСС, АПФ, МЕНА, РОЈТЕР, УПИ, ТАЊУГ плачу за њим. Моја бакица највише воли ТАЊУГА.

толико искомпликовале да већ и ја сама сумњам помало јесам ли мушко или женско, лезбос или пешкир, фригос или нимфос? Мајке ми! Требало је лепо да му кажем да ни мртва нећу да изигравам заморче у његовој смрдљивој сексуалној лабораторији.

— Њега су до осме године хранили искључиво бананама и ананасом! Дознао сам то од његове мајке… — Зашто бананама и ананасом? — улеће маман ко кец на једанаест. — Зато што лекари нису били сигурни да није мајмун!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

О тмурно подне лађом ударам и бродим, бродим без једне јавке. Није ли биће гашење жара, пелинов цветак у крилу мајке, пахуља жарка што се разара и хрли, хрли од жеље жарке? Сели се тело у чашку крина: цвати ми, цвати Роѕа цаніна.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Када је била свечаност овде, ишли су у винограде да краду грожђе, и после их болели стомаци, и мајке морале да их бију. Славни јунаци, ти из Белмонтехе!

Руковах се са старицом. — Задовољан сам што сам вас видео. Пипо спава? Рекли су ми да сте га ви спасли. — Мајке су за то, господине. И то није први пут. Кад се сетим док су још били мали!

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Ал' је никла слава Над сравњеним гробом. 5 Син мајке Агаре и презрени Јуда, Са побожним страхом обилазе туда: Смрт славећи твоју, на коју се сећа Толико столећа!

О тој лепој малој тици причају се чудне бајке: То је душа мале кћери над гробницом миле мајке. Венуло је мало дете, што му земља мајку крије, Нестало га једног дана и никада дошло није... Куд се дело?

Усрећи ми чедо моје По доброти воље Твоје”. И Господ је саслушао Молбу бедне мајке те, Анђела му чистог дао, Да над њима вечно гре; Да га мучном стазом води К чистој правди и слободи.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Нађосте ме где лежим у лишћу имена тајног, можда биљног, а ко сам не знам да кажем; пола ми имена оста на прсима мајке, пола на окорелој усни дива.

и вртове богате где дивови у пучину загледани неће стопалом тврдим да ступе на чело нејаких, ту да седнем крај мајке незлобиве.

чобанима подземља живим: куле су овде високе и војске многе и драго камење зелено и деца белозуба жарко у прса мајке своје љубе. Сва царства су иста и сунца, и вид без сунца. А злата ми нико није дао да речи своје извезем.

је у савезу с биљем по обичајном праву а воли оне који неће да се сахране да претвори у мумије но више се брине за мајке и остале установе пуне млека и за лишће што живи од хлорофила морамо хвалити све храниоце сад кад вече нуди

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

3 СИРОТЕ МАЈКЕ... 6 ОД САДА ПРИПАДАМО ОТАЏБИНИ 9 ЗДЕСНА, У ТОПОВСКУ КОЛОНУ!... 22 НА ДУГОМ МАРШУ 28 ТАМО СЕ ГИНЕ 32 НА ПАДИНАМА

А планине и појате остале су пусте... СИРОТЕ МАЈКЕ... Моји су родитељи стари, патријархални људи. Мајка се бринула да ми се није шта десило, а отац, као стари исправан

— Наравно да то не може дуго трајати. На јесен има све да се реши — говорио је отац. — Сироте мајке! — плакала је моја мати, бришуће очи кецељом. Она је уопштавала свој бол, плакала је због себе, а и за друге.

— Мати ми паде око врата. Осећао сам како дрхти и све ме јаче стеже. Заплака се и сестра, ваљда што је видела од мајке. Отац је гризао усну и са муком се савлађивао. Онда се обрати мајци. — Доста, буди паметна. Шта буниш дете...

При улазу је стајала маса луди и жена. Оцеви, мајке, сестре и жене преко ограде разговарали су са својима, саветовали се, заветовали и били.

Дебела слана покрила поља као снег. Челик се охладио, па се прсти просто лепе. Деца плачу од зиме и грче се уз своје мајке.

Прошли смо ћутећи... када зађосмо у мрак, нико ни речи не проговори. Смрт малога, невинога детета и бол ојађене мајке потресли су више скамењене душе војника него оне гомиле мртвих ратника на бојном пољу.

Занемео и збуњен, стајао сам оборене главе, наслоњен на ограду. Тешко ми је било што више немам оца, жао ми је мајке, плакао бих, али су ту око мене људи. Гутам пљувачку и гризем усне. Локомотива писну.

Била је баш изишла. Наслоњен на прозор пушио сам и мислио. — Шта си се замислио? — запита ме сестра. — Жао ми је мајке. Она остаје сада сама. — Не жали је. Она је сада ипак срећна.

Уздам се у Свевишњега да рата неће више бити. Доста је... Па и они имају ваљда мајке... Била је прибрана када сам полазио. Испратиле су ме до станице.

ЗЕМЉА ЈЕ УЗАВРЕЛА ... „Народи ће се закрвити и на земљу ће ударити голема сила. Села и градови ће горети... Мајке ће лудети, гледајући како душмани кољу децу њихову... Опустеће поља и њиве...

Под Београдом су отпочеле борбе и избезумљени народ је бежао. Стиже и једна композиција са избеглицама. Мајке су вукле децу, носећи собом у дењковима најпотребније ствари.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Сви су те поздравили. Мајка ти рекла... и сад се стадоше ређати поруке од мајке, сестара и дође говор на брата. — Мика пише, често пише... због њега сам ти и дошао.

И Влајко се показа веома предусретљив према ташти и свастици. Заговарао их, шалио се са њима и, знајући о чем мајке одраслих кћери најрадије говоре, обећа да ће кроз годину дана сам наћи пашенога, само нека свастика порасте.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ — “Како што је, плахи змаје? Данас ми је Спасов данак: Све ђевојке в’јенце носе, В’јенце носе, мајке диче, А ја јадна мајке желим.

Данас ми је Спасов данак: Све ђевојке в’јенце носе, В’јенце носе, мајке диче, А ја јадна мајке желим.“ Ту се змају ражалило, Ђевојци је говорио: “Хол’ ми, душо, вјеру дати, Да ћеш к мене повратит’ се?

Пуштићу те твојој мајци.“ Она му је Вјеру дала, Да ће му се повратити; Пушти змаје ђевојчицу, Да у мајке своје пође. Кад ђевојка к мајци дође, Већ за змаја и не хаје.

Пред њима Радиша Бичем росу тресе; До две виле води, А трећој беседи: “Пођ’ за мене, вило! Код моје ћеш мајке У ладу седити, Танку свилу прести На златно вретено!“ 40. Бацала девојка За облак јабуку.

“ 56. Облак се вије по ведром небу, И лепи Ранко по белом двору, Опроштај иште од своје мајке, Од своје мајке, од свога оца: “Опрости мени, мила мајчице!

“ 56. Облак се вије по ведром небу, И лепи Ранко по белом двору, Опроштај иште од своје мајке, Од своје мајке, од свога оца: “Опрости мени, мила мајчице!

дијели Али јој се жао од’јелити; Јово Мари тако говораше: “Што т’ се, Маре, жао од’јелити Од твог рода и од миле мајке, И од браће и од братучеда, Од сестрица и мили невјеста?

68. Одби се грана од јергована, И лепа Смиља од своје мајке, Од своје мајке, и од свег рода. Врати се, Смиљо, мајка те зове, Мајка те зове, кошуљу даје.

68. Одби се грана од јергована, И лепа Смиља од своје мајке, Од своје мајке, и од свег рода. Врати се, Смиљо, мајка те зове, Мајка те зове, кошуљу даје.

78. Златни топи у град ударише, Лепу Мару у двор уведоше. Лепа Маро, јел’ ти жао мајке? — Зашто би ми било жао мајке, У мог драга бољу мајку кажу, — Лепа Маро, јел’ ти жао бабе?

78. Златни топи у град ударише, Лепу Мару у двор уведоше. Лепа Маро, јел’ ти жао мајке? — Зашто би ми било жао мајке, У мог драга бољу мајку кажу, — Лепа Маро, јел’ ти жао бабе?

су ми вјетри по гори; Што су ми осам јетрва, То су ми зв’језде по небу; Што ми је једна за’вица, То ми је мајка у мајке; Тешко си мене без тебе! Кад није тебе код мене!“ ПОЧАШНИЦЕ (ЗДРАВИЦЕ) 87.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

ХИМНА Немамо ничег. Ни Бога ни господара. Наш Бог је крв. Завејаше горе мећаве снега, Несташе шуме, брда и стене. Ни мајке, ни дома не имадосмо, селисмо нашу крв. Немамо ничег. Ни Бога ни господара. Наш Бог је крв.

Ни Бога ни господара. Наш Бог је крв. Расцветаше се гробља и планине, расуше ветри зоре по урвинама; ни мајке, ни дома, за нас нема, ни станка, ни деце. Оста нам једино крв. Ој. Она је наш страшан понос.

Карловци, 1918. ПОЗДРАВ Теби, што си ме срела на мору и збрисала ми са чела жиг мајке блуднице и роба оца, скинула ми са врата змије, жудне, жалосне, женске руке, слава, Слободо!

А погурени и бледи, и сухи као ђерам кад изиђоше пред жене, сестре, и мајке. Чашу у славу оне недеље кад су питали: да ли жито ниче?

Он је то сам рекао!“ Та алузија се односила на мој стих у песми Поздрав, где се, у првом реду, каже фраза: „мајке блуднице“. Та бутада се, онда, много препричавала и сматрала се као особито духовита. Може бити.

Ја изненада, пребацујем све: оцеве, што траже паре, девојке што траже паре, мајке којима смета кћи, и сва та угојена лица, брбљава уста, и то церекаше њино, што се свуд разлеже.

Кад реч вам буде крв, и пламен. Сунце ће вам обасјати лице, кад види, да вас се змије не плаше, но мајке ваше, мајке ваше. Робови сте док имате сузе, част ваша беше што слободу узе, а вратит ће је мржња, грех, и камен.

Кад реч вам буде крв, и пламен. Сунце ће вам обасјати лице, кад види, да вас се змије не плаше, но мајке ваше, мајке ваше. Робови сте док имате сузе, част ваша беше што слободу узе, а вратит ће је мржња, грех, и камен.

1922. ДЕВОЈКА Рађања су, звезде у језерима, немоћан сјај у животу. А сузан поглед младе мајке, слаб, као ружа у ћупу железном.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Граја и галама као у свакој маси. Узнемирени и луди и жене, а и деца што их мајке носе на леђима, у љуљкама, ударила у цику; узнемирила се некако чак и стока.

— А јаој нога! — продера се чича, ослобођен том примедбом женином. Деца већ стално кењкају и плачу, и једва их мајке утишавају да би се чуле речи говорникове. — Јест, изгубићеш друго око, — плану говорник — па нека оба изгубиш.

како сам имао куражи и да сањам страшне ствари, кад сам и ја миран и ваљан грађанин, добро дете ове намучене, миле нам мајке Србије, као и сва друга деца њена.

Сутрадан отидем и ја пред судницу. Слегло се све из града, и мало и велико, и мушко и женско. Неке мајке понеле и малу децу у наручју да и њих жигошу ропским, односно почасним жигом, како би доцније имали преча права на

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

сунаца, па, потиснут снажним ветром, јурне унапред и лети тако преко цела неба, преко бескрајности, ка' мис'о драге мајке за удаљеним јединцем, ка жеља младе љубе за милим војном....

да прекине све везе с друговима своје тихе самоће, или му те неме зидине чине прекоре у име оне добре душе, у име мајке његове, која му је тако много добра желела, која га је тако искрено волела... Па ко је крив? Зар он?...

« После настаде некаква тама, н он чује да иде неко у папучама по соби... — Перо, — зовну га нежан и благ глас његове мајке. Он се трже и пробуди се. — Што не легнеш, моје дете, него се тако мучиш.

Зар не би боље било да смо и Божић заједно провели... онако са децом, к’о што Бог хоће, па дивота! Аја! Хоће она код мајке... само да ми мучи децу... Па још тражи да је оставим и за нову годину. Е, снашо, ниси погодила! То не дам.

чекам жену и децу. Приђе му поручник Милан и поздрави га. — Здраво, здраво! Ето ви’ш... одвела децу код мајке да божићкује тамо. Сад их чекам; хоћу да дочекамо заједно нову годину. А ти? — Ја чекам мајку, па има задоцњење.

— Нећу казати... нећу! ... жива ми тетица!... шапће дете и непрестано обилази око мајке... Ала је ово мука велика ! Нешто је на срцу мори; она већ неколико пута отвара уста и гори жељом да викне...

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ЈЕВРЕМ: Шта си читала? ДАНИЦА: Нешто! ЈЕВРЕМ: Нешто. Даћу ја теби нешто! 'Ајд' тамо у кујну, код мајке, па ради нешто. 'Ајд'! ДАНИЦА: Идем! (Оде.) XИИИ ЈЕВРЕМ, СРЕТА ЈЕВРЕМ: Нешто!

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Стаде плакати ка’ свака стрина, па само толико умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке! Хоћу све да урадим како ви бегенишете, вели, и наређујете, само ми, вели, оставите ову униворму и овај мундир, вели.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Његов тата је џамбас коме су у једној тучи Одсекли пола увета и два прста. Овај тужни дечак зове се Крста Пепо Од мајке Лизе и оца Хохохонда. Па лепо. И шта онда?

да измишља смешне бајке, Да цупка унука на колену, тежину да му мери, И да га за понеку грешку оправда код строге мајке. Да седи поред постеље кад му се унук разболи, Кад оздрави — у реци да га окупа.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

(поје) Чево равно, гњијездо јуначко, а крваво људско разбојиште, многе ли си војске запамтило, многе ли си мајке ојадило!

Паде на њем клетва бесчестија. Што је Босна и по Арбаније? Ваша браћа од оца и мајке; сви уједно, и доста работе. Крст носити вама је суђено страшне борбе с својим и с туђином!

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Живот је цвеће снóва побр’о; Његове грубе кликћу хајке. Ал’ чујеш? То је успаванка Вечнога Оца, вечне Мајке На крају овог лудог боја, Мој верни друже, сузо моја.

Имајући руку свемоћнога Цара И отмену душу своје тужне мајке, Он је био јунак легенде и бајке, Богодани витез без мане и страха.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ „Тата!“ шапну нечији глас. Бјеше то Стана, која је лежала подаље од мајке, па га чула. „Тата! шта ти треба?“ придаде она. „Чујеш ђавола!“ рече сердар у себи, чешкајући се по глави.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Не пада ивер далеко од кладе. — Ни оца да кара, ни мајке да сјетује (сироче). — За својима ране поред срца, а за децом посред срца. — Деца једу дивљаке, а старима зуби трну.

— Коме је бог ујак, лако му је бити светац. — Човек снује, а бог одређује (одлучује). — Ако си јединац у мајке, ниси у бога. — Ко се чува и бог га чува. О РАЗНОМ — Ако си и вражиј’, право кажи! — Бег ја, бег ти!

КУЧИ-БАБА И Кучи-бабом страше мајке дјецу, да не иду по мраку. Кучи-бабу представљају као стару женетину, која има двије врећетине, па непослушну дјецу

По ветру сте дошли, по ветру и отишли; без семена сте постали, без семена вас и нестало! Без оца зачети, без мајке рођени, без попа крштени, немате станка до белога данка, нити имате помоћи — до тавне ноћи.

Писмо другу и у бољи час, помого бог и у најбољи час. А ево сад трећом и најбољом срећом, с молбом пресвете мајке Богородице, која стоји ка пријестолу небеском, те се моли богу за прави род ришћански, молитва јој у бога послушна, а

— Сâм сам хитро летио, По свијета тјешио? (Сунце) 258 — Оца нема, мајке нема, а свако јутро се рађа? (Сунце) 259 — Пола хлеба на планини стоји?

бог, куме и ти стари свате, и сва браћо звана и одабрана, војводару зулумћару, домаћине господару, и ви, баке, наше мајке, и ви младе, наше снајке, ви девојке, наше сејке, и ви децо, узданицо!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

“ Човек извади своју траву из торбе, те окади ђевојку, а ђаво изиђе, и ђевојка остане здрава као од мајке рођена. Сви остали љекари као посрамљени разиђу се куд који, а овога загрле цар и царица, као свога сина, па га уведу

” А змај му одговори: „Моје је име Младен.” Онда му Стојша рекне: „И ја сам најмлађи у оца и мајке;” па се онда пусте и збрате, и тврду веру даду један другоме да ће братински живети.

Бог јој да те затрудни, и кад дође време, роди змију. Змија како се роди од мајке одмах утече у траву и нестане је. Сирота жена једнако је жалила за змијом и плакала где јој Бог испуни жељу те роди,

24. ДЈЕВОЈКА БРЖА ОД КОЊА. Била је некака ђевојка која није рођена од оца и мајке, него је начиниле виле од снијега извађена из јаме бездање према сунцу Илијнскоме, вјетар је оживио, роса је подојила,

Ено ти три сироте ђевојке без оца и мајке у једној кући поземљуши која је на троје раздијељена и пред сваком оплетен ша- | рапод, и свака по себе различиту

уза њу док јој дођеш на извор, онђе ћеш наћи једну ђевојку сјајну како сунце, просутијех коса низ плећи и голу као од мајке рођену, и чувај се да те љута змија не увије, немој ријечи проговорити, јер ако проговориш затравиће те и претвориће

Чоек извади своју траву из торбе, те окади ђевојку, а ђаво изиђе, и ђевојка остане здрава као од мајке рођена. Сви остали љекари као посрамљени разиђу се куд који, а овога загрле цар и царица као свога сина, па га уведу у

Царев син на то пристане, али вила рече им: „Не тако, ако су вам мајке душу изгубиле, немојте ви; него хајде ти змају закуми матер аждају, да више не прождире Божјих душа, а ја ћу куму

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Може бити за навек! Покрај блаженога места, остављам га за навек! И у њему кости мајке моје, ро|дитељнице моје, и једине сестрице! Ко има срце чувствително, може помислити како ми је било!

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Аћим виде и спусти поглед: то су белези Василија, првог мужа његове мајке. Кад се враћао из бојева, у софру је ножем урезивао убијене сопственом руком.

Узбуђенија, убрзала је корак, још више одмичући од мајке, која се за њом као сноп мрака задихано суљала. А кад су стигле до високе камене ограде, она је уплашено стала,

Као да јој није био муж и чочек.“ Сетио се разговора између његове мајке и њене сестре. Дошла је у госте и заноћила.

Заборавио је. Све што је било до те вечери, он је заборавио. Заборавио је и ту ноћ и тај разговор пред одлазак. Поред мајке и села, који никада и ни због чега нису поштовали Луку Дошљака, како је могао и смео он да га поштује? Каје се сада.

Нероткиње иду у пакао.“ Да ли је она живела са Аћимом? питала се Симка, гадила се мајке и слушала. „Бог зна да ту је муж јаловак. Зашто онда да се патиш кад си здрава и лепа?

говорио: „Овде је живео Василије Јовчић, дугогодишњи старешина преровски, Карађорђев четовођа, а први муж моје покојне мајке Кате. Ето, погледаш ове две куће И видиш колико је само за један човечји век узнапредовала Србија.

„Те што ће да мисле и свете књиге читају, мајке мучно рађају.“ Том надом волео је он њега, другог и последњег, више од Ђорђа, још док је био у колевци.

на стог и поред самог стожера укопао се у сено преко главе и, дрхтећи, без суза и сна дочекао јутро гадљиво се стидећи мајке, јер је тада први пут видео голу жену.

Ја и причам да ми и глас не би појели мрави и жутоглави црвићи. А тебе, Адаме, именујем наследником. Све због мајке ти. Била је за све. Гледна као ретко која у Србијици.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Опет су се чули дечји гласови и ударане лопте у бетон, али дечака није било. Од мајке је девојчица чула да се дечак одселио у други град, и растужила се.

Сведочиле су то његове панталоне чије ногавице нису краћале као у осталих дечака, и забринути погледи оца и мајке. »Шта ли ће с малим бити?« — питали су се, а дечак је настављао да прича о чудесним догађајима каквих ни у сну нема.

— исприча рибица корњачи невољу мајке галебице, али ни најстарија становница мора није знала шта би се могло учинити, па рече: — Преостаје још само да се

Тако је и ноћ пала, а лептири су нестали. — Отишли су у Вилину пећину на спавање! — рекле су мајке, а дечаци су одахнули. Али, сутрадан, лептири су поново дошли и рат се наставио, и трајао три дана.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Јовановић 3мај XXВИИ Мрачни, кратки дани, Суморно јесење, На небу облаци, На срцу камење. Сестра моја болна, Оца, мајке нема Ја је љубим, грлим Рукама обема Грлим, љубим, тешим Ал' суморно вече К'о да песму пева: „Ој пелен пеленче!

Све у бл'јеску стоје!... Једна около кандила се вије, А нека болно, к'о да сузе лије, Пред сликом дршће мртве мајке моје; Неке бијеле, као љиљан први, Само им златно меко перје груди; Неке све плаве, тек им грло руди, Као да кану кап

И кад црни сандук, на конопце дуге У дубину спуштен, крупна земља засу, Само врисак мајке, глас бескрајне туге, Очаја и бола по гробљу се расу...

Ј. Дучић ЛXXXИИИ БИЛА ЈЕДНОМ РУЖА ЈЕДНА... У мајке је ћерка била, К'о дан лепа, к'о цвет чедна, Па заволе једно момче. Била једном ружа једна...

Реке се замрзле рано, А снег од осам стопа поља је и горе крио. У једно студено јутро, кад мајке не беше дома, Мали се подиже Павле, и оде ван нашег села И никад не дође више.

Од своје мајке, ко ће наћи бољу?! А мајка ваша земља вам је ова; Баците поглед по кршу и пољу, Свуда су гробља ваших прадједова.

Јест, ја сам силно грешан према Теби, Ја нисам иш'о путем Твојим светим; Ја сам се само старао о себи, А никад Тебе Мајке да се сетим!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Свештеник се окрете своме нећаку. „А шта ти велиш о плановима своје мајке?“ Исак не знаде спочетка шта да му одговори, но брзо се снађе. „Па, драги ујко.

Сви присутни сагласише се са тим речима. Њутн остаде у Улздорпу до у јесен године 1666. Он преузе од мајке бригу о управљању имањем, поучаваше сестре и брата и забављаше се са њима, али посвети својим студијама дуге зимске

Припремљен за то од своје интелигентне мајке, васпитан у оној одличној школи, радио је без престанка целог свог живота, не пренебрегавајући ниједну дужност,

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

и тако нешто отприлике. „Ћерку бившег председника општине сликале Швабе голу, као од мајке рођену, а сад се верила. Кршна девојка, нема говора, бубац, свако вече на корзу.

може ли штогод бити од њиховог живота и од Николе, који се од доласка из војске, а нарочито од скорашње смрти своје мајке, сасвим изменио, изгубио, пропио, искварио у служби. То је последње средство и она више неће да буде луда.

Ја хоћу да знам: је л’ ме та отаџбина истински волела, је л’ према мени испунила све обавезе мајке, па да за њу паднем и жртвујем се као њено дете?

Нека ме задужи, па ћу јој се одужити. Нека ме очара, па ћу је волети. Нека докаже бригу праве мајке, па ћу за њу погинути као њено дете. Нека осигура нормалан живот унуку, ако не може оцу и сину.

“ И рвем се, и бесно се борим, и свом грчевитошћу свога беснила ломим кошчате прсте моје мајке, јадне моје мајке. А до нас, у великој соби, јечи отац, мој отац, мој рођени отац.

“ И рвем се, и бесно се борим, и свом грчевитошћу свога беснила ломим кошчате прсте моје мајке, јадне моје мајке. А до нас, у великој соби, јечи отац, мој отац, мој рођени отац.

Пре бих се сам убио него што бих допустио да све то урадим поред војника, који у нама гледају своју заштиту, своје мајке, и чији су погледи увек управљени на нас. Нема храбрости, јер свакоме се живи.

Ми смо се, сем твоје мајке, увелико утешили за тобом и сад, кад говоримо о теби ми, уз твоје име, кажемо покојни тако, као да ништа није

И као што се нико, сем твоје мајке, није о теби интересовао док си био жив, тако исто и још мање ће се о теби неко распитивати после твоје смрти.

Па кад на мегдан позива: Рок неђеља, мејдан понеђељак, А уторак нек’ кукају мајке, Ја ли моја, ја л’ твоја, Алиле, Ја ли једна, ја ли обадвије, — онда као да је онај мегдан понедељак сјутра, да

зашто има, кобног учешћа Икетиног, и је ли могло да не дође, и како је могло да не дође, до немиле смрти Фате, Аганове мајке?

тужилачке стране, сасвим провидна и просто у томе била: утицати на слабу вољу наје — оптуженога Икете мајке — чија је слаба воља за равнањем у овоме спору и са циганском малом била од оне стране прокљувана.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

надође да нам поквари и на свој неукусни начин уобличи неку нашу непосредну и свјежу импресију, тако ми се и та слика мајке с расплетеном косом стопила с илустрацијом на насловној страници онда јако омиљене пјесме Ил пианто делла вергине.

Још и данас морам да извршим свјесни напор како бих из представе моје мајке отјерао ту наметничку птицу што јој је сјела на раме.

И још у једној прилици: код смртног случаја у породици. Памтим, ту је био постављен одар покојне мајке, а касније дједов. Кад је умрла бака, био сам већ далеко у свијету.

Ипак, вијест се одмах раширила кроз мјесто, све испод гласа и у повјерењу. У први час затајили су је од мајке: нису знали како да јој кажу. Била је удовица, лудо заљубљена у јединца. Бојали су се: свиснут ће, сићи ће с ума.

Био је то тих, улизан стари момак, још увијек под скрбништвом мајке, крајње брижљив у одијевању и пипаво савјестан у сваком послу.

у рустичном црном оквиру, раду дрводјелца из мјеста, висио је блиједо акварелиран цртеж мршаве прабабе, дједове мајке.

Изједала га је неактивност. Стао је пред слику своје мајке и расијано се загледао у њу. Тргне се: идеја. Однекуд довуче свежањ илустрација, баци их на клавир и стане нестрпљиво

— Но, што кажете? Није ли боље овако? И испружи чекић према слици своје мајке. Нешто језиво оцоубилачко било је у тој гести. — О, боље, боље!... Кудикамо боље!...

Не! зашто да призивамо у помоћ патетички лик мајке која жури у апотеку с рецептом за умируће дијете? Кад у шпалиру чекам напросто ја, који сам се упутио у кавану на

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

А човек је, брате, човек! — И ово ти је, болан, некад било дете и сисало мајчино млеко, и мајка га, ка и све мајке, волела и гајила! — прозбори газда Дмитар, гледајући онакажено лице зликовчево.

Јово му само уз реч напомену да је она код мајке: тамо се, вели, крије од оца по стајама, а Ђурица, како је био заузет послом, и заборави на њу.

— Гле, зар си ту! — рече Ђурица, кад се она подиже. — А ти ми ономад рече да је она код мајке? — окрете се он Јову. — Била је до јуче, па не може више да се крије од Марка.

— А ти се одмах обрадовао — рече она гневно. — Мислиш остаћу једнако код мајке, па да ти се скинем с врата... Јово, видевши да наступа домаћа драма, пође из собе, али га Ђурица задржа, јер му беше

Свршило се читање... — Ђурице, ево ти мајке, да се опростиш са њом... — вели му писар. »Мајка... откуд она ту?...« мисли он, обрће главу и види слабу, суху,

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

се она опет освијести и поврати, рећи ће слуга везировићу: — Ето ти сад, дјевојке, сада је здрава као да је јутрос од мајке рођена; ништа се не бој. Ето ти и то све благо, јер ти ја нијесам био ортак, него слуга.

А он јој одговори: — Па није ми — вели — ништа. Ето сјетио сам се своје покојне мајке, па ми се нешто ражалило и стешчало. На то ће бака: — Ма знам, синко, знам, али има ту и још нешто.

Чоек извади своју траву из торбе те окади ђевојку, а ђаво изиђе, и ђевојка остане здрава као од мајке рођена. Сви остали љекари као посрамљени разиђу се куд који, а овога загрле цар и царица као свога сина, па га уведу у

Онђе ћеш наћи једну ђевојку сјајну као сунце, просутијех коса низ плећа и голу као од мајке рођену, и чувај се да те љута змија не увије, немој ријечи проговорити, јер ако проговориш, затравиће те и претвориће

сиротна остала, а без ничијега доноса, бих ли купила једно магаре су нешто мало пара те ми је остануло од, покојне мајке, па на њему носила дрва у чаршију доклен ми се деси срећа да се удам?

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

И док наше мајке сузама се гуше, Брегалницом расте гробље ново, свеже; То умиру храбре, племените душе, И Кајафин жиг се над Софијом

Помрчина притиснула наше дане. 1910. ПОВРАТАК Опет вам се враћам, моје ноћи црне, К'о уморно дете крилу мајке старе, Као густој шуми израњене срне, Док далеке звезде тишину не кваре.

Једна суза лепа, као осмех бајке, Као цвет од сребра у заспалој коси; Моја суза тешка, као сандук мајке, Као младост коју крст до крста носи, Из умрлог јада У дубину пада.

Место главу с венцем, поразе на плећа, А уместо мајке лепе као бор — Ми, синови њени, витезови стари, Деца смо несреће и лутања злог!

Једно твоје вече. идеш кући споро Улицама страха, и душа ти јеца. Твоје гладне очи, моја дивна зоро, Храни љубав мајке: “Нека живе деца.” Улазиш у собу. Сузе те већ гуше.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

“ Отац је, за разлику од моје мајке, често давао одушка својој срџби и свом презиру. Мајка је разумела мушку природу и знала је да човек може да се спасе

косећи своје непријатеље у облику стабљика кукуруза, што је упропашћавало летину, па сам зато добијао ћушке од своје мајке. Штавише, те ћушке нису биле форме ради, већ и те како праве.

Из ноћи у ноћ док сам се одмарао, размишљао бих о њима и све више ми се откривао мој ранији живот. Слика моје мајке је увек била главна фигура у поворци која се полако кретала испред мојих очију и жарка жеља да је поново видим ме је

ликовима анђела чудесне лепоте и једног од њих како ме посматра са пуно љубави, а који постепено поприма изглед моје мајке.

Све се то исто појавило у мом сну, осим привида моје мајке. Музика је допирала од хора из оближње цркве, у току ране ускршње службе, објашњавајући успешно све у сагласности са

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Као мајчином љубимцу мени је било дозвољено да седнем поред своје мајке и слушам речи мудрости и маште из уста старих људи, а понекад и из уста средовечних или младих, ако би им то старији

Прича моје мајке о њему, и начин на који је она то мени представила, створило је у мени слику св. Саве као свеца који је величао

Прича моје мајке о њему, и начин на који је она то мени представила, створило је у мени слику св. Саве као свеца који је величао

Веровање моје мајке у могућност да је, после свега, Американац Франклин ипак паметнији од свих мудраца у Идвору и прећутно одобравање мога

На позив протин, у Панчево су дошли мој отац и мајка и разговор који су водили завршио се победом моје мајке. Одлучило се да окренем леђа Панчеву, леглу национализма и одем у Праг.

Кад сам се на пристаништу при уласку у брод опраштао од оца и мајке, очекивао сам, као нешто сасвим природно да ће мајка заплакати, што се и догодило.

- Узмите, молим Вас, - рекао сам им - то је месила рука моје мајке и припремила ми за овај дуги пут. Они су прихватили моју гостољубиву понуду изјавивши да је то најбољи хлеб који су

Често сам уздисао за својим топлим кожухом и шубаром и, више него икада пре, ценио сам промућурност моје мајке која ми је за далеки пут припремила кожух и шубару.

Само чврста вера у бога и уверење да ће услишити молитве моје мајке, дала ми је снаге да савладам страх и да се храбро суочим са страхотама разбеснелог океана.

сам јој рекао да сада не бих гледао ову рајску сцену на обалама Делавера у ово недељно поподне да није било моје мајке која је хтела да пођем у свет и сазнам нове ствари које нисам могао видети и научити у мом родном месту Моје речи

су ме подсећали на диван склад црквених звона у мом родном Идвору, а у исто време искрсла ми је пред очима слика моје мајке. Ова визија ме је подсетила да морам што пре окренути леђа римо-католичком Балтимору.

појмови, он ми је одговорио да то нису никакви настрани појмови већ чисти амерички, а да их је прво примио од своје мајке, којаје била рођена Американка.

Ћипико, Иво - Приповетке

Блене у њу и нешто кроз зубе мрси. Мушки, као да није њихов посао, ћуте и пуше. Не чује се него јецање и кукање мајке и сина. Најпослије Јурка се разбере; дотужи јој Цветина мука. Стаде па је диже и теши. —Погибе! Јадна ти сам до бога!

да заокрене у до, окрете се прама граду; може бити да јој га је било мило, или се сјети свога поочима, или своје мртве мајке, тек, не рекавши никоме ни ријечи, нагне наново натраг низбрдицом.

Зар они послије питају куд им је мајка? —Ма ето, — прекине за час низ мисли, — ни ја не познајем ни оца ни мајке.... И настави: — Па стари пар опет се амо врати; и тако иде док их негдје не снађе смрт, а онда је свему крај!

И питао ме је у писму је ли ми што потреба. .. Сигурно био би се сјетио своје мајке! — Ућута часом, па, осмјехнувши се љупко, дјетињски, и, погледавши ме весело у очи, продужи: — Знате што сам му

Ах, ето, исто сјетио се своје мајке! Старичино лице, причајући, чисто доби благ израз, израз задовољства, и мој се љубопитни поглед сукоби с њеним

је Павле од љута времена нешто ситне слабије стоке, а око огњишта већ неколико дана лежи болесна јуница поред старе му мајке: ред је држати код ватре, јер би иначе од зиме онако болесна погинула.

Деца, окуплена, смотала се под кабаницу, подаље од мајке. Да није Илија узбуђен, он би, по навици, изуо опанке истресао са ногу земљу, прекрстио се, помолио и легао би мирно

Он већ давно за њом пристаје и чека само да година добро понесе, па да је од мајке испроси. Инокос је самац, на њему је остала кућа.

И, подајући се у молитви, осети се утешен и смирен. Осле, сваки дан у слободно време журио је пред олтар друге своје мајке.

Проти наслућене сласти и радости живота, молећи се пред олтаром Мајке божије, бораше се свом снагом. Али он је био обдарен даром запажања.

Али нигде да осети топлоту сродне другарске душе! Па се зажели своје добре мајке: у њеном крилу примирио би се. У повратку из цркве, пролазећи поред оделите фратарске кухиње, бунио би га мирис хлеба,

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Јунаку се у самртном тренутку лице искривило у ироничан осмех, који се тумачи као скврнављење Мајке Земље, у чију се утробу јунак управо враћа. И то изазива колективно страховање од опште пагубе.

Оно што је вероватно најтеже за разумевање Настасијевићеве песме – спајање Мајке Земље и Богородице – мислим да неће бити тешко за књижевне зналце из сродних словенских култура.

“ Заправо је у песми то предњи план, или предње лице вукове мајке, док је у позадини наговештено њено териоморфно лице.

“59 Сада је, поред Мајке, успостављено и песничко тројство: Бог, Отац (→ Сунце) и Син. Односи између ликова у песмама о вуку очигледно имају,

А осим тога, у поезији Растка Петровића посебно је значајно повезивање вучице и мајке земље зато што ће, много доцније, Васко Попа у Вучјој соли (1975) управо ту везу широко развити и докраја је песнички

Види се то и на примеру оца громовника и мајке земље, који, кад се повежу, по логици мита воде ка светом браку. И заиста се у „Вуку ИИ“ појављује свети брак.

(3) Стари морнар стрмоглављује се у море – Чеп мајке, с главом наниже као у живот, Отчепљена боца крваво вино точи у зоре Тајанства, и распутаност, гле, мирише на јод.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ДАРА: Ту си сцену ти приредио. ЧЕДА: Па да, ја – али да спасем и тебе и себе. Да нисам то учинио, по плану твоје мајке ја бих био без капута у Анкиној соби, а ти би била у соби са Никарагуом. Дакле, шта је било боље? ДАРА: Па...

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Цела родбина из ње је произишла “. 32 И даље све са истом поступношћу, све док се поново не дође до оца и мајке главне јунакиње, и не започне прича о њеној судбини.

Звек алке на капији затекао је Софку на прозору горњег спрата, одакле силази, пролази поред мајке и одлази да отвори, али мајку изједно држи на оку.

]”. 83 Цела пантомима Тодориног збуњеног понашања која затим следи заправо је слика потекла из ћеркиног доживљаја мајке у тренутку кад јој од мужа пристижу ретки гласи.

Улога мајке за тренутак се преноси на трљачицу баба-Симку: „Грчећи се, угуривајући се у Симкино крило. У њена спарушкана недра,

оца и мајке, породице. И, у исти мах, она „том својом жртвом толико убија себе: да, ето, полази не само за неравна себи, за недраг

посве нова, газда-Маркова породица, која је такође трочлана (отац Марко, мајка Стана и син Томча наспрам оца Мите, мајке Тодоре и ћерке Софке) и такође има једног слугу, Арсу, као што ефенди-Митина има слушкињу, Магду.

Очигледно је да баба Стана, са типичном женском обазривошћу и стрпљивошћу мајке, прикрива да унуку намеће своју вољу.

А, опет, оно што о оцу може сазнати, особито о његовим нејасним намерама, поглавито сазнаје преко мајке. Заправо више из мајчиног понашања него из њених речи; из повремене мајчине забринутости и узнемирења она ишчитава,

Отуда су и односи између ћерке и мајке Тодоре доста сложени: присни су и топли, али има у њима и нешто од опрезне љубопитљивости, неверице, а и прикривања.

То и јесте пример за двоструко преламање немог говора, па самим тим и за двоструко одражавање свести између ћерке и мајке: „Видела је: да јој мати зато тако скупе хаљине даје да би је том скупоценошћу уверила како заиста то он, отац, шаље,

одражавања свести доста се често употребљава у Нечистој крви, а његова се учесталост - поглавито између ћерке и мајке - увећава како се приближавамо најдраматичнијем тренутку, ноћном разговору у Х глави, када је ефенди Мита сломио

Штавише, исти однос према себи осећа и код мајке: „А да је заиста сва та њихова љубав била више ради оца јој него ради ње саме, Софке, она је видела и по самој матери“.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

У друкчију је печалбу пошао. Саставио је Дружину по старом крџалијском закону: од зла оца и од горе мајке, у којој се о вери не пита.

Пију и о женама не воде бригу: тешко тима ако их на сабору не часте мајке или тетке!... Горе у новим конацима чета низама са заповедником, безброј заптија са својим чаушима, који после кроз

Крупна као планина, још крепка и јако једра као и многе богате сељачке домаћице и срећне мајке које су пожениле и разудале, она плавно корачаше низ ледину као какав арнаутски барјактар.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Умрла су деца њина: Ојади их жалост веља; Њима ј’ тешко, теби теже Без обране родитељâ. Тужни оци, тужне мајке, На што црно рухо носит’. А пуштати сиромахе, Пуштати их светом просит’?

Кад већ мора бити борбе, Бар не гон’мо турске хајке; Сећајмо се усред боја Да смо синци једне мајке. То ја кличем са дна срца, Исред душе задрхтане, И те речи страха мога Ја на обе шаљем стране.

Гориш да ижљубиш тај подмладак свети — Оно из колевке кроз душу ти лети. Ех, како ће мајке све за њих да живе! Како ће бабајке биљчице да њиве! Како ће им школа бити вођа души!

Петровић, Растко - АФРИКА

Вели: „Била је шваља код моје мајке, кад сам дошао на одсуство у Тре Кастеле. Радило се у пољу, и ја сам рекао да се од мене не очекују велике помоћи, јер

Преко пута ове мајке седи старица на троношцу, крај уласка у станиште. Поред ње наслоњена је једна гомила мотки од најскупоценијег угасито

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

ГЛАВАШ: Бошко ти јесте син, Ал’ Спаса кије кћи! СТАНА: Није ми кћи? Ти кажеш то, горска прокудо, Лажљиве мајке подло копиле! А да из санка заношљивога Ко ме је својом писком будно?

А данас? Кô да на друму крчми Турцима — Пред кућу сјајан цимер истиче: На часном недру мајке рођене Негован цветак твоје чедности, Румено лице, златне витице И миран поглед дýге пријатне, И све те твоје

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

ИИ Мрачни, кратки дани, Суморно јесење, На небу облаци — На срцу камење. Сестра моја болна, Оца, мајке нема, — Ја је љубим, грлим Рукама обема, — Грлим, љубим, тешим — Ал’ суморно вече Кô да песму пева: „Ој,

XXИX Овај прамен косе плаве, То је коса моје мајке. Овај прамен косе црне, То је коса мог бабајке. Ово су ми кô два цвета Из детинства, из давнина; Ова роса на том

Једно душа твојег оца, — Сушта благост и доброта,— Друго душа мајке твоје, Хранитељке твог живота. Оне стоје ту па гледе, Како вијеш сплет малени Из дубине душе своје Њиној светој

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Али ми пред очи изиђе слика онога младића који је умирући плакао. Ето... Сви ми имамо мајке, сви стрепимо од смрти... Волимо живот. Зар на овоме земљиноме шару нема места за све људе?... Ноћ се спуштала лагано.

Завршили су са гађањем. Он изиђе из земунице и седе на столицу изван батерије. Истога дана добио је писмо од своје мајке, преко Швајцарске. Наредио је посилноме да му принесе слепи фењер, и почео да чита.

Време брише из сећања успомену на људе који су створили легенду о Капији Слободе. Самохране мајке, утешите се!... На Кајмакчалану, заклоњена оним камењем што је некад штитило ваше синове, расте сада мирно...

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

О, прими мене, мајко небеснице, Тебљубног прими сина у наручја, Кој’ с’ око мајке нежно вије, Танка к’о вињага око стабла.

Сабље звече, Брда јече; Крв се лије, Срце бије. Коњи вриште, Мајке пиште, А јунака ране тиште. Сложно, браћо, Србин бије; Милош гди је? Мурат лежи, Турчин бежи, Србину се срећа смеши.

При скорбном твоје погребу мајке, Гди сродника тужаше глас, Ти си без суза, спокојан остао, Сваком мудрацу образ. У затвор стеран, осећао ниси

Ићи ми стоји сад тамо где кажу да живе јошт Србљи, Свете остатке и поштују Мајке Анђелије верно, Фрушка где гора се, чувајућ светиње, кулама блиста.

Смутња у народу расте, и брига се диже и јаук. Моле и заклињу, помоћи траже од Ђорђа и мајке. Онда и Марица, руке небесима ширећи, врисну: „Оде ах, оде, и сад ће се невине ваљати жертве, Љутих кад вукова

сваке за лек траве, Док ју не нападне несвест и хектика, Да, балу за атар, буде смртна слика; Мало време за тим, мајке сузам’ росе Кад ћерку једину хладном гробу носе. 1842.

Кад је дошло до кетуше, Опет мајке бога моле Не би ли им ћер узео, Удаваче бога моле Да не иште коју другу. Момче младо голобрадо На све редом лепо

оком се момче дало, Десном својом десну њену Са крила јој подигнуло, Леву своју на крст мет’ло, На крст гроба миле мајке, Очи небу подигнуло, Девојци се заклијело.

Одмах сетим се мог сна, и у недри ми срце Штрецне, и сва ми умах крв у жилама стане. Ал’ ми у исто доба и мајке вера и кћери Света чистота вољу несташну тесно сапну. Неће усна моја са лица т’ росу сатрести, Сам у себи рекнем.

Неће усна моја са лица т’ росу сатрести, Сам у себи рекнем. Мајке је вера света! — Никад се ваљда није у таквој Лаксембург слави Блистао. Никад она тако не бјаше мила.

Зар нису сеје миле Доста ти нежне биле? Куда ћеш? Врат’ се, ој! Из света зар је момче Од мајке слађе старе, Што сузе с вриском таре И живот куне свој? Зар тамо, куд си пошла, Зар сунце лепше сија?

Иза брега кад су стали, Синци к мајци повикали: „Ој премила мајко, збогом!” Одзив мајке, ког’ чекаше, Мртве горе им послаше — Одзив: Збогом, збогом, збогом!...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Гробови остају неопојани ријечима чистијем, непокапани сузама искренијем, а мајке сиње неутјешене утјехом благом, па се буни у љутој срџби и божје и људско срце, и мртва се тијела у мртвачкој одори

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

ГРОБОВИ Корача дуги низ мртваца И месец свеже хумке мије И дуге сенке јаблан баца И вечне наде тајац крије. То мајке палу младост траже, Мишице жељне миловања; Но лубања се венац слаже И тужна врба вечност сања.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Тренуцима непосредно после завршене битке посвећене су две песме у Вуковој збирци "Смрт мајке Југовића" и "Косовка девојка".

Песма о Мајци Југовића херојска је трагедија мајке која храбро подноси смрт свог мужа и свих својих синова, до тренутка кад се душевни бол преобраћа у физички, када

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Ни мало, ни много. Умерено. Пазећи да случајно не узме из чанка парче меса или друго што је на страни било бабе, било мајке, већ само што је на његовој страни.

Нама (и себе и Младена је ту подразумевала) није криво. Него само, немој толико. И друге мајке жене, и друге матере добивају снаху...

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

ВЕТРЕНА ТРАВА Хиртентäсцхел (цапѕелла бурѕа паѕторіѕ). Ветрена трава, трава од грознице, кесица, кесица мајке божје, мачкине сузе (Шулек; ЛМС, 139, 86; у Шулека 39 назива). Има јаку апотропајску снагу.

Важно је и то што прве плодове ј., по општем српском обичају, дају, као мртвачку жртву, мајке којима је умрло једно или више деце (то се зове »давање из руке«), и тек се после те жртве ј. смеју јести (в.

; али свети Петар даје само оној деци да једу чије мајке до тога дана нису окусиле ј. (Караџић, 3, 1901, 136). У Самобору, из истог разлога, мајке којима је дете умрло не једу

(Караџић, 3, 1901, 136). У Самобору, из истог разлога, мајке којима је дете умрло не једу ј. пре Мале Маше (ЗНЖОЈС, 19, 199). У Славонији не једе нико ј.

од своје мајке«, нпр. СЕЗ, 7, 34). Сватови се ките ј. (СЕЗ, 19, 143). КАДИФИЦА Самметблуме (тагетеѕ патула). Кадифица.

и јабуке, које је добила од своје мајке вештице (Строхал, ‹Хрват. нар. пріп., Загреб, 1923› И, 46; в. н Поливка у ЗНЖОЈС, 8, 169).

Име је заједничко словенско. Према једној скаски из околине Крушевца, м. д. је поникла из гроба једне мајке, на који су деца свакога дана долазила и на нему плакала (Софрић, 157).

Ј. је и средство за уништавање вампира (СЕЗ, 66, 1953, 211). Зрна заруделог ј. нанизана на конац привезују мајке ситној деци око руку — да би била »напреднија« и да не би поболевала (ГЗМ, н. с., 26, 1971, 43, Јањ). Кадифица.

Оман. Сади се у уљанику (СЕЗ, 65, 1952, 253). Многе мајке пред прво дојење »узму коријен од о., па га на једном крају заравне ножем и издубу, онда га свега пробуше, метну на

У Каставштини, на Марченицу (25. март, »благдан Мајке Божје«), девојке пресађују р. — да би расле и лепо мирисале, »да Мајку Божју пријажају рожице« (ЗНЖОЈС, 39, 1957, 53);

Ћипико, Иво - Пауци

од човјека; гдје тајанствено сложени запис боље лијечи од љекарева савјета; гдје плодна земља воли се више од рођене мајке, а во хранитељ и побратим од срца јаче од брата.

му доста што прве недјеље иза Радине женидбе, по његовој наредби, брецаше у мртвачко звоно, у цркви завио прилику Мајке божје у црно и не отпјевао велике мисе, већ тиху, као усред коризме.

се око ње, миловао је, али није имао снаге да је савлада, и цури се чињаше да тетоши Раде око ње као дијете око своје мајке.

— вељаше својим старачким сувим гласом — „умиљато јање и двије мајке сише!” Стара није ни слутити могла да је господар бацио око на њихове земље: није њена кућа још на то спала!

Али сада највише жао му Божице, послушне, бескарне и старе, паметне мајке. А кад му дођоше на памет дјеца, окрете се нагло да их види, као да се за њих од чега боји, и сједе уз ватру.

А Иво криомице посматраше брата и сестру. Стајаху подаље од мајке и устрпљиво ишчекиваху да препирка једном сврши. Он се је свега тога стидио и неколико пута суне му да отиђе.

Засве што не оставља у селу никога од срца и љубави до своје мајке, — која ће ионако, ако се брзо не поврате, доћи к њима — у души јој зебе и обузима је несавладљива туга, а да не зна

При тој помисли стегну га у грудима; бијаше му као да су се они срасли с овим крајем и да их, ево, силом кидају од мајке им земље. Тако узбуђен стиже у варош. На обали сакупила се силесија свијета.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Зар она не припада цвету рашког племства? Зар није учила вештине отмености и понашања под личним надзором краљице мајке Јелене? Зар је и Лауш није добио као награду за заслуге на краљевом ратном походу према Пологу?

Ридао је и готово урликао од бола, мусави сирочићи су вриштали од ужаса врзмајући се око мртве мајке и очајног оца, но свеједно људи су налазили да је то ипак врло смешно.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

о тој лепој малој Тици причају се чудне бајке: То душа мале кћери над гробницом миле мајке. Венуло је мало дете, што му земља мајку крије, Нестало га једног дана и никада дошло није... Куд се дело?

Ал' је никла слава Над сравњеним гробом. 5. Син мајке Агаре и презрени Јуда Са побожним страхом обилазе туда: Смрт славећи твоју, на коју се сећа Толико столећа! 6.

Реке се замрзле рано, А снег од осам стопа поља је и горе крио. У једно студено јутро, кад мајке не беше дома, Мали се подиже Павле и оде ван нашег села И никад не дође више.

Ах, ја разумем смисô жалосне јелинске бајке И њену бескрајну тугу несрећне и болне мајке, Над травним дечијим гробом.

Свирепом руком изоштрен и хладни Над њима сева освете крвави мач! О, плач'те мајке, оцеви, плачите горко, Трупине синова ваших вашег су лаковерја знак!

Вас више нема. Под небеским сводом, Све се је живо изменило редом: Мајке се наше помириле с модом, А ми синови с невољом и бедом.

Кмет, човек побожан јако, погледа Амора благо. „Чиј' си“, рече му најзад, „кажи ми, детенце драго, Имаш ли оца и мајке, ил' барем тутора свога, Кад голо и наго скиташ?

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Зато их примих милостиво и опростих се са свима љубазно, но са пуним достојанством. Али кад седох поред мајке у кола, ја бризнух у плач, а они заридаше сви од реда; куварица Роза брисала је силне сузе својом кецељом.

факултету Универзитета у Бечу и определио се тиме за професорски позив, не беше никога више да из уморних руку наше мајке прими то имање. Заузет својом дужношћу у Бечу, свраћао сам у Даљ врло ретко, на један дан или само на неколико часова.

Сигурно је само то да је, у рано доба свога детињства, Месец трчао око своје мајке као ужарено небеско тело. Привлачна снага Земљина изазвала је на његовој житкој површини појаве плиме и осеке, као што

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

и на бајке које и у претходним епохама, између осталог, служе као лектира за младе: класицистичке бајке Приче моје мајке гуске (1697) Шарла Пероа писане су за васпитање и забаву аристократске омладине; почетком 18.

Инсистирање мајке да се колевка и повој сачине од првих зрака који обасјавају небеса (јутарње сунце и млади месец) треба да нагласи

ЈАКШИЋ Зелен-лисје гору кити, Мирис-цвеће поље шара, А у лугу сироташце Тиху гору разговара: „И ти имаш мајке своје, Горо чарна, горо мила! Па те твоја добра мајка Данас лепо опремила.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

« То зачуле старе мајке, Раздвојише две другачке. СТАНА (пушећи надгледа рад слушкиња и намешта по соби). Улази Бекче у чоханим

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Али тешко, с питањима и тражењем у очима до пред само издисање. „Децу желиш, Ристана?” — „Три мајке умиру у мени.” Мајстор Коста је предао радњу, издао један део куће и увукао се са Срећком у крило.

Лепом човеку се морају и кости видети, јȁ! На лицу мог оца, па и моје мајке, лепо се видело како је кожа по костима разапета, баш као кад неко преко фине руке обуче фину рукавицу, јȁ!

веруј ми, Тодоре, долазило ми је да с памети сиђем... Јулицу држи и спрема поочим крај жива оца и мајке... Видиш ли ти тај рачун! Живот, мој Тодоре, прождире као гробље.

Сигурно си пун пара. Тамо код твоје стара-мајке свраћа Господ Саваот, па вам је свима добро... Е, лепо, лепо, да си жив и здрав. А тата ће твој, ево, скоро липсати!

А над њом јака вилица. Ту необичну главу кварила је коса, коса Павлове мајке, бледоцрвенкаста и очајно слаба коса. Паланка се ругала: — Више косе има Јова у брковима него жена и син на глави.

У кући код Павла осећа се неки особит мах. Углавном између мајке и сина. Њих двоје као да спремају нешто што другима не саопштавају.

Такозвани мутни дани залазили су, наравно, и у кућу — да кажемо слутљиво, као Сока — залазили су и у кућу Сокине мајке. Прво: туберкулоза господин-Васина стално је забрињавала; имао је он тешких часова и ноћи болесничких. Друго: Сока.

Кога да пита? Гра-гра. Коме да се жали? Гра-гра. — Зашто прота, кад дође за крсно наше име, зашто не чита и име моје мајке? — Ама, дете, то није прилика да се помињу мртви... има кад се и то ради. — Кад? где?

двориште, где је становао сам један стари рибар, али рибарево двориште је другом дером било у вези са двориштем мајке Луке Млинарића, који се школовао у Риму, и за сада се још није знало каквој ће се струци посветити.

Те јесени, на балкону, кришом од мајке, ћерка Миланова изводи балет према причању „срећне Малвине Фрелих”, и како она игра, тако се угибају старе даске на

љубазно отпоздравља, пријатељски пита људе и децу: како су, деци поклања нешто шарено што вади из џепова — сиромашне мајке су децу тешиле да има то и то у чика Спидином џепу, — скине елегантно шешир свима пре него што ће скренути за угао...

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

По тој биографији, покојник се родио 1852. године у Петровцу, од мајке Ангелине и оца Миљка, који је био свињарски трговац.

Бабица, која је бдила крај постеље моје мајке крепећи се румом, објавила је да је дете које се родило женско. На глас да сам женско, мој отац пљуну, почеша се иза

Ја сам за ручком, вечером, па и иначе, са особитом пажњом пратио сваку реч која би се измеђ' оца и мајке водила, мада су они погдекад и шаптали, очевидно зато да ја не бих чуо.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Људи занемели. Иако готово на сваком кораку виде понеког мртвог војника, стоје сада скрушени и збуњени. Жао им мајке, а не знају ни шта да раде са дететом.

Дете се ваљда не сећа онога дана када су га отргли од мајке. Наредник ми рече да, уколико има података о деци, они су убележени у списку. Стиже и теретни ауто.

шајкачица, која му и уши покрила, а преко нешто мало скраћенога копорана увијено је шалом, што је можда још од његове мајке преостало. Пригрлио је помодрелим ручицама хлеб и, онако уплакан, набурено гледа испод ока онога дечака. — Не волим!

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Нимало стрпљења да пркосиш мукама, Пљуни! Савладаће те песницама свет. Стари морнар стрмоглављује се у море Чеп мајке, с главом наниже као у живот, Отчепљена боца крваво вино точи у зоре Тајанства, и распутаност, гле, мирише на јод.

Зашто баш ја а не ко други; како се моја свест о личности увукла у ово баш тело а не у које друго, рођено од моје мајке; у колико моје тело носи у себи доживљаје и сазнање, о њему, моје мајке, и пустоловину мога оца итд.?

ово баш тело а не у које друго, рођено од моје мајке; у колико моје тело носи у себи доживљаје и сазнање, о њему, моје мајке, и пустоловину мога оца итд.? Узнемирава ме све то колико И очекивани одговор за после мог последњег даха. Не бој се.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Шта је могао до да обећа дечак да ће из очију изворске деце повадити све труње, послушати наредбе Мајке Вода, само нека се вода повуче. И повуче се вода, отпоче Ведранова служба.

Је ли то старац Милија био? Или је Мајка Вода дечаку руком махнула? Ведран није могао да одреди. Очи његове мајке звале су га издалека. Снажан и леп, кораком срндаћа пође Ведран ка своме дому. За њим су воде певале.

— Онда знај да више никада нећеш бити с њим. — Како ћу знати да је срећан? — Видећеш га! — у гласу Сунчеве мајке зазвуча туга. — Али, он неће видети тебе. Повероваће да си мртва и у својој срећи заборавиће на тебе.

— Твоја је служба завршена! — Сунчева мајка таче женино раме. — Можеш ићи.. — од додира руке Сунчеве мајке жена осети како, наједном, постаје прозрачна и лака.

А зима је била дуга и снежна. Страшљиво извирујући у чудесну белину спољног света, размишљале су мравице-мајке о судбини своје још нерођене деце, док је мраз ткао у жбуњу лаке и сребрнасте чипке.

Ипак, заједно, с мраком стиже и Белко мравињаку. Можда и зато што је, поред осмеха мајке, приметио и осмех на лицу лепе Поглавичине кћери, ко зна?

Из груди мрављег племена изви се крик олакшања, а онда се мајке окренуше деци, старци скупљању имовине. На Белка се нико и не осврну, само што један од осрамоћених младића рече: —

Постепено, сами од себе, почели су да се рађају поданици једва већи од педља. Злонамерници тврде како су мајке чврсто повијале децу да би престала да расту, али доказа нема. Цара су полако напуштали мучни снови.

Затим су једна за другом постајале невесте, па младе мајке. Златокоса је презриво слегала раменима: — Нека их! Обичне девојке, па обична и судбина.

Хтеде Варалица да дочара славу која га чека, али уместо славе пред очи му је долазио лик несрећне мајке. Убрза Варалица корак.

— победоносно ће Смрт, али се Варалица и ту не превари. Животворну кап кану на очи младе мајке и плавом се светлошћу напуни мрачна шупљина: друга јој кап на голу главу паде: расу јој се око лица слап златне косе.

Када се, коначно, вратио учинило му се да је некакав зли чаробњак претворио његову кућу у чађаву кутијицу. Мајке у кући није било. 3атим је угледа како издалека носи посуду с водом, сва повијена од терета.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Улази Васка уносећи свећу у златном чираку. АРСА (Васки): Васка, иди ти кући, кћери, и нађи се код мајке, те дочекујте госте. А оном Стаменку кажи: жив да ме не чека, ако и он сада оде од куће и запије се. Ту да је!

(Магди): А је ли то та, тетка, гора, што по њој некада комита чету водио? И многе мајке уцвилио, расплакао, у црно завио, а највише мајку Јованову? Сина, јединца, Јована јој заклао. Па...

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Све у блијеску стоје!... Једна около кандила се вије, А нека болно, кô да сузе лије, Пред сликом дршће мртве мајке моје.

Моји су очеви из колиба груби', Гдје се гусле чују, приповјести, бајке, Гдјено дјецу уче просте, добре мајке, Кам рођени како брани се и љуби...

Стазе празне. Само, прахом огрнути, Низ друм с кљусадима одмичу чергаши. — Уз чупаве мајке гола, црнпураста Прикаскују дјеца... Цврчак цврчи с храста, И караван миче. Стари друм се праши. 1918.

Ходе. Пољски вјетар хлади, Повија густу траву испред људи И јашмак диже са невјеста млади'. Ту су и мајке. Гле, једној са груди Голотрб мали прегао се цео, Пружио руке за маком што руди.

1911. МОЈА СОБА Један кревет, астал, књиге у ормару, У куту бачене новине без броја, И лик мајке моје виси о дувару уз икону, — ето, то је соба моја. Малена.

ОД своје мајке ко ће наћи бољу?! А мајка ваша замља вам је ова; Баците поглед по кршу И пољу, Свуда су гробља ваших прадједова.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

ВОЈВОДА 279 21 СЛУГА МИЛУТИН 282 22 СМРТ МИЛОША ДРАГИЛОВИЋА (ОБИЛИЋА) 286 23 КОСОВКА ДЕВОЈКА 290 24 СМРТ МАЈКЕ ЈУГОВИЋА 296 25 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ОРАО 300 26 МАРКО КРАЉЕВИЋ ПОЗНАЈЕ ОЧИНУ САБЉУ 303 27 МАРКО КРАЉЕВИЋ И

Одмах је затражила од мајке бојну опрему. И ова — „хала халетина“ — дала јој је коња ластавицу, свилени барјак, буздован, сабљу, волујску камџију

Та трагедија достиже врхунац у појави Косовке девојке и мајке Југовића. Поле је покривено мртвим јунацима. У ту тишину вереница и мајка уносе немир свога срца и мере њиме величину

Нежна срца према јагњету које је остало без мајке, он је био бездушан према насилницима. Стари Вујадин и Мали Радојица имају улогу победника на мукама, али сваки на

Он је своје срце слободио речима: Што си ми се, срце, уплашило? Једном си се од мајке родило, а другом ћеш, срце, умријети.

манастири у песми Милош у Латинима, и некадашњи радосни дани и садашњи тужни у песмама: Косовка девојка и Смрт мајке Југовића, и због тога су читаве песме испеване у облику контраста.

У песми Мусић Стеван понавља се кнежева клетва, на којој је ова песма и саграђена. У песми Смрт мајке Југовића понављају се стихови који изражавају материно одупирање болу: И ту мајка тврда срца била, да од срца сузе не

у градацији су испеване песме: Женидба Душанова, Зидање Скадра, Пропаст царства српскога, Косовка девојка, Смрт мајке Југовића, Марко Краљевић и Алил–ага, Марко Краљевић и Мина од Костура, Марко Краљевић и Арапин, Марко Краљевић и бег

Такво је, на пример, р Смрти Марка Краљевића, а у Смрти мајке Југовића, е у Старом Вујадину. Погледајте само завршне стихове ове последње песме: „Не лудујте, Турци Лијевњани!

Код нас су такве читаве песме: Зидање Скадра, Бановић Страхиња, Мусић Стеван, Косовка девојка, Смрт мајке Југовића, Смрт војводе Пријезде, Болани Дојчин, Смрт војводе Кајице, Секула се у змију претворио, Битка на Крбавском

Мајка Југовића — то су све мајке које су у току многих векова скупљале мртву децу по пољима битке. Косовка девојка — то су све веренице којима је

Кол'ко Марко тежио на правду, тол'ко моли Јевросима мајка: „Марко сине, једини у мајке, не била ти моја рана клета, немој, сине, говорити криво, ни по бабу ни по стричевима, већ по правди бога истинога!

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Да каде тако своје мајке старостљиве су и жалостљиве о својој дечици, храни им, та то и много одвише сврх тога паче нама ваљаде о ваших душа

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

познато да у Манчином дућану није било, сем Коте и Поте, никаквих других момака и чирака, али то је сујета мајсторске мајке што је тако рекла!) — Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане.

Срам ме, рече, изеде! „Погледа’ на сандаци, а и на сандаци катанци! Премисли’ се ја: Е, што му требају, мајке, катанци на сандаци, кад има — ем какав голем! — на врата?! Та си узнем оној сикирче, па и по катанци, па и по сандаци!

— на врата?! Та си узнем оној сикирче, па и по катанци, па и по сандаци! Кад си подиго’ капци, — леле мајке, што ће да видим у сандаци! Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и скута све тој!

— Вика ме снајка, ете, заради нику тапију и ливаду... — Заради некосечу ливаду, — знам де! Сол ручам, мајке... — уверава их тетка Доке, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља Дока.

Ред ли је? — наставља тетка Таска. — И Зона, и Калина, и друга инка!... Па бива ли, мајке?!... А убаво си рече наш, ете, Божин дунгерин: „Две лубеници, рече, под една мишка — не се носат!

Доле свилена сукња и шалваре од јума басме. Све то разгледају другарице и питају је: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што неће више код мајке да ноћи!

и питају је: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што неће више код мајке да ноћи! А њој очи пуне суза и готова је да заплаче.

не прашта јер му не верује; боји се лакомислености његове и још никако неће да зна за њега, па зато на сва наваљивања мајке његове није му допустио чак ни о слави да му дође у кућу.

Крстовдан уздржала се и није му тога дана ништа споменула Али сутрадан нападе га свом жестином једне увређене честите мајке. Мане се трудио да се брани и одбрани. Јевда тада плану: — Ти душу немаш, бога се не бојиш...