Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Али га Алекса не хте пустити тако налијо. Оп је непрестанце викао: — Симо!... Симо!... Сима најзад стаде. — Та, мајковићу, одрех гушу вичући те!... — А... нешто не чујеш!... Остарело се! — вели Сима, а крије очи... — Ходи, сврати мало!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— И треба да ми се плати! — рече танко ћир Ђорђе. — Не бој се, неће ти пропасти ни једне паре! Па, мајковићу, како би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бурета на запалиш?!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Тек после неколико тренутака Аћим се прибра: — Кући? Ја?... Не терај шегу. Знаш ли ти, мајковићу, шта си? Седам дугмета... — Е, да ми није депеше од министра, не би те зора затекла — шапуће капетан. — Каква депеша?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
мерио би му оком стас и сваки покрет, па, кад би му најзад добро сагледао оне двосмислене очи, узвикнуо би: — Хеј, мајковићу, зар је ова рука рођена да другоме аргатује?... Их, душу ли му, што плаче гора за 'ваким јунаком!
— Та држи се јуначки, мајковићу; гледа те толики свет!... — виче му Митар, скидајући га с кола. — Свет... Шта свет! ... — одговара Ђурица и усиљава