Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
У то време дође мајор [Деспотј] Лукић у Ваљево и на Кличевцу шанац начини, скупе четнике (како ми је отац казивао 1800 момака) који су шанац
Ту је било официра из Срема све сами̓ Срба: мајор Лукић, капетан [Ђорђе] Кљуновић и капетан [Јован] Бежановић; а из ваљевске нахије био је: мој отац Алекса обрлајтнант,
— ,,А шта ћу вам советовати? — рекне мајор — но вашу фамилију доведите близу Саве, па ћемо ми наше лађе дати, и вас на ову страну превести.
— Мајор каже: „Царство не може вама дати џебане ни оружје; но ви нађите каквога трговца, нека вам он кријући даје”...
Ја му опет кажем: „Ако си од јаничара, не иди са мном, јер ће Срби убити и мене и тебе”. Онда мајор рече: „Ја узимам Дел-Амета на моју чест; он је прави од цареве стране и од јаничара је побегао”.
Онда се нас два у̓ватимо за руке, пољубимо се и побратимо. Међутим донеше ми једну зобницу фишека и 300 танета. Мајор каже: „Хајдете сада”. — Ја му кажем: „А куда ћемо проћи?” — Он каже: „Куда сте и дошли”.
— Кад мајор, рекао би се згоропади, повика: „Зар да ја пропустим турске људе преко цареве земље? Па да ми ко други говори него ти,
а не би̓ му остао да контроманцирам, да бих морао чалму везати па кроз Београд проћи, јер знам како ме очекују. Мајор љутит каже, да то не може бити и оде обрштеру, а ја и мој нови побратим Дел-Амет останемо под једном стре̓ом.
Док мајор дође и полако нам рече: „Но, ћутите ту, док Турци из парлаторије оду; добићете кола, обрштер одобрио”. Одоше Турци, а
Црњански, Милош - Сеобе 2
За тренутак, Гарсули је застао и подигао наочали, да их боље види. Исаковичи су ћутали. Први, пред Гарсулијем, био је мајор Јурат Исакович, други, прве класе лајтнант Петар Исакович, трећи мајор Трифун Исакович, а последњи, прве класе
Први, пред Гарсулијем, био је мајор Јурат Исакович, други, прве класе лајтнант Петар Исакович, трећи мајор Трифун Исакович, а последњи, прве класе капетан, јего благородије Павел Исакович Влкович.
из Беча, писало је, црно на бело, да се, према наредби датој грофу Гајсруку, команданту Осека, премештају, и то: „Мајор Јурат Исакович у Сирмијски хусарски, Перве класе лајтнант Петар Исакович у Славонски хусарски, Мајор Трифун Исакович у
и то: „Мајор Јурат Исакович у Сирмијски хусарски, Перве класе лајтнант Петар Исакович у Славонски хусарски, Мајор Трифун Исакович у Бродски пехотни, Перве класе капетан Павел Исакович Влкович у Градишћански пехотни полк.
Али га је мало ко разумео. Видело се да људи почињу да запиткују и да се комешају. Мајор Трифун Исакович, који је, тог дана, командовао парадом, ушао је био у гомилу и покушао да људе ућутка.
Хусар, затим, стрча са дрвених степеница, и одјури, на коњу. У гомили избезумљених људи, на пољани, видео се мајор Трифун, како млатара рукама, бије оне који вичу, и како их распоређује.
Његов братенац, дебели, мали, мајор Ђурђе, убацивао је оне који су били истрчали из редова, у редове, као џакове. Али се „нећемо да будемо павори“ сад већ
Није прошло више од неколико минута, а чело пука изби пред капију. На челу формације, јахао је мајор Трифун Исакович, гологлав, са раном на глави, на којој се крв била усирила, али се још црвенела.
Учтиво је доведе до једне столице и она седе. Проводаџије онда – један стари мајор и његова жена – почеше да се шетају, горе‑доле, по соби, да се шепуре, као пауни, а да брбљају као паткови.
мајор и његова жена – почеше да се шетају, горе‑доле, по соби, да се шепуре, као пауни, а да брбљају као паткови. Мајор је, неколико пута, тобоже случајно, испустио на под своје рукавице и своју шнуфтихлу, а удавача је, хитро, скочила, и
Он се усиљено смешио. Кад су је опет посадили, да седне, да би могла у разговору да учествује, стари мајор му постави питање, да ли има неплаћених дугова.
А Павлове братенце потерао је у њихова, нова, места определенија. Мајор Јурат Исакович, и прве класе лајтнант Петар Исакович, чекали су само своје папире, па да оду.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Јер благородни мајор и предводитељ Славонско‑подунавског полка, Вук Исакович, завршио је дан у Печују, пред полазак на бојиште, тешко и
Матавуљ, Симо - УСКОК
сукоб био близу Цавтата, гдје су Французи и удружени им дубровчани зло прошли; у другом нападу придружи име се руски мајор Забјелин са осам компањија јегера и мушкетира, те Французи ноћу оставе Цавтат и повуку се ка Дубровнику.
Ко зна? може бити да су у тој истој ћелији боравили: патријарх Бркић, цар Шћепан, књаз Долгоруки, мајор Вукасовић, небројени Млечани и многи други, које су различите побуде доводиле у тај чудни, јединствени двор-манастир!..
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
А сада нигде перцета, ни за пахуљицу! (Јелисавети) Јесте ли видели како је река близу? Док је мој покојни мајор био жив, после ручка седимо овде, једемо кајсије, а он коштице са веранде баца у реку!
ЈЕЛИСАВЕТА: Муж вам је био мајор? СИМКА: Артилеријски! ВАСИЛИЈЕ: Је ли погинуо у овом рату? СИМКА: Није, умро је од запаљења плућа!
Не морате ноћу да затварате прозоре, па вам са реке струји чист ваздух! Лети се чују и зрикавци, целу ноћ! Мајор није затварао ни зими, и редовно је спавао без пиџаме! Али је зато имао челично здравље! ГИНА: Бог да му душу прости!
) ГИНА: Ви сте то почели... још док је покојни мајор био жив? СИМКА: Зар је сад важно? ГИНА: И ти, најближа комшинка, с мојим сином? СИМКА: Гино, молим те!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ко зна куда! Овако изиђох првих дана августа, у касарни К унд К. регименте бр. 29 у Бечкереку, пред ађутанта пука (мајор Таш). Он је ударао песницом по мојим актима и тврдио да ће ме навући на вешала.
Одатле сам пренет у болницу, у Вуковар. Поменути ађутант пука, мајор Таш, после рата, у Новом Саду, био је агент фабрике вагона „Ганц Данубиус“ из Пеште.
Командант нашег батаљона, мајор Јанаушек, који ме је мрзео, имао је обичај да нас тера на јурише, у подне. Вели, ради бољег прегледа.
Предајем документа и добијам преноћиште у једној кући која је сва у глицинијама плавим. Идућег дана прима ме један мајор.
Обавештајно одељење Команде и имаћу да идем у један коњички пук, драгуна, на положај, да заробљене официре саслушавам. Мајор ми даје једну књигу и каже ми да ту књигу не смем да однесем, али да је напамет научим.
Заставице се мењају према извештајима са фронта, и из Швајцарске. Из Швајцарске извештавају, аустријски шпијуни. Мајор ми каже, сутрадан, да се спремим. Дошла су кола по мене, која ће ме одвести на положај.
“ Па ми је мило да одем и не гледам то. У почетку јула, ја сам опет у Коморану. Ађутант пука више није мајор Таш, него један мајор из Осијека, Србин, који има велику златну медаљу за храброст, највише одличје које се може
У почетку јула, ја сам опет у Коморану. Ађутант пука више није мајор Таш, него један мајор из Осијека, Србин, који има велику златну медаљу за храброст, највише одличје које се може добити за учешће у рату.
Није никаквог отпора давао. Међутим, мајор Коста Вујић, кога је читалац у коментарима упознао, тврдио је да је тај човек, и тог дана, за дезертере, потписивао
Најлуђе је било при томе да после једне лудачке ноћи којом прослављамо победу и пропаст Аустрије, и поменути мајор Коста, и ја, питамо се: куда ћемо?
Један мајор, Црногорац, са финим цртама лица, неће да скине темњак Николе И. Вели, у рату га је добио. Једино је командант пука
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
У недељу, кад сам хотео први ред служити, дође ми мајор с друга два официра и с Антонијем. Каже ми да ће протопоп и, многа господа Греци и Латини на моју службу доћи, него да
„Нипошто”, речем му, „нисам ја дошао овде срамотити себе и вас.” „М’ ’ајде, калуђеру, светао ти образ!” — отвешта мајор и пођемо у цркву.
за угледом љубочитатељ — који радо чита љупконараван — мио, добре ћуди ма — али магистер — учитељ мајде — заиста мајор — већи макина — машина малодушије — малодушност, слабост, плашљивост маргарит — црквена књига марјаш — монета у
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Тако су се њих двојица, кнез и генерал-мајор, браћа, нашли на супротним странама, а чинили су се као да није тако. И заиста, Устав од 1838.
сличне онима које ће, век касније, у јесен 1915, пред одбрану Београда, изговорити, према упутству Врховне команде, мајор Гавриловић својим војницима.
и сиромашни Анастасијевић постепено се претварао у старијег и богатог Капетан-Мишу а затим у остарелог и пребогатог Мајор-Мишу који ће, готово век после Кочине крајине, 1885, у дубокој старости умрети у свом стану у Букурешту, а Пиринчана
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
УЛИЈА И ДРУГЕ ПРИЧЕ 217 ПАЦКО 218 ЧАСТ 221 САН КАПЛАРА БЕЛИЋА 226 ЗАСТУПНИК 229 ПРВИ ДАНИ 235 ПАД ФЕРИЗОВИЋА 240 МАЈОР ТАСА 246 ПУКОВСКА ЗАСТАВА 251 ЈАГЊЕ 255 ЧУЈУ СЕ ТОПОВИ... 257 БАКУЋ УЛИЈА 260 КО ЈЕ ОН?
Онда окуражен овом пажњом мамуза нервозно коња и притерује га све ближе дивизијару. И тако јашу ћутећи, па се после мајор усуђује да пита: — Гос' ђенерале, молим да ми не замерите... ако смем питати... зна ли се где ћемо...
Даклеее... Оштри се за Францускиње... — У Француску, гос' ђенерале? — ...Или Гркиње. Марсељ или Крф. — Хвала. И мајор клима својом лепом, насмејаном главом у знак захвалности на изузетној пажњи.
Ускочио си, ускочио си... Шта ме гледаш, потпуковник си. Али... И ђенерал ставља рукавицу на уста. Па опет мајор трза узде јер се његова кобила поравнала с Милком.
Још у Призрену видео сам нову звездицу на краљевом ордонансу. — Онда и ја вама, господине пуковниче. Мајор јако наглашује последње две речи и официри један другом срдачно стежу руке.
— Ту смо, близу смо. — А по води не могу нас пешице. — Да и ми, људи, да'немо једанпут. Мајор мамуза, мамуза и с муком гони уморно кљусе да покаса, па стиже дивизијара и приноси руку до штитића кицошки накривљене
— Јуче купих у Прези, гос' ђенерале. — Баш сам и сам мислио да се мало прихватим. А мајор обавија дупле узде око леве руке, черечи пиле, одржава равнотежу на седлу и додаје дивизијару карабатак. — Знам...
— И шампања... — И шампања... И... и... цуцика... је л' и цуцика? А? И ђенерал се тресе од смеја, а мајор обара главу. А колона оживљена благим приморским сунцем и питомином одмиче сад сувом узбрдном путањом.
И јесам и ја био свиња. Кашљем, тешем по целу ноћ, кеша матори, прошао кроз сито и решето, чекао човек мајор да постане па тек онда да се ожени, све преживео и оженио се тако рећи дететом, ћерку би онолику имао, а оно на Крфу
Кад виде нас, мајор Петровић изађе иза једне живе ограде и пође к дивизијару, али ми продужисмо даље, застајкујући само, кад је требало
Није нам било до смеха. Одмах затим нешто опет зашишта кроз ваздух и лупи негде између нас. Начелник штаба мајор Емило Белић окрете се и театрално командова: — Види, Сотире, да ми није рањен коњ? — Није, није — одговори г.
Кренусмо се с тога места, ближе стрељачком строју. Шиштања су била све чешћа. Мајор Љубомир Марић рече пуковнику Недићу: — Дивизијски штаб треба да се чува за другу прилику.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
приче, згодно је да поменем сада да је двадесет година после мог открића електричног усаглашавања, један мој студент, мајор Армстронг, открио електрични осцилатор са електронском цеви, што је обећавало да ће изазвати револуцију у бежичној
Свет је морао да чека доста времена док су се појавила епохална открића нових људи, као што су Ли де Форест и мајор Е. Х. Армстронг.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
При томе су се у сижејном језгру нашла три лика у породичноме троуглу: мајор Вук Исакович, његова супруга госпожа дафина и брат Вуков, трговац Аранђел.
Краков, Станислав - КРИЛА
Сувише наклоњен женама. Опште спреме и способности врло добре. Препоруку заслужује. 1. ЧЕТА. Командир, мајор Љубомир Недељковић из Ваљева. Има искуства као дугогодишњи официр.
Опружен на коњском ћебету мајор Милорад је тонуо у дремеж као у понор. Фењер је пред њим сањиво жмиркао. Долазак двеју прилика одједном га трже.
а што си ту конзерву... — Добро вече, господин’ мајоре. Нова висока прилика избија из мрака. Засењен фењером мајор је загледа. — А... ви сте то, Дановићу. Седите. Сад баш говорим о извештају. Размазили сте тог вашег писара.
— Укрцавамо се у зору. Ех у име Бога, — мајор се прекрсти, — излази се на фронт. — Еј, Душко, нема више Одеона ни Денизета.
Патроле су крстариле градом, и купиле поспале пијанце. — Да се спава, рече мајор. — Лаку ноћ. Мија је сетно погледао на чутуру која није била празна. Фењер је угашен.
Сањао је о некој црној жени, која је при ходу избацивала високе кукове, и имала јамице на лактовима. Мајор је лежао на леђима. Црна грана багрема му је заклањала звезде. Нешто се тешко наднело над њиме. Очи су сијале у мраку.
Лагано се дигао са сандука, и неопажено изгубио у мраку. Мајор Милорад се тврдоглаво отимао: — Шта ви мени?.. ја сам републиканац... За револуцију...
Рашчупани бркови су немоћно пали низ лице, плаве очи су покрили одебљали капци, и мајор је ућутао. Чуло се само мумљање између зуба: —... публика... публика... Официри се готово сви изгубили у тами.
Са осматрачницом није било више везе. Мајор Милорад, испод чијих су се очију набрале кесице, седео је поднимљен. На коленима је држао лактове. Поглед му је мутан.
Неког је опазио. — Има ли већ једном? — Још ништа... ни патроле нема. Придављено је кључала пуцњава у клисури. Мајор се окренуо ађутанту. — Настави: ”...
Само неколико људи у групицама шапће. То мајор издаје заповести. Чује се како његов пригушени глас дрхти. Потом су други придављени гласови питали. Па све замуче.
Неколико се руку диже, и додирну тврде ободе шлемова. Официри одоше четама. Остао је само мајор Милорад са Душком. У мраку се нису видели невесели, чупави бркови, ни боре брига на лицу мајора, али су његове очи
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
обранбене линије, где је стајао потпуковник Малиновски с 5 батаљона, и Катун с нашега фронта, где је стајао мајор јода Петровић са 4 батаљона и једним ескадроном.
Неки су били спремни да пуцају, за друге су на брзу руку копани заклони. Ту беше мајор Сава Грујић. Беше ми већ доста »војевања« с Комаровом, стога сјашим с коња и на моју личну одговорност останем ту са
У шуматовачком шанцу нађем цео штаб. Ту беше ђенерал Черњајев, пуковник Комаров, мајор Владан Ђорђевић итд. Говорио сам о положају шуматовачког виса; да рекнем сад коју о самом шанцу.
Али мајор Сава Грујић одговори га од тога, велећи да, колико он зна, мина још није ни тотова, а ако је готова онда ће за њу знати
У наредби, којом се позивало ово одељење, стајало је изрично: да се командант одељења, мајор Ст. Велимировић, има сам јавити тачно у 7 часова у јутру, а буде ли штаб тада већ изашао на позиције, он да пође за
и ја сам пошао за вама, као што гласи наредба, и ма да сам терао брзо, нисам вас могао наћи пре 9 часова — одговори мајор. — Где вам је војска? — Батерије су на логоришту, а пешадија не знам где је... — Шта, шта, шта велите ви!?
»Војску ми дајте..е...е....., војску, војску, мени треба војска. Страшљивче јадни, војска камо ти?« Мајор Велимировић одговори потресним гласом: — Ја немам војске.
Пошто предаде сабљу, мајор Велимировић опре се обема рукама о ункаш, наслони се на руке и чисто це сав згрчи и погрби од бола; мора да му је тада
Тај је листић и сад код мене и на њему стоји ово: »Команданту другога корпуса (пуковнику Протићу). »Мајор Велимировић, после битке 11.
Ђенерал прогунђа нешто, мајор припаса сабљу, обрну коња, ободе га и брзо це изгуби у шуми. То је било око 9 часова изјутра, а око подне валовита
Док сам це ја устезао да му га дам, изађе ђенерал и упита шта је. Кажем му да се мајор Велимировић убио и да је ово писмо од његовога брата капетана Велимировића, управљено лично на ђенерала.
Велимировићем, поступао пок. мајор Паја Ђорђевић — (шта га их је покојних!) — вршњак Велимировићев. Место да мисли на самоубиство, он је тада спомињао
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Бре, бре — смеје се командир — ала су ти скромне жеље. Ја сам помислио да ћеш рећи као мајор. — Па... спроћом прилику, господине капетане. Не одбијам ништа — смеје се Таса, показујући своје беле зубе.
— Јесу ли сви дошли? — Ноуѕ у ѕоммеѕ тоуѕ, мон гéнéрал! — одговори у име свих мајор Милан. Ђенерал узе један акт, заобиђе писаћи сто, и стаде према нама.
Заповест је одлучна. За даљи останак не може бити никаквог изговора. Чак ни болест. — Мон гéнéрал! — обрати му се мајор Милан — то важи вероватно само за оне којима сада истиче боловање. — Не! — рече ђенерал строго.
“ Гризао сам усне и гутао, да не заплачем. Али ми се из груди оте као крик: „Ја нећу ићи!“ Пришао ми је мајор Милан: — Слушајте ви, мали, не правите комедију ни себи ни нама!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Војник није зато ту да мисли! — објашњавао нам је каплар. — Шта би онда радио г. мајор кад би сви ми мислили? Имаш да слушаш, ето ти, а не да мислиш!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Капетан Бора диригује. Капетан Војко се зацрвенео у лицу, смеје се гласно и испија наискап са једним Енглезом. А мајор Панта окупио око себе четири старије Енглескиње и нешто им објашњава.
Онда пуковски свештеник и нови ветеринар пука запеваше. Та зар је морала доћ та тужна несрећна ноћ!... Мајор Панта преводи Енглезима, који пазе да не пропусте ниједну реч. Неки чак и бележе.
У даљини према селу зачу се опет: „Ура! Ура!“ То наша пешадија, иако истерана из ровова, покушава контрајуриш. Мајор Ацина батерија просто урла. Али непријатељски пешаци све више подилазе под брег, иза којег је постављена батерија.
Погледао сам. Вилице ми задрхташе. „Овога тренутка погинули су на осматрачници командир треће батерије мајор Стаменковић и старији водник, поручник Миленковић. Молим за даље наређење.